DER ROTE BEREICH - 10 godina postojanja 'Der Rote Bereich'
Godišnjica? Gospoda u čudnim odelima, sa podignutim kragnama i onim izuzetnim zulufima još uvek deluju živahno i veselo - ipak: 'Der Rote Bereich' je napunio 10 godina i ima puno toga da se proslavi. Zahvaljujući svojoj idiosinkratičkoj muzici, anarhističkom humoru, inteligentnim aranžmanima i originalnom zvuku, 'Der Rote Bereich' smatraju 'najvažnijim predstavnikom nemačkog avangardnog jazza' (Der Tagesspiegel) - iako bi naša gospoda prihvatila jedino termin 'avangardni' da ih to ne sputava u datu kategoriju. Ovu grupu je formirao 1992. godine u Nirnbergu gitarista Frank Möbus zajedno sa bas klarinetistom Rudijem Mahallom. Quintet su zaokružili američki trombonista Marty Cook, Henning Sieverts na basu i Jim Black na bubnjevima - poznat sa scene njujorškog Knitting Factory - sa kim Möbus još uvek sarađuje u 'Azulu' Carlosa Bice. Uprkos svim transformacijama kroz koje je ova grupa prošla, Möbus i Mahall su uvek imali najveći uticaj u uobličavanju - kroz svoju potragu za svežim zvukovima, njihove dvosmislene kompozicije, inspirisane pop i rock muzikom jednako kao i jazzom, dvanaestotonskom muzikom i njihovom sopstvenim energičnim načinom sviranja - daleko od konvencionalnog, klišea i komercijalnih obzira. Oni idu u suprotnom smeru od nečije muzičke prekoncepcije, začuđujući nas neočekivanim metričkim i harmoničkim promenama ili subverzivnim ironičnim reinterpretacijama - čime opčinjavaju mnogo mlađu publiku, kojoj se tradicionalni jazz koncerti tu i tamo ne dopadaju previše. Prvo izdanje ove grupe, pod lakonskim naslovom 'Der Rote Bereich 1', doživelo je svoju premijeru uživo na 'Jazz Ost Festu' u Nirnbergu 1992. godine gde je hvaljeno kao 'otkriće ovog festivala' zbog 'njihove originalne muzike, inspirisanih solo deonica i zapanjujuće novih zvukova u celini' (Nurnberg Nachrichten). Od početka sviraju na velikim festivalima, rade brojne radio produkcije i svojim osobenim stilom uzdižu se do toga da postaju antiteza konvencionalnom jazzu. Tri godine kasnije izdaju 'Der Rote Bereich 2' - sastav je promenjen u quartet, izostavljen je bas, a Hal Crook, dugogodišnji član Phil Woods Quinteta, zamenio je Martija Cooka - 'Jazzpodium' izjavljuje sa divljenjem: 'Od njihovih prvih istraživanja komponovane i improvizovane muzike, ovaj bend je zadobio status pravog kultnog benda. U Nemačkoj teško da postoji srazmerno kompleksna, zapanujuće jednostavna, osvežavajuće samo-ironična i u svakom momentu interesantna muzika.' 1998. godina - Möbus i Mahall su se preselili u Berlin - John Schroder je zamenio Jima Blacka na bubnjevima, a trombon je izostavljen. Izdat je 'Der Root Bereich 3' i naredne dve godine bend gostuje širom Evrope, svira na festivalima kao što je Bell Atlantic Jazz Festival u Njujorku, JazzFest u Berlinu, Jazz festival u Amsterdamu ili trijenale u Kelnu, Goethe institut ga je poslao na turneju po Africi, a časopis 'Jazzthetik' ga veliča kao 'jednu od najuzbudljivijih jazz grupa u Nemačkoj'. 2001. se pokazuje kao izuzetno uspešna godina. Do tada svi albumi su izašli noseći etiketu Jazz4Ever Recordsa. U januaru 2001. novi album 'Love Me Tender' pojavljuje se u izdanju ACT i 'Der Rote Bereich' sviraju na velikim festivalima kao što je onaj u Montreuxu ili Istanbulu, pozvani su i da urade turneju 'Jeunesse musicale' kroz Austriju i dobili kulturnu stipendiju grada Nirnberga. Pisci članaka u novinama kao što su 'Die Zeit' i 'Frankfurter Allgemeine Zeitung' saglasili su se, inače neuobičajeno, o njihovoj muzici: 'tri Berlinca su među najboljim koje ćete čuti u modernom jazzu' ('Frankfurter Rudschau'), 'muzika bistrih umova' (Die Welt) ... Njihova muzika se dalje razvija - uprkos svom kontinuitetu - a konceptualne promene uzrokovane Möbusovim novim kompozicijama učinile su poslednju transformaciju neophodnom: Johna Schrodera zamenio je Oliver Bernd Steidle, kojeg smatraju jednim od talenata u usponu u Nemačkoj. I tako u martu 2002. njih trojica snimaju svoj poslednji album pod imenom 'Risky Business' (ACT 9407-2). Ovaj peti CD izlazi u julu 2002. i mogao bi se ispostaviti za prekretnicu u istoriji ove grupe. 'Der Rote Bereich' uživaju u muzičkoj ozbiljnosti i kako je navedeno u informatoru koji je pratio njihov prvi CD: 'Muzika se bavi životom ali se život ne bavi nužno muzikom' - i to se može čuti! Slušati njihovu muziku je kako intelektualna tako i čulna avantura koja ni jednog momenta nije prizemno putovanje...
'Der Rote Bereich' se bukvalno prevodi kao 'crveno područje' i odnosi se na crvenu zonu koja pokazuje distorziju na pokazatelju nivoa snimanja na većini mašina za snimanje. 'Der Rote Bereich' nosi odgovarajuće ime; muzika ove grupe se drsko graniči sa sramnim, dok prelazi sa uzvišenog na smešno. ( Marty Cook o 'Der Rote Bereich')

