GLAVNI KONCERTNI PROGRAM - Srpsko narodno pozorište - četvrtak, 15. novembar 2012..
TERENCE BLANCHARD
 TERENCE BLANCHARD – truba
BRICE WINSTON – tenor saksofon
FABIAN ALMAZAN – klavir
JOSHUA CRUMBLY – bas
KENDRICK SCOTT – bubnjevi
TERENCE BLANCHARD
Terence Oliver Blanchard (rođen 13. marta 1962.) je američki jazz trubač, vođa benda, kompozitor, aranžer i kompozitor filmske muzike. Od kada se pojavio na sceni 1980. godine sa orkestrom Lionela Hamptona a odmah potom i sa Art Blakijem i grupom Jazz Messengers, Blanchard među vodećim umetnicima jazz scene. Odigrao je ulogu ključne figure u jazz preporoda 1980-tih snimivši nekoliko albuma ovenčanih nagradama i nastupajući sa jazz elitom. Poznat je kao umetnik čiste hard bop tradicije, ali je od skora počeo da koristi afrički-fjužn stil izvođenja koji ga izdvaja od ostalih trubača u izvođačkom krugu. Međutim, Blanchard ima mnogo širu publiku kao filmski kompozitor. Njegova se truba čuje na skoro pedeset filmova; od kojih više od četrdeset nosi pečat njegovog nepogrešivog komozitorskig stila. Od godine 2000, Blanchard radi kao umetnički direktor na Jazz institutu "Thelonious Monk", a od avgusta 2011. imenovan je za umetničkog direktora Instituta "Henry Mancini" muzičke akademije "Frost" pri Univerzitetu Majamija. Živi u Garden Distriktu u Nju Orleansu sa svojom suprugom i četvoro dece.
Blanchard je rođen u Nju Orleansu, Luizijana, kao jedino dete svojih roditelja Wilhelmine i Josepha Olivera Blancharda, honorarne opreske pevačice i menadžera u osiguravajućem društvu. Blanchard je počeo da svira klavir sa pet godina a zatim i trubu sa osam pošto je čuo Alvina Alcorna kako svira. Blanchard je rekreativno svirao trubu uz svog prijatelja iz detinjstva Wyntona Marsalisa u letnjim muzičkim kampovima ali nije pokazivao neku ozbiljnu veštinu na ovom instrumentu. Posle toga, dok je bio u srednjoj školi, počeo je da uči u Centru za kreativne umetnosti Nju Orleansa ( New Orleans Center for Creative Arts (NOCCA)) kod Rogera Dickersona i Ellisa Marsalisa, Jr. Od 1980. do 1982, Blanchard uči kod jazz saksofoniste Paula Jeffrija i trubača Billa Fieldera na Univerzitetu "Rutgers", a za to vreme gostuje sa grupom Lionel Hampton Orchestra. Godine 1982, Wynton Marsalis je preporučio Blancharda kao sopstvenu zamenu u Jazz Messengersima Arta Blakija i do 1986, Blanchard je bio trubač i muzički direktor benda. Sa Blakijem i vođa kvinteta uz saksofonistu Donalda Harrisona i pijanisu Muglrew Millera, Blanchard se uzdigao do slave kao ključna figura jazz preporoda 1980-tih. Grupa pod združenim vođstvom Harrisona i Blancharda snimila je pet albuma 1984-1988 dok Blanchard 1990. nije napustio projekat da bi se latio solo karijere.
