Jazz pijanista Brad Mehldau aktivno snima i nastupa od ranih devedesetih. Tokom godina se ispostavilo da najbolje rezultate postiže u trio sastavima. Počev od 1996. godine, njegova grupa je objavila seriju od pet albuma za Warner Bros. pod nazivom The Art of the Trio. Mehldau takođe ima i solo klavirski album pod nazivom Elegiac Cycle i album nazvan Places na kojem se mogu naći i solo klavirske i trio kompozicije. Ova dva albuma, Elegiac Cycle i Places, mogli bi se smatrati albumima „koncepta”. Na njima se nalazi isključivo autorski materijal sa centralnom temom koja povezuje kompozicije. Među ostalim albumima su Largo, zajednički projekat sa inovativnim muzičarem i producentom Jonom Brionom, i Anything Goes - trio projekat sa basistom Larry Grenadierom i bubnjarem Jorge Rossijem.
Prvi album za Nonesuch, Brad Mehldau Live in Tokyo, izašao je u septembru 2004. Posle deset plodnih godina Rossijevog prisustva u redovnom triju Mehldaua, bubnjar Jeff Ballard se pridružuje bendu 2005. Ova kuća je objavila svoj prvi album sa muzikom Brad Mehldau Tria - Day is Done - 27. septembra 2005. Uzbudljiv dupli album uživo ovog trija pod nazivom Brad Mehldau Trio Live izašao je 25. marta 2008. (Nonesuch) i naišao na odobravanje kritičara. Početkom 2009. godine Mehldau ponovo sarađuje sa producentom Jonom Brionom na željno iščekivanom nastavku albuma Largo. Mehldauov muzički identitet je dvojak. On je prvo i pre svega improvizator i gaji izuzetnu sklonost prema iznenađenjima i začudnostima koje se mogu izroditi iz spontane muzičke ideje izražene neposredno, na licu mesta. Ali on takođe gaji i fascinaciju formalnom arhitekturom muzike, i ona prožima sve što on svira. U trenucima najveće inspiracije zapravo struktura njegove muzičke misli služi kao izražajno sredstvo. Dok svira, on sluša kako se odvijaju ideje, i redosled po kojem se otkrivaju. Svaka melodija ima snažan narativni luk, bilo da se izražava na početku, na kraju ili je ponekad ostavljena namerno nedorečena. Dve strane Mehldauove ličnosti – improvizator i formalista u njemu – pokušavaju jedan drugoga da nadsviraju i rezultat ove borbe ponekad je nalik kontrolisanom haosu.
Mehldau je nastupao širom sveta sve od 1990-tih, i sa svojim trijom i kao solo pijanista. Njegove nastupe krasi širok ekspresivni dijapazon. U stalnom procesu abstrakcije često se može osetiti intelektualna strogost u melodiji, uz svojevrsnu zgusnustost informacija. Ponekad je ovo praćeno svedenom, emotivno neposrednom baladom. Mehldau najviše voli da suprotstavi krajnosti. Tokom godina, privukao je brojne sledbenike, koji su naučili da očekuju jedinstven, intenzivan doživljaj na njegovim nastupima.
Pored njegovih trio i solo projekata, Mehldau je sarađivao sa velikim brojem velikih jazz muzičara, uključujući i dragocenu dvogodišnju saradnju sa bendom saksofoniste Joshue Redmana, snimanja i koncerte sa Pat Methenijem, Charlie Hadenom i Lee Konitzom, i snimanja sa bendovima velikana kao što su Michael Brecker, Wayne Shorter, John Scofield i Charles Lloyd. Duže od jedne decenije sarađivao je sa nekoliko muzičara i kolega prema kojima oseća veliko poštovanje, kao što su gitaristi Peter Bernstein i Kurt Rosenwinkel ili tenor saksofonista Mark Turner. Mehldau je takođe svirao na brojnim albumima koji ne spadaju u jazz idiom, kao što su Teatri Willija Nelsona i Scar kantautora Joa Henrija. Njegova muzika je uključena u nekoliko filmova, među kojima su Kjubrikov Širom zatvorenih očiju i Hotel od milion dolara Vima Vendersa. Komponovao je i autorsku muziku za francuski film Ma Femme Est Une Actrice. Mehldau je nedavno komponovao dva nova dela za vokal i klavir za Karnegi hol pod nazivom The Blue Estuaries i The Book of Hours: Love Poems to God, koja je u proleće 2005. izvela Renee Fleming, klasični sopran. Ove pesme su snimljene sa Flemingovom i izdate 2006. godine na albumu Love Sublime; istovremeno, Nonesuch je izdao album Mehldauovih jazz kompozicija za trio pod nazivom House on Hill. U martu 2007. Mehldau je debitovao sa končertom za klavir „The Brady Bunch Variations for piano and orchestra” u Theatre du Chatelet u Parizu sa orkestrom „Orchestre national d'Ile-de-France”. Početkom 2008. londonski Vigmor hol je objavio da će Brad Mehldau voditi godišnji jazz serijal od četiri koncerta u ovoj prestižnoj ustanovi tokom sezona 2009/10. i 2010/11, gde će on lično nastupati na najmanje dva od četiri godišnja koncerta.
