NOVOSADSKI JAZZ FESTIVAL 2007

Duško Gojković, kompozitor, truba, fliglhorn. Rođen je 1931. godine u Jajcu, Bosna. Od 1948. do 1953. studirao na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Kao mladić svirao sa nekoliko jazz i dixie bendova, uglavnom na igrankama i eventualno na primanjima u ambasadama. Kad se kao osamnaestogodišnjak pridružio Big Bendu Radio Beograda, smatran je za talentovanog mladog jazz-era koji pored toga zna i da čita muziku. Nakon pet godina napustio je bend, izrastavši u karakterističnog solistu i odličnog big bend svirača. Duško odlazi u Nemačku gde brzo postaje sastavni deo jazz scene u usponu. Prvu ploču snimio je 1956. godine, kao član All Stars benda iz Frankfurta. Nakon kratkog zadržavanja u Minhenskom Big bendu Maxa Gregera, Duško provodi četiri i po godine u vodećem evropskom jazz orkestru Kurta Edelhagena, s kojim su radili aranžeri poput Francya Bolanda, Clausa Ogermanna, Jerry van Rooyena i Riba Pronka. Kao premjerni solo trubač big benda Duško je nastupao s imenima poput Stana Getza i Cheta Bakera. Kada je 1958. bio pozvan da svira u Newport International Youth Bandu na Jazz festivalu u Newportu, ponuda nije bila nikakvo iznenađenje. Ostali članovi benda bili su Albert Mangelsdorff, Ronnie Ross, George Grunz i Gabor Szabo. Nakon nastupa u Newportu, Duškova je truba postala veoma popularna širom Evrope. Na Berklee School of Music 1961. godine, kada je Dušku bilo 29 god., ponuđena mu je stipendija za studije komponovanja i aranžerstva u Bostonu, kod Herba Pomeroya. Radujući se mogućnosti da piše vlastite aranžmane za svoju veliku ljubav, big bend, Duško se temeljito koncentrisao na studije, odbijajući usput ponude Counta Basiea, Stana Kentona i Benna Goodmana da se pridruži njihovim bendovima. Na Berkleeu (sada studirajući i flighorn) snimo je sa Berklee School Quintetom i Orkestrom i svojim kolegama Garyem Burtonom, Mikeom Gibbsom, Sadom Watanabeom, Steveom Marcusom, Mikeom Nockom i Daveom Youngom. Po završetku studija u vreme kad se pripremao da se vrati u Nemačku, pozvao ga je kanadski bendlider Maynard Ferguson nudeći mu da zameni Rolfa Ericsona koji je napoustio bend da bi se pridružio Ellingtonu. Duško je prihvatio ponudu virtuoznog trubača Fergusona, prateći ga kao drugi solista i koristeći čak i neke njegove aranžmane za big bend. Kada se Fergusonov bend 1964. godine raspao Duško se pridružio Woodzu Hermanu i ostao sa njim godinu dana. Upravo je njegov rad sa ovim muzičarem utvrdio njegovu međunarodnu reputaciju izvanrednog big bend muzičara i soliste. "Woody Herman mnogo me ohrabrio." seća se Duško "Ne samo da je prihvatio moje aranžmane za big bend (sa jednim jedinim izuzetkom), već ih je i sve snimio". Želeći da snima vlastitu muziku, Duško je iste godine, zajedno sa Saalom Nisticoom, napustio Hermanov Big bend i vartio se u Evrpopu. Mal Waldron i Nathan Davis svirali su na njegovom sekstet albumu "Swinging Macedonia" snimljenom 1966., koji