|
|
Al Di Meola - gitara
Gumbi Ortiz - udaraljke
Antonio Escapa - bubnjevi
Mario Parmisano - klavijature
Michael Pope - bas
|
|
|
Al Di Meola je dobitnik najprestižnijih nagrada za gitariste od najviše ocenjene ankete o gitaristima na svetu, časopisa "Gitarista" (Guitar Player Magazine). U protekle dve i po decenije bio je poznat širom sveta kao najistaknutiji virtuoz na polju savremenog instrumentalnog jazza.
Slavna karijera Al Di Meole je obuhvatila širok raspon emocija u jedan jedinstveni stil, otelovljujući uticaje svetske inspiracije ovog umetnika. Od brzine i vatrenosti njegovih ranih solističkih pokušaja do iskušenja i trijumfa ‘Di Meola/McLaughlin/De Lucia (Gitarski trio)’, od brazilskih istraživanja albuma ‘Soaring Through a Dream’ do globalnog romantizma i Tango obrada Alove akustične grupe ‘World Synfonia’ (samo nazvani debi) i drugog albuma ‘World Symfonia’ Srce imigranata.
Od početka njegove solo karijere, gde su se ploče kao što su ‘Land of the Midnight Sun’, ‘Elegant Gypsy’ i ‘Casino’, našle među najprodavanijim pločama od svih instrumentalnih umetnika toga vremena. Al Di Meola nastavlja da postiže, s poštovanjem, zapanjujuće uspehe u istraživanju novina muzike dok sunovrat američkog radija nastavlja da izbegava najinteresantniju savremenu muziku.
Al Di Meola se, nanovo i nanovo, otkriva kao iskusan talentovan savremeni kompozitor i muzičar duboke gracioznosti i evokativnog lirizma. Mnogi istaknuti muzički kritičari širom sveta neprekidno ga stavljaju na visoku poziciju zbog njegove virtuoznosti na gitari i kompozicija. Alova intriga sa kompleksnim ritmičkim sinkopacijama u kombinaciji sa provokativnim lirskim melodijama koje uvek obuhvataju sofisticiranu harmoniju u korenu ovih ozbiljnih dela koja se ipak osećaju srcem centralna je i najvažnija karakteristika.
Njegova tehnika i muzička dubina vredna strahopoštovanja može se pratiti unazad i svetski su poznate po njegovom debiju sa Chick Coreom i ‘Return to Forever’ 1974. godine. Uspeh ‘Super Guitar Tria’ sa Paco De Luciom i John McLaughlinom obeležiće 1980. godinu. Album ‘Friday Night in San Francisco’ postao je prekretnica stekavši široko priznanje. Kao rezultat toga, prodaja je premašila dva miliona albuma. Od 1980. do 1983. godine su svirali po gostovanjima a ponovo su se skupili da bi snimili treći CD ‘Gitar Tria’ 1996. godine posle kojeg je usledila svetska turneja. Početkom 1996. godine, Al Di Meola je osnovao novi trio sa ljudima kao što su Jean Luc Ponty i Stanley Clerke (The Rite of Strings).
Di Meola je sakupio ono što je on opisao kao ‘najbolju grupu za njegovu karijeru’. Ime ove nove grupe je ‘Al Di Meola World Sinfonia 2000’ u kojoj su bili predstavljeni muzičari iz Argentine, Kube i Izraela.
Snimio je više od 21 albuma (CD) uključujući svoj novi album solo akustične gitare ‘Winter Nights’. Veoma intiman album Di Meole koji sam naizmenično svira dve sjajne stare gitare a ukrajinski muzičar Roman Hrynkiv svira banduru (instrument poput harfe sa 48 žica). Muzika se vrti oko teme zimovanja sa pesmama koje se kreću od četiri originala, četiri dela u vezi sa Božićem i dva dobro poznata dela pop muzike od kojih je jedno ‘Mercy Street’ od Petera Gabriela, a drugo delo ‘Scarborough Fair’ od Paula Simona. Di Meolin izbor muzike na ovom albumu u kombinaciji sa njegovim autorskim kompozicijama ima jedno posebno usaglašeno tematsko raspoloženje.
Al veruje da je ovaj album sa stanovišta zvuka najbolji album koji je ikada snimio. Pored Romana Hrynkiva na banduri, Hernan Romero, Alov prijatelj i muzički saradnik pomogao je sa produkcijom i akustičnom ritam gitarom u dve numere.
