Posted by & filed under UČESNICI GLAVNOG PROGRAM.

ČETVRTAK, 16. NOVEMBAR 2017. 20 sati

Srpsko narodno pozorište, velika sala

 

Denise King, glas

Zoran Šandorov, glas

 

Saksofoni: Gabor Bunford – alt saksofon, Stojan Grubić – tenor saksofon, Nikola Jevtić – alt saksofon, Nikola Macura – tenor saksofon, Srđan Paunović – bariton saksofon

Brankica Đukić Jatić – flauta, Dragan Kozarčić – truba, Atila Pete – truba, Danijela Veselinović – truba, Stefan Stanečić – truba

Tromboni :Vladimir Nežić, Ištvan Segi, Stevan Dragaš, Nikola Milanov

Ritam sekcija:  Aleksandar Banjac – klavir, Vladimir Jakovljević – gitara, Vladimir Samardžić – bas gitara, Goran Evetović – bubnjevi, Uroš Šećerov – perkusije

Dirigent, aranžer i umetnički rukovodilac  – Fedor Vrtačnik.

 

 

DENISE KING

Denise King potiče iz Zapadne Filadelfije, gde je rođena 31. oktobra 1954. godine. Nju možemo nazvati prirodnom pevačicom zato što je naučila da peva van školskog sistema, slušanjem ploča i jazz nastupa uživo.

Pevačku karijeru počela je kasno, kao tridestogodišnjakinja, i to slučajno, pošto nikada nije planirala da postane pevačica. Ipak, oduvek je volela muziku. Sa jazzom se upoznala kada je imala 13 godina, preko strica Herberta Tatuma koji je posedovao veliku kolekciju jazz ploča, a sa rođakom Cynthijom je podelila svoje oduševljenje stilom i energijom Nine Simone.

Pošto je bila izuzetno stidljiva, prvi angažmani su bili teški. Prevazišla je tremu uz pomoć Sama Reeda, saksofoniste i vođe legendarnog benda Uptown Theater Orchestra.

Stilove fraziranja pozajmila je od umetnika kao što su Sarah Vaughan, Ella Fitzgerald, Nat „King“ Cole i Frank Sinatra. Lil Jimmy Scott, Nancy Wilson, Carmen McCrae i Nina Simone su joj bili uzori od kojih je naučila da ceni tekstove pesama.

Rani nastupi obuhvatali su saradnju sa mnogim legendama kao što su: Butch Ballard, Arthur Harper, Sam Dougherty, Cecil Payne, Jymie Merritt, Bootsie Barnes, Lex Humphries,Phil Wright, Christian McBride, Dexter Wansel, Duane Eubanks, Lonnie Plaxico, Sid Simmons, Dr. Guy Ramsey, Derrick Hodge, Chris Beck, Billy Paul, i mnogi drugi. U klubu „Zanzibar Blue“ u Filadelfiji, Denise je upoznala Dextera Wansela, pisca, aranžera, producenta i umetničkog i progamskog direktora izdavačke kuće „Philadelphia International Records“. Taj susret se izrodio u dvadesetogodišnji poslovni odnos.

Tokom svoje prve posete Parizu sredinom devedesetih, Denise je nedelju dana nastupala u „La Villa“, popularnom klubu u kvartu Sen Žermen de Pre. Nastupi su dobro primljeni, ali joj nisu obezbedili povratak. Nekoliko godina kasnije, 2008. godine, pijanista Olivier Hutman kojeg je upoznala u Parizu, predložio joj je saradnju na zajedničkom projektu, te se na neko vreme preselila u Pariz. Saradnja je trajala šest godina i izrodila dva albuma i turneje po celoj Evropi.

Denise King predstavlja živi dokaz da za američke muzičare, Evropa, posebno Pariz,  ostaje obećana zemlja. Ovaj osećaj se nastavlja i sada kada dimanika jazz muzike u Sjedinjenim Državama nije srazmerna onoj sa ove strane Atlantika. Začuđujuće, evropski san za jazz umetnike ostaje značajan motiv u njihovoj istoriji, i daje dodatnu snagu američkim umetnicima afričkog porekla, posebno dok rasne tenzije i dalje nastavljaju da opsedaju Ameriku. U oktobru 2015. godine izdala je album Seasons of Jazz za etiketu Dot Time Records. Aprila 2016. godine, učestvovala je na Međunarodnom danu jazz muzike u Parizu, u lokalu „Tres Honore Salon“.

Tokom proteklih 25 godina, pevala je na svim važnim mestima u Filadelfiji, i nekim u Njujorku, Parizu, Milanu, Izraelu, Turskoj, Brazilu, Africi, Nemačkoj i Japanu.

Denise King je, pre svega, fina mala žena, puna energije, dobrog humora i swinga. Kao deo tradicije ukorenjene u istoriji jazz muzike, sublimirala je životne nedaće autentičnim jazz izrazom. Denise King ne preteruje, ne koristi trikove, ona potpuno živi pesme koje peva. Njena muzika ima prirodnu eleganciju, romantiku i nostalgiju svih velikih dama jazz muzike.

 

NOVOSADSKI BIG BEND

Novosadski big bend je osnovan 2003. godine od strane profesionalnih i renomiranih džez i pop muzičara Novog Sada, sa željom da ispuni prazninu nastalu gašenjem Plesnog orkestra RTV Novi Sad, te da nastavi tradiciju orkestarskog muziciranja Novog Sada na polju džez, pop, filmske i opšte scenske muzike. Tokom proteklih 14 godina rada orkestar je priredio 360 koncerata na gotovo svim kulturnim manifestacijama i festivalima u zemlji i regionu. Na koncertima u Studiju „M“ RTV Vojvodine snimljeno je 18 izuzetno kvalitetnih nastupa. Godine 2010. objavljen je prvi studijski CD „Samo muzika“ . Novi-autorski CD-a „ Polaris“ , obogaćen modernim funk zvukom, izlazi u februaru 2017.

Novosadski big bend je snimio muziku za dve kultne serije: Cvat lipe na Balkanu i Nepobedivo srce, dok je kroz koncertnu delatnost ostvario aktivnu saradnju s Beogradskom filharmonijom, medijskim kućama – RTV Srbije, RTV Vojvodine, RTV Pink, kao i sa gotovo svim renomiranim umetnicima u regionu, od kojih izdvajamo Tota Kutunja, Emira Kusturicu, Jelenu Tomašević, Željka Joksimovića, Bojanu Stamenov, Masima Savića, Kornelija Kovača, Aleksandru Radović, Tanju Jovićević, Tanju Banjanin, Terezu Kesoviju, Coloniju, Borisa Režaka, Sergeja Trifunovića…

U dosadašnjem radu Novosadski big bend je nastupao u različitim formacijama, koje su bile uslovljene programskim sadržajima. Njegovu okosnicu danas čine najbolji džez muzičari Novog Sada: Gabor Bunford – tenor saksofon, Ivan Blanuša – alt saksofon, Stojan Grubić – alt saksofon Nikola Macura – tenor saksofon, Nikola Jevtic – bariton saksofon , Brankica Đukić Jatić – flauta, pikolo , Dragan Kozarčić – truba, Atila Pete – truba , Danijela Veselinović – truba , Stefan Stanečić – truba , Vladimir Nežić – trombon , Stevan Dragaš – trombon , Nikola Milanov – trombon , Nemanja Softić – trombon, Aleksandar Banjac – klavir , Vladimir Jakovljević – gitara , Ištvan Mađarić – bas gitara, Goran Evetović – bubnjevi. Dirigent, aranžer i umetnički rukovodilac Novosadskog big benda je Fedor Vrtačnik.

Posted by & filed under UČESNICI GLAVNOG PROGRAM.

ČETVRTAK, 16. NOVEMBAR 2017.

Srpsko narodno pozorište, velika sala

 

Miguel Zenón, alt saksofon

Luis Perdomo, klavir

Hans Glawischnig, bas

Henry Cole, bubnjevi

 

 

 

 

 

MIGUEL ZENÓN

Više puta nominovan za Grammy nagradu i „Guggenheim“ i „MacArthur“ stipendista, Miguel Zenón predstavlja odabranu grupu muzičara koji su pronašli majstorsku ravnotežu i spoj često suprotstavljenih krajnosti inovacije i tradicije. Nadaleko smatran jednim od najinovativnijih i uticajnijih saksofonista svoje generacije, stekao je i jedinstveni glas kao kompozitor i konceptualista, koji svoje napore usredsređuje na usavršavanje fine mešavine latinoameričke folklorne i jazz muzike.

Rođen i odrastao u San Huanu, Portoriko, Zenón je objavio deset ploča kao vođa benda, među kojima su Típico (2017) i Identitites Are Changeable (2014) koji je nominovan za Grammy nagradu. Kao prateći muzičar sarađivao je sa jazz veličinama kao što su The SFJAZZ Collective, Charlie Haden, Fred Hersch, Kenny Werner, David Sánchez, Danilo Perez, The Village Vanguard Orchestra, Guillermo Klein & Los Guachos, The Jeff Ballard Trio, Antonio Sanchez, David Gilmore, Paoli Mejias, Brian Lynch, Jason Lindner, Miles Okazaki, Ray Barreto, Andy Montañez, Jerry Gonzalez & The Fort Apache Band, The Mingus Big Band, Bobby Hutcherson i Steve Coleman.

O Zenónu su objavljivani članci u publikacijama kao što su The New York Times, The Wall Street Journal, The Los Angeles Times, a našao se na naslovnoj strani časopisa Downbeat Magazine u dva navrata (2010. i 2014. godine). Pored toga, bio je u vrhu liste u kategorijama kako Jazz umetnika godine tako i alt saksofoniste za 2014. godinu po glasanju kritičara časopisa Jazz Times, i izabran kao alt saksofonista godine 2015. Udruženja jazz novinara.