Frank Möbus

gitara

Sticao je obrazovanje na Berklee školi za muziku u Bostonu 1985-1989. godine gde je diplomirao sa zvanjem profesora muzike cum laude, a pored toga učio je privatno i kod Jerrija Bergonzija u Bostonu 1989-1990. godine. Lider je benda 'Der Rote Bereich' (5 CD-a za Jazz4Ever Records i ACT i radio produkcije za BR, SFB i Radio BB, brojni jazz festivali i sl.). Pored toga je od 1995. godine i ko-lider benda 'Azul' (2 CD-a i video klipa za Polygram/Emarcy/Traumton i Enja Records), sa kojim je radio razne radio produkcije, učestvovao na brojnim festivalima i radio svirke po klubovima u Portugalu, Nemačkoj i Azorskim ostrvima. Učestvuje na sledećim festivalima: Bell Atlantic Jazzfestival NYC, Trytone Jazzfestival Amsterdam, Jazzfest Berlin, Triennale Keln, Instanbul Jazz Festival, Montreux Jazz Festival, i mnogim drugim. Umetnik je ACT Recordinga od jula 2000. Nastupao je u klubovima sa "Azul-om" Carlosa Bice u Portugalu, Španiji, Tunisu i Nemačkoj. Turneja sa "Le petit chien" u Nemačkoj i Švajcarskoj rezultira CD-om iz septembra '99. u izdaju Enja. Pojavljuje se na koncertima sa Oli Bott Big Bandom, Rolf v. Nordenskjoeld Big Bandom, Maria Babtist Big Bandom, Reiner Tempel Big Bandom (CD iz oktobra '99. u izdanju Jazz4Ever Recordsa) kao i na koncertima, CD-ima i radio produkcijama sa Erdmannom 2000. godine (na albumu se pojavljuju Daniele Erdmann (saksofon) Johannes Fink (bas) John Schröder (bubnjevi), a CD se pojavljuje u oktobru 2000. u izdanju Jazz4ever Recordsa. Takođe radi i koncerte, studijska snimanja i video produkcije sa the Trip-Hop Projekt "Geffen", turneje (5/01) i radio produkcije sa "Stalwart" (pojavljuju se Ed Neumeister, F.M., Drew Gress i Tom Rainey) u Austriii, Italiji, Švajcarskoj i Nemačkoj.

Daniel Erdmann

saksofon

Daniel Erdmann rođen je 1973. godine u Wolfsburgu. Saksofon svira od 1984. godine. U Berlin je došao 1994. godine, gde je počeo da studira na fakultetu "Hans Eisler". Svira i komponuje u okvirima "savremenog jazz-a". Živi u Parizu i Berlinu. Svirao je sa Aki Takase, John Schröderom, Conny Wahnschaffe, Tony Buck, John Betsch, Volker Schlot, Joe Williamson, Jaak Sooäär, Francois Tréberge i mnogim drugim muzičarima. Svirao je na turnejama i po klubovima u Kanadi, Francuskoj, Estoniji, Danskoj, Italiji, Holandiji, Maleziji, Singapuru, Filipinima, Indoneziji, Belgiji, Luksemburgu, Rumuniji, Španiji, Švajcarskoj, SAD, Austriji i Nemačkoj.

Oliver Bernd Steidle

udaraljke

Oliver Bernd Steidle je rođen u Nirnbergu 1975. godine. Od 2001. godine živi u Berlinu. Prve časove klavira je imao već kao sedmogodišnjak, a kada je imao jedanaest godina počeo je da svira udaračke instrumente. Od 1998. do 2000. godine je studirao na Meistersinger konzervatorijumu u Nirnbergu. Podučavali su ga Holger Nell, Wolfgang Hafner, Ralph Peterson, Jim Black, a svirao je sa Richie Beirach, Alexander von Schileppenbach, Aki Takase, Nils Wogram, Johannes Bauer, Rudi Mahall, Peter Bolte, Norbert Scholly i dr. Snimio je nekoliko CD-a - Crvena oblast - Risky Business - Art Record, Džon Šreder Trio - Konner Music. Svirao je na festivalima u Hong Kongu, Koreji, Estoniji, Portugalu, Francuskoj, Engleskoj, Poljskoj.