| 'Zamenio sam Jacka de Johnetta na bubnjevima
sa Alom Fosterom koga sam prvi put čuo u klubu Podrum u 95-oj ulici na Menhetnu.
Oduševio me je jer je imao takav groove, i vajao ga je upravo tamo. To je bilo
ono što sam tražio. Al je mogao da napravi postavku u kojoj je svako mogao da
svira a da groove traje bez prestanka - ono što sam ja želeo od bubnjara - Al
Foster je sve to imao.' (Miles Davis, 1989. u svojoj autobiografiji 'Miles') Šta
više reći. Al Foster je rođen u Ričmondu u Virdžiniji 18. januara 1944. godine.
Odrastao je u Njujorku počevši da svira bubnjeve kao samouk kad je imao 13 godina.
Tokom svoje duge karijere svirao je sa izuzetnim umetnicima kao što su Cannonball
Adderley, Thelonious Monk, Freddie Hubbard, Blue Mitchell, Sonny Rollins i Herbie
Hancock - da nabrojimo samo nekoliko, i proveo je 13 godina kao član sastava Milesa
Davisa.
Al Foster, vrhunski bubnjar, glavni je inovator u svetu jazza već nekoliko
decenija. Fosterov uticaj na muziku Milesa Davisa, čije je grupe bio član 13 godina,
formulisao je Davis lično u svojoj biografiji iz 1989.
Među ostalim umetnicima
sa kojima je Foster svirao i snimao su: Joe Henderson, Freddie Hubbard, McCoy
Tyner, Wayne Shorter, Bobby Hutcherson, John Scofield, Pat Metheny, Charlie Haden,
Randy & Michael Brecker, Bill Evans (pijanista), George Benson, Kenny Drew,
Carmen McRae, Stan Getz, Toots Thielemans, Dexter Gordon i Chick Corea. Tokom
godina, Foster je išao na obimne turneje sa umetnicima kao što su: Herbie Hancock,
Sonny Rollins i Joe Henderson, postajući glavna atrakcija svih triju bendova kao
i njihov integralni deo.
Poštovan i cenjen zbog svog izoštrenog senzibiliteta,
Foster je poznat po svojoj jedinstvenoj sposobnosti da sluša i svira sa drugima
na skoro telepatski način, odgovarajući im sa stilom koji je ujedno i harizmatičan
i nenaglašen. Foster veruje u čistotu muzike, istinski umetnik koji iznova nastavlja
da pomera granice kreativnosi, posvećen očuvanju i negovanju najviših standada
u jazzu danas. On je veličanstven svestran bubnjar, i njegovi ritmički rezovi
su čuveni po muzičkim stilovima koji idu od bebopa preko slobodne forme do jazz/rocka.
U poslednje vreme snima i gostuje sa svojim bendom. | |
| Thomas Bramerie je rođen u Beržeraku
u Francuskoj 18.09.1965. godine. Uči gitaru i klavir kod Tonija Petruchijanija,
a 1988. odabira i akustučni bas. U Francuskoj sarađuje sa Chetom Bakerom, Jonnie
Griffinom, Steve Grossmanom. Od 1992. do 1995. godine član je house benda La Viva
Jazz Cluba u Parizu. Tamo je svirao sa muzičarima kao što su Clifford Jordan,
Tommy Flanagan, John Scoffield, Joshua Redman i David Sanchez između ostalih.
