OČEKIVANO, KOMPROMIS I IZNENAĐENJE

Muzički kritičar Voja Pantić obreo se na Festivalu treće večeri, odslušao tri koncerta koja je odslušao ocenjujući i stanje… (Rečenica je “isheklana” u izbezumljenim jutarnjim satima, uprkos nekoliko kafa i obećanjima urednika Biltena da će suvim zlatom platiti budnost redakcije!) ... Ili u prevodu:Voja Pantić ocenjuje koncerte Kvarteta Duška Gojkovića,Trija Fransoa Žanoa i Grupe Elvisa Stanića, a daje i ocenu naših džez festivala i savetuje njihove organizatore šta im je ubuduće činiti:

Duško Gojković je odsvirao klasičan bi bap set sa onoliko prostora za svoje soliste koliko ga oni zaslužuju a doveo je ozbiljan sastav, koji je svirao sa onoliko uvežbanosti koliko se može steći u toku jednog popodneva, jer su se oni sreli maltene uoči koncerta. Najzanimljiviji deo bila mi je treća kompozicija oko koje se sve vrtelo. Ona me podsetila na Gojkovićev najkreativniji period rada s kraja šezdesetih godina, kada je bio u punoj formi i kada je predstavljao vodećeg srednjeevropskog džez solistu. Postava sa kojom je svirao je savršena mašina za ovaj kraj sveta, onakava kakvu ima u Japanu, Nemačkoj ili Americi. Od njih dobijamo prvoklasni moderni pogled na bi bap.

Bilo je razloga da se dovede i Fransoa Žano, prvenstveno kao pedagog, iako nije tipičan predstavnik moderne francuske džez scene. On ne predstavlja gornji dom francuske džez scene. Cenjen je kao solista, ali njegovi albumi i prisustvo na vodećim francuskim festivalima su minorni. Šteta je što poslednjih godina nismo mogli da vidimo važne ljude koji su u Francuskoj postali velike zvezde. Jedva čekam trenutak da vidim Džekija Terasona, Erika Trufazama, ili posle 15 godina Mišela Portala. Kad sarađuješ sa kulturnim centrima treba tražiti najbolje jer su male razlike u ceni, u uslovima, eventualno je teže zbog datuma, ali ako tražiš 7-8 od prvih 7-8 jedno ime će valjda biti slobodno da dođe ovde. Slušajući Žanoov sastav nisam osetio da se oni baš jako blisko pronalaze. Oni ne predstavljaju tipični primer perfektno određenog postmodernog džeza sa dobrim oslanjanjem na evopsku klasičarsku ili impresionističku muziku, što je slučaj sa vodećim francuskih bendovima, ili na folklor: francuski, mediteranski, afrički, balkanski, što takođe deo francuskih bendova u poslednje vreme radi. Pre nekoliko nedelja bio sam u Sarajevu, na džez festivalu koji je odlično organizvoan preko kulturnih centara ali tako što je Edin Zubčević iz svake zemlje zvao najjači sastav. I došli su.

Od Elvisa Stanića nisam očekivao ovako nešto dobro. Prvi put sa ovih prostora čujemo ozbiljno postavljenu «komeršl fjužn« varijantu. Za svaku pohvalu i zato jer su totaono različiti od svega što je ranije dolazilo sa tih prostora, pa ipak autentičan džez momenat koji može da bude konkurentan u domenu takvog džeza. Kada iste večeri imamo Duška Gojkovića i ovako nešto savršeno moderno, možemo reći da je to bilo dobro džezersko veče«.

Saveti, sugestije, predlozi

Neki festivali, kao ovaj, imaju ozbiljne intencije, imaju katalog, ozbiljne prateće manifestacije, dobar zvuk, dobro svetlo, ozvučenje, najave, savršene biografije ljudi u programskoj knjižici, dok neki to rade vrlo traljavo. Imamo slučaj Niša koji je juče imao neuspešan pokušaj da dovede festival u Beograd pa su »zapucali« u Sava centar sa programom koji teško da je za veliku salu Doma omladine ili SKC. Imali su 500 ljudi u Sava centru! Svim festivalima nedostaju velika evropska imena i prava američka zato što su ona dosta skupa a nije realno da se uradi nešto sa manje para nego što je to moguće. Prosečan fond svih festivala kod nas je fond za jedno i po veliko ime, ili eventualno dva i zato ako hoćemo ozbiljne događaje koji će biti konkurentni u Evropi, treba bar 4-5 puta više para. Ako je EXIT imao, koliko sam čuo budžet od milion maraka, kako onda prosečan džez festival sa 50 puta manjim budžetom može da bude veliki?! Budžetom od 200 hiljada maraka mogao bi da se napravi konkuretan festival u rangu festivala srednje garniture u Evropi. Treba trošiti novac na velika imena iz Amerike i preko kulturnih centara okrenuti se Evropi, ali tako da jedne godine budu ove 4 zemlje, druge neko drugi. Ovaj festival ima odličan pogled na našu scenu jer su izabrali sve profesionalne sastave koji rade. Nema muzičara koji nemaju bendove, koji su samo imena koja za skupe samo za jedno popodne. Trebalo bi znači mnogo više para jer bi se onda uradilo mnogo više stvari. Ako može EXIT, zašto ne može džez. Ne vidim zašto rok može da ima 50 puta veću podršku od zvaničnih institucija.

S. M.

e-mail:
[email protected]