Kao kompozitora, angažovali su ga SFJAZZ, Državni savet za umetnost Njujorka, Chamber Music America, Loganov centar za umetnost, festival „Hyde Park Jazz Festival“, Fondacija „John Simon Guggenheim“, Jazz Reach, Peak Performances, kvartet PRISM i mnoge druge kolege. Zenón je održao stotine predavanja i majstorskih časova u institucijama širom sveta, a stalni je član nastavnog kadra Muzičkog konzervatorijuma Nove Engleske. Godine 2011. osnovao je „Caravana Cultural“, program besplatnih jazz koncerata u ruralnim krajevima Portorika. U aprilu 2008. Zenón je dobio stipendiju od prestižne fondacije „John Simon Guggenheim“. Kasnije iste godine bio je jedan od 25 istaknutih pojedinaca koji su odabrani da prime cenjenu „MacArthur“ stipendiju, poznatu i kao „Grant za genije“.

Za više informacija: www.miguelZenón.com

O Miguelu Zenónu (duža biografija)

 

„Ovaj mladi muzičar i kompozitor ujedno ponovo uspostavlja umetničku, kulturnu i društvenu tradiciju jazz muzike dok stvara jedan potpuno novi jazz jezik za 21. vek.“

— Fondacija MacArthur, 2008.

 

Njegovo najnovije izdanje, Típico (Miel Music, 2017.) proslavlja  Miguel Zenón Quartet, njegov bend koji radi već više od 15 godina, u kojem su venecuelanski pijanista Luis Perdomo, austrijski basista Hans Glawischnig i sunarodnik, portorikanski bubnjar  Henry Cole. Album prikazuje autorsku muziku  Zenóna, koja je napisana posebno za članove Kvarteta i direktno inspirisana njihovim individualnim sviranjem i ličnostima. Krajnji rezultat predstavlja legat jedinstvene hemije ovog benda i njihovog izuzetnog kolektivnog muziciranja.

Rođen i odrastao u San Huanu, Portoriko, Zenón je studirao klasični saksofon u „Escuela Libre de Música“ u Portoriku pre nego što je stekao diplomu iz Jazz studija na Muzičkom koledžu „Berklee“, a master diplomu iz Jazz izvođenja na „Manhattan School of Music“. Zenónove formalne studije, međutim, nadograđene su i unapređene širokim i raznovrsnim iskustvima u ulozi pratećeg muzičara i saradnika. Tokom cele svoje karijere podjednako je vremena sarađivao sa starijim jazz muzičarima i radio sa mlađim inovatorima muzike – bez obzira na stil i žanr- Na listi muzičara sa kojima je Zenón išao na turneje odnosno snimao su: Charlie Haden, Fred Hersch, Kenny Werner, David Sánchez, Danilo Perez, The Village Vanguard Orchestra, Guillermo Klein & Los Guachos, The Jeff Ballard Trio, Antonio Sanchez, David Gilmore, Paoli Mejias, Brian Lynch,  Jason Lindner, Miles Okazaki, Ray Barreto, Andy Montañez, Jerry Gonzalez & The Fort Apache Band, The Mingus Big Band, Bobby Hutcherson i Steve Coleman.

Takođe je i  osnivački član inovativne grupe SFJAZZ Collective, među čijim bivšim i sadašnjim članovima su Bobby Hutcherson, Joe Lovano, Joshua Redman, Brian Blade, Nicholas Payton, Dave Douglas i Eric Harland. Godine  2012. i  2013, Zenónova saradnja sa SFJAZZ se još više proširila, kada je proveo prve dve sezone kao stalni umetnički direktor SFJAZZ Centra, zejedno sa Billom Frisellom, Jasonom Moranom, Reginom Carter i Johnom Santosom.

Zenónovih deset ploča kao vođa benda (uključujući gore pomenuti Típico) predstavljaju ne samo njegov umetnički rast, nego i njegovu sposobnost da stalno evoluira i obnavlja se kao konceptualista i producent.

Njegov debi CD, Looking Forward (Fresh Sound New Talent, 2002.), predstavlja presek eklektičnih muzičkih interesovanja tada dvadesetčetvorogodišnjeg muzičara, i izabran je kao broj jedan „alternativni“ jazz album 2002. godine  časopisa New York Times.

Njegova druga ploča kao vođe benda, Ceremonial (Marsalis Music, 2004.), časopis  All About Jazz opisao je kao „čeoni sudar latino, jazz i klasične tradicije – moderni jazz u najboljem svetlu“, i stekla je jednoglasne pohvale kritike i priznanje kako iz sveta jazz muzike tako i van njega.

Jíbaro (Marsalis Music, 2005.), njegova treća ploča, bila je još jedan dokaz da su sve pohvale kritike koje je do tada dobio bile zaslužene. Ovaj album predstavlja istraživanje stila popularnog u portorikanskoj narodnoj muzici poznatog pod nazivom La Música Jíbara. Časopis  Chicago Tribune je dao najbolji sažetak ovog albuma: „Instrumentalno umeće Zenónovog sviranja, energija njegovih kompozicija i osećajnost benda za portorikanske  forme pesama ukazuju na nove mogućnosti u jazz muzici.“ Kao i prethodni albumi, Jíbaro je jednoglasno dobro primljen i pojavio se na mnogim top ten listama, među kojima su The New York Times, Latin Beat, El Nuevo Día i Chicago Tribune.

Nesumnjivo ličniji i introspektivniji,  Awake (Marsalis Music, 2008.) obuhvata i gudački kvartet i dodatne duvače pored Zenónove osnovne grupe, i u prvi plan stavlja njegove neverovatne veštine kao pisca i aranžera. Kao što je divno rečeno u veb časopisu Audiophile Audition: „Ovo je album daleko van granica običnog saksofonsko-gudačkog izleta, koji otkriva jedinstvenu izjavu (?) koja slušaocu  prenosi strast, intelekt i duh.“ Awake je takođe privukao pažnju i međunarodne štampe, dobivši kritike od 5 zvezdica i vrhunske pohvale u publikacijama kao što su Jazzwise (UK), Jazz Man (Francuska) i Jazz Magazine (Francuska).

Zenónovi portorikanski koreni inspirisali su njegovo sledeće izdanje Esta Plena (Marsalis Music, 2009.), koje se oslanja na tradicionalni muzički stil Plena njegove domovine, a za koje je podršku dobio od prestižne fondacije „John Simon Guggenheim“. Na njemu, Zenón pojačava svoj kvartet uvodeći tri perkusioniste/vokalna izvođača i preuzevši dodatne uloge pisca tekstova i vokaliste. Jazz Times je napisao daje Esta  Plena „…muzika sa integritetom, energijom, stavom i novom vizijom kako afrokaripska jazz estetika može da evoluira a da ne izgubi svoje duboke korene.“ Pored toga što ga je gromko pozdravila kritika (New York Times, Village Voice, El Nuevo Día , Downbeat, The Chicago Tribune ) kao jedan od najboljih albuma  2009. godine, ovaj album je doneo Zenónu i dve nominacije za Grammy nagradu (jednu za najbolji improvizovani solo i jednu za najbolju latino jazz ploču godine) kao i nominaciju za Latino Grammy za najbolju latino jazz ploču godine.

Alma Adentro (Marsalis Music, 2011.) je tribjut Portorikanskoj pesmarici. Na ovom albumu on aranžira i istražuje muziku legendarnih kompozitora Portorika, a to su: Bobby Capó, Tite Curet Alonso, Pedro Flores, Rafael Hernández i Sylvia Rexach (koju smatra  „Džordžom Geršvinom, Kol Poreterom i Džerom Kernsom portorikanske pesme“). Na albumu svira njegov dugogodišnj kvartet koji čine pijanista Luis Perdomo, basista Hans Glawischnig i bubnjar Henry Cole, plus desetočlani duvački ansambl pod vođstvom njegovog bliskog prijatelja i saradnika Guillerma Kleina. Ovaj inovativni projekat, s jedne strane odaje poštu muzici ovih majstora, dok istovremeno njihovu muziku izlaže novoj publici. Alma Adentro su iTunes and NPR izabrali za Najbolji jazz album godine 2011 , a nominivan je za Grammy nagradu za najbolji album velikog jazz ansambla 2012. i  Latino Grammy za najbolji instrumentalni album 2012. godine.

Rayuela (Sunnyside Records 2012.) predstavlja saradnju sa francuskim pijanistom i kompozitorom Laurentom Coqom. Inspirisan je istoimenim književnim remek-delom argentinskog pisca  Julia Cortázara (Školice na srpskom) i  kompozicije na albumu deluju kao da su neki od najnezaboravnijih likova i scena pretočeni u muziku. Pridružuju im se Dana Leong (čelo i trombon) i Dan Weiss (tabla, bubnjevi i perkusije), virtuozni muzičari koji su pomogli stvaranju jedinstvenog zvuka ansambla kojim se ističe ovaj veoma posebni

Oye!!! Live in Puerto Rico (Miel Music, 2013.) predstavlja debi album grupe The Rhythm Collective, ansambla koji se prvi put okupio  2003. godine za jednomesečnu turneju po Zapadnoj Africi. U ovoj grupi su Aldemar Valentín na električnom basu,  Tony Escapa na bubnjevima i Reinaldo de Jesus na perkusijama; svi rođeni Portorikanci i među natraženijim muzičarima u njihovim poljima delatnosti. Pothranjena prepunim auditorijumom, grupa izvodi muziku visokog intenziteta koja obuhvata Zenónove autorske kompozicije  i obrade „Oye Como Va“ Tita Puentea i „El Necio“ Silvija Rodrigueza.

Identities are Changeable (Miel Music, 2014.) je inspirisan idejom nacionalnog identiteta kako ga doživljava portorikanska zajednica u Sjedinjenim Državama, posebno u oblasti Njujorka. Muzika na ovom albumu vrti se oko serije intervjua sa nekoliko Njujorčana portorikanskog porekla. Iz narativa stvorenog od ovih razgovora nastale su sve kompozicije na albumu, sa audio odlomcima iz intervjua provučenim kroz svaku kompoziciju. Na albumu,  koji je dobio i svoj video nastavak u režiji Davida Dempewolfa, nastupa Zenónov dugogodišnji kvartet (Zenón, Perdomo, Glawischnig, Cole)  sa velikim dvanaestočlanim ansamblom koji čine neki od najboljih jazz muzičara današnjice. Identities Are  Changeable je nominovan za Grammy nagradu za najbolji latino jazz album, a NBC News, NPR, The Boston Globe, Rhapsody, All About Jazz and Jazz News Magazine, između ostalih, izabrali su ga za jedan od najboljih albuma 2014. godine.

