Maceo Parker: njegovo ime je sinonim za funk muziku, osoba čija muzička karijera je savršena, a njegov bend najžešći mali funk orkestar na svetu. Do sada već svi znaju da je svirao sa praktično svakim vođom funka, započevši sa Jamesom Brownom - iskustvo koje Maceo opisuje rečima „to je bilo kao studije”; ukrcavši se sa Georgom Clintonom na njegov Mothership; uživajući sa Bootsijevim Rubber Bendom. Ne tako davno Prince je pozvao Macea da učestvuje u njegovoj Musicology Tour koja je srušila sve rekorde posećenosti; uostalom - ako želiš funk, najbolje pozovi Macea! On je živi, brzi puls koji povezuje istoriju funka u jednu zlatnu nit. On je šifra koja otkriva samu srž dance muzike. "Sve ide u prilog Maceu" zaključuje časopis Down Beat u članku napisanom 1991. godine na početku solo karijere Macea Parkera. Obožavaoci funka u to vreme pamte Macea kao sidemana. Više od decenije i po kasnije Maceo Parker uživa burnu solističku karijeru. Proteklih petnaest godina Maceo je gradio novo funk carstvo, sveže i stilski raznoliko. Dok istražuje laki jazz i rubove hip-hopa, spretno se kreće između soula Jamesa Browna i George Clintonovog neobičnog funka ’70-tih. Krajem osamdesetih godina Maceo započinje svoju solo karijeru i u proteklih petnaest godina pruža nam uživanje u funk muzici i usrećuje nas neumorno gostujući širom sveta. Verovatno je trenutno glavni kandidat za titulu "najvrednijeg čoveka u šou biznisu". Tokom godina je sarađivao, bilo nastupajući ili snimajući, sa imenima kao što su Ray Charles, Ani Difranco, James Taylor, De La Soulom, Dave Matthews Bend i Red Hot Chilli Peppers. Zvukom koji odoleva vremenu osvojio je svežu, mladu publiku. Skoro je nemoguće da se odredi šta je došlo pre, Maceo ili funk. Neverovatni P-funk Parker je na svom legendarnom alt saksofonu još od šezdesetih godina dvadesetog veka. Onda su se Maceo i njegov brat bubnjar Melvin pridružili Jamesu Brownu na njegovoj funk vožnji. Nije prošlo dugo pre nego što je James skovao svoj zaštitni znak kojim je pozivao na solo: “Maceo, sviraj iz sve snage!”. Za većinu muzikologa upravo je ova plodna grupa muzičara ono što se smatra ranim pionirima modernog funka i hip-hopa uz koje plešu i današnje generacije. Godine 1964. Maceo i njegov brat Melvin su studirali muziku na koledžu u Severnoj Karolini, kada im se dogodilo nešto što im je promenilo živote.. Dogodilo se da se James Brown, taj slavni Kum soula, našao u noćnom klubu, u kojem je Melvin imao svirku kao bubnjar. Gospodin Brown je bio u potrazi za kasnom večerom, kada ga je bombastični beat Melvina Parkera na bubnjevima oborio sa nogu. Brown je ponudio sjanom bubnjaru Parkeru da učestvuje na nekoj svirci u budućnosti, rekavši mu da treba samo da podseti ovog velikana soula i posao će biti njegov. Godinu dana kasnije, bend Jamesa Browna je opet imao turneju u području Severne Caroline. Braća Parker su planirala da se pozovu na verbalnu ponudu za posao koju je dao James Brown godinu dana ranije, pa su potražili njegovu limuzinu na mestu gde se održavao koncert. Nakon nekog vremena primetili su vozilo i sačekali da brat James izađe napolje. Melvin je prišao tada već legendi soula i podsetio gospodina Browna na događaj od prethodne godine. Ubrzo, Brownove oči su zablistale i Parkeru bubnjaru je opet ponuđen posao, dok je Maceo stajao pored i čekao svoju priliku. Tada Melvin iznenada reče: „O, gospodine Brown, evo usput da vam predstavim mog brata Macea, on svira saksofon i takođe traži posao.” James je pitao Macea da li ima veliki saksofon, a Maceo debelo slaga rekavši: „Da, da, gospodine Brown”, dobro znajući da će morati otići i negde pronaći veliki Bari saksofon ako hoće da se pridruži bratu na turneji. Maceo je srećom pronašao bariton saksofon i još se seća kako su on i njegov brat mislili da će svirati s Jamesom Brownom oko šest meseci a zatim se vratiti studijama. Maceo o tome sada govori sa osmehom: „Ostali smo mnogo duže od toga.”
