Srpsko narodno pozorište, 14 - 17. novembar 2007..
 

TOOTS THIELEMANS QUARTET

Toots Thielemans, usna harominika
Karel Boehlee, klavir
Bart De Nolf, kontrabas
Mimi Verderame, bubnjevi
.Četvrtak, 15. novembar 2007.........
Toots Thielemans
Baron Jean-Baptiste Frédéric Isidor „Toots” Thielemans (rođen u Briselu, 29. aprila 1922. godine) je belgijski jazz umetnik poznat kao izvođač na gitari i usnoj harmonici, ali i po svom veoma uspešnom profesionalnom zviždanju. Ljubitelji jazza i kritičari često ga pominju kao jednog od najboljih jazz izvođača na usnoj harmonici ovoga veka. Thielemans je započeo svoju karijeru kao gitarista. 1949. godine uključio se u jedan jam session u Parizu na kojem su svirali Sidney Bechet, Charlie Parker, Miles Davis, Max Roach i drugi. 1951. godine odlazi na turneju sa Bobbejaan Schoepenom. Seli se u SAD godinu dana kasnije, gde postaje član All-Stars benda Charlija Parkera. Svirao je i snimao sa imenima kao što su Ella Fitzgerald, The George Shearing Quintet, Quincy Jones, Bill Evans, Paul Simon, Billy Joel, Astrud Gilberto, Elis Regina i drugi.
Bluesette Tootsa Thielemansa predstavlja jazz standard, u kojem je on upotrebio spoj zviždanja i gitare. Numera Bluesette je postala veliki svetski hit 1962. godine, a ovu pesmu koju publika i dalje veoma rado sluša i traži Toots je snimio i izdao nekoliko puta na pločama/CD-ima kako u raznim studijskim verzijama tako i uživo sa nastupa u nekoliko zemalja. Njegovu karakterističnu usnu harmoniku možemo čuti i u filmovima kao što su Doručak kod Tifanija (gde je njegov tužni „Moon River” solo u prvoj sceni na odličan način uspostavio atmosferu noir romanse ovog filma), Midnight Cowboy, Bagdad Café i u različitim TV emisijama kao što su Sesame Street, belgijska televizijska serija Witse i holandska televizijska serija Baantjer. Njegovo profesionalno zviždanje i usna harmonika mogu se čuti na radio i televizijskim reklamama za Old Spice koje su snimljene tokom proteklih godina. Godine 1983. on je dao svoj doprinos albumu An Innocent Man Billija Joela - usna harmonika po kojoj je poznat može se čuti na numeri „Leave a Tender Moment Alone” sa ovog albuma.
Devedesetih se Thielemans počeo baviti tematskim projektima koji obuhvataju world music. 1998. godine izdaje svoj album sa francuskim šmekom pod naslovom „Chez Toots” na kojem se našla i numera Les Moulins De Mon Coeur (The Windmills of My Heart) na kojoj gostuje pevač Johnny Mathis. Danas je Jean „Toots” Thielemans i dalje omiljen među ljubiteljima jazza i profesionalnim kritičarima. Njegovi se CD-i i dalje rado slušaju i kako je veliki broj njih snimio 2000-tih predstavio se i jednoj potpuno novoj generaciji obožavalaca.
Pored toga što je popularan kao uspešan muzičar, vole ga i zbog njegove skromnosti i prijatnog stava prema ljudima. U rodnoj Belgiji, vole ga i zbog toga što za sebe kaže da je briselski „ket”, što u starom briselskom slengu znači „dete ulice”. Stekao je počasni doktorat od dva univerziteta - Vrije Universiteit Brussels i Université Libre de Bruxelles (Belgija), a 2001. godine Thielemansu je Kralj Albert II od Belgije dodelio titulu barona.
2005. godine nominovan je za titulu De Grootste Belg (Najveći Belgijanac). U flamanskoj verziji je završio na 20-tom mestu, a u valonskoj na 44-tom.