Zenóna su kao kompozitora angažovali SFJAZZ, Državni savet za umetnost Njujorka, Chamber Music America, Loganov centar za umetnost, „Hyde Park Jazz Festival“, Fondacija „John Simon Guggenheim“, Jazz Reach, Peak Performances, kvartet PRISM i mnoge druge kolege.

O njemu su članke pisale publikacije kao što su The New York Times, The Wall Street Journal, The Los Angeles Times, The Chicago Tribune, Bloomberg Pursuits, Jazz Times, Jazziz, Boston Globe, Billboard, Jazz Inside, Newsday, Details, a našao se i na naslovnoj strani časopisa  Downbeat Magazine u dva navrata (2010. i 2014. godine). Po anketi kritičara časopisa Downbeat, našao se u vrhu kategorije zvezda u usponu za alt saksofon u četiri prilike, bio je u vrhu liste u kategorijama kako Jazz umetnika godine tako i Alt saksofoniste za 2014. godinu po glasanju kritičara časopisa Jazz Times, i izabran je kao Alt saksofonista godine 2015. Udruženja jazz novinara.

Zenónova biografija ne bi bila kompletna bez pominjanja njegove uloge kao pedagoga. Godine 2003, Kennedy Centar ga je izabrao da predaje i nastupa u Zapadnoj Africi kao deo Jazz ambasadorskog programa. Od tada, održao je stotine predavanja i majstorskih časova i podučavao širom sveta u institucijama među kojima su: The Banff Centre, Muzički koledž Berklee, Siena Jazz, Universidad Veracruzana, Konzervatorijum u Amsterdamu, Muzička akademija u Bazelu, Pariski konzervatorijum, Univerzitet Manitobe, Manhattan School of Music, Univerzitet Kolumbija, Univerzitet  Princeton, UMass-Amherst i Institut Brubeck. Takođe je i stalni član nastavnog  kadra Muzičkog konzervatorijuma Nove Engleske.  Ali možda ono što najbolje odslikava njegovu predanost obrazovanju i učvršćuje njegovu sve veću reputaciju „kulturnog ambasadora“ je njegov program koji je osnovao 2011, pod nazivom Caravana Cultural.

Glavna svrha projekta „Caravana Cultural“ je održavanje besplatnih jazz koncerata u ruralnim krajevima Portorika. Program predstavlja „kulturnu investiciju“ u Ostrvo, dajući tim zajednicama priliku da slušaju jazz najvećeg kalibra (Zenón poziva neke od najboljih muzičara sa njujorške jazz scene da nastupaju kao gosti), dok istovremeno aktivno uključuje mlade portorikanske muzičare u koncertne aktivnosti. Od februara  2011, Zenón je prezentovao po jedan koncert svakih četiri do šest meseci. Svaki koncert se bavi muzikom određene jazz legende (Charlie Parker, Miles Davis, Duke Ellington, između ostalih) i prethodi mu pretkoncertna prezentacija koja se odnosi na osnovne elemente jazza i improvizacije. Od  2005. Zenón takođe lično organizuje  „Jazz Jam Sessions“ u oblasti San Huana, kao način da se stvori platforma za razvoj i međusobnu interakciju mlađih muzičara.

Godine 2008, kao jedan od  25 istaknutih pojedinaca, primio je cenjenu „MacArthur“ stipendiju, poznatu i kao „Grant za genije“.

Zenón živi u Njujorku sa svojom suprugom Elgom i njihovom ćerkom.

 

LUIS PERDOMO, klavir

Luis je jedan od najaktivnijih pijanista u Njujorku. Rođen u Karakasu uVenecueli 1971. godine, počeo je da svira klavir sa 10 godina, a do svoje 12 već je svirao profesionalno za radio i TV kao i na koncertima i po klubovima.

Kasnije, Luis se seli u SAD i pohađa „Manhattan School of Music“ kao stipendista, gde diplomira 1997. godine, a kasnije stiče diplomu mastera na Koledžu „Queens“, gde je studirao kod velikog pijaniste Sir Rolanda Hanne.

Ubrzo pošto se preselio u Njujork 1993. godine, stekao je reputaciju traženog pijaniste sa prilično impresivnom biografijom. Neki od umetnika sa kojima je Luis snimao odnosno nastupao su Ravi Coltrane, David Sanchez, Tom Harrell, John Patitucci, Ray Barretto, Brian Lynch, Miguel Zenón, Dave Douglas, David Weiss i The Cookers, David Gilmore, Ralph Irizarry & Timbalaye, 90 Miles, Chico Freeman i Steve Turre, između ostalih; lista koja je vredna pažnje kako zbog visokog standarda tako i zbog svoje raznolikosti. Luis je takođe priznat i kao dugogodišnji član nekoliko bendova, među kojima su najznačajnije grupe  koje vodi Ravi Coltrane,  sa kojim je proveo 10 godina, i Miguel Zenón, sa kojim sarađuje već 17 godina. Luis je takođe ostavio svoj trag kao izvođač, kompozitor i aranžer na albumima umetnika kao što su Ray Barretto, Ignacio Berroa, John Benitez i Ralph Irizarry, a kao kompozitora su ga angažovali  „Jazz Gallery“, „The Afro Bop Alliance“ i Arturo O’Farrill kao i Afro Latin Jazz Orchestra. Najnoviji albumi na kojima se može čuti su „Spirit Fiction“ Ravi Coltrana, koji je nominovan za Grammy nagradu, i „Identities are Changeable“ Miguela Zenóna.

Godine 2002. zauzeo je drugo mesto na takmičenju „3rd Martial Solal Jazz Piano Competition“ u Parizu, među 66 međunarodnih pijanista.

Kao prateći muzičar, Luis je nastupao na većini vodećih muzičkih festivala i bina u preko 50 zemalja, a kao vođa benda proputovao je Evropu, Japan, Južnu Ameriku i SAD.

U poslednje vreme Luis je takođe  aktivan  širom sveta kao pedagog, solista i kao vođa sopstevnog trija „The Controlling Ear Unit“ i nekoliko drugih projekata, a izdao je devet veoma hvaljenih ploča kao vođa benda: „Focus Point“ (2005.), „Awareness“ (2006.), i vrhunski „Universal Mind“ sa Drewom Gressom i Jackom Dejohnetteom (2012.) za etiketu RKM Music Ravija Coltrana. „Pathways“  2008, The „Infancia“ Project 2012, i „Links“ 2013. godine koji su snimljeni za izdavačku kuću Criss Cross Jazz.

Njegov projekat  „Twenty-Two“, sa bendom „Controlling Ear Unit“ izašao je 2015. godine za etiketu Hot Tone Music. Ovaj visokozapaljivi CD spaja Luisa sa basistkinjom i pevačicom Mimi Jones i bubnjarem Rudijem Roystonom. Dva najnovija CD-a su: „Montage“, Luisovo prvo solističko klavirsko ostvarenje, i  „Spirits and Warriors“, izdanje kvinteta za etiketu Criss Cross Jazz na kojem se pojavljuje bubnjarska legenda Billy Hart, izašli su u maju 2016. godine.

Luis Perdomo je takođe učestvovao na preko 200 albuma kao prateći muzičar.

Kao pedagog,  Luis je davao majstorske časove na  konzervatorijumima u Amsterdamu i Parizu, na univerzitetu „Princeton“, „Hochschule Fur Musik und Theater“ (Minhen, Nemačka), „Berklee“ (Valencija, Španija), IUDEM u Karakasu, Venecuela, Esmuva (Madrid, Španija); i Jazz School u Berkliju, Kalifornija, između ostalih. Predavao je na letnjim jazz kampovima među kojima su „Jazz in July“ univerziteta u Masačusetsu, „Langnau Jazz Nights“ u Švajcarskoj; „Banff International Workshop“ i univerzitetu u Manitobi u Kanadi,  „Badajoz Jazz Worshop“ u Španiji; univerzitetu EAFIT u Medeljinu; na festivalu „Tonica Jazz Festival“ u Gvadalahari, Meksiko, i „Guimaraes Jazz Workshops“ u Portugalu, gde je takođe dirigovao svoje kompozicije sa ansamblom „Big Band e Ensemble de Cordas da ESMAE“, između ostalih.

Godine 2016, Perdomo je bio umetnički direktor manifestacije „Langnau Jazz Nights“ u Švajcarskoj, gde je bio odgovoran za izbor nastavnog osoblja, rukovanje budžetom, bio savetnik za predavače i studente, držao majstorske i privatne časove, vodio studentske kombo sastave, i bio producent koncerta i prezentacije predavača.

Trenutno Luis  radi kao vanredni profesor klavira na „Queens“ koledžu u gradu Njujorku.

 

Za više informacija, posetite sajt www.luisperdomojazz.com.

 

 

HANS GLAWISCHNIG

Hans Glawischnig je jedan od najtraženijih basista i kompozitora na njujorškoj jazz sceni danas. Rođen je u Gracu, Austrija, počeo je da svira violinu kao šestogodišnjak, a zatim se prebacio na bas u ranim tinejdžerskim godinama.

Preselio se u Sjedinjene Američke Države 1989. godine i dobio stipendije za „Berklee College of Music“ i „Manhattan School of Music“, gde je diplomirao (magna cum laude) i stekao diplomu mastera.

Započeo je dugi niz saradnji kao prateći muzičar sa raznolikim umetnicima kao što su Bobby Watson, Maynard Ferguson, Paquito D’Riviera, Ravi Coltrane, Kenny Werner, Brian Lynch, The Mingus Big Band, Billy Cilds, Joe Locke, Eward Simon, Claudia Acuna, Carolyn Leonhart, Donny McCaslin, Dafnis Prieto, Dave Binney, Ben Monder i Billy Childs, da pomenemo samo neke, i pojavio se na više od 60 ploča.