Maceo je postao karika koja drži na okupu enklavu James Browna tokom dužeg dela naredne dve decenije - njegov osobeni stilski potpis je pomogao da se definiše Jamesov funk brend i ona fraza: Maceo, sviraj iz sve snage!, ušla je u legendu. On je još uvek muzičar čije se izvođačke deonice najviše koriste i dan danas upravo zbog toga što njegov zvuk poseduje jedinstven kvalitet. Biće još projekata i kratkih prekida tokom njegove saradnje sa Kumom Soula, uključujući i kratki period u inostranstvu kad je bio regrutovan, i 1970. godine kada je osnovao Maceo and All the Kings Men sa još nekim članovima benda Jamesa Brownova (dva albuma iz tog perioda se neprekidno izdaju već trideset godina). Maceo Parker je rođen i odrastao u Kinstonu, u Severnoj Karolini. Njegov ujak, koji je bio vođa lokalnog benda Blue Notes, bio je Maceov prvi muzički mentor. Tri brata Parker su osnovala svoj bend pod nazivom Junior Blue Notes. Kad je Maceo bio u šestom razredu, njihov ujak im je dozvolio da sviraju između setova kada je nastupao po noćnim klubovima. Tako je Maceo osetio ukus pozornice po prvi put što možda može da objasni njegovu strastvenu ljubav prema nastupima koja se vremenom nije umanjila, nego je samo rasla. Maceo je odrastao diveći se saksofonistima kao što su David „Fathead” Newman, Hank Crawford, Cannonball Adderley i King Curtis. „Bio sam lud za Ray Charlesom i svim njegovim bendovima a, naravno, posebno za saksofonistima”. Do svoje petnaeste godine Maceov sopstveni stil na tenor saksofonu se već iskristalisao. „Razmišljao sam o tome kako zvuči: ’Maceo Parker svira Charlieja Parkera’, a onda sam pomislio: a što ne bi – ’Maceo Parker svira Maceo Parkera’, kako bi bilo da me slušaju mladi saksofonisti i podražavaju moj stil sviranja”. Tako je rođen taj poznati Maceo zvuk.
Sredinom sedamdesetih Maceo se priključio Bootsy Colllinsu i Georgu Clintonu i različitim postavama bendova Funkadelic i Parliament. Sada je sarađivao sa velikanima funka na vrhuncu njihovog uspeha, od fantastičnih nastupa Jamesa Browna do pojave albuma Mothership; Maceo je bio u neposrednoj blizini nekih od najuzbudljivijih trenutaka u muzičkoj istoriji, svojim zvukom ostavljajući trajni trag. Godine 1990. Maceu se ukazala šansa da se okrene svojim sopstvenim projektima. Izdaje dva uspešna solo albuma nazvana Roots Revisited (koji je ostao deset nedelja na vrhu Billboardove jazz liste 1990. godine) i Mo' Roots (1991.godine). Ali je tek njegov treći solo album, epohalni CD Life on Planet Groove, snimljen uživo 1992. godine, ubrzo postao najomiljeniji album obožavalaca funka. I sledeći album, Planet Groove, poslužio je kao odskočna daska - dajući novi podstrek Meceovoj karijeri solo izvođača za publiku studentskog uzrasta u svetu savremene muzike, i izrodivši Maceovu krilaticu "2% Jazz, 98% Funky Stuff." Maceo je započeo svoje neumorne turneje, darujući svojoj publici