je izrazio Duškov lični stil pod uticajem Balkana. Tih je godina, kao član vodeće grupe međunarodnih jazz umetnika svirao sa Milesom Davisom, Dizzyem Gillespiem, Garryem Mulliganom, Clarkom Terryem, Leeom Konitzom, Sonnyem Rollinsom, Philom Woodsom, Dukeom Jordanom, Thadom Jones-Mel Lewisom, Slideom Hamptonom i mnogim drugima. Nastavio je svoju karijeru u Clarke-Boland Big Bandu 1966. godine, koji je okupljao neke od najboljih muzičara Evrope među kojima i američke iseljenjike Bannya Bailya, Idressa Suleimana, Johnnya Grifina, Sahiaba Shihaba, Jimmya Woodea i naravno Kennza Clarkea. CBBB verovatno je bio najbolji jazz orkestar šezdesetih, ali je retko svirao uživo. Nakon Berklija, Duško Gojković je počeo pisati aranžmane svih svojih kompozicija i mnoge obrade klasičnih dela namenjenih big bendovima. Tražen je da svira svoje kompozicije s mnogim evropskim bendovima, među kojima su bili i Dutch Skymasters i NDR big bend. 1968 u Minhenu (gde se konačno i nastanio) Duško je osnovo svoj "probni" big bend koji je uključivao muzičare poput Rolfa Ericsona, Pallea Mikkelborga, Rudia Fueserssa, Acka van Roojena, Ferdinanda Povela i Franka St. Petera. Zahvaljujući problemima pri organizovanju evropskog slobodnječakog orkestra ovaj se bend raspao 1976. i bio ponovo oživljavan za neke svirke 1981-82. Ipak je 1986. godine Duško uspio da okupi svoj vlastiti orkestar koji postoji sve do danas. 1993. uradio je dugo očekivani internacionalni comeback svojim nagrađenim CD-om "Soul Connection" zajedno sa Tommyem Flanaganom, Jimmyem Heathom, Eddieom Gomezom i Mickeyem Rokerom. Zatim slijedi "Bebop city" sa mladim alt saks čarobnjakom Abrahamom Burtonom, Kennyem Barronom na klaviru, basistom Rayem Drummondom i bubnjarem Alvinom Queenom. 1996. slijedi ispunjenje njegovog sna: snimanje "Balkan Connection" CD-a njegove muzike u izvođenju njegovog big banda. 1997. izdao dupli CD pod naslovim "Balkan Blue" koji predstavlja još jedan značajan trenutak u njegovoj krijeri. Prvi disk sadrži divno opušten kvintet sa talijanskom saksofonistom Gianniem Bassom a drugi je prošireno djelo izvedeno od strene Filharmonijskog orkestra NDR sa jzz ritam sekcijom i Duškom Gojkovićem kao solistom. Njegove je kompozicije aranžirao Palle Mikkleborg (koji je već uradio sličan posao za Milesa Davisa). Balkan Blue budi uspomene na Davisov rad sa Gilom Evansom - kultni snimak naših dana.

Dirk Piezunka je studirao saksofon od 1996-2000. godine u Holandiji na Hilversum konzervatorijum i u Umetničkoj školi u Amsterdamu kod Ferdinanda Povela. Svirao je na mnogim albumima, komponovao je muziku za različite pozorišne komade i svirao na jazz koncertima sa mnogim poznatim muzičarima među kojima su: Duško Gojković, Georgie Fame, Dough Sides, Thomas Stabenow, Ken Norris, Ed Kröger i Oliver Groenewald. Od 2001. predaje saksofon u Srednjoj umetničkoj školi u Bremenu. Dirk Piezunka svira bariton saksofon u ansamblima Nordwest-Bigband i Oldenburg Theatre.