Od 1996. godine aktivan je na latino jazz sceni kao član grupe „New World Spirit Sextet“ Raja Barretta, kao i seksteta „Melaza“ Davida Sancheza, ansambla koji je snimio nekoliko CD-a nominovanih za Grammy nagradu. Trenutno je član kvarteta Miguela Zenona koji je snimio 8 CD-a i imao isto toliko turnija, pojavivši se na međunarodno priznatim festivalima u Montrealu, North Sea festivalu, u Umbriji, Njuportu, Montereju, Tokiju, Seulu i Montrou.

Godine 2006, započeo je plodnu saradnju sa Chickom Coreom, izvodeći novo delo ovog majstora klavira, The Continents, na letnjoj evropskoj turneji. Ovo delo je kasnije snimljeno i objavljeno 2012. godine za nemačku etiketu Grammophon. Usledilo je nekoliko nastupa sa malim grupama, od kojih je najskoriji bio jednonedeljni angažman sa trijom u klubu „Jazz Alley“ u Sijetlu, sa bubnjarom Brianom Bladom.

Chick se takođe pojavljuje kao gost na Hansovom drugom albumu, Panorama, za etiketu „Sunnyside Records“ – CD koji je naišao na pohvale kritike koji, kao i Hasov prvenac Common Ground za etiketu „Fresh Sounds/New Talent“, sadrži isključivo autorske kompozicije. Najnovije izdanje se zove Jahira i u prvi plan stavlja Hansov afinitet prema akustičnoj bas gitari i predstavlja ga u intimnom trio okruženju sa saksofonistom Samirom Zarifom i bubnjarom Ericom Doobom.

 

 

HENRY COLE, bubnjar

Bubnjar Henry Cole se nalazi u prvim redovima narastajućeg talasa jazz inovacije i međukulturnog ritma XXI veka. Svojom fleksibilnošću, gracioznošću i čistom snagom na bubnjevima, pokazao se nezamenljivim u nekim od najcenjenijih jazz grupa među kojima je i Miguel Zenón Quartet, nominovan za Grammy nagradu, dobitnik Grammy nagrade David Sánchez, The Gary Burton Quartet, Quincy Jone’s Global Gumbo, Alfredo Rodriguez Trio, The Ben Wendel Quartet i all-star kvartet „90 Miles“ u kojem sviraju  Sánchez, Stefon Harris i Nicholas Payton.

Rođeni Portorikanac, trenutno nastanjen u Njujorku, gostovao je širom sveta, nastupajući u SAD, Evropi, Meksiku, Centralnoj Americi, Koreji i Japanu. Kombinuje razne muzičke uzore – portorikanski folklor, funk i R&B, jazz and afro-karipske ritmove – stvarajući sopstveni jedinstveni žanr koji predstavlja most između tradicionalnog i savremenog. Kada nije na turneji, podučava muzičare u čuvenim učionicama, uključujući one na akademijama „Manhattan School of Music“ i „The New School“. Muziku vidi kao  „jedan svet“, prostor izvan stilova,  koji doseže do publike svih vrsta sa porukom odlučnosti i jedinstva. Henry Cole će vam „izmamiti osmeh, naterati vas da razmislite, iznenaditi vas, i – više od svega – učiniti da poželite da zaigrate“ (JamBands).

„Henry Cole je jedinstveni muzičar. Pre svega duhovan, što je aspekt njegove ličnosti koji je u pozadini svega ostalog. Njegova muzika ima hipnotičko dejstvo na srednje uho; i dira duboko u dušu usput prenoseći svoj snažni elektricitet na celo telo. Tu je zatim ta zavodljiva energija koja izbija iz kože njegovih bubnjeva, koja podrhtava bezbroj udara u minuti pod palicama koje deluju kao čarobni štapići dok udaraju ove kože, bez očiju, ali pune ritma srca i duše. Cole je ostavio neizbrisiv trag na muziku sa jedinstveno nezaboravnim debi albumom, tako pogodno nazvanim da skoro pokazuje pravac u kom će ovaj majstorski bubnjar krenuti u bliskoj budućnosti. “– The World Music Report

 

 

 

 

Posted by & filed under UČESNICI GLAVNOG PROGRAM.

ČETVRTAK, 16. NOVEMBAR 2017.

Srpsko narodno pozorište, velika sala

Dušan Jevtović, gitara

Asaf Sirkis, bubnjevi

Vasil Hadžimanov, klavijature

 

Nadahnuti par koji čine gitarista i pijanista,Dušan Jevtović i Vasil Hadžimanov, pokrenuti ubedljivim sviranjem Asafa Sirkisa za bubnjevima, doneo je zvuk koji aspekte najnapredijeg promišljanja progresivne muzike začinio prahom ushićenja post-jazza. Zamislite vajb izdavačke kuće ECM propušten kroz Radiohead koji svira u intimnom jazz klubu u ranim jutarnjim satima i steći ćete ideju kako to zvuči. Odluka da se radi bez basiste otvara nove dinamičke mogućnosti i omogućava glasovima gitare i klavijatura da plešu i prepliću se u teksturalnom baletu. Vasilov prelepi arpeggiato klavir služi kao fini kontrapunkt Dušanovom sviranju sirove teksture. Asaf se kreće između prefinjenosti Jona Christensena i pokretačke snage prekaljenog Billija Cobhama. Mini Moog bas daje čvrstu podlogu za Jevtovićevu poletnu akrobatiku i pojačava enegiju Sirkisovih groovova. Kao što je to slučaj sa najboljom instrumentalnom muzikom, ovde ima mnogo pažljivog slušanja, kreativnog sazvučja, i nadogradnje energije drugog izvođača, što za rezultat ima muziku koja je istovremeno samouverena, nadahnuta i originalna. Drugo internacionalno izdanje Dušana Jevtovića (njegovo treće) za njujoršku progresivnu jazz etiketu MoonJune može se pokazati kao revolucionoarno delo koje će zaintrigirati fanove gitarista kao što su John Abercrombie, John Frusciante, Terje Rypdal, David Torn, Nels Cline i Jimi Hendrix.

 

DUŠAN JEVTOVIĆ, gitara

Rođen je 5. aprila 1977. godine u Kragujevcu, a od 2003. godine živi u Barseloni. Svoje muzičko obrazovanje započeo je slušajući muziku na radiju – sve, od američkog džeza, preko britanskog hard roka do srpske tradicionalne narodne muzike.

Časove gitarei majstorske časove pohađao je kod sledećih muzičara: Mike Stern, Joe Lovano, John Scofield, Pat Metheny, Kurt Rosenwinkel, Jim Hal, Gary Willis, Horacio Fumero, Gabi Arrdebol, Jordi Bonell, Dave Mitchel, Francisco Paco Salas, Radomir Mihajlović Točak

Svirao je u Srbiji, Španiji, Francuskoj, Norveškoj, Izraelu i Bosni, a na turnejama u Španiji, Jordanu i Tunisu. Odličnu saradnju ostvario je sa bubnjarom Xavi’jem Reijom i sa pevačem Rafom Ponsom. Proputovao je svet na turneji sa Rimm Bannom, čuvenom arapskom pevačicom.

Ima dugo i bogato izvođačko, studijsko, pedagoško i pozorišno iskustvo, kao i iskustvo rada na mjuziklima.

Objavio je tri solo albuma: On The Edge (2009, L’Indi, Španija),Am I Walking Wrong? (MoonJune, 2013, Njujork)No Answer(MoonJune, 2017, Njujork). Izdavačka kuća MoonJune specijalizovana je za jazz i jazzrock muziku.

Sarađivao je sa mnogim renomiranim internacionalnim umetnicima i muzičarima, kao što su Xavi Reija, Tony Levin, Gary Husband, Asaf Sirkis, Vasil Hadžimanov, Marko Đorđević, Bernat Hernandez, Markus Reuter, Rafa Pons, Rim Banna.

Dušan Jevtović je odličan gitarista koji ume da svira kao da šapuće, mangupski se smeška ali i ozbiljno prži. Zajedno sa izuzetnim bubnjarom Asafom Sirikisom i fenomenalnim klavijaturistom Vasilom Hadžimanovim, koji zna da izvodi čuda na Rhode i Moog klavijaturama, snimio je novi album za MoonJune, neobičnu etiketu koja u životu drži inteligentni jazz rock iz celog sveta.(Moorsmagazine, Holandija)

 

ASAF SIRKIS, bubnjevi

Rođen je 22. marta 1969. godine u Izraelu, od 1999. godine živi u Londonu. Poznat je po jedinstvenom stilu sviranja bubnjeva i perkusija, ali i komponovanja u jazzu, roku i world muzici. Jedan je od najtraženijih evropskih bubnjara, koji ima preko 200 nastupa godišnje. Bavi se i pedagoškim radom.

Snimao je i nastupao sa imenima kao što su Tim Garland, Jacob Collier, Larry Coryell, Gwilym Simcock, John Abercrombie, Jeff Berlin, Kenny Wheeler, Gary Husband, Gilad Atzmon, Andy Sheppard, Bob Sheppard, Mark Egan, John Etheridge, Mark Wingfield, Nicolas Meier, Dwiki Dharmawan, Dewa Budjana, Kamal Musallam, David Binney, Billy Sherwood, Carles Benavent, Nguyên Lê, Jimmy Haslip, Beledo, Mauro Pagani, Soft Machine Legacy i mnogi drugi.

Asaf Sirkis & The Inner Noise objavili su tri albuma, isto toliko i Asaf Sirkis Trio, a objavio je jos nekoliko autorskih albuma i mnoge sa raznim muzičarima iz Izraela, Londona i drugde. Album Shepherd’s Stories proglašen je za jedan od najboljih albuma u 2013. godini.na All About Jazz vebsajtu.

Poslednjih godina izučava konnakol, južnoindijsku umetnost izvođenja vokalne perkusije.

