JAZZ SUSRETI NA JAZZ ALARMU: .

21. novembar 2002.. .

Pevačica Svetlana Ceca Palada:
Počastvovana u svom gradu
Počastvovana sam pozivom da uveličam nezvanično otvaranje Novosadskog Old Gold festivala, tim pre što je to festival u mom gradu, gradu džeza. U poslednjih pet godina trudim se da kao vokalni solista zauzmem mesto na našoj sceni, novosadskoj i jugoslovenskoj jer kada dobiješ diplomu od džez muzičara kao vokalni izvođač onda si pravi izvođač. Zahvalna sam gopođi Vesni Kaćanski što me pozvala da učestvujem sa mojim bendom.
     Snežana Miletić
1

PRVI DAN NOVOSADSKOG OLD GOLD JAZZ FESTIVALA BOJAN ZULFIKARPAŠIĆ Ne osećam muziku ni na srpskom ni na francuskom jeziku, zapravo ni na jednom konkretnom od govorećih jezika. Osećam je na nekom sasvim drugom, paralelnom jeziku koji može da ima ovu ili onu boju i estetiku. Muzika je stvarno, ma koliko to zvučalo kao fraza, univerzalni jezik, poseban, specijalan, neka vrsta esperanta.  .

22. novembar 2002. .

TOMAS LUI LUDVIG, JAZZ PISTOLS
Prvi put smo tu kod vas. Imali smo malu turneju po Balkanu. Bili smo u Skoplju, Nišu, Čačku, Beogradu, večeras u Novom Sadu. Rekao bih, najzad u Jugoslaviji nakon svih teških vremena. Jako nam je drago što smo mi iz Nemačke došli ovde, meni posebno jer sam ja čak i korenima vezan za ove krajeve. Moji preci, roditelji mojih dede i babe su odavde. Oni su Mađari i nekada su tu živeli, ne znam tačno gde ali ja sam dakle i odavde. Večeras je bilo fantastično, publika je divna, komunikativna i vrlo raspoložena. 

U T I S C I   P U B L I K E :

Glumac Ivan Đurić, maskota festivala, junak spota za festival: 
Bojan je bio odličan, Nemci surovi ali simaptični i na kraju Vasil je bio sjajan.

Mlatimudijalni umetnik Nikola Džafo:
Večeras nije bilo džeza jer nije bilo crnaca. Nije bilo klasičnog džeza kakvog sam očekivao. Svašta se to nešto spaja i to je sjajno, posebno što dolaze novi ljudi, možda i malo lošiji ali idemo napred. Ova umetnost večeras nije ujedala. Ova muzika je sveža, čini da se čovek oseća bolje. 

Novinar/džezer Slobodan Aranđelović:
Ništa. Samo Bojan. Ovo drugo večeras bilo je zatezanje, za decu, neozbiljne stvari.
     Snežana Miletić
2

DRUGI DAN NOVOSADSKOG OLD GOLD JAZZ FESTIVALA BOŠKO PETROVIĆ Drugog dana Novosadskog OLD GOLD jazz festivala imali smo priliku čuti najveću živu legendu ex-Yu scene, Boška Petrovića u triju sa Primožem Grašičem (gitara) i Mariom Mavrinom (bas). Nakon 12 godina ponovo pred novosadskom publikom, B. P. je svirao kako i živi - opušteno, nepretenciozno i inteligentno. - Imali ste priliku da prisustvujete cirkusu zvanom Boško Petrović. Samo večeras u vašem gradu! Promenilo se mnogo toga: običaji, ljudi, države? - Mnoge stvari su se promjenile, u stvari sve! Samo je Novi Sad ostao isti. Arhitektura me podsjeća na moj grad (Bjelovar), divna publika, vino… Hoćete li uzeti učešća u Jam Session-u? - Uzet ću učečća, i to vrlo aktivnog, u spavanju… Melius dormire, quam diaboli servire (Bolje je spavati nego đavolu služiti.) To be continued….

23. novembar 2002. J.A.Z.Z.