Claus Raible, klavir, klavijature, kompozitor, aranžer i predavač. Claus Raible je rođen 1967. godine u mestu Karlsruhe u Nemačkoj, a odrastao je u Minhenu. Tokom osnovne škole, Claus se upoznao sa jazzom kroz radio programe, a posebno su ga oduševili Duke Ellington, Count Basie, Jimmie Lunceford . Sa jedanaest godina počeo je da svira trubu, a tri godine kasnije, klavir mu je postao drugi, ali na kraju glavni instrument. Dok je bio u srednjoj školi, Claus je osnovao nekoliko bendova i počeo da nastupa po Minhenu. Nakon srednje škole, upisao je University of Music and Performing Arts u Gracu u Austriji. Još tokom studija, Claus je išao na turneje po raznim zemljama i pojavio se u nekoliko radio i televizijskih emisija. 1992. godine, završio je studije i dobio diplomu uz počasti, kao i Nagradu za posebna dostignuća u umetnosti od austrijskog Ministra za kulturu i nauku. Za vreme studija, osvojio je prvu Nagradu za grupno sviranje i Nagradu za solistu na Internacionalnom Jazz takmičenju u Mauterndorfu ( Austrija), ali je išao i na turneje sa velikanima kao što su Art Farmer, Andy Bey i Mark Murphy, i nastupao u Montreuxu i na Jazz festivalima u Beču. Iz Graca se preselio u Beč na godinu dana, gde je između ostalog, imao solo nastup "Claus Raible Plays The Music Of Bud Powell" na Austrijkom državnom radiju . Pojavio se i na festivalu "Wiener Grabenfest" sa "Kompozicijom za Jazz orkestar" . Claus je naredne tri godine proveo u Njujorku gde je osnovao Claus Raible Sextet, a nastupao je u mnogim jazz klubovima ovog grada. Upravo tu je upoznao, a kasnije i učio od pijaniste dr Barry Harrisa, koji je imao ogroman uticaj na njegovo pisanje i aranžiranje. Claus se 1998. godine vraća u Minhen, i postaje podeljen između Njujorka i Evrope. Od tada, organizuje najmanje dve turneje po Evropi godišnje, koje uključuju učesnike iz raznih zemalja, kao što su Claus Raible Sextet, Claus Raible Quintet u kom je Brad Leali i Claus Raible Trio, u kom je Ed Thigpen. Kao traženi učesnik i aranžer, Claus je nastupao po klubovima i festivalima širom Evrope i Sjedinjenih Država sa mnogim istaknutim muzičarima kao što su Art Farmer, Andy Bey, Ed Thigpen, Ben Dixon, Dusko Gojkovic, Mark Murphy, Brad Leali, Valery Ponomarev, Al Porcino, Stjepko Gut, Roman Schwaller, John Marshall, Andy Scherrer, Jimmy Cobb, Isla Eckinger i mnogi drugi. Istovremeno, Claus se fokusirao i na svoje projekte, i predaje u muzičkoj školi u Bavariji od 2000. godine. Od ove jeseni, Claus počinje da predaje na University of Music and Performing Arts u Gracu. Između ostalog, Claus trenutno radi na nizu projekata "Presenting the Music of..." koji su posvećeni velikim jazz kompozitorima i stilistima kao što su Thelonious Monk, Elmo Hope i Tadd Dameron. Postavke variraju od kvarteta do okteta. Prvi u ovom nizu, "Mad about Tadd, the Music of Tadd Dameron", predstavljen je u Minhenu u Jazz Club Unterfahrt , gde je odlično prihvaćen. U međuvremenu, njegov poslednji CD "Live At The Birdland - The Claus Raible Trio" nominovan je za "Najbolji Jazz album godine" u Nemačkoj.

Martin Gjakonovski je rođen 1970. u Skoplju, glavnom gradu Makedonije. Otac mu je bio osnivač makedonskog Jazz-Big Banda, te je ljubav prema jazzu preneo i na svog sina. Martin je počeo da svira kontrabas kada mu je bilo 14. godina, a ubrzo potom se okrenuo svojoj strasti - jazzu. Prvi dodir sa međunarodnom jazz scenom je imao na radionici saColtranovim basistom Reggijem Workmanom u Grožnjanu u Hrvatskoj. 1991. se preselio u Keln i započeo studije jazz basa na tamošnjoj Muzičkoj akademiji. Takođe je učio i od drugih, velikih basista kao što su: Arild Andersen, John Clayton, Mike Richmond i Eddie Gomez.
