U SUSRET FESTIVALU - Kulturni centar Novog Sada, klub "Tribina mladih" i Velika sala.
ponedeljak, 12. novembar, 16 sati / utorak, 13. novembar, 11-13 i 15-17 sati / sreda, 14. novembar, 11-13 i 17-19 sati.
četvrtak, 15. novembar, 10-13 i 17-19 sati / petak, 16. novembar, 10-13 i 17-19 sati.
WORKSHOP
12 – 16. novembar
.
ZAVRŠNI KONCERT RADIONICE
petak, 16. novembar
Srpsko narodno pozorište, Klub - 23.30 sati
 MASTERCLASS/WORKSHOP
GLAS I TELO
.
Anna Lauvergnac – vokal
Jelena Jovović Revišin – vokal
Korepetitor: Filip Bulatović – klavir
MASTER CLASS/RADIONICA – GLAS I TELO / Jazz pevanje, telesna svesnost, scenska pojava
Majstorski časovi se bave glavnim temama vezanim za jazz pevanje (zvuk, fraziranje, razumevanje-usvajanje teksta, interpretacija, forma, glavni aranžmani, repertoar), uz rad na držanju tela i emotivnim aspektima vezanim za pevanje/nastup.
Pevanje je veoma lična forma izraza koja je povezana i sa glasom i sa telom.
Telo je instrument pevača: vokalno izražavanje ne uključuje samo fizičke aspekte vezane za artikulaciju, nego i celo telo u energetskom procesu.
Svesnost o telesnom i njegovim tenzijama predstavlja značajan ključ za razvijanje slobode izraza; rad na fizičkim blokadama unapređuje ne samo zvuk, nego i osećaj za ritam, intonaciju i fraziranje.
"Ako osoba treba da izvuče pun potencijal za samoizražavanje, važno je da potpuno ovlada upotrebom svog glasa u svim njegovim nijansama osećanja. Blokada bilo kog osećanja uticaće na vokalni izraz." (Alexander Lowen)

Interpretacija, tekst, fraziranje
Svest o značenju teksta je od suštinskog značaja za interpretaciju pesme. Pevač, kao i dobar glumac, treba da bude u stanju da identifikuje emocije koje želi da opiše i da ih prenese publici.
Rad na tekstu podrazumeva vežbe čitanja i govorne vežbe zajedno sa telesnim vežbama da bi se razvio kapacitet za izražavanje i zvuk.
Upotreba vežbi za unapređenje telesne percepcije, ravnoteže i snage, zajedno sa razvijenim konceptom teksta vodi ka značajnom unapređenju ne samo interpretacije nego i fraziranja. Rad fokusiran na reči i značenje može da da sasvim iznenađujuće rezultate: koncentrisanjem na reči, melodija stiče slobodu i ritmičku uverljivost.