 

VASIL HADŽIMANOV, klavijature

Vasil Hadžimanov je srpski pijanista/klavijaturista nastanjen u Beogradu, i sin dvoje pevača pop ikona iz 60-ih i 70-ih, koji su još uvek aktivni: makedonske legende Zafira Hadžimanova i Senke Velentalić. Bivši student Muzičkog koledža „Berklee“, Vasil je snimao i nastupao sa imenima kao što su: Theodossi Spassov, Marko Đorđević, Dušan Jevtović, Toni Kitanovski, David Binney, Antonio Sanchez, Matt Garrison, Vlatko Stefanovski, Nigel Kennedy, Vlatko Stefanovski, David Gilmore.

 

Posted by & filed under UČESNICI GLAVNOG PROGRAM.

PETAK, 17. NOVEMBAR, 20 SATI

Srpsko narodno pozorište, velika sala

Felipe Salles, tenor i sopran saksofon

Mokhtar Samba, bubnjevi

Nenad Gajin, gitara

Vladimir Samardžić, bas gitara

 

 

FELIPE SALLES (Brazil/SAD), tenor i sopran saksofon

Rođen u Sao Paolu, Brazil, dr Felipe Salles je vanredni profesor jazz i afričko-američkih muzičkih studija Univerziteta Masačusets u Amherstu od 2010. godine. Kao aktivan muzičar u SAD-u od 1995, sarađivao je i snimao sa istaknutim jazz umetnicima među kojima su Randy Brecker, David Liebman, Lionel Loueke, George Russell, Gunther Schuller, Sam Rivers, Herb Pomeroy, Jerry Bergonzi, Jovino Santos Neto, Oscar Stagnaro, Duduka Da Fonseca, Maucha Adnet, Tony Lujan, Luciana Souza i Bob Moses. Gostovao je širom Evrope, Severne i Južne Amerike, Indije i Australije, kao prateći muzičar i kao vođa sopstvenih grupa.

Salles je dobitnik stipendije Fonda za umetnosti NALAC 2015, dobitnik stipendije francusko-američke razmene 2009-2010, i stipendista novih dela kamerne muzike: Grant programa stvaralaštva i prezentacije, koje sponzoriše Dobrotvorna fondacija Doris Duke 2005-2006. Zauzeo je prvo mesto na „Concurso SGAE de Jazz TETE MONTOLIU“, 2001. godine, sa svojom kompozicijom The Return of The Chromo Sapiens.

Kompozicije i aranžmane Felipea Sallesa izvodili su Metropole Orchestra, Cayuga Chamber Orchestra, Helsinki Philharmonic Violas, Meta4 String Quartet, Manhattan School of Music Jazz Orchestra, Manhattan School of Music Jazz Philharmonic Orchestra, New England Conservatory Jazz Orchestra i New England Conservatory Wind Ensemble, između ostalih.

Peti album Felipea Sallesa, Departure, za Capri/Tapestry etiketu, dobio je izvanredne kritike. U prikazu označenom sa četiri zvezdice, Downbeat Magazine naziva Felipeovu muziku „umešnim kompozicijama koje žongliraju intrigantnom složenošću sa živahnim ritmovima i bogatim bojama”. JazzTimes Magazine kaže: „Felipe Salles sjedinjuje organsko i umno na svom fascinantnom petom albumu, ulivajući u klasične modernističke crte živahne ritmove svoje brazilske postojbine.”

Njegov šesti album, Ugandan Suite (Tapestry), izvanredni jazz gitarista Lionel Loueke opisuje ovim rečima: „Ovo je jedno od najboljih progresivnih dela kakvo nisam čuo već dugi niz godina. Kakva odlična mešavina klasične, afričke i jazz muzike”. Oba CD-a su dospela na listu najboljih albuma godine časopisa DownBeat za 2013. i ponovo za 2014. godinu.

Dr. Salles je umetnik i kliničar proizvođača „D’Addario Woodwinds Select Reeds“ i „Andreas Eastman Saxophones“. Trenutno radi kao član ansambala New World Jazz Composers Octet, Kyle Saulnier’s Awakening Orchestra, Alex Alvear’s Mango Blue i La Clave Secreta Gonzala Graua (nominovan za Grammy nagradu).

 

MOHTAR SAMBA (Francuska), bubnjevi

Bubnjar i perkusionista marokansko-senegalskog porekla, Mokhtar Samba je svirao sa nekim od najprestižnijih muzičara, među kojima suJoe Zawinul, Jaco Pastorius, Youssou N’Dour, Mariah Carey, Patti Smith, Carlos Santana, ONG National French Jazz Orchestra, Carlinhos Brown, Eddy Louis, Jean Luc Ponty, Manu Dibango, da navedemo samo neke.

Od njegovog debija sa Hamsa Music do legendarnog Ultramarine (sa Etiennom M’Bappéom, Mariom Canongom i N’Guyenom Lêjem, između ostalih), Mokhtar se pokazao kao marljiv, energičan ali i inventivan istraživač. Od inovativne sonornosti do maštovitih miksova, Mokhtar pokazuje višestrani talenat za zapadnjačke hamonije, kao i za afričke ritmove i melodije Beduina. Njegova neumoljiva i dosledna potraga za „Muzičkim gralom“: muzikom bez granica. Takva je njegova sposobnost da oživi kulturno nasleđe na univerzalnom nivou koji se obraća svakoj duši.

Osobena mandanikanska inspiracija je zaštitni znak Mokhtartovog rada, što vodi poreklo od muzičkih iskustava saSalifom Keitaom, Kantom Manfilom, Ousmanom KouyatéomijemiCheikhom Tidiane Seckom. Ovde se prosvetljujući arpeggio instrumenta kora i opčinjavajuće melodije pustinjskih nomada spajaju sa jazz improvizacijama, a sve zajedno doprinosi opusu ovog izuzetnog bubnjara.

Senzacionalni solo album, Dounia, što znači svet na arapskom, Mokhtar izvodi uživo sa izuzetnim pevačem Wozom Kalijem (Xalam, Touré Kunda), basistom N’Doumbéom Djenguéom (Fémi Kuti) i večno nadahnutim Jean-Philippe Rykielom (Youssou N’Dour), da navedemo samo šačicu uglednih saradnika. Rezultat je vesela, plemenita muzika, prefinjene muzičke arhitekture koja dovodi do čiste emocije.

 

NENAD GAJIN (Srbija/Francuska), gitara

Fotografija: Vincent Le Gallic

Nenad Gajin je počeo da svira gitaru sa 11 godina, fasciniran muzikom Jeffa Becka i Erica Claptona. Stariji prijatelji su ga upoznali sa radom Joa Passa, Georga Bensona i Milesa Davisa koji su imali trajni uticaj na iskru njegove ljubavi prema jazz muzici. Tokom svojih profesionalnih početaka, odrastajući i razvijajući se kao muzičar na Balkanu, Nenad se susreo i svirao sa mnogim od najuticajnijih stvaralaca balkanske etno muzike, ali je učio i od strastvenih nepoznatih ciganskih muzičara. U svojoj rodnoj Jagodini svirao je sa bendovima Pure i Etiopia. Takođe je značajno iskustvo stekao svirajući sa legendarnim bubnjarem iz rock benda SMAK, Slobodanom Stojanovićem Kepom.

Njegova profesionalna karijera je dobila svoj uzlet kada je kao dvadesetogodišnjak pozvan da se pridruži najpriznatijem rock sastavu bivše Jugoslavije Zabranjenom pušenju, pod vođstvom čuvenog režisera Emira Kusturice. Tokom četiri godine sa Zabanjenim pušenjem snimljena je autorska muzika za tri filma a bend je bio na turnejama po Evropi, Kanadi, Južnoj Americi i Rusiji.

U isto vreme, započeo je i redovnu saradnju sa nekim od najtalentovanijih srpskih jazz muzičara kao što su Vasil Hadžimanov, Slobodan Trkulja, Dragan Ćalina…, ubrzo stekavši glas najupečatljivijeg mladog jazz gitariste. Jedan je od retkih umetnika koji je sledi sopstveni jasno određeni solistički put, a istovremeno je tražen kao saradnik drugih zvezda.

Kao stipendista „Total Guitar Magazine“, Nenad je proveo dve godine (2002-2004) na „London Guitar Institute“ učeći kod gitarista laina Scottai Shauna Baxtera, dobivši titulu „izuzetnog studenta godine“. Posle Londona, Nenad je proveo neko vreme u Los Anđelesu, gde je svirajući stekao značajno iskustvo.

Godine 2007. se preselio u Pariz, a posle samo dve godine, postao je jedan od najaktivnijih i najtraženijih gitarista u Francuskoj. Od tada sarađuje sa velikim internacionalnim umetnicima kao što su: Sylvain Luc,Mokhtar Samba, Bojan Z, Dave Douglas, Dominic Miller, Karim Ziad, Ibrahim Maalouf, Mayra Andrade, Malika Zarra, Hadrien Feraud, Guillaume Perret, Woz Kaly, Giovanni Hidalgo, Meddy Gerville, Linley Marthe, Damien Schmitt, i mnogi drugi…

Godine 2008. Nenad je objavio svoj prvi album KEC kao vođa benda, na kojem sviraju Bojan Z, Hadrien Feraud, Mokhtar Samba, Omar El Barkaoui, Marko Đorđević, Vasil Hadžimanov, Slobodan Trkulja, Vladimir Samardžić, Ištvan Mađarić, Aleksandar Banjac.

Trenutno radi na tri albuma, dva pod sopstvenim imenom, od kojih je jedan projekat dueta gitare i frule, dok je drugi akustični trio. Treći je novi projekat Soularity sa Vladimirom Samardžićem i Daliborom Dadom Marinkovićem.

 

VLADIMIR SAMARDŽIĆ (Srbija), bas gitara

Bas gitarista, kompozitor, muzički urednik i edukator, rođen u Novom Sadu. Diplomirao je na muzičkoj akademiji Berklee u Bostonu gde je dobio nagradu za posebne zasluge katedre za bas gitaru 1997. i BMG Jazz Award 1998. godine. Jedan je od zapaženijih basista u Srbiji i na prostoru bivše SFRJ.