Među nekim imenima iz njegove slavne karijere, sa kojima je Al snimao ili svirao obuhvataju i muzičare kao što su Chick Corea, Luciano Pavarotti, Paco De Lucia, Paul Simon, Phil Collins, Santana, John McLaughlin, Larrv Coryell, Steve Winwood, Wayne Shorter, Herbie Hancock, Gonzalo Rubalcaba, Jaco Pastorius, Les Paul, Jean Luc Ponty, Steve Vai, Frank Zappa, Milton Naciemento, Egberto Gismonti, Jimmy Page, Tony Williams, Stanley Clarke, Stevie Wonder, Irakere i mnogi drugi.
Kako su evokativne melodije i ritmička raznolikost sa ‘World Sinfonia’ i ‘Heart of Immigrants’ bili pod velikim uticajem pokojnog argentinskog tango majstora Astora Piazzolla, tako albumi "Kiss My Axe", "Infinite Desire" i "Orange and Blue" pokazuju šire kulturno i muzičko polje. Međutim, prijateljstvo između Astora Piazzolla i Al Di Meole pre njegove smrti, u velikoj meri je potstaklo umetnika na produbljivanje svojih značajnih veza sa muzikom Argentine i klasičnog sveta. "Piazzolla je imao dubok uticaj na moj razvoj i kao muzičara i kao osobe". Postali smo bliski prijatelji često se dopisujući, što se kasnije, intenziviralo zbog mog divljenja i želje da naučim više o ovom velikom čoveku.’ ‘Chick Corea je takođe imao veliki uticaj na moj život, uvek je bio divna podrška, glavna muzička inspiracija i prijatelj.’ ‘Sviranje sa Chickom predstavljalo je prvi značajan korak u mom razvoju kao muzičara.’
Rođen u italijanskoj porodici, tada, dok je odrastao u Nju Džersiju, mladi Al Di Meola je provodio svoje vreme između časova gitare i lokalnih salsa klubova. Pod velikim uticajem jazz gitariste Larrija Coryella, Di Meola se upisao na Muzički koledž Berklee u Bostonu, gde je njegovo maratonsko vežbanje i dalje tema legendi (Al je i dalje tehnički majstor po kojem se može meriti umeće drugih gitarista). ‘Imali smo tri momka u jednom prostoru; jedan u jednoj sobi, jedan u kupatilu a ja sam dobio orman’. Posle kratke tezge sa klavijaturistom Barrijem Milesom, devetnaestogodišnjeg Di Meolu je potapšao Chick Corea 1974. za ‘Return to Forever’. Njegova se zvezda ubrzo izdigla.
Dvadeset jedan album, nebrojene nagrade, (uključujući i tri zlatna albuma) i šest miliona prodatih albuma kasnije, Al Di Meola još uvek upućuje izazove sebi i svojoj muzici.
Al Di Meola - Consequence Of Chaos (2006) - Nalepnica na omotu ovog diska tvrdi da je ovo ’povratak njegovoj čvrstoj električnoj gitari’. I dok ovde zaista ima dosta električne gitare – i ponovnog muzičkog vraćanja Chicku Corei, Stevu Gaddu i Barriju Milesu, koji su svi ranije sarađivali sa di Meolom – ipak ovim albumom dominira world music i subtilniji okvir koji je bio karakteristika sviranja ovog gitariste u proteklih nekoliko decenija. Izvođenje je ujednačeno odlično, i čak iako se pristup pomera od prog do akustike i elektrike do world music, di Meolin izraziti stil i prvoklasan pristup autoritativno drže ove različite stilove na okupu. (…) Di Meola zna kada da obuzda a kada da oslobodi svoje precizne, perkusivne latino deonice koje seckaju pragove na komadiće, i upravo je ovaj utisak suzdržanosti ono što ovaj disk, kao i veliki broj njegovih novijih radova, čini tako uspešnim. Ove instrumentalne kopozicije prostiru takav groove spram kojeg di Meola izvodi sola sa različitim kombinacijama muzičara. Melodije se ne mogu lako tačno odrediti, ali fenomenalno izvođenje zadržava pažnju slušaoca bez obzira na tendenciju da odluta. (…) Di Meola naziva devetominutnu kompoziciju "Tempest" svojim najkompleksnijim delom – što govori puno – dok se ona plete kroz različita raspoloženja i tonove upotrebljavajući različite ritmove u jednom impresivnom prikazu zasenjujuće veštine ovog gitariste. Ona sumira ovaj album koji prikazuje Al di Meolu, posle 30 godina solo karijere, kao prvaka u njegovoj igri. (Hal Horowitz, All Music Guide)
