KAD JE SVIRAČ DOBAR, MUZIKA NIJE TESNA

Ehud Ašeri, pijanista koji izgleda kao mali od palube sa nekog italijanskog broda koji se trbuhom za kruhom tridesetih godina ovog veka otisnuo put Njujorka, najpre kaže da je svim čulima uživao u sviranju, a nada se da je to i publika osetila.

Da li se u programskoj knjižici potkrala neka greška, je li moguće da ti imaš samo 21 godinu, a da tako sviraš?

- Rođen sam 1979. godine, znači tačno je, a počeo sam da sviram sa sedam. Sada studiram klasičan klavir. Muzika je moja omiljena stvar u životu, ja praktično ništa drugo ni ne radim sem te najbolje stvari na svetu. Uspevam čak da živim od toga. U poslednje dve godine imam angažman u njujorškom Rejnbou i to mi je veliko iskustvo. Velika je sreća uopšte svirati u Njujorku jer ima toliko ljudi koji nemaju tu privilegiju a dobri su.

Ti si iz Njujorka. Kako je sada tamo?

- Njujork je i dalje centar sveta: muzike, filma, umetnosti…

Je li strah popustio Amerikance?

- Kada sam u novembru napustio Njujork ljudi nisu izlazili mnogo jer su se bojali. Iz straha se nisu družili što je suludo, jer moraš živeti. Ljudi u Izraelu i vi ovde to vrlo dobro znate. Ali čujem da se lagano oslobađaju straha od užasa koji se desio.

Koliko naših muzičara znaš?

- Duška Gojkovića, Stjepka Guta, dopada mi se kako sviraju. I ovi momci sa kojima sam večeras svirao dobri su ljudi, to se oseća. Ne znam mnogo o ovdašnjoj muzici, iz restorana znam pomalo folka. Ja inače volim muziku iz naroda. 
 

Predrag Perić, bubnjar:
- Drago mi je ako se publici dopao ovaj mejn strim džez koji je teško shvatiti i biti u toku sa njim. Do Njujorčanina smo došli preko Stjepka Guta, a sreli smo se u Beogradu pre tri dana i probali kratko… ispostavilo se da je čovek naša krvna grupa.

A šta bi bilo da nije?

- Verovatno ne bismo svirali zajedno i Stjepko to ne bi ni organizovao.

Bojiš li se susreta sa nepoznatim muzičarima?

- Ne, naprotiv. Uvek im se radujem jer oni obećavaju novu komunikaciju.
 

Milan Pavković, bas
Koliko ste sati vas trojica uspeli zajedno da odsvirate?

- Imali smo nekoliko proba, zapravo dve probice i nastup u Nišu. Ovo nam je otprilike peti sat koji sviramo zajedno.

Osećaš li se sigurnije kada sviraš sa ljudima svojih godina i sličnog iskustva ili na primer sa Stjepkom Gutom sa kojim ste ti i Perić svirali prošle godine?

- Super se osećam kada sam na sceni sa dobrim sviračem i nije bitno koliko on ima godina. Zajedno vozite ako ste obojica sigurni u to što svirate. Kao i vožnja kolima, uvek voliš da te vozi neko ko zna da vozi, nego neka budala pa da izgineš.

Ko najbolje vozi u našoj džez muzici? S kim bi seo žmurećki za volan?

- Volim kako svira Duško Gojković sa kojim sam svirao nekoliko puta, volim Stjepka Guta a od ovih mlađih volim da se nađem na seni sa Predom (Predrag Perić) jer odlično svira, sa Dušanom Novakovim, Dušanom Ivaniševićem. Od dobrih svirača učiš a i oni uče od tebe.

Koliko na samu svirku utiče to kako uđeš na scenu, to jesi li gladan ili sit, umoran, koliko su bitni situacija ili stanje iz kojih izlaziš na scenu?

- Ako pojedeš »ramstek« i popiješ litar vina ne verujem da ćeš biti pokretan. Ako si neispavan i umoran to može donekle da utiče na sviranje, mada to opet zavisi od dobrog ili lošeg svirača. Duško je maltene iz samog aviona došao na scenu a ima 70 godina i odsvirao je na nivou koji mu odgovora. Ti vrhunski profesionalci, bez obzira na uslove, ne idu ispod zacrtanog nivoa. Njihov najgori nivo je visoka klasa za ostale. Dobar svirač kada stane na scenu zaboravi da ima boraniju za ručak i da li mu žena troši sve pare za garderobu!

Je li to nešto autobiografski?

- A ne! Nije.

Jesi li nekad slušao dobrog svirača koji svira na visokom nivou, ali bez emocija?

- Ima strašno perfektnih svirača koji svojim sviranjem ne dodiruju nikog, niti ta muzika dopire do njih. Ali je opet neverovanto da to bude tehnički dobro odsviramo, a bez emocija.

S. M.

e-mail:
[email protected]