Delimična diskografija: Only Trust Your Heart (1988); Footprints (1991); The Brasil Project (1992); The Brasil Project vol 2. (1993); Compact Jazz (1993); East Coast, West Coast (1994); Aquarela do Brasil (1995); Chez Toots (1998); The Live Takes, volume 1 (2000); Hard to Say Goodbye, the very best of Toots Thielemans (2000); Toots Thielemans & Kenny Werner (2001); One More For The Road (2006)
Izvodi iz kritika: Tootsovo sviranje i muzika su oduvek govorili o osećanjima i radosti. Oduvek sam mu se divio kao čoveku kao i zbog njegove odvažnosti i poleta sa kojima je istraživao nove teritorije muzike. (Herbie Hancock)
Toots je pun strasti i ljubavi i on je najekspresivniji, najfulentniji improvizator koji poseduje najviše soula a kojeg sam imao sreću da upoznam i da sa njim podelim binu. Dugo pre nego što smo se upoznali, njegov zvuk i osećaj inspirisali su me da ostanem ono što jesam u ovom divnom svetu muzike u kojem živimo... Hvala ti, Toots, ti si sunce koje nas sve obasjava!! (Joe Lovano)
Imao sam tu sreću da za prijatelja imam Tootsa i da sa njim sviram petnaest godina. Nikada nije prestala da me čudi i dotiče njegova neverovatna imaginacija u improvizaciji i lepota njegovog zvuka. Umentost je bogatija za njegov život. (Oscar Castro-Neves)
Izuzetni jazzer na usnoj harmonici Toots Thielemans u suštini i nema ozbiljnog takmaca još od kada je odlučio da se početkom 1950-tih u potpunosti okrene tom instrumentu, umesto gitari. Ova kompilacija, Verve Jazz Masters 59 je nažalost programirana po hronološkom redosledu. CD sadrži neke veoma retke snimke, a pokriva velik vremenski period iako se uglavnom fokusira na ’70-te i '80-te. Thielemansa čujemo prvo sa kvintetom Georga Shearinga (u kojem je u to vreme svirao i vibrafonista Cal Tjader) u izvedbi numera „Undecided” i „Body and Soul” iz 1953. godine. `60-te su predstavljene kvartet verzijom njegovog „Flirta” i nezaboravnom filmskom temom sa Quincijem Jonesom i nejgovim orkestrom. Vrhunac predstavlja Thielmansovo zviždanje na numeri „Hummin'” sa Jonesom iz `70. Interpretacija pesme „Bluesette” (Thielemansov jedini stvarno veliki hit) iz 1975. je razočaravajuće pop-orijentisana, ali tu je i lepa verzija numera „Tenor Madness” (sa evropskom grupom, `75) „Killer Joe” (duet sa basistom Marcom Johnsonom), „The Peacocks” i standardna „C to G Jam Blues” Ovaj zanimljiv CD se završava sa „For My Lady” u kojoj Thielemansa prati Shirley Horn sa svojim triom iz 1991. godine. Iako bih više voleo da su originalni snimci ponovo izdati u svom celovitom obliku, sve u svemu ovo je kompilacija velikog Tootsa Thielemansa koju vredi imati. (Scott Yanow)


Karel Boehlee
„Karel Boehlee je verovatno najbolje čuvana tajna Holandije. Sećam se kada sam ga prvi put čuo da svira, to je bilo početkom osamdesetih, kada sam se vratio iz Sjedinjenih Država. On je bio prvi pijanista modernog zvuka koga sam ikada slušao u Holandiji. Na kakvom je on nivou bio! Tokom godina Karelje postajao sve bolji i bolji. Melodije su mu postajale sve promišljenije, harmonija je imala više preciznosti, ritam mu je uvek bio jak, ali je narastao, vladao je njime bolje. No, pored svih ovih sastojaka, uvek je postojalo nešto mnogo moćnije: zvuk! Karelov zvuk je jedinstven; on vas dira baš u ono mesto gde muzika dotiče dušu. Svojim nepogrešivim ukusom, Karel će uvek uneti svežinu, nešto lično, i sve će zvučati savršeno!
Dakle, zašto je on dobro čuvana tajna? Ovako: Karel je istinski izvođač, on prosto obožava da stane pred publiku i zasvira. On će svirati sa svojim starim drugarima u malim kafeima, sa mladim, još neafirmisanim muzičarima, sviraće sa najboljim pop pevačima. Karel je muzičar u duši. Poslovni svet ne zna kako sa tim da izađe na kraj. Poslovni svet traži ekskluzivu, želi da stavi čoveka pod marku neke izdavačke kuće, želi imidž. A Karel nekako ne igra tu igru. On ne vije ugovore za izdavanje albuma; ne pojavljuje se na pravim mestima u pravo vreme, ne traži novinare koji bi sa njime uradili intervju. On je suviše obuzet stvarima koje bi muzičari trebalo da rade: sviranjem! Čovek treba da ima šire gledište da bi prepoznao Karelovu vrednost. On je snimio sedam kompakt diskova za Japansku diskografsku kuću, i oni žele još; Karel je omiljeni pijanista legendarnog Tootsa Thielemansa. Njega obožava oličan danski pop pevač Trijntje Oosterhuis, koji će ga potražiti kad god ima prilike za to. Pravi ljudi znaju da se iza skromnog lica krije jedan veliki pijanista“.