Telesna svestnost
Glavne teme obuhvaćene ovim delom radionice su:
- Disanje (osnovni elementi psihologije, vežbe uglavnom razvijene iz indijske tehnike Pranayama)
- Koordinacija i ekspanzija dijafragme
- Vežbe za poboljšanje propriocepcije facijalnog mišićnog sistema
- Vežbe za zagrevanje tela (vežbe razvijene iz kineske tradicije Taiji i Quigong)
- Opuštanje i koncentracija (vežbe izvedene iz tradicionalne Hata Yoge i Vipassana tehnike)
ANNA LAUVERGNAC
Nadarena izuzetnom muzikalnošću, Anna Lauvergnac je počela da nastupa samo mesec dana pošto je počela da peva, i ubrzo je delila binu sa nekim od najboljih muzičara italijaske jazz scene; ne samo da je pokazala prirodan osećaj za jazz, nego i veoma lepu scensku pojavu. Počela je da se pojavljuje u nekim od vodećih jazz klubova u Italiji, nastupajući u Trstu, Veneciji, Bolonji, Milanu, Rimu, Kremoni, Materi i Tarantu. Godine 1989. seli se u Grac, Austrija, gde je dobila stipendiju za studije na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti kod jazz velikana kao što su Jay Clayton, Mark Murphy, Andy Bey i Sheila Jordan. Često putuje u Njujork, zadubljuje se u muziku sve više, i počinje da nastupa u Austriji, Francuskoj, Nemačkoj i Slovačkoj sa renomiranim međunarodnim jazz umetnicima. Godine 1994. prelazi u Beč, gde ima angažman za Porgy and Bess, jedan od najboljih jazz klubova Evrope, i počinje da nastupa na raznim specijalnim manifestacijama sa vodećim evropskim big bendom: Vienna Art Orchestra. Takođe počinje i seriju snimanja za ORF, austrijski radio, svake godine predstavljajući drugačiji projekat, i piše muziku i pesme za šest filmova austrijskog režisera Xavera Schwarzenbergera. Godine 1999. ponovo odlazi u Njujork gde snima svoj prvi solo album "Anna Lauvergnac" (na kojem se pojavljuju neki od vrhunskih američkih i evropskih jazz muzičara, kao što su Andy Bey, John Di Martino, Boris Kozlov, Pete Bernstein Wolfgang Puschnig, Claus Raible, Alegre Corea, itd.) za švajcarsku izdavačku kuću TCB. Po povratku u Evropu dobija ponudu da bude nova pevačica u Vienna Art Orchestra: narednih deset godina pojavljuje se na stotinama koncerata sa ovim bendom, nastupajući na svim značajnijim jazz festivalima i dvoranama u Švajcarskoj, Austriji, Rusiji, Holandiji, Bugarskoj, Litvaniji, Norveškoj, Ukrajini, Portugalu, Češkoj, Mađarskoj, Španiji, Engleskoj, Poljskoj, Luksemburgu, Belgiji, Nemačkoj, Hrvatskoj, Kini, Kubi, Kanadi... (Umbria Jazz, Jazz festival u Parizu, Berlinski jazz festival, Time in Jazz, Natt Jazz, Jazz festival u Pekingu, Nord Sea Jazz Festival, Wiener Festwochen, Festival Jazz de l’Havana, Toronto Festival, Dani jazza u Vankuveru...) i snima 12 CD-a, uglavnom za Universal Music. S druge strane, nastavlja da gostuje sa raznim bendovima u Italiji, Francuskoj, Austriji i Nemačkoj, sarađujući sa velikim umetnicima kao što su Bojan Z, Alegre Corea, Paolo Fresu, Fritz Pauer, Till Martin, Bumi Fian, itd. i izdaje CD-e "You Must Believe in Spring" za Petit Paquet Records i "Come Closer" za ACT, a kao gostujući umetnik učestvuje na raznim albumima. Nastupala je na vrhunskim kulturnim manifestacijama kao što su Ruhe Triennale i otvaranje Wiener Festwochen-a (koje je bilo emitovano uživo na televiziji u većini evropskih zemalja), Expo 2000,  Midem Cannes, Sezanova izložba u Beču, kao i na nekoliko nastupa uživo i na radiju austrijske rock zvezde Willija Resetaritsa, predaje jazz pevanje na Konzervatorijumu Bruckner u Lincu (Austrija) i drži majstorske časove i radionice u rezličitim zemljama Evrope i u Bankoku (Tajland). Predaje jazz pevanje i scensku pojavu na hrvatski Jeunesses Musicales, a kao tekstopisac piše za razne bendove uključujući Vienna Art Orchestra i Big Apple Circus New York. Godine 2009 osnovala je novi kvartet sa Clausom Raiblom – jednim od njenih omiljenih pijanista i dugogodišnjim muzičkim partnerom -  Giorgosom Antoniouom na basu i Howardom Curtisom na bubnjevima.