širom sveta nastupe od preko tri sata svirke sa svojim prvoklasnim bendom. „Osećam da mi je kao umetniku dužnost da posetim što više mesta, posebno ako to publika želi.” Ovaj stanovnik Severne Karoline sa tipično južnjački blagim naglaskom ne izlazi na binu umotan u beli lan ili u baršunastom ogrtaču koji se vijori za njim, nema džinovskih svemirskih brodova, niti svite od pedeset ljudi, ništa osim njegove ogoljene duše muzičara koju izliva sa svakim tonom odsviranim na saskofonu. Godine 2003. posle nekoliko godina koje je proveo na čelu benda za Nagradu Rhythm and Blues fondacije, Maceo je od iste fondacije dobio Nagradu za pionirski doprinos R&B žanru kao sideman. Godine 2004. vratio se u Princov tabor gde mu je tokom turneje Musicology, Princ nadenuo nadimak Učitelj, iako bi mu titula „Dekan za funk” mnogo bolje pristajala! Ta turneja je dobila izuzetno dobre kritike i Maceovo učešće je podjednako uzburkala i kritičarske krugove i publiku, posebno zbog toga što je odao poštu pokojnom Ray Charlesu numerom Georgia on My Mind. Maceova poslednja tri albuma Funk Overload, Dial M-A-C-E-O and Made by Maceo su odmah nakon izdavanja ušla u prvih četrdeset na evropskim top-listama. Na Dial M-A-C-E-O sa svojim tačkama gostuju Prva dama narodne muzike Ani DiFranco, Prince i jedan sasvim drugačiji James od onog kojeg smo povezivali sa Maceom: James Taylor. Njegov najnoviji album School ’s In! je najverovatnije studijski album sa najviše funka ikad snimljen. Maceo je uspeo da u studiju stvori zvuk koji je toliko sličan živoj svirci koliko je to moguće.
Nakon što je poveo svoj bend sa turneje u studio, (opisivali su ih kao neviđeno cool bend) on nam je podario album sa temama vezanim za školu, ali nemojte se dati prevariti - novinar Dave Todoroff je opisao album School’s In kao nešto od čega je bolje samo doživeti majstora funka uživo. Njegov alt lagano jeca na nekoliko sporijih melodija (Song for My Teacher), dajući nam predah pre samog početka sledeće pesme od koje nam se zavrti u glavi dok slušamo vatreni tempo kojim gori u numeri Speed Reading. Opšta vibra School’s In-a je studija Funkonomicsa:101, sa ponavljanjem melodija koje traje mnogo duže i sa više saksofona u odnosu na prethodne snimke. Još jedaput mu se u radu na albumu pridružila koleginica koja svira saksofon ya NPG Bend Candy Dulfer sa divnom preplitanjem alta i vokala u velikom hitu Sama Cooka What A Wonderful World.
Na početku 2007.godine Maceo je imao priliku da ispuni svoje snove radeći sa Big Bendom. Sarađujući sa dobitnicima nagrade Grammy, WDR Big Bendom, on je izveo seriju koncerata koji su emitovani uživo, odajući počast Ray Charlesu, sa Macovom funk muzikom stavljenom u Big Band kontekst. Uspeh tih koncerata je doveo do razgovora o budućim projektima, a u međuvremenu je Maceo sa svojim sopstvenim neumornim bendom nastavio turneje širom sveta.
School’s In!