BRAD MEHLDAU DISKOGRAFIJA
Kao vođa benda
Brad Mehldau Trio Live; House On Hill; Day Is Done; Live in Tokyo; Anything Goes; Largo; Progression – Art of the Trio, Volume 5; Places; Art of the Trio 4 – Back at the Vanguard; Elegiac Cycle; Art of the Trio Volume 3 – Songs; Art of the Trio Volume 2 - Live at the Village Vanguard; Art of the Trio Volume 1; Introducing Brad Mehldau.
U suvođstvu
Quartet (Pat Metheny), 2007; Metheny Mehldau, 2006; Love Sublime, 2006; Close Enough for Love- Fleurine, 2000; NY Barcelona Crossing; NY Barcelona Crossing #2; When I Fall In Love -Mehldau & Rossy Trio
U bendovima drugih muzičara
Pilgrimage – Michael Brecker; Timeless Tales - Joshua Redman Quartet; In This World - Mark Turner; Teatro - Willie Nelson; Moodswing - Joshua Redman Quartet; Alone Together - Lee Konitz/Charlie Haden; Warner Jams, Volume One; Midnight in the Garden of Good and Evil Soundtrack; Warner Bros. Jazz Christmas Party; Something Blue – Lee Konitz/Charlie Haden; Young at Heart - Jessie Davis; Downtown Sounds - Grant Stewart; Ademuz - Perico Sambert + 10; Somethings Burnin’ - Peter Bernstein; Signs of Life – Peter Bernstein; Brad Mehldau Solo Rider 2008-2009 10 of 12
Najznačajniji događaji u karijeri:
• 2008 Top 20 Talents to Watch in 2008 – The Daily Telegraph (UK)
• 2007 Best Artist: Piano – Downbeat Reader’s Poll
• 2006 Miles Davis Award – Montreal Jazz Fest
• 2004 Best Artist: Piano - Down Beat Readers Poll
• 1999 Grammy Nominee – Best Jazz Instrumental Art of the Trio 4, Back at the Vanguard
• Top 10 Album of 1999 Time Magazine – Elegiac Cycle
• “Jazz Pianist of the Year” 1999, 2000 and 2002 Down Beat Readers Poll
• Best Jazz Artist of 1999 Musica Jazz Critics Poll (Italy)
• #1 Talent Deserving of Wider Recognition Acoustic Jazz Piano -1997, 1998 & 1999 Down Beat Critics Poll
• #1 Talent Deserving of Wider Recognition Acoustic Jazz Group - 1998 & 1999 Down Beat Critics Poll
•"Choc" Award 1999 Le Monde de la Musique - Elegiac Cycle
• New Star of 1998 - Swing Journal Disc Award (Japan)
• Best Jazz Album of the Year 1998: Songs - Jazzman magazine (France)
• Best Foreign Musician of the Year - D’Jango d’Or 98 (France)
• The Best CD of 1997 - Acadamie du Jazz (France)
• 1997 Grammy Nominee - Best Jazz Instrumental Solo
• 1997 UPI Top 10 – Art Of The Trio, Vol. 1 - Jazz Album of the Year
• Best New Artist of 1997 - Jazz Times Readers Poll
• Best New Talent of 1997 - Musica Jazz Critics Poll (Italy)
• Debut Artist of the Year 1997 - New York Jazz Awards
|