Bend je ubrzo počeo da gostuje (Nemačka, Austrija, Švajcarska i Italija) naizlazeći na odličan prijem kod publike. Snimaju svoj prvi album - CD "Unless There’s Love" izdat je 2012. godine za Alessa Records.
JELENA JOVOVIĆ REVIŠIN
Jelena je rođena u Beogradu, 1971. godine. Po završetku srednje škole upisuje medijsku produkciju na prestižnom Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Kao uočeni talenat dobija stipendiju američke vlade da pohađa razne kurseve medijske produkcije u Južnoj Karolini, Vašingtonu i Njujorku. Godine 1991, Jelena se seli u Austriju gde sa velikim uspehom polaže prijemni za austrijski Univerzitet umetnosti u Gracu, na Višoj školi za muziku, jazz odsek. Godine 2002, uči jazz pevanje kod nekih od najvećih jazz izvođača našeg doba: Mark Murphy, Sheila Jordan, Andy Bey i Jay Clayton. Završava diplomski program summa cum laude 1996. Jelena je proglašena za stranog studenta godine i dobija stipendiju austrijske vlade da nastavi master studije na istom univerzitetu. Godine 1997, Jelena odlazi u Kejptaun gde drži majstorske časove studentima jazz pevanja. Uskoro dobija poziv od Muzičkog koledža Univerziteta u Kejptaunu da uspostavi program studija jazz vokala na jazz odseku. Godine 1998, Jelena se seli u Kejptaun gde dobija posao docenta jazz pevanja na Muzičkom koledžu Univerziteta u Kejptaunu. Sa svojim kolegama i studentima, organizuje brojne koncerte vokalnog izvođenja, prikazujući mlade i velike vokalne talente Rebuplike Južne Afrike; kreativni je menadžer programa 'Mingus je među nama' u pozorištu Bakster, i sarađuje kao vokalni instruktor u mjuziklu 'King Kong' koji je izveden 2000. godine na Robin Ajlendu. Dva puta predaje na radionici "Joy of Jazz" u Grahamstaunu. Jelena nastupa sa svojim šestočlanim bendom pod nazivom Sinergija, koji je naišao na odličan prijem lokalnih ljubitelja jazza i kolumnista. Godine 1998, Jelena dobija stalni posao kao predavač Muzičke škole Tehnikona u Pretoriji, gde predaje: jazz pevanje, istoriju jazza, sluh, vokalni ansambl sa improvizacijom, scenski nastup, muziku, repertoarski ansambl i hor. Učestvuje na susretu SAJE u Durbanu, kao predstavnik Tehnikona iz Pretorije sa još 10 studenata iste institucije. Od 2000. do 2002, Jelena sarađuje sa Muzičkim koledžom u Durbanu i raznim drugim obrazovnim institucijama u Gautengu - kao mentor. Drži predavanja na međunarodnom panelu za razvoj vokalnog izvođenja u Pretoriji, i na brojnim vokalnim jazz klinikama u Johanesburgu. 2002. se vraća u Beograd gde dobija mesto predavača u Muzičkoj školi "Stanković". Jelena je takođe predavač i na Akademiji umetnosti u Beogradu, gde radi kao instruktor vokalne tehnike za studente drame (glumce). Član je UMUS-a (Udruženje muzičkih umetnika Srbije).
U potrazi za sopstvenim muzičkim izrazom, Jelena svoju ranu voklanu potragu počinje u pop i rock žanrovima. Za svoj trud na tom području izglasana je za najbolji vokalni talenat (kao član ansambla pod nazivom Sistem) na muzičkom festivalu MESAM 1991. godine. Vremenom se njena muzička interesovanja profilišu i posle američke stipendije, odlučuje da svoju žeđ za znanjem utoli svrsishodnim pristupom: Jelena počinje da studira jazz muziku.