Zaista.Maceo je dao kompleksan prizvuk funka imenu Parker svirajući svoj saksofon više kao bubanj nego kao melodijski instrument. Rezultat je neverovatno perkusivni stil, koji svakoga u dometu zvuka prisiljava da zaigra kao lud. Zasigurno niko ne svira alt saksofon kao Maceo Parker, i verovatno niko više nikad neće. Nikad ne zanemarujućii melodiju, Parker nas slako uljuljkava jednom melodijom samo da bi nas već kod sledeće svojim divljim funkom naterao da iskočimo iz sopstvene kože. U svakom slučaju... ako želite da igrate sa pripadnicima suprotnog pola a da ne morate da ih zamolite za ples - idite na koncert Macea Parkera. Na licu mesta, shvatićete da je njegova muzika jedan od razloga zbog kojeg vredi živeti na ovom svetu... da doživite da vas on ponese na tamo gde prestajete da razmišljate dok slušate, krećete se i osećate čistu radost. (Dave Todoroff)
Nije on beboper, ni na koji način. Njegovi koreni leže u crkvi i bluesu... njegov zvuk je veseo - zrak svetlosti i vreline koja je soulom dovedena do usijanja. Njegov pristup numeri koji se zasnova na rifovima je melodičan, otkrivajući i ponovo preplićući teme umesto da prosto niže akorde, a prventsveno je ritmički, u komunikaciji se oslanjajući na fino iznijansiran tajming i izmeštanje tonova – nešto poput vokala kod njegovog dugogodišnjeg šefa, verovali ili ne! Nema sumnje, samo je jedan Maceo. (Gene Santoro Downbeat Magazine)
Govoreći o legendama, ljudi podrazumevaju: „Sa njima je gotovo, ali, čoveče, baš su bili dobri”, a kad ja pomislim na Maceoa Parkera, mislim o njemu kao o legendarnom majstoru funka i saksofonisti, ali ne kao o legendi u tom smislu da sa njim gotovo. On se još uvek bavi muzikom. I to je ono što po mom mišljenju čini pravu legendu. (Ani DiFranco).
PRESS
Vrlo jednostavno, nema boljeg živog šoumena od Macea Parkera. Prisustvo jednom od tročasovnih maratonskih koncerata ovog majstora alt saksofona je stvarno transcedentno iskustvo za svakog obožavaoca funka, jazza, hip-hopa, R&B i soul muzike. Njegovi nastupi vas nikada neće razočarati, uvek su vredni svakog dinara i još se jako, jako funky dobro provedete. (Westword)
Maceo Parker/School's In: Ovo je Parkerov najbolji snimljeni praznik funka još od njegovog epohalnog albuma „Live on Planet Groove”, i nije ni čudo, Candy Dulfer se vratila da se uključi u snimanje, dajući im podstrek kao nekada. Jednostavno Parker je opet u vrhunskoj formi, pružajući nam funk kao što volimo da ga dobijemo. Samo mrvac ne bi znao da je ovde odlična žurka u toku. Skinimo kape u znak poštovanja i izrazimo dobrodošlicu Parkerovom uzvišenom stilu. (Midwest Record Recap)
Parker zna da je groove ona prava stvar, i da mu je životni cilj da radi na njemu do smrti, što znači da njega nije puno briga za to da bude aktualan i inovativan, što je upravo i razlog što School's In! zvuči tako divno osvežavajuće. Za taj album bi se moglo reći da predstavlja njegov najcelovitiji najcelovitiji muzički uspeh još od albuma Life on Planet Groove iz 1992.godine... U svetu funka nije toliko bitno šta govoriš koliko šta radiš, a Maceo Parker je uvek znao šta da radi. Hvala Bogu da to radi još uvek. (allmusic.com)
Parker svojim saksofonom priča, naizgled bezbrižno čavrlja. To je muzički antidepresiv i protivotrov kada vam ne ide... učvrstio je moju veru da bi ovaj svet bio bolje mesto kad bi svi funkovali zajedno. (San Diego Reader)
On ume da u mali klub unese paklenu vrelinu. To je Maceova moć. (Chris Nixon, SignOnSanDiego.com)