DISKOGRAFIJA |
|
|
|
|
|
|
Flesh On Flesh, 2002 |
The Grande Passion, 2000 |
Winter Nights, 1999 |
The Infinite Desire, 1998 |
Di Meola Plays Piazzolla, 1996 |
Orange And Blue, 1994 |
|
|
|
|
|
|
World Sinfonia II -
Heart
of the Immigrants, 1993 |
Kiss My Axe, 1991 |
World Sinfonia, 1991 |
Tirami Su, 1987 |
Soaring through a Dream, 1985 |
Cielo E Terra, 1985 |
|
|
|
|
|
|
Scenario, 1983 |
Electric Rendezvous, 1982 |
Splendido Hotel, 1980 |
Casino, 1978 |
Elegant Gypsy, 1977 |
Land of the Midnight Sun, 1976 |
|
Gumbi Ortiz
udaraljke |
 |
|
| |
| Perkusionista svetskog renomea, Gumbi Ortiz, najčuveniji je po tome što godinama svira sa superzvezdom gitare Alom Di Meolom. Stekao je svetsko priznanje kao jedan od najuzbudljivjih i najboljih poznavaoca congerosa u okolini! Ortiz, čiji su roditelji imigrirali u Ameriku pedesetih godina, odrastao je u takozvanom Latino Njujorku! (južni Bronks) Nije znao da govori engleski do srednje škole početkom 60-tih! Njegovi rani uticaji bili su ritualni ritam Senterija ceremonije u njujorškom stanu njegovih roditelja, odakle se Ortiz navukao na svoje afro-kubansko nasleđe. Nastavljajući tradiciju svojih roditelja, Ortiz je počeo da svira sa Latino bendovima sa tek 11 godina, noseći sa sobom poznavanje zapadnoafričkih bubnjarskih tradicija koje su iz Nigerije dospele na Kubu a zatim i u Njujork! Ortiz je počeo da svira sa svim velikim Latino bendovima u Njujorku i njegovoj okolini. Ortiz je takođe bio tražen i kao session muzičar sarađujući sa mnogim superzvezdama današnjice! Ali kako je to htela sudbina, Ortiz se preselio na Floridu kao mlad da bi bio sa svojom porodicom koja je tek prispela sa Kube u Ameriku (tokom dolaska brodom Mariel 1980-tih). Nastanivši se tamo počeo je da svira na mnogim kubanskim nastupima na Floridi. Ortiz je uzeo odmor od svog zahtevnog rasporeda na Floridi i otišao u Pariz 1986. godine. Tamo je bio na koncertu Ala Di Meole, ali je otišao a da nije upoznao ovog gitaristu.U Americi, tačno godinu dana od kada je video Di Meolu u Parizu, Di Meola se pojavio na Ortizovom nastupu na Floridi. Od kada je Al video Ortiza kako svira stvorila se magija. Angažovao je Ortiza na licu mesta da svira konge sa ovim velikanom gitare. Dva dana kasnije našao se pred hiljadu ljudi u Turskoj, a od tada ova dvojica su putovala i nastupala po celom svetu. Krajem 90-tih Ortiz koga su svrbeli dlanovi da svira kubansku muziku, stvorio je Latino Projekt. Ovaj bend je bio Ortizov način za spajanje njegove ljubavi prema kubanskoj uličnoj muzici (aka rumba) i ljubavi prema Cuban Son, takođe kubanska muzika poznata kao Timba (zvuk koji su popularnim učinile kubanske grupe poput los Van Van). Bend sa Hectorom Mayoralom, vokal, Rolandom Olanom, vokal i udaraljke, Kennijem Walkerom Masqueandom na basu, Carlosom Ocasiom na kubanskoj flauti, Johnnijem Z na bubnjevima i Obell Ruizom za klavijaturama bio je Ortizova vizija očuvanja njegovog kubanskog nasleđa nepomućenim njegovim novim svetskim životom. |
|
Antonio Escapa
bubnjevi |
 |
|
| |
Antonio Escapa IV je rođen 4. decembra 1980. godine, na predivnom tropskom ostrvu Puerto Riku. Veoma rano je izrazio želju da eksperimentiše sa muzikom, bubnjevima i udaraljkama. Još od najranije mladosti, bilo je jasno da su strast i talenat za muziku deo njegovog bića, već od njegove desete godine.