LOJZE KRAJNČAN, dirigent BIG BANDA RTV SLOVENIJA
Festivalske ambijente, pored uobičajenih, teško je zamisliti bez “autobusa” na bini - Velikog (sa velikim v) orkestra. Novosadski Old Gold jazz festival je u sadržaju Saturday night fever-a ugostio Big Band RTV Slovenije, orkestar koji ne zna za prekid od daleke “oslobodilačke” 1945.
Dirigent Lojze Krajnčan je preuzevši palicu od Jože Privšeka podmladio orkestar, unoseći tako neophodnu svežu krv.
- Poslednji put sam na ovoj bini nastupao 1988. A od tada se mnogo stvari promenilo. Mladi muzičari su ušli u orkestar, skoro svi su školovani u velikim svetskim Jazz centrima i ovaj sastav nastavlja dugogodišnju tradiciju, počev od maestra Bojana Adamiča pa do danas.
Koliko ovim mladim muzičarima znače nastupi u velikom orkestru, budući da po svojoj postavci Big Band pruža manje mogućnosti za improvizaciju?
- To je tačno, ali sloboda nije u haosu, nego u redu. I kada se nauče na poredak koji je neophodan za Big Band, mnogo lakše će pronaći svoju slobodu, svoj izraz…
To be continued...

FEDOR RUŠKUC
U popodnevnom delu programa na Novosadskom Old Gold jazz festivalu svoju prvu samostalnu radionicu vodio je novosadski kontrabasist Fedor Ruškuc, u pratnji trija koji će nastupiti poslednje večeri festivala (ponedeljak). Sam koncept Workshop-a sastojao se u tome da se pruži šansa mladim muzičarima da nastupe, i da im se potom ukaže na eventualne propuste. Učešće u radionici su uzeli “poletarci” iz srednje muzičke škole, ali i iskusni i formirani instrumentalisti.
-   Radionice su pravo mesto za sticanje ne samo znanja nego i samopouzdanja kod mlađih izvođača. Znam, jer sam i sam učestvovao u nekim od njih i velika je stvar kada ti neko svetski priznato ime posveti pažnju i usmeri te u pravom smeru.
Fedor otkriva, na insistiranje potpisnika ovih redova, repertoar koji će izvoditi u ponedeljak:
- Pošto se u februaru navršilo dvadeset godina od smrt gurua Telonijusa Monka, odlučili smo da njemu u čast priredimo  jedan materijal. To je bila moja želja još od ranije, ali sad su se stvorili uslovi za to.
Preuzeo si leadership od Adama Klema, koji se nalazi na razmeni studenata u Finskoj. On bi insistirao na Shorteru (smeh)?
-   Mislim da bi on ovu ideju sa zadovoljstvom prihvatio!!!!
     Aleksandar Ljiljak
3

TREĆI DAN NOVOSADSKOG OLD GOLD JAZZ FESTIVALA EDDIE HENDERSON Nedeljno izdanje Novosadskog Old Gold jazz festivala otpočelo je nastupom Trumpet Summit-a, u čijem sastavu se nalazi jedna od vodećih zvezda svetskog jazz-a Eddie Henderson. - Volim da sviram sa ovom postavom. Sakupljeni smo sa raznih strana i različtih smo generacija, ali se savršeno slažemo… U kuću Vaših roditelja je često dolazio i Miles Davis? -  Da. Jednom je došao kad sam još bio klinac i tek počinjao da sviram trubu. Odsvirao sam mu nešto iz klasičnog repertoara koji smo učili u školi. Uzeo je trubu i to isto odsvirao na meni tada, potpuno nejasan način. Zgrozio sam se! Mislio sam da ne zna da svira. Posle nekoliko godina, kada sam imao 18-19, ponovo je došao i ja sam mu ovaj put odsvirao neki jazz. Pitao me je da li znam ko je to napisao. Nisam znao. On je rekao: JA! To be continued…

24. novembar 2002. J.A.Z.Z.

