Hein Van De Geyn je rođen 1956. godine u Holandiji, u porodici gde se muzika veoma poštovala. On sam se počeo baviti muzikom od malih nogu. Njegov otac bio je amaterski tenor saksofonista i veliki ljubitelj jazza. Heinovo klasično obrazovanje u domenu muzike obeleženo je pentaestogodišnjim sviranjem violine. Pored violine, on je takođe sviraopop i blues gitaru. U kasnijim tinejdžerskim danima, počeo je svirati i električni bas i postao zaineresovan za jazz.
Hein je nedugo zatim počeo raditi sa nekim od Dixieland bendova na jugu Holandije. U to vreme je i sam osnovao svoju prvu Bebop grupu. Sa ovim bendom primio je nagradu za „Najboljeg solistu“ 1977. godine na takmičenju na Laren jazz festivalu. Nakon ovoga on je odlučio da počne da svira kontrabas, i da zaista ispuni svoj san o tome da postane jazz muzičar. U međuvremenu završio je studije klasične muzike na Konzervatorijumu u Tilburgu.
Kako je stekao mnogo iskustva u različitim stilovima, Hein odlazi u SAD 1980, na turneju sa Markom Lewisom. Odlučuje da se preseli tamo, što je i učinio odmah pošto je diplomirao, kao prvi u klasi, na odseku za jazz na Konzervatorijumu u Roterdamu, gde je studirao kod Koosa Seriersa.
Pošto je živeo u Sjetlu neko vreme, gde mu je inspiracija bio Gary Peacock, preselio se u San Francisko 1981. U San Francisku je bio u bendu sa Johnom Abercrombijem i Larrijem Schneiderom, te svirao sa mnogim velikim muzičarima, snimio nekoliko albuma, i uopšte naučio mnogo o realnom životu jazz muzičara.
1983. Hein se vratio u Holandiju i od tada je jedan od natraženijih bas muzičara u Evropi. On je svirao bas sa Philipom Catherinom između 1985. i 2000, a sa njim je takođe snimio i 9 kompakt diskova. Gostuje širom Evrope, a sa Filipom je svirao i u Africi, Izraelu, Rumuniji i Tajlandu. 1987. je sa Chetom Bakerom snimio album i imao turneju u Japanu. Hein je takođe bio basista na poslednjem koncertu Cheta Bakera u Roterdamu 1988. 1988. je takođe godina kada je Hein počeo da svira sa Dee Dee Bridgewater, te postao i njen aranžer. Sa njom je nastupao na najvećem broju najvažnijih festivala Evrope, kao što su festivali u Montreu, Antibu, Beču, Berlinu, Marsijaku, festival Northsea, u Londonu, kao i u Severnoj Americi na mestima kao što su Carnegie Hall, Village Vanguard, Montreal, Newport Festival, te u Japanu (Keystone Corner, Blue Note). Nakon tri albuma, brojnih turneja i nastupa putevi Heina i Dee Dee se razilaze 1996. jer je Hein želeo da nastavi svoju karijeru kao vođa benda i producent.
Pored ovih poslova, Hein je takođe svirao u bendovima mnogih poznatih muzičara, povremeno je bio kliničar, i svirao bas gitaru na preko 100 albuma. Tokom godina, Hein je napisao mnoge kompozicije od kojih je veliki deo snimljen, i radio aranžmane za velike ansamble. Takođe je imao veliki broj prilika da nastupa kao solista na bas gitari.
U Julu 1900. Hein je snimio prvi album pod svojim imenom, duet sa Leejem Konitzom, nakon čega su usledile mnoge turneje. 1994. osniva svoj bend Baseline sa Johnom Albercombijem i Joom LaBarbarom. Ovaj bend je snimio tri albuma, sva tri sa autorskim Heinovim kompozicijama, te imao turneje svuda po Evropi.
1994. je takođe bila godina u kojoj su Hein, Anne de Jong i Joost Leijen zajedno osnovali jazzprodukcijsku firmu Challenge Records za koju je Hein izdao veliki broj uspešnih numera. Neke od njih (Denise Jannah, 1994; Eric Vloeimans, 1999; Paulien van Schaik, 2002) dobile su nagradu Edison za najbolju jazz numeru godine. 2004 Hein je postao samostalni vlasnik Challenge Jazz Records i polako proširuje sada već zavidan portfolio.
1996. Hein je postao šef katedre na odseku za bas na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu. Predavanje sada zauzima sve veći deo njegovog života. Dva puta mesečno u trajanju od dve godine on je predavao u Visokoj muzičkoj školi u Barseloni, a takođe je i jedan od ključnih aktera na bas klinici u Kap Bretonu već deset godina, rame uz rame sa muzičarima kao što su Eddie Gomez, Niels Henning Orsted Pedersen, Ron Carter, George Mraz, Renaud Garcia-Fons.
1996. Heinu je dodeljena prestižna nagrada Prins Bernhard Fonds Music Prize. Nju je primio zbog svog značaja u razvoju evropskog jazza, kao i zbog svoje stimulativne uloge mentora i producenta mnogih mladih muzičara u Holandiji i inostranstvu. Jedan od projekata koje je Hein mogao realizovati uz pomoć ove nagrade je bila izgradnja objekta Baseline Theater, sastajališta mladih muzičara gde se održavaju probe, mini koncerti i neformalni sastanci.
1998. Hein je dobio Birdovu nagradu jazz festivala Northsea. Te godine je takođe bio izabran za „Najboljeg evropskog izvođača na akustičnoj bas gitari”, glasanjem na belgijskim radio stanicama RTBF i VRT.
Sa pevačicom Paulienom van Schaik Hein je napravio veoma uspešan duet 1999. Zajedno su snimili nekoliko kompakt diskova, jedan sa trubačem Bertom Jorisom, te sa violom i violončelom. Godine 2004-2005 i 2006-2007 učestvovali su u programu Jazz Impuls, u okviru kojeg je održano između 120 i 150 jazz koncerata u svim važnim pozorištima Holandije.
Tokom akademske pauze, koju je proveo u Južnoj Africi 2001 i 2002. godine Hein je počeo sa pisanjem svoje knjige pod nazivom „Comprehensive Bass Method”. Ova obimna knjiga o sviranju basa na 950 stranica stigla je na police knjižara početkom 2007. Njegove trenutne muzičke aktivnosti su vezane za bend Baseline, duet sa Paulienom van Schaik i za rad sa legendarnim Tootsom Thielemansom. |
Zvonimir Tot