Sa 14 godina, Tony se preselio u Orlando na Floridi. Tamo je učio klasičnu i maršovsku perkusiju kao i jazz. Takođe je i profesionalno svirao sa svojim ocem, Antoniom Escapom III, profesionalnim muzičarem već više od 27 godina. Tony opisuje svog oca kao pijanistu velikog znanja koji je bio Tonijeva inspiracija od samog početka njegove karijere.
Tony se vratio u Puerto Riko 1998. godine i zaplovio muzičkom scenom, Dok je bio tamo, Tony je postao deo programa pod nazivom "Berklee College of Music in Puerto Rico," koji nudi stipendije za pohađenje ovog bostonskog koledža. Zime 2000. godine, Tony se preselio u Boston i počeo da pohađa muzički koledž Berklee. U isto to vreme, svirao je i snimao na području Bostona. Na Berkliju, Tony postaje priznat među kolegama i nastavnim osobljem kao izuzetan i perspektivan perkusionista. Kao rezultat toga, pozvan je da predstavlja koledž u Japanu i SAD-u a kanije je bio i port parol za koledž u Puerto Riku.
Pošto se preselio u Njujork, Tony je ubrzo postao deo lokalne jazz scene svirajući sa umetnicima kao što su Simon Shaheen, Claudia Acuna, Miguel Zenon, Dana Leong, Jason Lindner, Caribbean Jazz Project, Wayne Krantz, Alfredo De la Fe, Obbie Bermudez, Christian McBride i Paquito D'Rivera, pored mnogih drugih grupa sa lokalne njujorške scene.
Tony se pojavljuje na tri DVD-a latino perkusije, a snimio je i "Viva La Salsa" tribjut latono muzici, El Reenceuentro 2005. godine uz Paola Mejiasa nominovanog za latino Grammy nagradu, Dana Leonga i druge. Tony je učestvovao i u Jazz Ambassador programu u Centru umetnosti Kennedy i putovao po Centralnoj i Zapadnoj Africa da bi drugim delovima sveta približio mauziku pod uticajem jazza.
Tony je trenutno bubnjar za turneje pop superzvezde Rickija Martina. Proputovao je svet sa Rickijem, uključujući i nastup na ceremoniji zatvaranja Zimske Olimpijade 2006. godine. |
|
Mario Parmisano
klavijature |
 |
|
| |
U februaru 2000. godine Mario je započeo svoju američku turneju sa Alom Di Meolom koja se okončala sa nizom nastupa u čuvenom njujorškom jazz klubu Blue Note.
Pošto je proveo neko vreme u svojoj domovini Argentini, Mario je konačno osnovao svoju izdavačku kuću ‘Parmi Music’, koja mu omogućava ne samo da postane nezavisni producent, već mu dozvoljava da poveća svoju prodaju ploča putem distributivnog lanca Tower recordsa.
U martu se vratio u Sjedinjene Države da bi učestvovao u snimanju novog CD-a Ala Di Meole ‘The Grand Passion’ uz saradnju sa Johnom Patitucciom, Artoom Tunboyacianom i Simfonijskim Orkestrom Toronta, pod dirigentskom palicom Italijana Fabrizia Feste.
Na ovom novom albumu Mario Parmisano je učestvovao kao pijanista, aranžer, kompozitor i asistent producenta.
Pošto se vratio u Argentinu, Mario je predstavio svoju novu savremenu jazz grupu na nacionalnim televizijskim kanalima 7 i 13 kao i u San Martin pozorištu u Buenos Airesu i u lokalnim jazz klubovima.
Juna 2000. godine, Mario zajedno sa Alom Di Meolom, započinje svetsku turneju predstavljajući novi CD ‘The Grand Passion’, svirajući na JVC jazz festivalu u Njujorku; Jazz festivalu u Montrealu; kao i na drugim međunarodnim jazz festivalima u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, Rumuniji, Izraelu, Grčkoj i na Kipru.