Bart De Nolf
Bart De Nolf rođen je 1965. godine u Brižu, Belgija. Dobio je prvu nagradu za interpretaciju nepoznate kompozicije i za akustičnu bas gitaru na Muzičkom Konzervatorijumu u Gentu 1986. i 1987. godine. Pohađao je jazz radionice u Dvorpu, u Belgiji sa Johnom Klaytonom i Heinom Van De Geynom od 1981. do 1984. Od 1988. profesor je na Muzičkim Konzervatorijumima u Gentu i Briselu. 1986. postao je član BRT jazz Orkestra, sa kojim je pratio mnoge soliste kao što su Horace Parlan, Jerome Ricardson, Kenny Wheeler, Mal Waldron, Von Freeman... Takođe je svirao sa bendovima i muzičarima kao što su Milkshake Banana, the Sadi Quartet, Marie-Laure Beraud, Jacques Pelzer Open Sky Unit, a mimo jazz scene i sa pop umetnicima Vaya Con Dios, Isabelle Antena, Jeff Bodart, Roland, Khadja Nin itd. Gostovao je na koncertima sledećih muzičara: Dave Pike, Deborah Brown, Gene „Mighty Flea“ Connors, Mal Waldron, Bud Shank, Toots Thielemans, Erwin Vann, Judy Niemack, Jeanfrançois Prins, Marito Correa, Michel Herr, Barney Wilen, Shirley Bassey, Eric Le Lann, Jan Jarczyk itd. U Aprilu 1997. svirao je na koncertu povodom 75-tog rođendana Tootsa THIELEMANSA u Briselu sa Toots, Philip Catherine, Holandskim pijanistom Bert Van Den Brink i brazilskim zvezdama kao što su Ivan Lins, Dori Caymi, Oscar Castro-Neves. 2001. je svirao sa Tootsom i Kennyejem Wernerom. Član je Kvarteta Barta Defoorta a brojne albume je snimio sa imenima kao što su: Eric Neels, Jacques Pelzer, De Nieuwe Snaar, Isabelle Anteena, Sadi Quartet & Nonet, Marc Matthys, Jay Conrad, Roland, Mimi Verderame, Bart Defoort quartet, itd.


Mimi Verderame
Mimi Verderame, muzičar italijanskog porekla, rođen je u Belgiji 3. Jula, 1958. Od malih je nogu pokazivao interes za bubnjeve, te sa šest godina počinje da uči osnove, a sa devet se prvi put pojavljuje na sceni, sa bendom „Les Rebelles Du Rhythme“, čiji je vođa bio njegov otac. Sa četrnaest godina upisuje muzičku akademiju u Liježu, i u isto vreme se prvi put upoznaje sa radom u studiju. Nakon godinu dana, Verderame otkriva još jednu svoju strast - gitaru, koju uči da svira slušajući velika imena jazz muzike. Ovo mu je omogućilo da komponuje i bude aranžer Belgijskog radija, kao i televizije, za razne pevače i Big Bendove.
U sedamnaestoj godini, on pravi svoje prve korake u svetu jazz muzike, uz svog velikog učitelja saksofonistu Jacquesa Pelzera. Odmah se ističe kao izuzetan i veoma talentovan muzičar. Njegovi kvaliteti omogućili su mu da zauzme centralno mesto na jazz sceni, svirajući sa imenima kao što su: Steve Houben, John Ruocco, Toots Thielemans, Larry Schneider, Eef Albers, Gino Lattuca, Fabrice Alleman, Nathalie Loriers, Philip Catherine, Singer Maurane, itd. 1996. on je osnovao svoj septet nazvan Jazz Addiction Band, da bi u aprilu 2000. bend izdao svoj prvi album „Nice Clap“.Jazz Addiction Bend je osvojio nagradu Nicolas Dor za najbolji belgijski koncert Jazz a Liege festivala 1999. godine. Nagradu je dodelila organizacija PAB/BAP - Belgijska asocijacija za promociju umetnosti i Belgijsko društvo autora, kompozitora i izdavača. Mimi Verderame je izdao još jedan kompakt disk u septembru 1999, pod nazivom „Game Over“. Taj album je snimljen sa kvartetom: Erico Lrgnini, klavir; Bart De Nolf, bas gitara, italijanski alt saksofonista Rosario Guiliani, koji je pobednik evropskog jazz takmičenja održanog u Hoeilaartu. Treba takođe naglasiti da je Mimi Verderame izvrstan gitarista. Može se čuti, između ostalog, i na CD-u Hommage a René Thomas kao i na albumu „Nice Cap“ njegovog benda Jazz Addiction.
.K u l t u r n i...c e n t a r...N o v o g...S a d a
N O V O S A D S K I...J A Z Z...F E S T I V A L...2 0 0 7..