Tenor saksofonista, Jerry Bergonzi, je međunarodno priznat jazz muzičar, kompozitor, autor i edukator. Njegova muzika je čuvena zbog svoje inovativnosti, majstorstva i integriteta. Neumorna energija, unutrašnji plam, potpuna kontrola, zavidna tehnika, elastični lirizam, bogata rezonanca, svetska klasa, muzički vizionar, samo su neki od oduševljenih natpisa o njegovom zvuku. Bergonzijevoj muzici se aplaudira širom sveta na festivalima, u koncertnim dvoranama i na jazz mestima, a njegova posvećenost jazz muzici dokumentuje velika diskografija.
Rođen u Bostonu, u Masačusetsu, Bergonzi se zainteresovao za muziku veoma rano. Počeo je da svira klarinet slušajući Duka Ellingtona, Counta Basija i Lestera Younga kada je imao osam godina. Njegov ujak, koji je bio jazz muzičar i živeo  iznad njih, pisao je solo kompozicije da ih on svira. Kao dvanaestogodišnjak dobio je svoj prvi saksofon, jedan stari Conn alto, i godinu dana kasnije kada ga je jedan prijatelj upoznao sa Milesom, Coltranom i Sonnijem Rollinsom, više nije bilo povratka! U trinaestoj godini, Jerry je već svirao na nastupima sa bendom The Stardusters. Tokom srednje škole prebacio se na tenor, a pored nedeljnih sessiona sa studentima sa Berklee Koledža za muziku, Jerry je takođe svirao i u mladom bendu Johna LaPorta. On se seća, "To je bilo sjajno iskustvo, naučio sam tako mnogo, John bi ti rekao kako je zaista bilo. On bi ti stavio do znanja koje su ti mane, zaustavio bi bend da bi ti rekao!" Bergonzi je pohađao Univerzitet Lowell, ali ga je napustio posle godinu dana zato što su ga stalno izbacivali iz prostorije za vežbanje zbog sviranja  jazz-a. "Da sam mogao sam sebe da čujem kako vežbam u jednoj od onih pregrada, možda bih se sam izbacio!" dodaje on. On i njegov kolega, Charlie Banacos, započinjali bi svoj dan u sobi za vežbanje u 6 sati ujutru. Posle godinu dana na Berklee Koledžu, vratio se na Lowell iz finansijskih razloga i diplomirao 1971. godine. Posle toga je svirao bas u lokalnim grupama kao pratnja za pevače, striptizete i komičare, štedeći novac da se preseli u Njujork što je i uradio sledeće godine.
Tokom 1972. i 1978. Bergonzi je živeo u Njujorku i iskusio ono što on naziva svojim pravim visokim obrazovanjem. Tamo, gde je imao stan na trećem spratu, odigrali su se mnogi sessioni. "Ćesto se dešavalo da bude jedan bubnjar, jedan basista, i pet saksofonista!" Bergonzi se priseća. "Ponekad bi ja svirao na bubnjevima, svako bi rekao nekom drugu, svi su bili gladni svirke i to je bilo odlično iskustvo." Joe Lovano, Steve Slagle, Billy Drewes, Paul Moen, Pat LaBarbera, Dave Liebman, John Scofield. Mike Brecker, Bob Berg, Tom Harrell, Steve Grossman i Victor Lewis samo su neki od mnogih koji su dolazili da sviraju.
Tokom tog perioda, Bergonzi je stekao svetsko priznanje svirajući sa Two Generations of Brubeck. Ova grupa, sa Davom Brubeckom i njegovim klincima, Dariusom, Chrisom i Dannijem, u kojoj je takođe svirao i Perry Robinson na klarinetu i Mad Cat Ruth na usnoj harmonici, svirala je na velikom broju gostovanja od 1973. do 1975. godine. Carnegie Hall, Sidnejska Opera, Londonska kraljevska festivalska dvorana i Alexanderova palata, Lincoln centar, i Holivudski stadion su među mnogim pozornicama na kojima se aplaudiralo njihovoj muzici, kao i na festivalima kao što su JVC Njuport, Njujorški Kool, North Sea, Monterey i jazz festival u Nici, da pomenemo nekoliko.