Thomas se preselio u Njujork 1997. i postao stalni član benda Dee Dee Bridgewater
("Live At Yoshi's" Verve. Grammy nominacija 2001). Trenutno svira sa
Simonom Shaheenom, Qantarom, i Jean-Michel Pilcom ("Live at Iridium"
Dreyfus). | |
| Eli Degibri (Izrael) je dve godine bio
član grupe legendarnog pijaniste Herbija Hancocka, uključujući njegovu svetsku
turneju, album i DVD koji se može kupiti bilo gde u svetu. Trenutno je glavna
potpora u Charles Mingus Big Bendu a član je i grupe Ala Fostera. Elijevom divovskom
zvuku nema ravnog a njegove solo deonice vode slušaoca na putovanje, nekada je
to žalobno krstarenje, nekada supersonična luda vožnja. 2003. svirao na Novosadskom
jazz festivalu sa bendom 'Sveti' Marka Đorđevića. | |
| Aaron Goldberg je mlad pijanista i kompozitor
koji radi u prvom planu jazz muzike. Njegov najnoviji projekat kao bend lidera
nosi naziv 'Worlds', sveže je izašao iz studija i na njemu nastupa njegov dugogodišnji
trio sa specijalnim gostima uključujući gitaristu Kurta Rosenwinkela, pevačicu
Lucianu Souza, i saksofonistu Miguela Zenona. Aaron se nada da izda Worlds kasnije
ove godine. Ova muzika otkriva različite nove uzore i nadograđuje se na 'Unfolding'
(J Curve Records), album trija usredsređen na originalne kompozicije i odličnu
ritam sekciju članova benda Reubena Rogersa i Erica Harlanda. 'Turning Point'
(J Curve) obeležio je Aaronov studijski debi kao lidera i bio je fokusiran na
veće ansamble: između ostalih, saksofonista Mark Turner i Joshua Redman i vokal
Carla Cook su se pojavili na ovom albumu. Aaron takođe predstavlja jednu trećinu
kooperativne grupe OAM Trio, u kojoj su i izraelski basista Omer Avital i katalanski
multi-perkusionista Marc Miralta. OAM, nedavno prikazan na JazzSetu nacionalnog
radija, izdao je do sada dva albuma pod naslovom 'Flow' i 'Trilingual' u izdanju
FreshSound/NewTalent. Nedavno su sarađivali sa Markom Turnerom na albumu nazvanom
'Live in Sevilla' u izdanju LOLA Records 2003. Trenutno je muzički direktor 'All
Souls at Sundown'; jedinstvene serije performansa jazza i poezije koje zajednički
organizuju crkva All Souls i Jazz u Linkoln centru u Njujorku, gde se Aaron pojavljuje
svakog meseca zajedno sa potpurijem najboljih novih svetskih talenata jazz muzike
u usponu. Kao vođa benda trenutno nastupa sa svojim triom i eksperimentiše sa
'equartetom', u kojem nastupa mladi saksofonista Eli Degibri. Kao pratnja Aaron
je možda najpoznatiji po svom radu sa quartetom tenor saksofoniste Joshue Redmana,
sa kojim nastupa već 3 i po godine i sa kojim je snimio dva albuma za Warner Bros.
Trenutno se Aaron može čuti širom sveta sa umetnicima kao što su: trubači Nicholas
Payton, Tom Harrell i Freddie Hubbard, veliki bubnjar Al Foster, gitaristi Peter
Bernstein i Kurt Rosenwinkel, vibrafonista Stefon Harris, i saksofonisti Mark
Turner i John Ellis između ostalih. Proteklih godina Goldberg je sarađivao rame
uz rame sa uglednim ličnostima kao što su pokojna velika vokalna solistkinja i
prva dama jazza Betty Carter, trubač Wynton Marsalis, saksofonisti Michael Brecker,
George Coleman, Jerry Bergonzi, Bill Pierce i Jimmy Greene kao i bubnjar Lenny
White, basista Buster Williams, vibrafonista Terry Gibbs i kompozitori Guillermo
Klein i Magali Souriau. Aaronova staza ka njujorškoj sceni imala je par obrta.
Rođen u Bostonu, Massachusetts, 30. aprila 1974. godine, počeo je da uči klavir
kada je imao sedam godina. Otkriva svoju ljubav prema jazzu u srednjoj školi na
Milton Akademiji pod tutorstvom basiste Boba Sinicropa. Kanije nastavlja studije
sa Jerrijem Bergonzijem i dok je još bio tinejdžer dobija studentske nagrade za
muziku od Berklee škole za muziku i magazina Downbeat. Sa sedamnaest napušta Boston
na godinu dana daljeg usavršavanja na Novoj školi za jazz i savremenu muziku u
Njujorku 1991. Bogata atmosfera Vest Vilidža tih godina uključuje takva zaboravljena
ali začetnička mesta kao što su Bradleys, The Village Gate, Augie's and Fat Tuesdays
- Smalls se još nije rodio - a jazz scena je bila usred ponovnog oživljavanja.
Po povratku u rodni grad posle ove neprocenjive godine, Aaron je pristupio bostonskoj
jazz zajednici leta 1992. i uskoro je počeo svoju prvu godinu na univerzitetu
Harvard. Zatim dobija jednu od pet Clifford Brown/Stan Getz stipendija za 1993.
godinu od Međunarodnog udruženja jazz edukatora, i biva proglašen pobednikom Nacionalne
fondacije za unapređenje u oblasti priznavanja umetnosti i potrage za talentima.
Za vreme studija na Harvardu razvio je plodna drugarstva sa svojim vršnjacima
na Berkleeju i Konzervatorijumu Nove Engleske. Provodeći leta u Njujorku održavao
je veze sa ranijim saradnicima, mnogi od kojih su već ostavljali trag, Aaron je
doplomirao magna cum laude na koledžu Harvard u junu 1996. godine sa diplomom
iz istorije i prirodnih nauka. U ovom perioda dugo je bio angažovan kao pijanista
kuće u bostonskom istorijskom Wally kafeu, pre nego što se preselio na svoju trenutnu
adresu u Brooklinu krajem 1996. i vratio na njujoršku scenu. | |