MATIJA DEDIĆ
NOVI SAD - Vunderkinda i enfan teribla evropske džez scene, Matiju Dedića "Glas" zatiče u zagrebačkom stanu, u koji je upravo stigao sa koncerta u Čakovcu, dok se spremao za Novi Sad gde večeras nastupa na Novosadskom Old Gold jazz festivalu. Kaže da nema tremu, nikada u životu pa ni sada, a to može zahvaliti pedagoškom i kućnom odgoju. Ovo mu je drugi muzički dolazak u Jugoslaviju. Prvi je bio nedavno kada je sa prijateljima imao mini turneju. Tada je, priznaje, uoči odlaska u Jugu, imao neki čudan osećaj koji ne ume da objasni a koji sada izostaje.
"Uzbuđen jesam, trostruko: nikad nisam svirao u Novom Sadu, prvi put ću nastupiti sa italijanskim kontrabasistom Salvatoreom Maioreom a treći razlog je krajnje privatan - naime malo ljudi zna da sam ja zamalo bio novosadski đak. Da se novija istorija nije odigrala tako kako jeste, ja bih bio na novosadskoj Akademiji umetnosti, a završio sam u Gracu, što se ispotavilo dobrim jer sam u tom gradu shvatio koje je moje muzičko biće".
     Snežana Miletić (preuzeto iz “Glasa javnosti”)

MATIJA DEDIĆ uoči koncerta 
Nisam potpuno opušten jer nismo imali pravu probu, mada smo došli na vreme, ali su Amerikanci bili važniji iako su kasnili. Svrbe me prsti. Šta ću posle koncerta. Idem na spavanje pa sutra u Beograd da se vidim sa Ljubišom Samardžićem jer ću zajedno sa Davorom Križićem raditi muziku za film, prvu posleratnu jugoslovensko-hrvatsku produkciju. Trebalo bi to da spremimo za Berlinski festival, što mi je poseban izazov, a s druge strane taj posao će mi omogućiti da u narednom periodu ostanem kod kuće uz svoju malu četveromesečnu Lu. Pomalo me strah da me slučajno od silnih nastupa i koncerata ne zaboravi pa sam malo usporio.

LAURINO BANDEIRA, konge u bendu Beefunk
Voju Bija znam godinu dana. Odličan je muzičar. Kako sam ja iz Brazila a on iz ovih strasnih krajeva, mi smo vrlo neobična ali temperamentna kombinacija. Dobitna kombinacija.

ALEKSANDAR MILOŠEVIĆ
Nastup koji je počeo u skoro sitnim satima (oko 00:30) upriličen od strane Aleksandar Milošević Quartet-a, za one koji su ga dočekali bio je pravi praznik za uši. 
- Svirali smo za pravu jazz publiku, koja je smogla snage da nas dočeka. Malo je teško svirati posle nekoliko sastava, gubi se koncentracija. Ja sam morao da izlazim nekoliko puta tokom večeri, kako ne bih izgubio potreban mir i usredsređenost na nastup.
Šta biste “podcrtali” za večeras?
- To je svakako nastup Trumpet Summit, jer je ta muzika bliska meni i   mom opredeljenju, a i sutra  (ponedeljak) nastupam sa njima.
     Aleksandar Ljiljak

IGOR MOLNAR - ĐANGO 
Pored Main programa u Studiju “M” RTV NS, festivalski deo Novosadskog Old Gold Jazz festivala odvijao se i u klubu Scena, u kom je sinoć nastupio novosadski sastav Havona. Igor Molnar - Đango, lider ove družine, dosadašnje utiske o festivalu grupiše u dva tabora:
- Zbog više mesta na kojima se održavaju programi, teško je stići na sve ono što bih eventualno želeo da čujem, što smatram da nije baš najbolje regulisano, a što se tiče samog programa, dosta je dobar, i u izvođačkom smislu, kao i sam imidž celog festivala.
Havona?
- Havona je bend koji postoji oko tri meseca i nema mnogo veze sa mojim prethodnim- Havana Jamm-om, jer se trudimo da pravimo autorsku muziku u kojoj učestvuju svi članovi benda, potpuno ravnopravno.
     Aleksandar Ljiljak