Po povratku u Boston krajem 1977. godine, Bergonzi svira pet dana nedeljno u mnogim lokalnim mestima uključujući i Michael's Pub, 1369 Jazz Club, Pooh's Pub, Ryles i Sunflower. "To je bilo upravo ono što mi je bilo potrebno u tom trenutku," kaže Bergonzi, "stvaranje izjave od melodije pred publikom je mnogo drugačije od sviranja na jam sessionima ". Upravo u ovom periodu formirana je inovativna grupa, Con Brio. Uključujući basistu Bruca Gertza, bubnjare Boba Kaufmana i Jeffa Williamsa, pijanistu Erica Gunnisona, i gitariste Mika Sterna i Micka Goodricka, grupa je svirala godinama u različitim oblicima. U to vreme snimili su šest ploča za svoju nezavisnu kuću Not Fat Records. Na ovim pločama se Bergonzijev kompozitorski talenat je bio u prvom planu. Danas on ima skoro stotinu melodija snimljenih i registrovanih kod ASCAP-a, njegove najnovije kompozicije mogu se naći u knjizi i play-along koje je objavio Jamey Aebersold a pet njegovih melodija se mogu naći na stranicama Chuck Sherovog  All-Jazz Real Books. Tokom ovih godina, Bergonzi je takođe svirao sa dinamičnim triom pod imenom Gonz, u kojem su svirali i Gertz i Bob Gullotti na bubnjevima. Gonz bi ponekad postajao Gargonz kada bi dodali talente još jednog bostonskog saksofoniste, Georga Garzonea, kao i basiste Johna Lockwooda iz The Fringe.
Dok je bio usred bostonske jazz scene, Jerry je primio poziv od Dava Brubecka koji ga je pozvao da se ponovo pridruži grupi u postavci quarteta. Od 1979. do 1981. Jerry je bio na svetskoj turneji sa Dave Brubeck Quartetom. Na putu otprilike 200 dana godišnje, grupa je snimila Back Home, Tritonis i Paper Moon za Concord Records u pauzama.
Bergonzi je takođe započeo svoju karijeru u obrazovanju početkom 80-tih. Uspostavio je svoju privatnu praksu učeći sve instrumente kako da improvizuju i tokom tih godina razvio je sistem opisan u njegovoj seriji pod nazivom Inside Improvisation. U ovoj seriji od šest knjiga u izdanju Advance Music, Bergonzi nudi opipljiv put ka unutrašnjosti kreativne imaginacije ulazeći u harmoniju, unutar promena. Danas je predavač svetskog glasa, redovni professor na Konzervatorijumu Nove Engleske, i putuje širom Sjedinjenih Država i Evrope držeći klinike i nastupajući. Neka od mesta na kojima je podučavao obuhvataju i master classove na Berklee Koledžu za muziku, Državni univerzitet Severnog Teksasa, Eastman Koledž, Pariski Konservatorijum, Manheim jazz školu, Taller de Musicos u Madridu, S.A.C.A.E. in Adeleidu, Australiji i jazz konzervatorijima u Pitei i Haperandi, u Švedskoj, i Oulunkyla, u Finskoj, da nabrojimo nekoliko.
Od sredine do kraja 80-tih neke su se promene dogodile u Bergonzijevoj karijeri pošto je posao u Bostonu postajao sve manji a u inostranstvu sve veći. Na isti način se počela menjati i izdavačka industrija. Bergonzijevo proslavljeno izdanje sa quartetom za Blue Note Records, nazvano Standard Gonz, bilo je među prvima u njegovoj obimnoj diskografiji. Kasnije je ponovo snimao za Blue Note sa pijanistom Joeijem Calderazzom na, To Know One i In The Door. Dok je održavao vezu sa mnogim muzičarima bostonske i njujorške jazz scene, Bergonzi je takođe razvio prijateljstva u inostranstvu koja su izrodila mnoge muzičke saradnje.