Samouk, tek kao devetnaestogodišnjak počinje da svira bas, a već nakon četiri godine (1993.) dobija angažman u Plesnom orkestru Radio Novog Sada. Iste godine upoznaje Vasila Hadžimanova sa kojim ostvaruje dugogodišnju saradnju (do 2010.) u okviru koje sa VHBend-om snima četiri albuma za PGP RTS. Bio je član legendarnog rok sastava Smaku periodu od 1995. do 1997. i svirao na albumu „Bioskop Fox“ 1995. godine.

Sarađivao je sa orkestrima Mambo Stars i Balkanopolis, i sa Beogradskom filharmonijom, a višegodišnji je spoljni saradnik Novosadskog big benda. Bio je na čelu autorskog jazz kvinteta Pannonia Project (album „The Bridge” 2010.) i član world music trija Moraitika koji je izdao dva albuma.

Muzički umetnici sa kojima je nastupao i/ili snimao su Radomir Mihajlović Točak, Kornelije Kovač, Slobodan Trkulja, Slobodan Stojanović Kepa, Dado Topić, Vlado Georgiev, Željko Samardžić, kao i vokalne solistkinje Bisera Veletanlić, Teresa Kesovija, Brankica Vasić-Vasilisa, Aleksandra Radović, Frajle, Tijana Bogićević, Tanja Banjanin, Daria Hodnik i Jelena Tomašević sa kojom i dalje aktivno nastupa.

Sarađuje sa velikim brojem vrhunskih muzičara iz regiona i inostranstva od kojih su najznačajniji: Elvis Stanić, Ante Gelo, Dušan Jevtović, Nenad Gajin Coca, Dalibor Dado Marinković, Amar Češljar, Marko Đorđević, Bodan Arsovski, Tony Kitanovski, Laki Akoš, Teodosi Spasov, David Rhodes, Luis Bonilla, Sami Amiris, Sean McGowan, Felipe Salles, Mark Milan, Maxim Zetel.

Nastupao je na svim najvažnijim jazz festivalima u Srbiji i regionu, na velikom broju jazz i world music festivala u Evropi kao i na World Expo sajmu u Nagoji (Japan) 2005. godine sa Vasil Hadžimanov Band-om.

Dugi niz godina je aktivan i kao instruktor bas gitare, predavač na Bass Workshop javnim časovima kao i na većim muzičkim Jazz Master Class događajima (Pannonian Bridge, Novi Sad 2007-2008 i Jazz Ex-Tempore Opatija, 2006. i 2012. godine).

Od 2013. godine, muzički je urednik jazz programa Radio Novog Sada, RTV Vojvodine kao i član elektrik fusion kvarteta, Chewbakka 4, koji pored njega čine hrvatski muzičari gitarista Ante Gelo, klavijaturista Maasej Kovačević i bubnjar Dalibor Dado Marinković.

  1. godine započinje novi autorski projekat Soularity koji okuplja dugogodišnje prijatelje, gitaristu Nenada Gajina (Pariz) i bubnjara Dalibora Marinkovića (Zagreb).

 

Posted by & filed under UČESNICI GLAVNOG PROGRAM.

PETAK, 17. NOVEMBAR 2017.

Srpsko narodno pozorište, velika sala

 

Kurt Rosenwinkel, gitara

Dario Deidda, bas gitara

Marco Valeri, bubnjevi

 

 

 

KURT ROSENWINKEL

Kurt Rosenwinkel je američki jazz gitarista, kompozitor, bend lider, producent, pedagog i vlasnik izdavačke kuće Heartcore Records. Svetski je priznat kao jedan od najuticajnijih gitarista i kompozitora na prelazu XX u XXI vek. Prirodni je inovator, a njegova muzika duboko melodična i prijemčiva, najvišeg muzičkog nivoa.

Kurt Rosenwinkel je rođen u Filadelfiji 28. oktobra 1970. godine u muzičkoj porodici. Njegova majka je pijanista klasičnog obrazovanja i strasni ljubitelj muzike, a otac nadareni improvizator, samouki pijanista. Kao devetogodišnjak, Kurt je počeo da svira klavir, a odmah je počeo i da komponuje pesme i nikada nije prestao. U dvanaestoj godini je počeo da svira gitaru, i tokom detinjstva je svirao u raznim bendovima sa svojim prijateljima, velikom grupom klinaca koji su se svi na neki način bavili muzikom.

Tokom srednje škole, njegov muzički razvoj ga je odveo na filadelfijsku jazz scenu, gde je učestvovao u nedeljnim džem sešnima sa lokalnim majstorima, što znači, kad si u Filadefliji, sa svetskim jazz majstorima. Kurt je imao sreće da dobije priliku da iskusi jazz kao kulturološku muziku, duboki doživljaj zajednice i muzičku tradiciju Filadelfije, koja je povezana sa istorijom muzike na stvaran i životan način. Tako je Kurt postao jazz muzičar, iako su njegovi uzori dolazili i iz drugih muzičkih oblasti. Pored toga što je razvio dubok odnos prema tradicijama jazza sa svim njegovim raznovrsnim pokretima i erama, od bebopa preko post-bopa do električnog jazza, Kurt je takođe pravi ljubitelj rock muzike, hip-hopa, avangarde, svih formi klasične muzike, flamenka, i brazilske muzike.

Po završetku Muzičkog koledža Berklee, Kurt se pridružio bendovima Garija Burtona i Paula Motiana i preselio se

u Njujork 1991. godine. Tokom 1990-ih, Kurt je radio u tim bendovima stičući iskustvo od ovih značajnih starijih muzičara, uključujući i Joa Hendersona u čijem bendu je proveo neko vreme, a takođe je osnovao i svoj kvartet sa Markom Turnerom, Benom Streetom i Jeffom Ballardom. Ovaj kvartet, a posebno njegova saradnja sa Markom Turnerom, pomogli su mu da definiše kompozitorski i improvizatorski stil koji se smatra merilom njegove generacije, i koji je ostvario veliki uticaj na jazz scenu širom sveta.

Hemija i inovativnost

ove grupe može se čuti na Kurtovom albumu „The Next Step“ objavljenom 2001. godine za Verve Records, koji je naišao na odobravanje kritike širom sveta. Ovaj album se smatra jednim od klasičnih ploča jazz muzike na prelazu XX u XXI vek. Kurt je snimio četiri albuma za Verve, uključujući inovativan klasik koji se zove „Heartcore“, na kome je Kurt sam svirao većinu instrumenata i sam komponovao i

snimio muziku. Ovaj album se smatra inovativnom i stvaralačkom prekretnicom. U produkciji ovog albuma, pridružio mu se Q-tip, jedan od najznačajnijih muzičara hip-hopa, iz legendarne grupe „A Tribe Called Quest“. Njihov odnos se nastavio i rezultirao saradnjom na Q-tipovim albumima „Kamaal the Abstract“ (2006) i „The Renaissance“ (2008).

Kurt je napustio Verve Records posle all-star albuma pod nazivom „Deep Song“ na kome su svirali i Brad Mehldau, Joshua Redman, Larry Grenadier, Ali Jackson i Jeff Ballard. Zatim je potpisao ugovor sa kućom Word-of-Mouth Records, za koju je izdao četiri albuma: „The Remedy, Live at the Village Vanguard“, dupli album kvinteta sa autorskom muzikom, „Reflections“ – predivan i intiman trio album standarda, „Our Secret World“, na kojem je ostvarena divna saradnja sa OJM big bendom iz Portugala, sa razrađenim aranžmanima Kurtovih kompozicija, i konačno, najnoviji album pod nazivom „Star of Jupiter“, još jedan dupli album Kurtovog kvarteta u kojem sviraju Aaron Parks, Eric Revis i Justin Faulkner. Ovaj album je nazvan „instant klasikom“.

Godina 2016. je Kurtu donela mnoge promene. Prethodnih devet godina proveo je kao profesor na Jazz Institutu u Berlinu, pomažući mladim muzičarima da se razviju i dostignu veće muzičke visine. Početkom 2016. godine, Kurt je napustio ovo mesto i odlučio da svu svoju energiju koncentriše na stvaranje muzike. Istovremeno je odlučio da osnuje i pokrene Heartcore Records, izdavačku kuću posvećenu ne samo izdavanju njegove muzike, nego i iznalaženju i pružanju podrške muzičkoj umetnosti širom sveta. Prvo izdanje je album na kojem je Kurt radio proteklih deset godina. To je veliko delo i potpuno je drugačije od svega što je ikada uradio, iako u njemu ima neke familijarnosti  i mogu se prepoznati mnogi elementi njegove muzike. Album se zove „Caipi“, aluzija na brazilsko piće caipiriña. I na ovom albumu Kurt sam svira većinu instrumenata: bubnjeve, bas, klavir, klavijature, gitaru i perkusije, a na njemu i peva. Na albumu se pojavljuje nekoliko odličnih umetnika u kameo ulogama: Eric Clapton, Mark Turner i Pedro Martins, fenomenalni mladi muzičar iz Brazila. „Caipi“ je izašao 10. februara ove godine za Heartcore Records u saradnji sa RazDaz Records, etiketom čiji je vlasnik veliki izraelski basista i kompozitor Avishai Cohen. Heartcore Records i RazDaz su potpisali ugovor o saradnji koja predstavlja uzbudljivo udruživanje snaga ova dva umetnika. „Caipi“ je dostupan širom sveta i promoviše se na velikoj ovogodišnjoj turneji. Istovremeno, Kurt radi na kreativnim projektima i turnejama sledećih bendova:

Human Feel, čiji je Kurt redovni član već 25 godina. To je bend koji zajedno vode Kurt Rosenwinkel, Chris Speed, Andrew D’Angelo i Jim Black. Bend je izdao šest albuma i veoma je uticajan u okviru njujorške „downtown“ scene, a takođe i širom sveta; Bandit 65, novi trio pod zajedničkim vođstvom sa Timom Motzerom (gitara, elektronika, gitarski sint) i Gintasom Janusonisom (bubnjevi, elektronika). Ovaj bend istražuje unutrašnji i spoljašnji univerzum slobodnim improvizacijama i ima neverovatnu hemiju; Brian Blade Fellowship – Kurt je redovni član ove grupe i pojavljuje se na dva albuma: „Perceptual“ i „Season of Changes“; Orrin Evans Quartet – Kurt i Orrin su saradnju započeli prošle godine i otkrili muzičku kompatibilnost koja se već pokazala plodonosnom.