RISTA TRAJKOVIĆ 
Klub Trema, mesto na kojem se održavaju Jam Session-i sinoć je bilo domaćin niškom sastavu Oke Connection, na čijem čelu se nalazi novosadskoj publici dobro znani Rista Trajković, saksofonista i kompozitor. Sastav je promovisao svoj novi album SOUTH SIDE STORY OF  NISH (SKC Niš, 2002).
- Ja u Novom Sadu uvek imam uspešne nastupe, bilo da je to festival (1999-prim. prir.) ili neka klubska svirka (Foxtrot). Na večerašnjoj promociji smo takođe dobro prihvaćeni. Na žalost, zbog obaveza nisam uspeo da pogledam nijedan sastav na festivalu, jer smo stigli kasno i odmah nakon promocije vraćamo se za Niš i pripremamo za koncert u Skoplju u sredu.
Album je autorski?
-   Da, materijal je uglavnom autorski, sa izuzetkom nekoliko stvari koje      smo prearanžirali. Na albumu se nalazi i snimak sa  Ethno Mus Festivala u Jagodini (Homohappyend) kao i jedna numera sa Novosadskog Jazz festivala 1999 - Kvazimestan. U stvari, sve kompozicije su live zapisi sakupljeni u posledsnjih nekoliko godina.
     Aleksandar Ljiljak

MILOŠ KRSTIĆ povodom svoje knjige “Vek džeza”:
Možemo da govorimo o dve varijante džeza u Srba: razvoju Srba u džezu i razvoju džeza u Srba. Pošto se džez već razvio a Srbi nisu, ja sam u knjizi ipak odlučio da govorim o razvoju Srba u džezu.
...Ono što smo devedesetih preživeli nazvao sam nadrealizmom. Šta sledi, ne znam, čekam, osluškujem, gledam, u svakom slučaju ne može gore nego je bilo devedesetih i utoliko treba biti optimista. Okružuju nas ove zemlje koje ulaze u NATO te čak i ako ovde nema ili ne bude želje da se uđe u Evropu - moraće se, što me raduje jer je najveća smrt za umetnost nedostatak komunikacije a u njega spadaju i te šengenske vize.
...Jeste, rekao sam da nema džeza na našim festivalima, ali nismo mi specifični. Nema džeza ni u svetu. Cilj je okupiti što širi broj publike i prodati što više karata a džez nije muzika miliona, već je namenjena elitnim slušaocima i malo više snobovima od kojih se izdržava.
     Snežana Miletić

U T I S C I   P U B L I K E:

Šandor Pastor, iz kulturne redakcije Magyar Szo-a: 
Pored publike koja posećuje ovogodišnji festival, predstavnika sedme sile ima u velikom broju. Jedan međ’ brojnima, Šandor Pastor, iz kulturne redakcije Magyar Szo-a, ima svoja zapažanja:
- Ja sam zadovoljan, mada imam i nekih primedbi. Odlični su bili Trumpet Summit. Pošto ja volim vokalni jazz, kog na ovom festivalu ima jako malo, Bennie Bailey je uradio nešto na tom  planu. Imam i jednu primedbu.Svaka čast Voji Bee, svaka čast i Hendrix-u, i znam za onu priču da je Miles imao u planu da nešto uradi sa Hendrix-om, ali je potonji umro, ali mislim da ova publika nije došla zbog toga. Možda je ipak ovaj bend trebao da svira poslednji.