Italijanska kuća Red Records bila je Bergonzijeva najveća podrška. "Red Records je bila prva izdavačka kuća koja je zaista verovala u moju muziku." kaže Jerry. Oni su izdali četiri CD-a sa Bergonzijem kao vođom, uključujući Lineage, snimak uživo sa Mulgrew Millerom, Davom Santorom i Adamom Nussbaumom. Jerry je kasnije svirao sa Red Record all-stars među kojima su Kenny Barron i Bobby Watson, kao i na brojnim drugim Red izdanjima sa muzičarima kao što su Salvatore Tranchini, Fred Hersch, i Alex Riel. Takođe je nastupao i snimao sa Big bendom Georga Gruntza, Gil Evans Orkestrom (Miles Davis u Montrou), i 12 Jazz Visits u Kopenhagenu za Stunt Records. The Riel Deal, na Stuntu, predstavljao je bubnjara Alexa Riela, Kennija Wernera i Jespera Lundgaarda, i doblo je Grammy nagradu u Danskoj za najbolji jazz album 1997. godine. Saradnja sa Danielom Humairom i pokojnim J.F.Jenny Clarkom izrodila je veliki broj izdanja za francusku kuću Label Bleu. Jedan od njih je i Bergonzijev CD, Global Summit, na kojem se pojavljuju i Tiger Okoshi, Joachim Kuhn, Daniel Humair i Dave Santoro. Ovo je bio proizvod jedne od tri nacionalne nagrade date Bergonziju. Jedan drugi projekat sa pijanistom Kuhnom dobio je veliko priznanje ponevši titulu najboljeg jazz albuma Francuske za 1992. godinu. Među mnogim drugim umetnicima sa kojima je Bergonzi nastupao nalaze se i: John Abercrombie, Nando Michelin, Antonio Farao, Bill Evans (sa Nacionalnim jazz ansamblom), Joe D'Orio, Eddie Gomez, Miroslaz Vitous, George Mraz, Billy Hart, Andy Laverne, Steve Swallow, Hal Galper, Roy Haynes, Charlie Mariano, Bob Cranshaw, Ray Drummond, Billy Drummond, Danny Richmond, Danny Gottlieb, Dave Holland, Jack DeJonette, Paul Desmond, Bennie Wallace, Gerry Mulligan, Hal Crook, Herb Pomeroy, Mike Manieri, Mark Johnson, Michel Portal, Marcel Solal, Pat Martino, Franco Ambrosetti i mnogi drugi.
Izdavačka kuća Double-Time Records izdala je većinu Bergonzijevih novijih dela. Just Within, Lost in the Shuffle, Wiggy i A Different Look, snimio je Bergonzijev žestoki trio orgulja, sa Danom Wallom i Adamom Nussbaumom. Takođe za Double-Time, The Dave Santoro Standard albumi donose Bergonzijev lelujavi tenor zajedno sa bubnjarem Tomom Melitom i pijanistima Brucom Barthom i Renatom Chiccom. Kao vođa benda, Bergonzi je nastupao širom sveta na jazz festivalima Red Sea, San Remo, Moomba i North Sea jazz festivalu, da navedemo nekoliko. Pojavio se na Svetkom kongresu saksofonista u Montrealu, u Kanadi i Valenciji, u Španiji sa kolegom saksofonistom  Philippe Geissom. Bergonzijev nastup na Subweju u Kelnu  pojavio se u nemačkoj TV seriji, Round Midnight. Njegov quartet nastupa na Duc de Lombarde u Parizu, Fasching u Stockholmu, Jazz Housu u Kopenhagenu i Bird's Eye u Bazelu, i mnogim drugim.
Danas, Bergonzi je nastanjen u okolini Bostona gde živi sa svojom ženom i dvoje dece. I dalje podučava i nastupa širom sveta. Promoviše Selmer saksofone i Rico Reeds  i Zildjian cimbale.

NAVODI

"Ovaj tip je prava tvrđava snage... Njegov odvažni, prodirući ton i tokovi nota žestokog ritma čine jedan zaista autoritativan glas. Njegove strastvene improvizacije obeležene su doslednošću snage u svakom registru i sklonošću ka harmonijskom razvoju."
Bill Milkowski, Downbeat Review

Međunarodnog čoveka tenor saksofona za primer, Michaela Breckera, jednom su upitali da li i dalje vežba svakodnevno. Njegov odgovor je bio "Dogod je Jerry Bergonzi tu, nijedan tenor saksofonista ne može se odmarati na lovorikama." Za dobre poznavaoce, ovo je vrhunski kompliment. Od najranijih dana sa Davom Brubeckom, Jerry je bio poznat kao standard po kojem se ocenjuju tenor saksofonisti. Njegova obimna diskografija dokumentuje njegov rast i viziju.