Poslednjih godina postao je jedan od najtraženijih i najsvestranijih basista u Nemačkoj, svirajući sa poznatim muzičkim imenima, kao što su: Duško Gojković, Gianni Basso, Paul Shigihara, Ferenc Snetberger, David Friedman, Lee Konitz, Atilla Zoller, Don Friedman, Pete Yellin, Matt Wilson, Roman Schwaller, Charly Antolini, Tony Lakatos, Ferenc Snetberger, Ingrid Jensen, Andy Middleton, Kenny Wheeler, Kenny Werner, Charlie Mariano, Greg Hopkins, Don Menza, Michael Sagmeister, Nicolas Simion, Antonio Faraó, Sonny Fortune, Bob Berg, itd. Snimio je preko pedeset kompakt diskova. Među najznačajnijim su produkcije: Nights of Skopje (1994, sa Duskom Gojkovićem i Gianni Bassom); Signature (1994, sa Ferencom Snetbergerom i Davidom Friedmanom); IASJ Gala Concert (1998, sa Michaelom Breckerom i Davidom Liebmanom); La Vie (1998, sa Christian Winninghoff Group sa gostovanjem John Ruocca); Giulia is asleep (2000, sa Marco Locurcio Group sa gostovanjem Chander Sardjoe); Balkan Jazz (2000, sa Nicolas Simion Group sa gostovanjem Duška Gojkovića i Rameshom Shotham); Transylvania-Mood (2001, sa Nicolas Simion Group); Night Light (2002 sa Lajos Dudas Quartett sa gostovanjem Gerda Dudeka); Coming Up (2002, sa Jens Wintherom, Antonio Faraóm, Tonijem Lakatosom i Dejanom Terzićem); FAR OUT (2002, sa Antoniom Faraó, Bob Bergom i Dejanom Terzićem); On My Mind (2003, sa Ro Gebhardtom); Samba do Mar (2003, sa Duškom Gojkovićem, Ferencom Snetbergerom i Jarrodom Cagwinom); The tough Tenors (2003, sa Tonijem Lakatošom, Johannesom Endersom, Faraom i Terzićem); Steppin (2004, sa Torstenom Goodsom); Encore (2004, sa Antonio Farao Trio); When the Moment Sings (2005, sa Michaelom Sagmeisterom)...

Bubnjar Dejan Terzić je jedan od nekolicine mladih muzičara koji žive u Nemačkoj, a čije se prisustvo u mnogome oseća na jazz sceni u poslednjoj deceniji. Razlog ovog procvata talenata svetske klase koji je počeo i razvija se u Nemačkog jeste pitanje za jazz istoričara – činjenica jeste svakako da je Nemačka postala plodno tle za savremeni jazz. Dejan je rođen u Banjaluci, 1970. godine u nekadašnjoj Jugoslaviji. On se sa porodicom preselio u Nemaču kada je imao tri godine. Klavir je počeo da svira sa šest, a bubnjeve sa 12 godina, svirajući u rock i funk sastavima. Njegov ulazak u svet jazza došao je na mala vrata. Slušajući Stingov album “Bring On the Night”, Dejan je bio omađijan sviranjem pijaniste Kennia Kirklanda i saksofoniste Branbforda Marsalisa. Tada se u stvari otisnuo u istraživanje sveta jazza. Živeći u Nirnbergu od 1990. Dejan je pohađao renomirani “Meistersinger konservatorium”, gde je studirao jazz i klasičnu muziku. U leto 1991. Dejan je otputovao u Jazz Centar u Vermontu, koji vodi legendarni mađarski girasta Attilla Zoller. Atila je imao veliki uticaj na Dejana, potstičući ga i otkrivajući mu tajne dinamike grupnog sviranja i improvizacije. Tokom tog istog leta Terzić je postao član New York's Drummer's Collective gde su mu predavali, između ostalih Marvin Smitty Smith i Bill Stewart. Kada se vratio u Nemačku, Dejan je počeo sa studijama na Konzervatorijumu u Vurcburgu gde je upoznao bubnjara Billa Elgarta, jednog od naoriginalnijih i najkreativnijih muzičara na jazz sceni. Terzić je rekao: „... uveo me je u nešto sasvim drugačije...“. Narednoh nekoliko godina za Dejana su prošle užurbano zbog svirki i studijskih snimanja. Postao je član big benda The Bavarian First Herd, a kasnije i član The German Youth Jazz Orchestra. Njegova muzika ušla je u uši kako muzičarima tako i publici, a i počinje da stiče sve više nagrada - Young Bavarian jazz Lion 94/95, Best Drummer, Krakow festival 94, Best Drummer, Leipzig Festival 95, Best Musician, International Jazz Festival Oberkochen, 95. Nuremberg Cultural Prize, 97. 1994. godine Dejan je osnovao The Sunday Night orkestar. To se pokazalo uspehom; 1995. bend je imao evropsku turneju, i snimao sa saksofonistom Jerriem Bergonzijem koji je bio gost na albumu. Dejan je postao velika podrška evropskoj jazz sceni. Poslednjih nekoliko godina imao je turneje sa imenima kao što su James Moody, Vincent Herring, Ugetsu, i Tony Lakatos-Kirk Lightsey, itd. Osim svojih projekata, on je stalni član grupa kao što su Antonio Farao Trio, Franco Ambrosetti Group i Duško Gojković Quintet. Grupa On Coming Up je prvenstveno okupljena za turneju u oktobru i novembru 2000. čiji je najbolji deo bio nastup na prestižnom Nuremberg East-West Jazz Festivalu. To je odličan ansambl koji se sastoji od internacionalnih zvezda, koje su sve iz Evrope. Ceo koncept se sastojao u tome da se napravi bend gde će svi muzičari biti iz Evrope, umesto da se dovede neka Američka zvezda, koja će ići sa njima na turneju, a zatim otići nazad u Sjedinjene Države. Sa danskim trubačem Jensom Wintherom, mađarskim saksofonistom Tonijem Lakatosem, italijanskim pijanistom Antoniom Farióm i makedonskim basistom Maritnom Gjakonovskim, ovaj koncept se pokazao veoma uspešnim. Rezultat je bio ovakav: bend koji misli i oseća, ali i miluje i pali, kao jedan.
