JAZZ-BLUZIČNA RADIONICA 

Sreća da Miroslav, konobar “Art kluba” juče, malo posle 11 sati, nije stavio kiflice da se peku jer bi garantovano izgorele s koliko je pažnje čovek pratio džez radionicu Radomira Mihajlovića Točka i Vlade Samardžića! 
I ne samo on, već prepun “Art klub” muškaraca kojima su “prosek” kvarile tek tri-četiri žene. Jedan kolega novinar prokomentarisao je to rečima, onako više sebi u pospanu bradu, “da je to ta falusna strana muzike!”
Točak je govorio o štimovanju gitare: “Prvo se štimuje vrat… a na koncu “koska” gitare koja se pravi od goveđe koske, “što baš i nije dobro jer otkud znaš da to nije od neke lude krave”. … Kad se sve to sredi, treba svirati! Treba vežbati, ali šta?! Ne treba svirati bilo šta, nije dobro uzalud zamarati ruke! Potom je demonstrirao vežbe koje on i danas upražnjava - neke standardne, opštepoznate i jednu “autorsku” njegovu. Na kraju svog teoretskog dela auditorijum je “utešio” rečima da “gitariste nema bez dobrih deset godina vežbanja!”
Svoj deo radionice - priču o harmoniji Vladimir Samardžić je počeo rečima da je filozofija svega u rečenici da je “džez osnova bluza a bluz džeza”. Sve ono što je govorio, a o čemu je učio u Bostonu, na studijama bas gitare na Berkliju, Vlada je pokazao i praktično. Istakao je da je prilikom vežbanja veoma važno usredsređivati se na jednu stvar, vežbati jedno po jedno, savladavati jednu po jednu vežbu, nikako sve odjednom. Na kraju je pozvao učesnike workshopa da sviraju sa njim i Točkom, a kako odmah nije bilo hrabrih, jedan ženski glas je replicirao na mušku primedbu s početka radionice da je i to verovatno “falusni problem”, jer “junaci uvek pokleknu kada sa reči treba preći na dela!“.
Posle malo dvoumljena izašli su najhrabriji, a ako je suditi po njihovoj visini, u Novom Sadu su u trendu basisti proporcija “sakramentovog oštrog dvojca”. Ostaje samo da dostignu starog gitarskog MWP, Radomira Mihajlovića Točka!

S. M.

Uživali u sviranju, ali i u teoriji 

Neša Vojnović, bas gitarista: U principu nemam nekih zabluda, poprilično poznajem materiju iako je ona kosmos bez kraja. Prijalo mi je da budem u ovakvom okruženju, ali nije bilo lako odvažiti se i svirati pored takvih veličina. Obuzela me neka pozitivna trema, ali uživao sam.
 
Golub Damjanović, gitarista iz Podgorice: Prijao mi je ceo ovaj susret, druženje, Točkova priča a posebno svirka. Točak je svima bio uzor u nekim godinama, bez obzira, je li danas, ili nije. Bila mi je interesantna i ta "tehnička priča", vrlo je korisna. Žao mi je što ljudi nisu bili malo hrabriji kad je trebalo da se svira.

S. M.

e-mail:
[email protected]