Pavle Milenković, publicista i  asistent na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta:
Jazz muzičari se retko bave pitanjima društvenog karaktera, ili ih je bar manji broj koji to čine od sociologa koji se bave jazz-om. U grupu ovih drugonavedenih spada i Pavle Milenković, publicista i  asistent na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta  na Novosadskom univerzitetu.
- Ovo veče je ponudilo mnoštvo različitih stilova. Meni se najviše dopao nastup Matija Dedić trija zbog sjajne inventivnosti i nepodnošljivo lakog osećaja za kompoziciju, harmoniju, zbog Jarretovskog sviranja… Odlično.
     A. Ljiljak
4

ČETVRTI DAN NOVOSADSKOG OLD GOLD JAZZ FESTIVALA ANDY BEY Očaravajuće u muzici za mene je isto ono što i u životu uopšte. To je strast za onim što radiš, ma šta radio. Radi ono u šta veruješ, ništa drugo, jer nema smisla, bićeš nesrećan a onda ništa nema smisla. Džez je moja strast, stvar mog srca. ADRIANA MUTENTHALER Lepo je naići na publiku za koju osećaš da oseća to što sviraš. Komunikacija je bila potpuna i to je ono što nosi muzičara. Mi smo posle koncerta bili potpuno zaneseni. Četvrta, finalna noć Novosadskog Old Gold jazz festivala je počela nastupom trija Rainer, Ruškuc & Wesp, čiji basist, FEDOR RUŠKUC komentariše nastup: - Danas nam nije bio dan.

25. novembar 2002. J.A.Z.Z.

Italijanski novinar ALESSIO GALEA, autor projekta “Cover story” koji je prikazan na festivalu 
- Oduševljen sam festivalom i celim Novim Sadom. Osećam da je publika naklonjena džezu, da ga razume i prepoznaje a to je veliko blago za jednu sredinu. Vodili su me da vidim i jednu predstavu igranu jednog od festivalskih dana i potpuno sam zadivljen kako Novi Sad živi noću, pravi veliki grad.

J A Z Z   M I T I N G
Na Jazz mitingu zakazanom za 12.00 u ponedeljak, pojavili su se skoro svi akteri koji su nastupili u nedeljnom delu programa. Najraspoloženiji za razgovor bio je i najstariji - Benny Bailey, što je donekle i razumljivo, jer pomenuti majstor trube nije uzimao učešća u Jam Session-u u klubu Trema.
Upitan da prokomentariše sinoćni nastup, Bailey je rekao:
Sjajno! Osećao sam se tako dobro da nisam želeo prestati sa sviranjem. Ostao bih na bini celu noć. Ali bilo je tu i drugih koji su hteli da sviraju, zar ne?!
Eddie Henderson tvrdi da ovakvu publiku teško može naći u rodnom mu New Yorku:
- Publika se tamo malo zasitila jazza, a pomalo je i blazirana, dok ovde ljudi osećaju energiju koju im šaljemo sa bine i vraćaju nam istom merom.Svirati u takvoj atmosferi pravo je zadovoljstvo.
Bubnjar Aleksandar MIlošević Quarteta, Ben Schroeder je iskoristio priliku da se zahvali publici:
- Svirali smo u sitne sate pred polupraznom salom, to je tačno, ali su nas malobrojni posetioci ne samo slušali, nego i aktivno učestvovali u svirci. Veliki aplauz publici!!!! (klap, klap)
Osim impresija o publici i nastupima, saznali smo i za akcije od značaja za, ne samo novosadski, već i jugoslovenski jazz u celini od Stjepka Guta i Uroša Šećerova. Radi se zapravo o uključivanju svih jugoslovenskih jazz centara u jednu asocijaciju čija bi kancelarija bila u Novom Sadu i zahvaljujući kojoj bismo u skorijoj budućnosti bili u prilici da ugostimo najveće svetske muzičare. Pomenuti velikani bi održali radionicu (workshop) sa domaćim muzičarima i nakon višednevnog zajedničkog rada upriličili koncert sa pohađačima. Takođe, pominjala su se imena eventualnih gostiju na sledećem Jazz festivalu, među kojima valja izdvojiti Herbie Hancock-a i Chick Corea-u.
P.S. Pripremajući bilten za prošlogodišnji festival, u uvodu sam se osvrnuo na neke velikane jazza koje bih rado video u Novom Sadu. Tom prilikom sam izdvojio, u masi drugih, jedno ime koje danas nije pomenuto - Dave Holland-a. Želim da verujem da se to desilo jednom krajnje bezazlenom omaškom.
Aleksandar Ljiljak