Kurt Rosenwinkel je u 48. godini već veteran sa mnogim klasičnim momentima iza sebe i značajnim inovacijama na gitari, izvrstan vođa benda i kompozitor, pa ipak se čini da je tek kročio u zrele godine svog kreativnog života. Budućnost je svetla, a još je svetlija kada umetnik odluči da bude svetionik nade.

Iz štampe:

New York Times: „Gospodin Rosenwinkel je oduvek bio jazz gitarista sjajne lirike i otmenog izlaganja.“

Chicago Tribune: „Muzika Kurta Rosenwinkela predstavlja budućnost jazz muzike – baš kao što je to nekada bio bebop.“

Eric Clapton: „Kurt Rosenwinkel je genije – zaista jeste.“ (UnCut Magazine, avgust 2014.)

Ottawa Citizen: „Rosenwinkelove kompozicije su interesantne i jedinstvene. Njegov zvuk kao instrumentaliste i pevača je jedinstven i neodoljiv… izveden sa pravom lirskom namerom.“

AllAboutJazz: „‘Star of Jupiter‘ je neosporni i potpuni savremeni klasik.“

 

DARIO DEIDDA

Dario Deidda je rođen u Italiji, u Salernu, 1968. godine. Dolazi iz porodice u kojoj je muzika oduvek igrala značajnu ulogu, od očevih roditelja, preko roditelja koji su oboje bili pijanisti, do njega i njegove braće. Počeo je kao šestogodišnjak na bubnjevima, ali se posle nekoliko godina zaljubio u bas i počeo ozbiljno da izučava muziku. Diplomirao je kontrabas na Konzervatorijumu u rodnom gradu, a zatim nastavio da usavršava svoje znanje na električnom basu i klaviru. Za sebe kaže da je “muzičar od 360 stepeni”, ali njegov muzički svet je jazz. Vrsni je poznavalac tradicionalnog jazza i američkih pesmarica, ali se probija prema savremenim jazz trendovima. Uprkos velikoj ljubavi prema kontrabasu, gradi sopstveni stil na električnom basu, izmamljujući uvažavanje bez obzira na činjenicu što ovaj instrument ne privlači puno pažnje u jazz muzici. I zaista, već nekoliko godina uglavnom koristi akustične i poluakustične instrumente da bi pronašao zaista jedinstveni zvuk. Radi kao slobodni umetnik i profesor širom Italije i sveta, a trenutno je basista u prestižnom ansamblu Kurt Rosenwinkel Standards Trio.

U Italiji je sarađivao sa sledećim muzičarima: M. Giammarco, U. Fiorentino, R. Gatto, D. Rea, P. Fresu, E. Rava, M. DeVito, P. Condorelli, A. Onorato, A. Salis, S. Bonafede, F. Zeppetella, J. Girotto, M. Urbani, S. Di Battista, E. Pieranunzi, G. Telesforo, R. Giuliani, F. Boltro, F. D’Andrea, A.Golino, T. De Piscopo , kao i sa poznatim vodećim italijanskim pop umetnicima.

Sarađivao je i sa sledećim američkim i evropskim umetnicima: M. Miller, G. Garzone. J. Bergonzi, G. Coleman, B. Golson, K. Lightsey, T. Harrell, M. Petrucciani, J. Moody, K. Rosenwinkel, D. Liebman, S. Grossman, J. Como, P. Sery, P. Erskine, F. Ambrosetti, Gil Evans Orchestra, L. Soloff, A. Sipiagin, J. Tain Watts, C. Stubblfield, L. Donaldson, B. Sidran, M. Garrison, C. Anderson, B. Lagrene, R . Brecker, B. Hart, D. Stryker, P. Bernstein, G. Hutchinson, A. Goldberg, L. Leathers, i drugim.

Snimio je, 2003. godine za Go Jazz (SAD), svoj prvi CD pod imenom „3 from the Ghetto“, sa Julianom O. Mazzariellom, Stephanom Huchardom i gostima, među kojima je bio i S. Di Battista. Svirao je na prvom solo albumu Clyda Stubbfielda, čuvenog bubnjara Jamesa Browna (Go Jazz). Od 1998. do 2003. godine, svirao je u bendovima i big bendovima Carla Andersona, a bio je i Juda u čuvenom mjuziklu „Jesus C. Superstar“.

Godine 1999. svirao je na turniji Daniele Pine, a od 2003. do 2007. godine bio je basista Fiorelle Mannoia, učestvujući u snimanju na njena poslednja četiri CD-a i dva video koncerta snimljena uživo.

Održao je brojne radionice širom Italije i sveta o tehnici basa i jazz improvizaciji, u raznim muzičkim školama, konzervatorijumima i univerzitetima, a takođe i na muzičkom koledžu Berklee u Bostonu 2006. godine.

Od 2004. godine, predaje električni jazz bas na Conservatorio di musica Giuseppe Martucci u Salernu. Njegovu muziku na portalima MySpace and Youtube prate i cene hiljade ljudi širom sveta. Od 2010. do 2017. godine osvojio je nagrade „JazzIt Awards“ (čuvenog časopisa „Jazz It“) kao najbolji jazz basista na električnom basu. Snimio je sa raznim muzičarima više od 60 CD izdanja.

 

MARCO VALERI

Marco Valeri, rođen u Rimu 1978. godine, jedan je od najistaknutijih bubnjara u Evropi. Njegov otac je bio bubnjar što mu je omogućilo da se približi muzici i bubnjevima kada je bio još dete. Ljubav prema jazz muzici rodila se prilično rano i uskoro je imao priliku da svira sa čuvenim umetnicima: George Garzone, Steve Grossman, Benny Golson, Dave Liebman, Eddie Henderson, Rick Margitza, Scott Hamilton, Eddie Gomez, stičući iskustvo i duboko poznavanje jazz tradicije. U proteklim godinama svirao je na nekim od najznačajnijih festivala širom sveta: Jazz in Marciac, Umbria Jazz, Tokyo jazz festival, Dubai jazz festival i na mnogim drugim. Aktivan je član Rosario Giuliani kvarteta, Flavio Boltro kvinteta, Nicola Conte Jazz Combo, Sarah McKenzie 4eta, i tokom godina nastupao je sa nekim od najboljih muzičara jazz scene danas: Jeremy Pelt, Danny Grissett, Dave Kikosky, Peter Bernstain, Rick Margitza, Kurt Rosenwinkel, Darryl Hall, Logan Richardson, Ruben Rogers i mnogi drugi.

 

Posted by & filed under UČESNICI GLAVNOG PROGRAM.

PETAK, 17. NOVEMBAR 2017.

Srpsko narodno pozorište, velika sala

 

Kekko Fornarelli, klavir

Federico Pecoraro, bas gitara

Dario Congedo, bubnjevi

 

 

 

KEKKO FORNARELLI

Pijanista, kompozitor i producent, rođen je kao Francesco Fornarelli u Bariju 1978. godine.

Sa četiri objavljena albuma i više od 200 veoma uspešnih  koncerata u 35 zemalja u Evropi, Aziji i Australiji u proteklih pet godina, Kekko Fornarelli je trenutno lider jednog od najcenjenijih jazz bendova u svetu. Razvio je jedinstven stil koji karakteriše težnja za stvaranjem muzike koja se i posmatra, ne samo sluša. Na osoben i ličan način priča priče, izražava emocije i oslikava situacije. Njegova muzika predstavlja meku kombinaciju modernih severnoevropskih ideja i neoklasičnog lirizma, propuštenu kroz njegov topli i izrazito lični mediteranski senzibilitet podneblja sa kojeg dolazi.

Reč umetnika:

„Volim da me muzika ponese. Ja sam oruđe u njenim rukama, ali istovremeno mi muzika omogućava da izrazim svoj život autentičnim jezikom sačinjenim od ćelija, mišića, emocija, jezikom koji je sposoban da prevede i moje tišine. Moja radoznalost predstavlja neprekidno putovanje, koje me nosi izvan oblika, iznenađujući moj dah svaki put na drugačiji način, uvek vredno življenja i pričanja.“

Reči kritičara:

„Fornarellijeva muzika ima sveden, pa ipak privlačan stil koji se napaja iz njegovih klasičnih korena, sa uzorima od popa do trip-hopa i gospela.“ Alison Gunn, Financial Times

„Neverovatno lično i introspektivno izdanje koje, brilijantnošću Kekkovih harmonijskih stavova, odvodi čoveka na mesta koja mogu da vam dotaknu srce i zapale glavu, često istovremeno. Italija je pravi zlatni rudnik improvizovane muzike. Kekko Fornarelli je majstor, ali pre svega, on je ipak umetnik.“ Brent Black, criticaljazz.com

„Ne mogu da prestanem da slušam taj CD: mešavina romantične klasične muzike, modernog jazza i plesnih ritmova 21. veka, koji italijanski trio svira iz srca.“ Alison Bentley, London Jazz Blog

„Posle 10 minuta, postalo je jasno da ova otmena trojka ima da ispriča veoma raznolike priče […] Bilo je očigledno zašto ovaj čvrsti, promišljeni i organski uzbudljiv novi trio osvaja pohvale širom Evrope.“ John Fordham, The Guardian

 