Tokom 1990-tih, posle teške ali uspešne promene položaja usta pri sviranju, Blanchard je bio angažovan kao i ranije. Snimio je debi album pod svojim imenom za Columbia Records koji je dosegao do trećeg mesta na Bilbordovoj jazz listi. Pošto je svirao u numerama za filmove Spike Leeja, među kojima su Do the Right Thing i Mo' Better Blues, Lee je poželeo da vidi Blancharda u ulozi kompozitora muzike za njegove filmove počev od "Jungle Fever" (1991). Blanchard je napisao muziku za sve filmove Spike Leeja od tada, uključujući Malcolm X, Clockers, Summer of Sam, 25th Hour i Inside Man. Godine 2006, komponovao je muziku i za četvoročasovni dokumentarni film Spike Leeja o uraganu Katrina snimljenom za HBO pod naslovom When the Levees Broke: A Requiem in Four Acts. Blanchard se takođe pojavio i pred kamerom gde je sa svojom majkom otputovao u emotivnu prošlost prisećajući kako su pronašli njen dom potpuno razrušen. Blanchard je komponovao i za druge režisere, među kojima su Leon Ichaso, Ron Shelton i Kasi Lemmons. Sa kompozicijama za preko četrdeset filmova pod svojim imenom, Blanchard je najplodniji jazz muzičar koji je ikada komponovao za film. Časopis Entertainment Weekly proglasio je Blancharda za "centralnu figuru u velikom povratku jazz kompozicije za film." Ipak, časopis Down Beat navodi Blancharda iz intervjua datog 1994. godine, "Pisanje za film je zabavno, ali ništa nije ni blizu tome biti jazz muzičar, svirati u klubu, svirati na koncertu". Sve to vreme, Blanchard je ostao u srcu veran svojim jazz korenima kao trubač i vođa benda u krugu izvođača. Snimio je nekoliko albuma koji su ovenčani nagradama za izdavačke kuće Columbia, Sony Classical i Blue Note Records, među kojima su In My Solitude: The Billie Holiday Songbook (1994), Romantic Defiance (1995), The Heart Speaks (1996), Wandering Moon (2000), Let's Get Lost (2001) i Flow (2005), za koji je produkciju radio pijanista Herbie Hancock i koji je imao dve nominacije za nagradu Grammy. CD Let's Get Lost iz 2001. godine predstavlja njegov komercijalno najuspešniji album do sada. Na njemu se mogu čuti novi aranžmani klasičnih pesama koje je napisao Jimmy McHugh a u izvođenju Blanchardovog kvinteta u saradnji sa vodećim damama jazz vokala: Diana Krall, Jane Monheit, Dianne Reeves i Cassandra Wilson. Godine 2005, Blanchard je bio deo ansambla sa kojim je osvojio nagradu Grammy za najbolji jazz instrumentalni album za učešće na albumu Illuminations McCoy Tynera – ovu nagradu je podelio sa Tynerom, Gary Bartzom, Christian McBridom i Lewis Nashom. Blanchard je služio kao sudija na 5. godišnjem takmičenju Independent Music Awards da bi pružio podršku nezavisnim umetnicima. Godine 2009. u Diznijevom filmu, Princeza i žabac, Blanchard je svirao sve deonice na trubi aligatora Louisa. Dao je i glas liku Earla vođe benda rečnog brodića.
www.terenceblanchard.com
BRICE WINSTON
Brice Winston je saksofonista/kompozitor/pedagog koji trenutno živi u Tusonu, država Arizona. Nekoliko proteklih godina Brice ide na turneje i snima sa dobitnikom nagrade Grammy Terencom Blanchardom, nastupajući širom sveta na velikom broju vodećih jazz festivala i klubova. Terencovo izdanje iz 2007. za Blue Note pod nazivom A Tale Of God's Will - A Requiem For Katrina donosi bend sa velikim orkestrom i ovenčan je Grammy nagradom 2007. godine za najbolji album velikog jazz orkestra. Posle 16 godina provedenih u Nju Orleansu, Brice se preselio u rodni grad Tuson, posle događaja vezanih za uragan Katrina. Trenutno predaje na novoformiranom Tusonskom jazz institutu.
