DŽEZU HVALA, OKUPIO NAS JE

Miodrag Blažević, klavirštimer:
Sviđa mi se Festival, dosta dobra organizacija, dobro je što se raširio po gradu, bilo je stalno puno, sem jednog dana u KC Novog Sada kada je na NIŠVIL BIG BENDU bilo malo ljudi. Ja sam sam zadužen za zvuk klavira, a najbolji koji je večeras u Studiju M je pod kontrolom. Videćemo kako će biti sledeće godine, trebalo bi možda na vreme organizovati da se poboljša instrument (klavir) u KC Novog Sada. Što se programa tiče, očekujem da Kob bude vrh Festivala, iako sam jako zadovoljan Slovencima. Ne bih mogao da kažem da je u ova četiri dana svirao neko ko nije trebalo da se nađe na Festivalu jer mislim da sve treba čuti.

Predrag Novković, novinar Radija 021 i produkcije Urbans:
Nisam pratio ceo program jer sam pratio i neke druge događaje u gradu. Dopao mi se Duško Gojković i njegova ekipa, YUPIKA je bila dobra, čekam Koba jer verujem da je on poslastica. Ne bih se usudio da kažem da je neko od gostiju Festivala “promašio temu”. Nisam uspeo da vidim Moldavce i Slovence, ali ako su tako dobri kao što sam čuo, zašto moramo da čekamo opet neki festival da ih ugostimo - treba ih dovesti nezavisno od Festivala da nastupe sa jednim obimnijim programom. Dopada mi se ideja radionica kao i prateći programi, mislim na izložbe, sve je dobro organizovano. Moglo bi samo da bude više ljudi sa strane ali znam da je to povezano sa finansijama. Festival ide uzlaznom putanjom, sve je bolji iz godine u godinu.
 
Milka Katašić, novinar TV Novi Sad:
Drago mi je da sam ponovo na festivalu na kojem sticajem okolnosti nisam bila u godinama kada je iz pepela uspotavljan. Za mene je džez transfer dobre energije i to sam osetila na ovom Festivalu. Kako smo prethodnih godina živeli u neznanju i neobavešteni o tome šta se u svetu zapravo dešavalo na polju džeza, za mene je fascinantno što sam videla koji su novi pravci u svetu. Etno koji se tek nazirao pre deset ili petnaest godina sada dobija svoju punu dimenziju, što mi se sviđa. Najfascinantniji utisak na mene je ostavio trenutak kada je publika aplaudirajući ustala da pozdravi nastup hrvatskog sastava Elvisa Stanića, a to se, koliko znam, nije desilo nijednom drugom bendu. Time je ukazano veliko poštovanje tim muzičarima i njihovoj muzici. Slovenci su mi priuštili isto tako lep ugođaj a i oni su bili inspirisani nečim što su jednom bili, balkanskim etnom. Zamerka? Trebalo bi ovaj Studio M u koji nije ulagano poslednjih dvadeset godina malo urediti jer izgleda odurno u tom svom socrealističkom duhu. Dovodimo tu neke ljude iz sveta pa da se ne brukamo. Nije nevažno, a dobro je što je pivo 20 dinara. Radosna sam jer sam na Festivalu srela poznanike i prijatelje koje dugo nisam videla. Džez nas je okupio!

Galja Vranešević, pijanistkinja:
Prvo veče nisam bila, a preostale su mi se dopale. Dopao mi se duh Festivala. Džez festival je razigrao ovaj grad koji je pomalo uspavan. Sviđa mi se što ljudi ovde vole da slušaju džez i to ne samo stari džez, već i neke eksperimentalne pravce. Neki govore tu nije bilo čistog džeza, ali budućnost džeza nije da se sviraju stare stvari, nego da se ta muzika reformiše, da se unesu savremeni tokovi. Izvođači su bili interesantni, jako puno dobrih imena, mladih ljudi a jedina zamerka je na program koji je preobiman. Četiri benda za veče je previše čak i za koncentraciju onoga ko je došao s namerom da odsluša sve. Trebalo je to razbiti na pet dana jer džez angažuje čoveka i on mora pažljivije da ga sluša.

KATARZE I EKSTAZE

Aleksa Plačkov:
Moraš da voliš džez i da ga doživiš da bi ga slikao. Ja ne posmatram muzičare, više ih slušam i kada vidim da su u nekoj katarzi i ekstazi tek onda ih fotografišem. Katarze i ekstaze je bilo na ovom Festivalu, nekih ću se rado sećati kao na primer Ehuda Ašerija i njegove ekipe, pamtiću i Adama Klema. Niko me nije razočarao kroz objektiv jer me nije razočarao kroz muziku.

Miljan Čubranović:
Prvog dana svetlo je bilo izuzetno, mogle su da se naprave prave džez fotke, sa svetlima koja su se prelamala na instrumentima. Bile su lepe senke, pogotovo sa tim panoom u pozadini, pa onda ti plavičasti i ljubičasti efekti na saksofonima i duvačkim instrumentima bili su vrlo inspirativni. Već u nedelju kada je svirao Duško Gojković, scena je bila tamna, mada su muzičari možda tako tražili da bi dobili atmosferu nekog paba, ali to nije bilo dobro za slikanje. Nisam neki poznavalac džeza, niti ga često konzumiram, neki su mi sastavi bili bolji, u nekima nisam uživao.

S. M.

e-mail:
[email protected]