Tokom avgusta i septembra, Mario je svoj kvartet predstavio u nekoliko jazz klubova u Buenos Airesu, a bio je i muzička pratnja španskom pevaču Rociu Juradou u ‘Avenue’ pozorištu u Buenos Airesu i ‘Conrad Casino’ hotelu u Punta del Este u Urugvaju.
U oktobru 2000. godine Al Di Meola, Mario Parmisano i perkusionsita Gilad pružili su tri nezaboravna nastupa sa kamernim orkestrom ‘Amadeus’, pod dirigentskom palicom Agnieske Duczmal u Vrockovu, Poznanu i Varšavi u Poljskoj. Njihov poslednji poljski nastup u Varšavi bio je prenošen putem nacionalne televizije širom zemlje.
U novembru, Mario je nastavio da nastupa širom Sjedinjenih Država, promovišući ‘The Grand Passion’ na svetskoj turneji Ala Di Meole. Njihov poslednji nastup sa ove turneje održan je u Los Anđelesu, na kojem su se pojavili i čuveni gitaristi Larry Carlton i Robben Ford.
10. januara 2001., Mario Parmisano i njegova Jazz grupa su nastupili pred publikom od 6.000 ljudi u Santijagu u Čileu. Njegov koncert je prenošen na nacionalnoj radio televiziji širom Čilea. |
|
Michael Pope
bas |
 |
|
| |
Odrastao uz zvuke kalsičnog i jazz klavira u mestu Bowling Green, u Ohaju, muzički razvoj Mika Popa kao pijaniste počeo je kada je imao 7 godina. Preko brata, Pope je otkrio električni bas, i do svoje 12 godine već je pokušavao da dostigne deonice Jaca Pastoriusa. Samo nekoliko godina kasnije, na podstrek svog profesora, Jeffa Halsija, Pope je počeo da studira akustični uspravni klavir. Kao tinejdžer se uz dopuštenje oca, koncertnog pijaniste i nastavnika na državnom univerzitetu Bowling Green, uključio u rad školskih eksperimentalnih bendova i nastavio da stiče iskustvo u živim nastupima tezgareći po lokalnim jazz klubovima.
Po završetku srednje škole, Pope je stekao diplomu iz jazz izvođenja prošavši tradicionalno prestižni jazz program državnog Univerziteta Severnog Teksasa. Zatim se nakratko preselio u Los Anđeles pre nego što je prešao u Njujork na preporuku Michaela Breckera zaronivši u eklektični muzički pejzaž gde se uskoro ističe po svojoj reputaciji kako u akustičnom uspravnom klaviru tako i električnom basu.
Od 1993. godine Pope je stalno prisutan elemenat njujorške jazz scene. Nastupao je i snimao sa nekim od najpoštovanijih muzičara uključujući imena kao što su Michael i Randy Brecker, Mike Stern, Joe Locke, Chuck Loeb, Steve Smith, i Jeff "Tain" Watts da pomenemo samo neke.
Proteklih par godina, Pope je učestvovao u brojnim međunarodnim turnejama kao član nekoliko projekata visokog profila iključujući Elektric Band Chicka Corije Elektric Band, David Sanborn, The Manhattan Transfer i Earthworks Billa Bruforda.
Pod sopstvenim imenom, Pope je spojio svoju tehničku preciznost na akustičnom uspravnom klaviru i električnom basu sa kompozitorskim i aranžerskim veštinama na dva projekata, Walk Your Dogma (1997) i The Lay Of The Land (2002).
Tražen je i kao profesor, te drži klinike sopstvene jazz kampove širom sveta. Pojavljivao se kao specijlni gostujući umetnik na događajima ko što su Bass At The Beach Steva Bailija, Bass/Nature Camp Victora Wootena, Bass Day, i Euro Bass Day pored velikana basa Matthewa Garrisona i Dominiqa Di Piazza. Pope je takođe i bivši profesor na Bass Collective.
Pored svog ogromnog talenta kao basiste, Pope je pružio svoj doprinos u dizajniranju i prizvodnji raznih elektronskih naprava za bas. Među njegovim izumima su i preamp kolo komercijale proizvodnje koje se koristi kod Fodera basova, kompresor koji prodaje Fodera a takođe je pravi i preampove po narudžbini, na individualni zahtev. |
|
| |
|
K
U L T U R N I...C E
N T A R...N O V O G...S
A D A |
 |
|
|
|
N
O V O S A D S K I...J
A Z Z...F
E S T I V A L..2006 |
|
|
|
|
|