Uči od najboljih: Mark Murphy, Sheila Jordan, Andy Bey, Jay Clayton. Muzički koledž u Gracu joj pruža podršku u vidu kvalitenih radionica kod umetnika kao što su  Dave Liebman,  Barry Harris, Chuck Israels, Marsalis brothers,  Art Farmer, Clark Terry ... Pred kraj prve godine studija, osniva sextet Sinergija, sa kojim učestvuje na raznim jazz i muzičkim festivalima širom Evrope, sve do svoje odluke da se preseli u Republiku Južnu Afriku. Sarađuje sa mnogim renomiranim jazz muzičarima iz Evrope i SAD-a: Allan Praskin, Chuck Israels, Fritz Pauer, Stepko Gut, Klaus Raible, Peter Mihelich, Johaness Enders, Duško Gojković, Big Band Sud, Vienna Art Orchestra, itd. S vremena na vreme nastupa u svom rodnom gradu sa istaknutim srpskim umetnicima: Big bend RTS-a, Quintet Lazara Tošića, Quartet Vladimira Krnetića, VH bend i mnogi drugi jazz muzičari sa muzičke scene Beograda. Muzičko iskustvo stečeno u Južnoj Africi obogatilo je njene umetničke napore, gde je pevala sa mnogim velikim južnoafričkim muzičarima: Khaya Mahlangu, Vusi Khumalo, Johnny Fourie, UCT Big Bend, Andrew Lillie, Jack van Poll, Marcus Wyatt, Selaelo Selota, Vic Ntoni, Sidni Mnisi,  Efrain Torro, Carlo Mombelli, Andile Yenana, John Davis, Big bend Univerziteta u Kejptaunu pod vođstvom cenjenog aranžera, muzičara i dirigenta Mike Campbella ...
FILIP BULATOVIĆ
Filip Bulatović je rođen 1987 u Beogradu. Klavir je počeo da svira sa 8 godina. Jako rano, već kad je imao 10 godina njegovi profesori su otkrili da ima apsolurtan sluh, i odličhan smisao za improvizaciju. Nakon 6 godina bavljenja klasičhnom muzikom upisuje jazz odsek srednje muzičke škole Stanković, u Beogradu. Za vreme školovanja u Stankoviću, Filip je bio najbolji klavirista svoje generacije. Vec sa 16 počinje da svira po beogradskim jazz klubovima sa znatno iskusnijim kolegama. Jedan od najvećih svetskih jazz kompozitora, aranžera i dirigenata, Peter Herbolzheimer, čuo je Filipa u Beogradu, i pozvao ga kao jedinog predstavnika iz Srbije da se pridruži najboljem evropskom studentskom "Bu-jazzo" kasnije "YAMAHA" big bandu. Tokom svog boravka u ovom orkestru Filip je imao priliku da skuplja iskustva, uči od i da sarađuje sa muzičarima kao što su Ack van Royen ( Holandski trubac ) John Rucco ( americki saksofonista ) Bruno Castelucci ( italijanski bubnjar ) John Raily (americki bubnjar ) i mnogi drugi koji su radili u ovom orkestru. Kratko nakon toga, 2006 Filip počinje studije na prestižnoj jazz akademiji u Kelnu, gde je imao priliku da bude u klasi dva velika imena jazz klavira John Taylor-a i Hubert Nuss-a. 2009 godine, Filip snima svoj prvi CD takođe u Kelnu i nakon toga osvaja treću nagradu na internacionalnom jazz klavirirskom takmičenju u Freiburgu, kao najmlađi takmičar. Od 2010. godine Filip ponovo živi Beogradu, gde je radio na mnogim projektima i sarađivao sa muzičarima kao što su Duško Gojković, Stjepko Gut, Johan Hoerlen, Martin  Đakonovski i mnogi drugi ...
K u l t u r n i...c e n t a r...N o v o g...S a d a
N O V O S A D S K I...J A Z Z...F E S T I V A L...2 0 1 2.