GLAVNI KONCERTNI PROGRAM - Srpsko narodno pozorište - sreda, 16. novembar 2011.
THE HEATH BROTHERS
JIMMY HEATH, tenor i sopran saksofon
ALBERT "TOOTIE" HEATH, bubnjevi
JEB PATTON, klavir
CORCORAN HOLT, kontrabas
JIMMY HEATH
Jimmy Heath je već dugo priznat kao odličan instrumentalista i fantastičan kompozitor i aranžer. Jimmy je srednji brat u postavi legendarnih Heath Brothersa (Percy Heath/bas i Tootie Heath/bubnjevi), i otac Mtumea. U proteklih 50 godina, nastupao je sa skoro svim velikanima jazza od Howarda McGheeja, Dizzija Gillespija i Milesa Davisa do Wyntona Marsalisa. Godine 1948, kada je imao 21, učestvovao je na Prvom međunarodnom jazz festivalu u Parizu McGheejem, gde je svirao sa Colemanom Hawkinsom, Slamom Stewartom i Errollom Garnerom. U jedanom među prvim Heathovim big bendovima u Filadelfiji (1947-1948) svirali su muzičari kao što su John Coltrane, Benny Golson, Specs Wright, Cal Massey, Johnny Coles, Ray Bryant i Nelson Boyd. Tom bendu su se jednom prilikom pridružili i Charlie Parker i Max Roach.
Tokom svoje karijere, Jimmy Heath je svirao na više od 100 albuma od kojih je sedam snimio sa The Heath Brothers, a dvanaest sa svojim bendovima. Jimmy je napisao 125 kompozicija, od kojih su mnoge postale jazz standardi ovekovečeni na albumima umetnika kao što su Art Farmer, Cannonball Adderley, Clark Terry, Chet Baker, Miles Davis, James Moody, Milt Jackson, Ahmad Jamal, Ray Charles, Dizzy Gillespie J.J Johnson i Dexter Gordon.  Jimmy je komponovao i veće kompozicije – sedam svita i dva gudačka kvarteta – a njegovo prvo simfonijsko delo, „Three Ears,” premijerno je izvedeno 1988. na koledžu „Queens College” (CUNY) pod dirigentskom palicom Maurica Peressa.
Završivši jedanaestogodišnji angažman na muzičkoj akademiji „Aaron Copland School of Music” u okviru „Queens” koledža, gde je radio kao profesor muzike, Heath puno nastupa i nastavlja da vodi radionice i klinike širom SAD-a, Evrope i Kanade. Predavao je na jazz studijama u okviru škola i koledža: Jazzmobile, Housatonic College, Koledž Grada Njujorka i The New School for Social Research (Nova škola za društvena istraživanja). U oktobru 1997, njegova dva bivša studenta, trubači Darren Barrett i Diego Urcola, osvajaju prvo i drugo mesto na takmičenju „Thelonious Monk”.
Heathova dugogodišnja posvećenost jazz muzici, kao i vrsno muzičko umeće, inspirisali su sledeće reči pohvale:
“Sve što mogu da kažem je da ko zna Jimmija Heatha, zna šta je bop.”   — Dizzy Gillespie
“Trane je uvek visoko cenio Jimmijevo muziciranje, kao i ja. Plus, uvek je bilo u trendu biti sa njim, on je zabavan, čist i veoma inteligentan. Jimmy je jedan od čistokrvnih.”   — Miles Davis 
“Moj izbor među svetskim talentima bio bi: Diz kao vođa, John Lewis ili Hank Jones na klaviru, Ray Brown bas, Milt Jackson vibrafon, Jimmy Heath tenoror i Sonny Stitt alt.”    — Kenny Clarke
“Upoznao sam Jimmija Heatha, koji se – pored toga što je odličan saksofonista – dobro razumeo i u muzičku konstrukciju. Priključio sam se njegovoj grupi u Filadelfiji 1948. godine. Bili smo slični po osećaju, fraziranju i mnogo drugih stvari. Naši muzički apetiti su bili isti. Vežbali bismo zajedno, a on je zapisivao neke stvari koje su nas interesovale. Skidali smo stvari sa ploča i razlagali ih. Na taj smo način učili o tehnikama koje su koristili kompozitori i aranžeri.”   — John Coltrane, Downbeat, 1960
ALBERT "TOOTIE" HEATH
Alberta "Tootija" Heatha, mlađeg brata Percija i Jimmija Heatha, već duže vreme smatraju bubnjarem hard bopa, koji je otvoren prema komercijalnijim stilovima u jazz muzici. Pošto se preselio u Njujork (1957), debitovao je na albumu sa Johnom Coltranom. Albert Heath je bio član grupe J.J. Johnsona (1958-1960) i Jazzteta (1960-1961), sarađivao je sa trio ansamblima Cedara Waltona i Bobbija Timmonsa 1961, i tokom tih godina snimio veći broj albuma sa raznim bendovima za izdavačku kuću Riverside. Živeo je u Evropi od 1965. do 1968. (gde je često sarađivao sa Kennijem Drewom i Dexterom Gordonom, i svirao kao prateći muzičar kolega iz Amerike na njihovim evropskim gostovanjima), a pošto se vratio u SAD, redovno je svirao sa sekstetom Herbija Hancocka (1968-1969) i Yusefa Lateefa (1970-1974). Posle još jedne godine u Evropi, priključio se Heath Brothers bendu (1975-1978), a zatim se nastanio u Los Anđelesu, gde je nastavio da svira kao slobodni umetnik i snima sa Riverside Reunion bendom.