Najžešći alt saksofon u istoriji R&B-a se vratio! Parker, bog saksofona famoznog benda Jamesa Brownova iz šezdesetih godina, euforično svira sa onim svojim užarenim tonom punim bluesa. Sa jezgrovitim rifovima na saksofonu, basom koji čas jako udara a čas žumori, sa oštrim bubnjevima, krckavom gitarom i BBQ-ovski obojenim Hammondovim orguljama- eto to vam je teški funk, momci i devojke, onakav kakav su Sly, Funadelic, The Fatback Bend, War i Soul Bro #1 služili vreo sedamdesetih godina prošlog veka. Nabavite!(BHM) (Red Sparowes - At the Soundless Dawn)
...neverovatan...Parker je izdržljiviji od samog Boga... on će iz vas izvući ono najslađe. Čak bi i oni tipovi koji redovno stoje oslonjeni na šank morali biti pod teškim sedativima da bi ostanu mirni... (Fairfield Chronicle)
Prvo je dolazio svakih pet godina, onda jednom godišnje, pa na šest meseci, pa na tri meseca... uskoro će Maceo Parker morati da dolazi u grad svakih nekoliko nedelja da bi njegovi obožavaoci bili zadovoljni (Boston Herald)
Postoji nešto kraljevsko, pa ipak opušteno kod Macea. (Providence Weekly)
Ako neko nije igrao na ovom koncertu, taj je zapravo morao biti mrtav ili je bio napolju i vodio ljubav. Vau. Još nisam video kako ljudi igraju na šanku, ali se svakako nadam da ću to ponovo doživeti. (Austin Chronicle)
Nastup nedelje bi svakako bio Maceov koncert...on je aktuelniji od većine dvadesetogodišnjaka i ima više soula u Maceovom malom prstu nego prostorija puna Boyz II Men. (Oakland Tribune)
Publika koja peva i njiše se kao drveće tokom uragana... Maceo je kod nas...i svira oluju na svom saksofonu. (Seattle Times)
Parker bi mogao naterati i bankara za investicije da podivlja kad zasvira na svom saksofonu punom funka. (Twin Cities Reader/ Minn Weekly)
Uragan Maceo je prohujao ispaljujući višesatne neprekidne rafale na publiku koja se potpuno pomamila od plesa već pred kraj druge pesme. (Austin American Statesman)
Maceo Parker je potpuno oduvao sve ostale sa Globe Festa... (Boston Phoenix)
Apsoluno fenomenalno! Masa je bila na nogama od početka do kraja! Vau, kakav bend!!! (F.M. Malfitano, Syracuse, N.Y.)
Garton's je bio dupke pun ljudi koji su se njihali u ritmu Kralja Funka. (Vail (CO.) Daily)
Ovo je prava stvar! (Jeff Levenson, Billboard)
Dobili smo neprekidan groove za igranje i jednu fenomenalnu žurku. (J. Tabak, Offbeat, New Orleans)
Njegovi koncerti uživo me bacaju u čistu ekstazu prouzrokovanu satima đuskanja i neverice. (Santa Cruz Good Times)
Rečeno mi je da spakujem stolice. Studenti su igrali od prvog takta. Oni kažu da je to bio najbolji koncert koji je ikad održan u Haverfordu. (Kristi P. Littell, Haverford College)
Maceo nam je priredio najbolji funk spektakl koji je Dartmouth ikad video. Hvala ti. (Jim Soback, Dartmouth College)
Publika koja je napunila raspordatu dvoranu plesala je tokom celog koncerta. Maceo je napravio savršeno završnicu. (Jake Abraham, Northwestern University)
Maceo Parker je priredio monstruozno funky četvorosatni spektakl, ostavivši prepuni klub u blaženstvu i okupanog znojem. (Dave Gingold, Eugene (Or.) Weekly)
Igrao sam kao lud u prašini na oko svega 5 m od najboljeg funk benda u vasioni. (ZG, Aspen (CO.) Daily News)
Nedeljnik Austin Chronicle je koncert Macea Parkera izabrao kao najbolji koncert uživo ’95 godine. Iste godine on zauzima i prvo i drugo mesto na listi Stewy Awardsa iz Aspena za najbolji koncert uživo za ’95.