Terzić je ili kao sideman ili kao vođa benda uvek svirao tuđu muziku. Nešto je nedostajalo – on je znao da mnogi bubnjari koje poznaje i divi im se komponuju. „Shvatio sam da mi je potrebno da pišem, da bih tako mogao saznati više o sebi, i mogao bih da postignem svoj cilj u muzici pomoću svojih dela“. Počeo je da komponuje 1998. da bi 1999. snimio četiri svoje kompozicije na svom prvom albumu kao vođa benda - Four For One, za prestižnu australijsku muzičku kuću Naxos. Album je naveliko hvaljen širom sveta i svrstan u deset najboljih jazz albuma godine po listu Dublin Times. Što se tiče kompozicija benda On Coming Up, Dejan kaže: „Prvi put kada smo se sastali, svako je uneo nešto svoje, ali meni se činilo da je muzika izgubila deo svoje srži. Osećao sam da kada bih upotrebio neke svoje kompozicije, i sama bi muzika bila originalnija.“ Odluka je očigledno bila ispravna. Svih deset dela je komponovao Terzić, a njegovo pisanje daje koherentni integritet albumu koji je preplavljen spontanom inventivnošću. I zaista, raznolikost i složenost kompozicija su zaprepašćujuće. Ima iznenadjenja na svakom koraku, kao i nekoliko pažljivo osmišljenih nepredvidivih završetaka. Dejan Terzić je radio i snimao sa imenima i sastavima kao što su: Attila Zoller, Lee Konitz, Roy Hargrove, Bob Berg, George Garzone, Jerry Bergonzi, Tim Hagans, James Moody, Sonny Fortune, Enrico Rava, Franco Ambrosetti, Duško Gojkovic, Ingrid Jensen, Maria Schneider, Paolo Fresu, Birelli Lagrene, Antonio Farao, Palle Danielson, Mark Helias, Jean Michel Pilc, Vincent Herring, Benny Bailey, Chico Freeman, Nils Wogram , Stefano Bollani, Roberto Di Gioia, Ack Van Royen, Chris Speed, Jens Winther, Mike Formanek, Bob Degen, Rolf KYhn,Tony Lakatos, Adrian Mears, Conte Candoli, Rudi Mahall, Frank Moebus, Jim Rotondi, Avishai Cohen, Kirk Lightsey,Tomas Franck, Richie Beirach, Dado Moroni, Leszek Zadlo, Hal Crook, Rob Bargad, Peter Madsen, Vallery Ponomarev, John Ruocco, Bart Van Lier, John Marshall, Pete Yellin, Bruce Barth, Rick Peckham, Chistoph Lauer,Johannes Enders, Matthias Schubert, HR Big Band, NDR Big Band, WDR Big Band, Belgrad Radio Big Band, Zagreb Radio Big Band.

.K u l t u r n i...c e n t a r...N o v o g...S a d a

N O V O S A D S K I...J A Z Z...F E S T I V A L...2 0 0 7..