INTERVJU
Anatol
Stefanec, vođa sastava TRIGON
NAMA JE
MUZIKA SVETINJA
Sve ono što
imaš - nosiš u sebi a to ne pokazuješ svakome i u svakoj prilici.
Privilegiju da to čuju i vide imaju posebni ljudi na posebnim
mestima. Čini se da ne vara osećaj da je moldavski “Trigon” te ljude
i taj prostor našao i u Novom Sadu.
U i njima
kao i u svim narodima ovog drugog dela sveta koji baš i nije u
skladu sa civilizacijskim tokovima postoji neki naročit odnos prema
muzici, neka svilena nit koju nikakva tehnologija ni savremeni
uticaji ne mogu da poremete.
Ima li to
kakve veze sa rakijom koja je pominjana na jazz mitingu, pitamo
Anatola Stefaneca?
- Svašta je
moguće! Ma ne, šalim se. Mi u Moldaviji kada pijemo počinjemo sa
vinom, crnim, a završavamo rakijom, ali kada je reč o muzici ne
pijemo ništa. Sviramo “na suvo”, jer su nama muzika i kultura svete
stvari i njih ne mešamo ni sa čim.
Istinski
muzičari na poseban način su posvećeni muzici. Da li bi se onda
moglo reći da su oni sveštenici muzike i da li se onda u njeno ime
odriču nečega?
- Pa moglo
bi se na neki način reći da su sveštenici, ali to opet zavisi od
toga šta govorimo muzikom. Ali ne odričemo se žena, one su kao i
naši roditelji, naše žene, ljubavnice, priroda… naša
inspiracija.
Jeste li
nekad na sceni na jeziku svoje muzike pokušali da razgovarate sa
nekim muzičarem koji nije iz vaše
geografije?
- Nismo,
nije bilo prilike, a verovatno bi bilo zanimljivo čuti je jer je to
muzika vezana za određeni prostor a mi mnogo vežbamo, četiri sata
dnevno.
Jeste li
“proroci u svom selu”?
- Nažalost
ne. Posle devet godina sviranja nedavno su nas izbacili iz jedne
prostorije u kojoj smo vežbali. Kod svojih nismo baš priznati. Imamo
osam CD-a izdatih po raznim zemljama sveta, ali nijedan u
Moldaviji.
Pitali
smo dame iz “Classy Four” kako četiri ženske sujete funkcionišu na
sceni i van nje. Isto pitanje i vama?
- Ima tu
razlika u nekim nijansama. Mi se trudimo da na sceni uradimo ono što
smo vežbali. Dosadimo jedni drugima naravno, ali u hotelu i vozu, na
sceni ne.
S.
M. |