U T I S C I   P U B L I K E:

Nikola Glavinić, novinar Radio Novog Sada 
Pozitivno na festivalu je to što je bilo puno publike. Džez ima širok krug pristalica i u ovom gradu a to je važno za duhovno zdravlje ovog grada. Od gostiju, izdvojio bih fenomenalan nastup Boška Petrovića, odličan slovenački Big bend te nadahnut nastup mlade zvezde Vasila Hadžimanova. Nije mi se dopao nastup Voje Brkovića, njegov izlazak na scenu nije dobro tempiran, nije bio dobar za ritam te večeri, pa je oterao publiku. Trebalo je pre njega da nastupi Aleksandar Milošević. I još: ne treba trošiti reči na Trampet samit, takvih majstora nema mnogo. Bojan Zulfikarapašić je imao meditativan nastup. Dopao mi se i nastup Matije Dedića, pijaniste drugačijeg senzibiliteta. On više ide na senzibilnost, manje na virtuoznost ali iz onog što je pokazao vidi se da za njega nema tajni u džez pijanizmu. Dopalo mi se što ne upada u banalnost i usiljenu improvizaciju, što je redak kvalitet ne samo kod džez muzičara, nego muzičara uopšte. Poredeći prošlogodišnji i ovogodišnji džez festival više mi se dopao poslednji Interzon. 

Sarajevski novinar Ognjen Tvrtković
Bilo je dosta publike na festivalu. Svakog dana dešavala se neka jako dobra stvar. Publika je reagovala najbolje na najbolje na festivalu, na nastupe Big benda, Dedića, Zulfikarpašića, Petrovića. Atmosfera je stalno bila dobra, povremeno nabijena emocijama, npr. na nastupu Boška Petrovića. Zamerke se mogu staviti na produkcione momente koji su bili povremeno osrednji, povremeno dobri. Promene su predugo trajale. Sve u svemu, dosta kvalitetnog džeza i dobrih grupa.

Tonac Grujica Bibin
Prošli festival je bio daleko dinamičniji od ovoga, setimo se samo moldavskog Trigona, a ove godine za mene su bili odlični svi oni koji su najavljeni kao zvezde festivala. Prateće službe su malo zakazale, duge su bile pauze i greška je što nije bilo CD-a da se kupe.

Fotoreporter Branko Stojanović posle nastupa Andy Beya
Ovo je bilo neverovatno... ovakvu vožnju još nikad nisam doživeo... čova me tako provozao... Ja sam sanjao... to je stvarno bilo čudo...

Snežana Miletić, dobronamerni zamerač
Aranžirati kutak u kojem bi novinari pričali s gostima i tako promovisali dobar duh džeza i festivala. Glavna zamerka: nigde nije bilo pelcera!

Predrag Đuran, urednik kulturne redakcije dnevnika Građanski list, vrlo precizno sabira utiske
Neću biti nimalo originalan ako kažem da mi se posebno svideo Boško Petrović, jer to je muzika koja jednostavno ide pod kožu i lako je prepoznati. Takođe mi se svideo i Bojan Zulfikarpašić, ali mi nije jasno da li je neko napisao dekret o zabrani pevanja na jazz festivalima i da li se jazz muzika, kad je u pitanju publika na ovim našim prostorima  odrekla ovog aspekta?!
A. Ljiljak

Novosadski jazz muzičari na svakom festivalu, bez obzira na program i lični stav, skoro svaki nastup otprate sa čudnom pažnjom. Jedan međ’ njima je i Voja Savkov, saksofonista:
- Festival je sjajan i vrlo šarolik. Ima dosta bendova koji imaju suptilan pristup jazzu. Tu bih izdvojio Ruškuc trio I Matiju Dedića. Posebno su interesantni Criss Cross, koji su uveli klasiku, a Trumpet Summit su pravi njujorški Mainstream užitak.
A. Ljiljak
 

VIDIMO SE NA.NOVOSADSKOM OLD GOLD JAZZ FESTIVALU 2003.