T. Howard Curtis III uživa u svojoj dvadesetpetogodišnjoj višestranoj karijeri jazz bubnjara, perkusioniste na više udaračkih instrumenata i pedagoga. Nastupao je na jazz festivalima u Hemptonu, Čarlestonu, Hilton Hedu, Montereju, Atlanti, festivalima La Villette (Pariz, Francuska) i North Sea (Holandija), Free Jazz festivalu uVašingtonu i na Konsberg Arts festivalu (Norveška), a održao je i pet turneja po Evropi, uključujući nastupe u Nemačkoj, Engleskoj, Poljskoj, Austriji, Rusiji i Švajcarskoj. Među mestima na kojima je nastupao u Americi nalaze se brojni univerziteti; njujorški klubovi Blue Note, The Knitting Factory, The Jazz Standard i Linkolnov centar za izvođačke umetnosti; vašingnonski Kenedi centar za izvođačke umetnosti, Institut Smitsonian i Blues Alley; i Muzej Getty u Los Anđelesu.
Curtis je nastupao/snimao sa muzičarima kao što su John Abercrombie, David “Fathead” Newman, Andrew White, Billy Harper, Eartha Kitt, Rosemary Clooney, Lionel Hampton, Gary Thomas, Johnny Coles, David Liebman (njegova ploča “Joy” je dobila rejting od 4,5 zvezdice u časopisu Down Beat), Amiri Baraka, the Jimmy Dorsey Orchestra, John D’earth, René Marie (kratki video nominovan za Grammy nagradu), Mark Murphy, Jon Faddis, Ingrid Jensen, Jimmy Heath, Clark Terry, Jimmy Bruno, Frank Foster, Valery Ponomarev, Lonnie Liston Smith, Kurt Rosenwinkle, Mulgrew Miller, Kurt Elling, Barry Harris, George Coleman, Marc Johnson, Oliver Lake, Odean Pope, Julius Hemphill, James Carter, Kenny Rankin, Ellis Marsalis, Marc Copeland, Rick Margitza, Bob Mintzer, Bill Evans, Joe Locke, Jerry Bergonzi, Michelle Rosewoman, Carl Fontaine, Tommy Newsome, Jon Hendricks, Michael Formanek i Greg Osby. Pop nastupi uključuju i honorarnu saradnju sa bednovima i muzičrima: Temptations, The Platters, Billy Davis, The Main Ingredient, Bob Hope, Solomon Burke, Tom Browne, Martha Reeves and the Vandellas, Red Skelton, Melba Moore, The Impressions, Barbara Mandrell i Regis Philbin.
Kao pedagog, Curtis je ostvario radni odnos na svim školskim nivoima instrumentalne muzike. Posle prvog posla gde je radio kao zamena u svim razredima, postao je prva zamena za sve profesore muzike na teritoriji okruga Virdžinija VIII. Šest godina je proveo kao spoljni direktor benda i stručnjak za perkusije u Srednjoj školi Denbigh, kao i instruktor za udaračke instrumente i istoriju muzike na Letnjem institutu za Umetnost u Njuport Njuzu od 1991. godine. Bio je sudija na muzičkim festivalima za više razrede osnovne i srednju školu; učestvovao na konferencijama Međunarodne asocijacije jazz edukatora i Društva perkusionih umetnosti; obišao Englesku i Vels kao kliničar, profesor i izvođač; podučavao jazz bubnjeve na Švajcarskoj jazz školi u Briselu; i pisao kolumnu za časopis Rudimental Percussionist. Trenutno radi kao gostujući profesor muzike na Koledžu William and Mary, Univerzitetu u Ričmondu i Univerzitetu Komonvelta Virdžinije, kao i na Peabody institutu za muziku naUniverzitetu John Hopkins u Boltimoru, gde predaje primenjene bubnjeve, upravlja jazz udaračkim ansamblom i predaje jazz istoriju i ritmičku analizu. Curtis gostuje i sa bendom Univerziteta Komonvelta Virdžinije Mary Morton Parsons Jazz Masters, fakultetskim ansamblom koji gostuje sa solo i grupnim nastupima u školama širom Ričmonda i izvan njega da bi decu upoznao sa jazzom (finansiran od strane stalne zadužbina kao donacija pokrovitelja jazza kroz grant fondacije Mary Morton Parsons). Curtis je objavio tri knjige: "Praktični vodič za kitnjasti izraz", "Osnovne studije za doboš/I tom", i "Osnovne studije za doboš/II tom", uz nekoliko aranžmana za jazz udarački ansambl uključujući “A Love Supreme” od Johna Coltrana u četiri stava. Trenutno radi na zbirci od 150 transkribovanih jazz vibrafon sola i knjizi istorije muzike koja daje hronološki prikaz afroameričkih muzičara kao vojnih muzičara u Građanskom i Revolucionarnom ratu. Bio je producent i izvođač za ritam muziku za dokumentarni film “Scenes for A Princess.” Produkcija ovih projekata urađena je preko njegove kompanije, Percussion Discussion, Inc. |