www.bricewinston.com
FABIAN ALMAZAN
Pijanista i kompozitor Fabian Almazan, koji je poreklom sa Kube a sada živi u Njujorku, pronašao je svoje muzičke korene kao dete u rodnoj Havani gde se prvi put susreo sa tradicijom klasičnog klavira. Kada njegovi roditelji nisu imali sredstava da plate privatne časove klavira, pošto su kao politički iseljenici pobegli sa Kube u Majami, država Florida, pijanistkinja Conchita Betancourt je bila toliko dobra da mu je više od tri godine davala besplatne časove. Zahvaljujući izuzetnoj velikodušnosti gospođi Betancourt, Fabian je dobio priliku da izađe na audiciju za školu "New World School of the Arts High School" u Majamiju, gde je studirao od 1998. do 2002. godine. 2002. Fabian je odabran da zauzme klavirsku stolicu u Nacionalnom Grammy High School Jazz Combo orkestru za tu godinu. Naredne godine, Almazan je dobio isto mesto u novopokrenutom stipendijskom programu Brubeck instituta sa sedištem u severnoj Kaliforniji gde je učio kod Mark Levina i svirao sa Davom Brubeckom i Christianom McBridom. Godine 2003, Fabian se seli u Njujork da uči kod Kennija Barrona na akademiji "Manhattan School of Music". Tokom završavanja osnovnih studija, Almazan se bacio u sferu orkestarske kompozicije studirajući instrumentaciju i orkestraciju kod gospodina Giampaola Bracalija. Pod njegovim tutorstvom, Almazan je komponovao nekoliko dela za orkestar i kamerni ansambl. Na proleće 2009. godine Fabian Almazan je dobio master diplomu iste akademije i stipendije "Michael W. Greene", učeći privatno kod Jasona Morana. Fabian Almazan je školske 2010/11. dobio nagradu za muzičku kompoziciju "Brandon Fradd" Fondacije "Cintas". Nagrada se dodeljuje mnogim kubanskim umetnicima koji igraju značajnu ulogu i razvoju kubanskog kulturnog nasleđa. Takođe je izabran kao jedan od šest kompozitora da učestvuje u "Sundance Composers’ Lab 2011" gde je učio od tako slavnih filmskih kompozitora kao što su Harry Gregson-Williams, Alan Silvestri, George S. Clinton, Christopher Young, Ed Shearmur i Peter Golub. Personalities, Fabianov debi album, izdat je u oktobru 2011. a na njemu se mogu naći Linda Oh, Henry Cole, Meg Okura, Megan Gould, Karen Waltuch i Noah Hoffeld. U protekle četiri godine Fabian je svirao kao pijanista grupe Terenca Blancharda i putovao širom Severne i Južne Amerike, Azije i Evrope. Imao je priliku da deli binu sa takvim umetnicima kao što su Gretchen Parlato, Paquito D'Rivera, Christian Scott, Chris Dingman, David Sanchez, Stefon Harris, Kendrick Scott i Ambrose Akinmusire između ostalih.
www.fabianalmazan.com
JOSHUA CRUMBLY
Joshua Crumbly, sedamnaestogodišnji basista, svira kontrabas i električni bas. Počeo je da svira električni bas kada je imao devet godina, ubrzo se istakavši u jazzu, ali i žanrovima kao što su gospel, funk, latino i r&b. Sa deset godina počeo je da svira na nastupima širom Antelop Velija i okoline Los Anđelesa. Joshua je učio kod Victora Bailija, basiste grupe Weather Report, koji je svirao sa Mary J Blidge i Madonnom. Među njegovim učiteljima su Reggie Hamilton (svriao sa Baby Face, Christina Aguilera, itd.) i Todd Johnson. Takođe je imao prvilegiju da uči kod pokojnog Ala McKibbona, koji je svirao sa imenima kao što su Charlie Parker, Dizzie Gillespie i Colman Hawkins. Na leto 2007. Joshua je odabran da učestvuje u Jazz radionici pod vođstvom Terri Lyne Carrington i Rica Dimuzia koja se održavala na Muzičkom koledžu Berklee. Takođe je osvojio prvo mesto na takmičenju "Duke Ellington Society Awards". Joshua je takođe odabran da učestvuje u Koloniji Brubeck  2008. Dobio je nagradu "Ruth Nadel" od jazz radionice Stanford kao i nagradu "Vernon T High" od Jazz fondacije "Dolo Coker". Nastupao je na jazz festivalima Playboy, Long Beach i Gardena. Joshua namerava da se bavi solo karijerom, turnejama, snimanjem, produkcijom i pisanjem muzike.
