Drugo festivalsko veče je obilovalo različitijim džezističkim stilovima, a na bini smo imali prilike da vidimo-čujemo razne interpretacije džeza, od aranžmanski uokvirenog do etno-improvizovanog pogleda na stvar. Negde između ove dve krajnosti našao se i »Ratko Divjak Quartet«, sa čijim smo liderom porazgovarali o mnogočemu, ponajviše o džezu.

Večeras nastupate sa Urošem Šećerovim, novosađaninom, sa kojim ste nastupali ranije. Možete li se setiti vaših prvih zajedničkih nastupa?
To je bilo davno, mislim 1982-83, ne mogu se tačno setiti, ali nismo dugo radili zajedno, desetak godina. Doduše, bili smo u kontaktu, ne u muzičkom, pa smo, eto sad iskoristili priliku da se ponovo spojimo. I u muzičkom smislu.

U ovoj postavi prvi put nastupate u Jugoslaviji, a i dugo Vas nije bilo; kako Vas prihvata mlađa publika, koja mahom i ne zna za Vaše ranije radove?
Dobro prolazimo i kod njih. Baš juče smo svirali u Osijeku, odlično smo prošli, imali smo dobru reklamu na radiju, prezentiran je moj novi CD, tako da su znali šta ih očekuje.

Novi album je na tržištu, pripremate li neku promociju na ovim našim prostorima?
Kada smo došli u Jugoslaviju, saznali smo da su festivalski nastupi vezani, pa možda ne bi bilo loše napraviti nekakav mini-tour, recimo sledeće godine, koji bi uključivao sve veće gradove u kojima bi promovisali novi materijal.

Slovenačka jazz scena, klubovi, interesovanja za jazz?
U Sloveniji ima klubova u kojima se svira jazz, ali, koliko znam, samo u Ljubljani postoji oficijelni Jazz klub, koji radi stalno. Ima klubova u kojima se svira, a vrlo važno za slovenačku Jazz scenu jeste i to što mladi slovenački muzičari odlaze na studije muzike u inostranstvo. U Grac, Roterdam…

Izdavaštvo u Sloveniji?
Postoje privatne izdavačke kuće s kojima se može napraviti dobar aranžman, tu su i sponzori voljni da ulažu u jazz projekte, tako da to nije problem, lako se može dogovoriti.

Ljubljanski Jazz festival?
On ima dve varijante, kao i u Evropi uopšte, gde se neguju različite struje - mainstream i alter-scena, ali postoji i festival nazvan »Druga gozba«, kao neka vrsta odgovora na ovaj festival.

Da li ih posećujete?
Da, interesantni su mi i drugi vidovi izražavanja, kao na primer etno, ali to su sad neke druge opcije, koje nisu u pravom smislu iz jazz tradicije, jer imaju svoju specifičnu ritmiku, melodiku.

Prošle godine je na festivalu u Ljubljani nastupio i Anthony Braxton?
Braxton je odličan muzičar, poznaje muziku, profesor je, ali mi se čini da je ipak malo pretenciozno na festivalu svirati solo saksofon jedan sat.

Vi ste bubnjar. Koji od muzičara-bubnjara je na Vas ostavio najjači uticaj?
Dobrih bubnjara ima mnogo, ali recimo da Elvin Jones-u pripada jedno vrlo važno mesto u jazzu, a pošto sviram i u Big Bandu, za mene je Buddy Rich, i ne samo za mene, fenomen. Što se tiče muzičara iz mlađe generacije, izdvojio bih Peter Erskina, koji je vrlo raznovrstan i odlično se snalazi u mnogim stilovima.

Večerašnji koncert?
Za večeras smo pripremili jedan šareniji, festivalski program, razumljivo, to su različiti komadi primereni već definisanom festivalskom programu.
A. Lj.

e-mail:
[email protected]