Habib Koité je rođen 1958. godine u Thiesu, senegalskom gradu smeštenom pored pruge koja povezuje Dakar i Niger, gde je njegov otac radio na izgradnji pruge. Šest meseci po njegovom rođenju, porodica Koité se vratila u regionalnu prestonicu Zapadnog Malija, Kayes, a zatim i u Bamako. Habibovo plemenito poreklo potiče od Khassonké grioa, tradicionalnih trubadura koji dosetkama, mudrostima i muzikom zabavljaju na društvenim okupljanjima i posebnim događajima. Habib je odrastao okružen velikom porodicom od sedamnaestoro braće i sestara, a razvio je svoj jedinstveni stil na gitari prateći svoju grio majku. Nasledio je strast prema muzici od svog dede po ocu koji je svirao kamele n'goni, tradicionalni žičani instrument koji se vezuje za lovce iz malijskog Wassolou regiona. „Niko me nije zaista učio da pevam ili sviram gitaru - objašnjava Habib - Posmatrao sam svoje roditelje, i primilo mi se”. Habib se pripremao za karijeru inženjera, ali na uporne nagovore svog strica koji je prepoznao Habibov muzički talenat, upisao se na Nacionalni institut za umetnost (INA) u Bamaku, Mali. Godine 1978, posle samo šest meseci, postao je dirigent INA Star, školskog prestižnog benda. Studirao je muziku četiri godine, diplomiravši 1982. godine, kao najbolji u generaciji. (Njegov je talenat zaista bio toliko impresivan, da ga je po završetku studija INA zaposlila kao profesora gitare). Za vreme studija, Habib je imao priliku da nastupa i svira sa čitavom plejadom malijskih umetnika kao što su Kélétigui Diabaté i Toumani Diabaté između ostalih. Pevao je i svirao na albumu Toumanija Diabatésa iz 1991. godine pod nazivom „Shake the World” (Sony), a Kélétigui Diabaté je sada stalni član Habibovog benda. Habib ima jedinstven pristup gitari. On štimuje svoj instrument po pentatonskoj skali i svira sa otvorenim žicama kao što bi se sviralo na tradicionalnom instrumentu kamale n'goni. Ili Habib svira muziku koja je sličnija zvuku bluesa ili flamenka, dva stila koja je učio kod Khaliloua Traoréa veterana legendarnog afro-kubanskog benda Maravillas du Mali. Za razliku od grioa, njegov stil pevanja je suzdržan i intiman sa raznolikim kadencama ritmova i melodija. Mali ima veoma bogatu i raznoliku muzičku tradiciju, koja daje mnoge regionalne varijacije i stilove koji su specifični za lokalne kulture. Habib je jedinstven stoga što spaja različite stilove, stvarajući jedan novi pan-malijski pristup koji odslikava njegov otvoreni stav i interesovanje za sve vrste muzike. Preovlađujući stil kojim svira Habib zasniva se na danssa, popularnom ritmu iz njegovog rodnog grada Keyesa. On svoju verziju naziva danssa doso - bambarska kovanica kombinuje ime popularnog ritma sa rečju koja označava lovačku muziku (doso), koja pripada najsnažnijoj i najstarijoj muzičkoj tradiciji.
„Spajam ove dve reči da bih simbolički označio muziku svih etničkih grupa Malija. Zanimaju me sve muzike sveta, ali ja pravim malijsku muziku. U mojoj zemlji imamo toliko divnih ritmova i melodija. Mnoga sela i zajednice imaju sopstvenu vrstu muzike. Obično Malijci sviraju samo svoju etno muziku, ali ja zalazim svugde. Moj je posao da sve ove tradicije iskoristim i sa njima nešto učinim, upotrebim ih u svojoj muzici.”
Godine 1988, Habib je osnovao sopstvenu grupu Bamada (nadimak za stanovnike Bamaka koji se grubo može prevesti kao „u čeljustima krokodila”), sa mladim malijskim muzičarima koji se druže od rane mladosti. Habib je 1991. godine osvojio prvu nagradu na Voxpole Festivalu u Perpignanu, Francuska, što mu je donelo dovoljno novca da finansira produkciju dve pesme. Numera „Cigarette A Bana (Cigareta je završena)” je postala hit širom Zapadne Afrike. Pošto je izdao još jedan uspešan singl pod naslovom „Nanalé (Lastavica)”, Habib je dobio prestižnu Nagradu za Otkriće Radija „France International” (RFI). Ova nagrada je omogućila grupi da pođe na prvu turneju izvan afričkog kontinenta u leto 1994. godine. Januara 1995, Habib je upoznao svog sadašnjeg menadžera, Belgijanca Michela De Bocka, koji se zajedno sa svojom partnerkom Genevieve Bruyndonckx nalazi na čelu menadžerske i produkcijske kuće Contre-Jour. Radeći zajedno, snimili su njegov prvi album „Muso Ko“. Album ubrzo dolazi na drugo mesto evropskih world music lista. Od tog trenutka, Habib postaje stalno prisutan na evropskim festivalima a počinje da širi svoju zaraznu muziku i gostujući širom sveta. Habib je svirao u većini važnijih evropskih dvorana i festivala uključujući Montreaux Jazz Festival, WOMAD, i World Roots Festival. U proleće 2000, odlazi na turneju po Evropi i Turskoj kao gost legendarne avangardne jazz grupe, Art Ensemble of Chicago. Habibov drugi album „Ma Ya“ izašao je u Evropi 1998. naišavši na odličan prijem svugde. Proveo je neverovatnih tri meseca na vrhu liste World Charts Europe. Vešta produkcija otkrila je jednu akustičniju, introspektivniju stranu Habibove muzike. „Ma Ya“ se pojavila u Severnoj Americi u izdanju Putumayo World Music početkom 1999. godine i ubrzo je uspostavila Habiba kao jednog od najuzbudljivijih novih figura svetske muzičke scene. „Ma Ya“ je provela 20 nedelja u društvu top 20 liste „College Music Journal New World Music”, i prokrčila novu stazu na AAA rock radiju, redovno se vrteći na komercijalnim stanicama širom zemlje nekoliko meseci. Album je držao prvo mesto na listi „World Charts Europe” neverovatnih tri meseca. „Ma Ya“ album je prodat u tiražu od 60.000 u Severnoj Americi i 100.000 širom sveta, što je bio izuzetan uspeh za novopečenog svetskog muzičara.