www.joshuacrumbly.com
KENDRICK SCOTT
Kendrick ‘KADS’ Scott, rođen 8. jula 1980. i odrastao u  Hjustonu, država Teksas, je umenik neverovatne dubine, talenta i odlučnosti. Istaknuti je član benda Terenca Blancharda proteklih šest godina i pojavljuje se na albumima koji su dobili nagradu ili nominaciju za nagradu Grammy, A Tale of God’s Will i Flow, za koje je doprineo autorskim kompozicijama i orkestracijama. Od dolaska u Njujork 2003. godine, Scott se pojavio na brojnim snimcima kao prateći muzičar, a može se čuti i na muzici za sedam filmova. Zvanični je promoter za proizvođače instrumenata Yamaha Corporation, Remo, Vater, Puresound, Zildjian Cymbals, Protechtor, Craviotto Snare Drums i Danmar Percussion. Međutim, svetske turneje i snimanja sa imenima kao što su Blanchard, kao i Herbie Hancock, John Scofield, Maria Schneider, Wayne Shorter, Musiq Soulchild, Christian McBride, David Sanborn, Dianne Reeves, John Patitucci, The Crusaders, Kurt Rosenwinkel, Robert Glasper, Stefon Harris, Kenny Garrett, Pat Metheny, Nicholas Payton, Patti Austin, Angelique Kidjo, Lionel Loueke, Roy Hargrove, Raul Midon, Gretchen Parlato, uz snimanja muzike za brojne filmove Spike Leeja i drugih režisera, ni blizu nije dovoljno za ovog super-talentovanog dvadesetdevetogodišnjaka. Pokazavši se odličnim u poslu izvođača, Scott je odlučio da se baci u posao izdavača. U pripremi za svoj debitantski album u ulozi vođe benda, ovaj bubnjar je osetio potrebu, kako kod sebe tako i kod drugih umetnika, da dobiju novu platformu sa koje će moći da izdaju svoju muziku. Scott takođe nije imao nameru da sudbinu svojog prvog albuma stavi u ruke tradicionalnih etiketa. Godine 2007. pokrenuo je izdavačku kuću World Culture Music izdanjem albuma Kendrick Scott Oracle - The Source. Kendrick Scott je odrastao u muzičkoj kući. Njegov prvi susret sa bubnjevima odigrao se u crkvi gde su njegovi roditelji i stariji brat učestvovali kao muzičari. Do uzrasta od šest godina, Scottovi roditelji (Stepheny i Kenneth) uvideli su da interesovanje za bubnjeve mladog čoveka nije prolazna stvar, tako da su mu obezbedili palice, ostalu opremu i časove. "Kao dete, sećam se da sam slušao muziku u crkvi i osećao žmarce u telu. Znao sam tada da je muzika moj poziv. " Godinama kasnije, njegovo vredni rad i velika podrška porodice, omogućili su mu da pohađa renomiranu hjustonsku Srednju školu za izvođačke i vizuelne umetnosti (među pitomcima ove škole su imena kao što su Mike Moreno, Robert Glasper, Jason Moran, Eric Harland, Beyonce i mnogi drugi). Dok je učio, dobio je studentsku nagradu časopisa Downbeat, plus nagradu "Clifford Brown/Stan Getz", koju daje IAJE i Nacionalna fondacija za unapređenje umetnosti. Kasnije dobija stipendiju za Muzički koledž Berklee gde je stekao diplomu iz muzičke pedagogije. "Odlazak na Berklee predstavljao je prekretnicu u mom odrastanju kao muzičara. Upoznao sam tako mnogo velikih, neverovatnih muzičara i prijatelja," ističe on. Kao student osnovnih studija, Scott je svirao gaže sa Patom Methenijem, Garijem Burtonom i Kennijem Garrettom. Kada je dobio diplomu, već je imao ponude od Joa Sampla i Terenca Blancharda. Naslovna numera sa njegovog debi CD-a, The Source, originalno je snimljena na albumu iz 2005. Flow Terenca Blancharda, za kuću Blue Note Records. Na tom albumu Scott se pojavljuje uz pijanistu i producenta Herbija Hancocka koji svira na Scottovoj kompoziciji. "Trogodišnje učešće u Terencovoj grupi bilo je dar sa neba. On je članovima benda dao slobodu da rastu i kultivišu sopstvene glasove. Kada smo krenuli da snimamo ‘The Source’ Herbie je rekao da bi hteo da svira na njoj; možete samo zamisliti kako sam se osećao." Ako to nije bilo dovoljno, Scottova kompozicija je nominovana za Grammy (za Hancockov solo). "Kad sam krenuo da snimam svoj album, znao sam da će kompozicija 'The Source' biti naslovna numera. Ona je omaž čovečanstvu. Dok je svet u previranju, ja verujem da će samilost pobediti."
Po rečima Terenca Blancharda, "Kendrick je pravi umetnik najvišeg ranga. On nije vezan konvencionalnim mudrostima muzičkog sveta. Primetio sam da on nikada ne kaže zašto, nego pre zašto ne. On je upravo ono što treba muzičkom svetu: neko sa vizijom i hrabrošću da povuče napred i proširi svet muzike. Sreća mi se osmehnula što ga imam uz sebe i jedva čekam da vidim šta će da uradi svaki put kad zasviramo."
www.kendrickscott.com
K u l t u r n i...c e n t a r...N o v o g...S a d a
N O V O S A D S K I...J A Z Z...F E S T I V A L...2 0 1 2.