Mihajlo Blam je muzičar sa dugogodišnjim muzičkim iskustvom, ali ne samo tim, već  se, počev od 1987. bavi, pedagoškim radom. Naime, od tada vodi i radionice za kontrabas, a na jednoj smo imali prilike da prisustvujemo juče u Art klubu KCNS-a.

Istorija jazza je, u mnogim njegovim segmentima, poprilično nejasna, ali da li postoiji neki operativni datum koji se može povezati sa nastankom radionica?
Istorija jazz Work-shopa je duga koliko i istorija jazza, dakle čitav jedan vek, kad su ljudi dolazili da čuju mučičare na bini. To je već neka vrsta radionica. Ali, prve radionice su uradili Francuzi, koji su  finansirali dolazak mnogih američkih muzičara, kako bi ovi objasnili kako oni to sviraju, zašto i na koji način. To je bila priča podignuta na nivo akademskog, gde su obrazovani muzičari slušali one koji su tu muziku rađali. Američki muzičari neretko, i nisu bili u stanju da objasne šta oni to sviraju, jer su se i sami suočavali sa definicijom jazza. Mnoge stvari u jazzu nemaju neku definiciju, kao na primer¸ šta je to feeling… ali recimo da je jazz Work-shop nastao u Francuskoj 50-tih godina, da bi ga kasnije preuzeo ceo svet.

Možete li se setiti vašeg prvog Work shopa?
Svoje prvo predavanje sam doživeo u hotelskoj sobi Liroja Vinegara. Ja sam mu praktično pokucao na vrata i zamolio ga da mi objasni neke stvari. On je izvadio kontabas i rekao - Sviraj. Ostali smo preko četiri sata i Liroj mi je pričao ono što je mislio da treba da mi kaže. To je bila moja prva radionica, i neizmerno sam srećan što sam, eto, imao priliku da učim, makar na kratko od majstora.

Na radionicama se nađu muzičari različitog senzibiliteta, nivoa znanja… 
Tu se mora biti vrlo oprezan, jer u takvoj situaciji neophodno je uspostaviti balans između onih koji priču već znaju i onih koji se sa onim što pričaš sreću prvi put. Ali, možda najvažniji segment raadionica je mogućnost da svako pronađe neki detalj koji ga može zainteresovati.

Pored Vašeg pedagoškog rada, pripremate li neki novi materijal, neku ploču?
Pre izvesnog vremena sam predložio Polu Mekartniju i preostalim Bitlsima da napravimo zajednički projekt u kom bi, pored njih nastupio i mali sastav, recimo trio ili kvartet. Polu se ideja dopala i načelno je pristao. Sada to treba razraditi.

Dosta ambicionzno i zanimljivo, rekao bih - i skupo.
Da, izračunao sam da mi na samom početku treba 65.000 dolara, ali uzeću kredit od banke, jer sem novca, nemam šta da izgubim.

Razgovarao A. Lj.

e-mail:
[email protected]