Komercijalni odziv na album „Ma Ya“ bio je neverovatan, kao i reakcija kritike. Habib je predstavljen u stotinama novina i časopisa uključujući People Magazine, Rolling Stone, Le Monde, Songlines, De Standaard, Le Soir i naslovnu stranu časopisa Global Rhythm, između ostalih. U godinama koje su usledile, predstavljen je u SAD-u na nacionalnom javnom radiju u emisijama „All Things Considered”, „World Café” stanice WXPN, „The World” stanice PRI, specijalnoj emisiji „Mali Memfisu” radija House of Blues, prestižnim međunarodnim emisijama kao što je WorldBeat na CNN-u, a u junu 2007. pojavio se na duplerici časopisa Vanity Fair. Godine 2001, Habib Koité i Bamada kao gosti emisije „Kasno uveče sa Davidom Lettermanom” jednog od najpopularnijih zabavnih programa u Americi, postaju retkost među afričkim umetnicima. Habibova veština i snažna ličnost doneli su mu veliki broj fanova kao što su Jackson Browne i Bonnie Raitt, koji su došli da posete Habiba u Maliju. Obojica su dali veliku podršku Habibovoj muzici, promovišući privatne događaje osmišljene da privuku novu publiku i čak nastupajući uživo sa Habibom. Habib i njegov bend čak su se kao gosti pojavili na albumu „Silver Lining” Bonnija Raitta iz 2002, na kojem Bonnie i Habib sviraju duet koji su zajedno komponovali pod nazivom „Back Around”. Habib Koite & Bamada izdali su svoj treći album, „Baro“, 2001. godine za izdavačku kuću Putumayo. I ovaj album je postigao izuzetan uspeh – prodao se u tiražu od više od 100.000 primeraka širom sveta i dalje proširio Habibovu globalnu publiku. Jedan od ključnih razloga Habibovog uspeha leži u njegovoj posvećenosti turnejama. Pravi drumski ratnici, Habib Koite & Bamada nastupili su skoro 1000 puta od 1994. i pojavili se na nekim od najprestižnijim koncertnim binama sveta. Habib je takođe učestvovao u brojnim znamenitim tematskim turnejama sa drugim umetnicima. U februaru 1999, Habib i američki bluzer Eric Bibb prave promotivnu turneju za Putumayo kompilaciju „Mali to Memphis”, kojom su istakli povezanost između malijske muzike i američkog bluesa. Na jesen 2000, Habib je učestvovao na turneji pod nazivom „Voices of Mali” sa Oumouom Sangareom, jednim od najslavnijih umetnika Zapadne Afrike. Habib je takođe učestvovao u projektu „Desert Blues” (Pustinjski blues) sa Malijcima Tartitom i Afelom Boucoumom i turneji „Putumayo Presents Acoustic Africa” sa južnoafričkim trubadurom Vusijem Mahlaselom i mladom zvezdom u usponu Dobetom Gnahoréom sa Obale Slonovače. Fantastični nastupi Habiba Koitea & Bamade doneli su im publiku koja se sve vreme uvećava, a 2003. godine izdali su „Fôly!”, dupli CD od materijala snimljenog uživo. Odani fanovi su dugo iščekivali da se Habib vrati u studio. Kao što je slučaj sa većinom zanatlija, Habib je perfekcionista i provodi puno vremena komponujući i aranžirajući svoj materijal. Sniman u Maliju, Belgiji i Vermontu, album „Afriki” nam donosi Habiba koji istražuje nove muzičke pravce. Opšta tema albuma „Afriki”, što znači Afrika na malijskom Bambara jeziku, je o snazi i izazovima afričkog kontinenta. „Ljudi u Africi su spremni da rizikuju goli život da bi otišli u Evropu ili Ameriku, ali nisu spremni da isti rizik preuzmu da bi ostali ovde da razviju nešto u Africi - kaže Habib - Život ume da bude stvarno dobar ili stvarno loš bez obzira na to gde živite. Ljudi moraju to da shvate. Iako je Mali siromašan, još uvek imamo dobar kvalitet života: čovek može da izađe napolje, pokloni osmeh nekome i neko će mu uzvratiti osmehom. Mnogo sam razmišljao o tome, i nisam siguran da siromašne zemlje imaju lošiji kvalitet života”.
(www.imnworld.com/habibkoite) ; (www.cumbancha.com)