JEB PATTON
Jeb Haynes Patton (rođen u Kensingtonu, Merilend, 17. avgusta 1974), kojeg opisuju kao „mladog fenomenalca na klaviru” i „apsolutno fantastičnog”, zaslužio je svoju dobru reputaciju na međunarodnoj jazz sceni. Talentovani Patton je poznat kao „izvođač snažne ekspresivnosti” koji „ne ide uhodanim stazama”, kao i „srodno društvo” benda The Heath Brothers; „inovativani aranžer”, koji „hvata impresivan zamah na svojoj kompoziciji, 'Hanna's Mood,'” tribjut kompoziciji za njegovog pokojnog profesora, Sir Rolanda Hannu. Jeb Patton je diplomirao magna cum laude iz muzike na univerzitetu „Duke”, gde je studirao klavir kod profesora Tibora Szasza, Douglasa Buysa i Jane Hawkins. Kao član grupe Duke Jazz Ensemble pod vođstvom Paula Jeffrija, nastupao je sa i aranžirao za više od 60 profesionalnih jazz umetnika, uključujući 48 iz Njujorka i više od 12 međunarodnih jazz muzičara iz Italije, Monaka i Portugala. Studirajući kod Sir Rolanda Hanne i Jimmija Heatha, Jeb je završio i master studije iz umetnosti, summa cum laude, 1997, na muzičkoj akademiji „Aaron Copland” na Queens koledžu Njujorškog univerziteta, gde je dobio i nagradu „Louis Armstrong” za kompoziciju od fondacije ASCAP. Od kad je završio postdiplomske studije, Jeb gostuje širom SAD i u inostranstvu sa bendom The Heath Brothers i kvintetom Generations Jimmija Heatha, nastupajući u pozorištima, na festivalima, u koncertnim dvoranama, na univerzitetima i po klubovima. Od kad se preselio u Njujork 1996, Jeb je svirao i sa muzičarima kao što su: Etta Jones, Faddis/Hampton/Heath Sextet, grupa Winarda Harpera, kvintet Antonia Harta, Paul West, Rufus Reid, Peter Washington, Lewis Nash, Steve Nelson, Ralph Peterson, John Ore, Jimmy Cobb, Lonnie Plaxico, Carl Allen, Kyoshi Kitigawa, Jackie Mclean, Frank Wess, James Moody, Terell Stafford, Sean Jones, Diego Urcola, Jeremy Pelt, Gerald Cannon, Willie Jones III, Steve Davis, Keter Betts, Eddie Locke, Marlene Verplank, između ostalih.
Trenutno, kada nije na putu sa bendom The Heath Brothers, predaje muziku i klavir na „Queensborough Communitiy” koledžu. Između ostalog radi i kao zamena profesorima koji predaju jazz istoriju, muzičko i vođenje ansambla na koledžima „Queensborough” i „Queens”.
CORCORAN HOLT
Corcoran Holt počinje klasično muzičko obrazovanja u omladinskom orkestru Oblasti Kolumbije kao desetogodišnjak, a kasnije pohađa umetničku školu „Duke Ellington” u Vašingtonu. Tamo počinje da svira jazz, učeći kod renomiranih profesora kao što su Carolyn Kellock, Keter Betts i Steve Novasel. Dok je bio u školi Ellington, ide na turneje u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Londonu i Jamajki. Nastavlja studije na konzervatorijumu „Shenandoah” u Virdžiniji, gde završava sa diplomom iz jazz muzike. Prisutan je na vašingtonskoj jazz sceni najmanje sedam godina – čak i tokom koledža. U poslednje vreme radi sa velikanima kao što su Curtis Fuller, Wallace Roney, Javon Jackson, John Hicks, Carl Allen, Charles Davis i Jimmy Heath. Proveo je poslednja dva leta u Senegalu, svirajući u Dakaru, i – vodeći svoju grupu – na jazz festivalu u St. Luisu. Živi u Bruklinu, Njujork.
K u l t u r n i...c e n t a r...N o v o g...S a d a
N O V O S A D S K I...J A Z Z...F E S T I V A L...2 0 1 1.