FEDERICO PECORARO

Federico Pecoraro je rođen u Šlirenu (Švajcarska) 26. septembra 1994. godine, od italijanskih roditelja. Ubrzo pošto su se preselili u svoju postojbinu Leče, Italija (Apulija), kao petogodišnjak, Federico je počeo da svira bubnjeve. Sa 10 godina se prebacio na bas, koji je svirao sa muzičarima u regionu. Bio je samouk, ali se septembra 2015. godine. upisao na jazz odsek Konzervatorijuma „Koninklijk“, gde je još uvek student. Upravo je ovde upoznao Daniela Jonkersa i Damiena Denga.
Federico trenutno živi, radi i studira u Briselu. Član je belgijskih bendova Oyster Node, Glü i Soul T.
Od novembra 2016. godine član je trija Kekka Fornarellija, zajedno sa bubjarem Dariom Congedom. Trio je snimio album (ABATON) koji će izaći na jesen 2017. godine, za čim će uslediti turneja.
Od 2015. do 2017. godine je svirao bas i sa Carolinom Bubbico, kao zamena za Lucu Alemanna.
Federico nije aktivan samo kao član drugih muzulara bendova (??), nego ima i sopstvene projekte. Prvi je MYNAH, trio koji je 2013. pokrenuo sa italijanskim muzičarima, gitaristom Gabrielom di Francom i bubnjarem Antoniom De Donnom. Ovaj trio je u martu 2016. godine izdao svoj prvi album INTRO (koji je dostupan na portalima Spotify i Itunes), posle čega su usledile dve evropske turneje, na proleće i jesen 2016. godine. Trenutno rade na sledećem albumu i planiraju turneju.
U oktobru 2015. godine, sa gitaristom Gabrielom di Francom, belgijskim klavijaturistom Geronimom de Halleauxom i belgijskim bubnjarem Mathieuom Grillmom, pokrenuo je „groovy“ kvartet pod nazivom RUBIKS, koji posebnu pažnju poklanja savremenim dešavanjima u svetu muzike. Svirali su na nekoliko mesta u Belgiji kao što su Cellule133, Brussels Jazz Marathon, Volta Session, itd. RUBIKS planira da snimi svoj prvi album 2017. godine.
U novembru 2016, Andrea Rossetti, pijanista iz Lečea, predložio je Federicu da zajedno osnuju kvartet. Zatim su zajedno napisali i aranžirali sve melodije. Kvartet se zove SWITCH, a trenutno rade na svom prvom albumu zajedno sa bubnjarem Giuliom Roccom (ITA) i trubačem Marcom Puzzellom (ITA).
U januaru 2017. godine, sa svojim prijateljem, mađarskim gitaristom Gáborom Ladányijem, osnovao je tradicionalni jazz kvartet pod imenom SELCOUTH. Druga dva člana benda su bubnjar Józsi Baki (HU) i trubač Bence Táborszki (HU). Ova grupa je dve nedelje gostovala po Mađarskoj i Austriji.

 

DARIO CONGEDO

Osnovne studije završio je 2005. godine na Muzičkom konzervatorijumu „Tito Schipa‟ u Lečeu. Zatim je, 2009. godine, stekao diplomu mastera muzike cum laude sa specijalizacijom iz kamerne muzike, ostvarivši savršeni rezultat od 110/110. Studirao je bubnjeve sa: Maurizijom dei Lazzarettijem, Fabriziom Sferraomijem i Alessiom Ricciom. U Njujorku je studirao sa muzičarima kao što su: John Riley, Matt Wilson, Jonathan Blake, Jim Black, Ernesto Simpson i Vince Cherico. Jazz je izučavao i na Estonskoj akademiji za muziku i teatar 2009. godine.
Kao solista, dobio je brojne nagrade: pobedio je na međunarodnom takmičenju „Naco Memorial Percfest International Competition‟ 2008. godine; osvojio je drugo mesto u svojoj kategoriji na međunarodnom festivalu „Percussion Days International Festival‟ u Fermu 2006, a osvojio je i prvo mesto kao najbolji muzičar na sedmom nacionalnom takmičenju „New Generation Competition‟ u Kastelfidardu, aprila 2005. godine.

Svirao je i snimao sa umetnicima kao što su: Gianluca Petrella, Flavio Boltro, Rob Mazurek, Javer Girotto, Nguyen Le, Fabrizio Bosso, Marco Tamburini, Rosalia de Souza, Gegè Telesforo, Francesco Bearzatti, Nicola Conte, Lindsey Webster, Enrico Zanisi, Claudio Filippini, Tino Tracanna, Paolo Belli, Antonella Ruggiero, Renato D’Aiello, Rocco Zifarelli, Cheryl Porter, Arnaldo Vacca, Massimo Carrano, Gilson Silveira, Giovanni Imparato, Fabio Zeppetella, Nailah Porter, Jaques Mauger, Gaetano Partipilo, Arthur Miles, i sa bendom Canzoniere Grecanico Salentino.

Sarađivao je sa mnogim dirigentima, kao što su: Louis Bacalov, Beppe Vessicchio, Monsignor Marco Frisina, Fulvio Creux i sa Orchestrom della fondazione I.C.O Tito Schipa di Lecce.

Učestvovao je na brojnim festivalima u Italiji: Umbria Jazz Winter, Blue Note (Milano), Ravello Festival, Teano Jazz, Bari in Jazz; u Velikoj Britaniji: Ronnie Scott’s Main Show, Pizza Express Jazz Club Soho, Edimburgh jazz festival, Glasgow jazz festival; u Nemačkoj: Wolfsburgh festival, Aalen Jazz Festival; u Australiji: Melbourne Jazz festival, Sidney Jazz Festival; u Rusiji: Ufa jazz club, International Muzenergo Festival u Ukrajini: Odessa jazz festival, Jazz Bez, Vynnitsia Jazz festival, u Maleziji:  Penang jazz festival, Kotakinabalu jezz Fest i drugim mestima: Porgy & Bess (Vienna), JazzPote (Thionville), Sounds jazz club (Bruxelles), Brno Jazz Festival, Bansco Jazz Festival (Bugarska), Jamboree jazz club (Španija), Kolkata Jazz Festival ( INDIJA) i Jarasum International Jazz Festival (Južna Koreja).

Posted by & filed under UČESNICI GLAVNOG PROGRAM.

SUBOTA 18. NOVEMBAR, 20 SATI

Srpsko narodno pozorište, velika sala

Billy Cobham, drums

Michael Mondesir, bass

Steve Hamilton, keyboards

Camelia Ben Naceur, keyboards

Emilio Garcia, guitar

 

 

 

BILLY COBHAM

Još od svog proboja početkom 1970-ih – kao osnivački član Mahavishnu Orchestra, i kao bubnjar/vođa benda čije su ploče (kao što je Spectrum) i moćni, složeni stil sviranja imali veliki uticaj na tokove jazz i jazz-fussion muzike – Billy Cobham nastavlja svoje neumorno muzičko istraživanje.

Po rođenju Panamac, odrastao u Njujorku, a stanovnik Švajcarske već više od 25 godina, Cobham, uvek proširujući i produbljujući, sledi svoje promišljanje sveta ne samo kao majstorski bubnjar i perkusionista, nego i kao kompozitor, pedagog i kliničar koji služiputem muzikesve vreme neprekidno proširujući svoj lični stvaralački izraz.

Cobhamova najnovija ploča, Fruit from the Loom– objavljena u aprilu 2008. godineza njegovu etiketu, Creative MultiMedia Concepts, Inc. (CMMC) – adekvatno predstavlja njegove korene i njegove puteve. On reprizira svoje dve najpoznatije kompozicije iz 70-ih, „Spectrum“i„Crosswinds“,uključujući violinu na prvoj i stil pen na drugoj. „Oduvek sam smatrao da je teško usredsrediti se na jedan pravac u muzici“, kaže Cobham, „tako da sam se prepustio tome da projektujem svoje ideje i misli kroz muzički kaleidoskop, od latino do rock i jazz muzike. Ova verzija numere „Spectrum“predstavlja zavet toj ideji.“

Na novom CD-u, koristi i gudački kvartet (na numeri„Faia“) i ansambl perkusionista – gde Cobham lično svira sve delove na numeri „Samba du Militairestrasse“sa prijateljima iz Nigerije koji su mu se pridružili na „Thoughts from Okuta“. Doživljaji sa putovanja po Brazilu otelotvoreni su u „Eggshells Still on My Head“i„Florianapolis“, dok ostrva Bokas del Toro nedaleko od istočne obale Paname – koje Cobham opisuje kao mesto gde „mu je lako da se opusti i generalno napuni baterije“ – predstavljaju inspiraciju za veselu melodiju „Sweet Bocas“.

Fruit from the Loom, posvećen sećanju na Cobhamove roditelje Williama i Ivy, karakteriše podrška dugogodišnjih kolega među kojima su klavijaturista Brian Auger, basistiVictor BaileyiStefan Rademacher, saksofonista Ernie Watts, gitaristiDean BrowniJean-Marie Ecay, i, na stil penu, Junior Gill.

Cobham je takođe i centralni lik novog devedesetominutnog dokumentarnog filma režisera Mike Kaurismäkija pod nazivomSonic Mirror. Nastanak filma datira iz 2001. godine, kada je Kaurismäki došao kod ovog bubnjara sa idejom da napravi portret njegovog života i vremena. „Konačno smo odlučili na napravimo film o Billiju i nekim od njegovih projekata, sa fokusom na ritam i muziku kao svojevrsnoj komunikaciji i univerzalnom jeziku.“

Za Cobhama, temnin „zvučna ogledala“označava „odraz zvuka koji se odbija od svega što doživljavam, ili svega što neko doživljava, u muzici. To je skoro kao parabolična radio antena, gde svi radio signali ulaze, obrađuju se, i vraćaju prezenteru.“

Film, koji se odigrava u Švajcaskoj, Njujorku, Salvadoru (Brazil) i Helsinkiju (Finska) i koji je izašao u aprilu 2007, prikazan je na festivalima u Minhenu i Kelnu, Nemačka; Rio de Žaneiru i Sao Paolu, Brazil; Pusanu, Južna Koreja; Hihonu, Španija; Adelejdu, Australija; Gvadalahari, Meksiko; i Buenos Ajresu, Argentina. Takođe je pušten na Fancusko tržište. Trenutno se radi na izdanju na nekoliko DVD-a, sa fokusom na koncert u Finskoj sa muzičarima kao što su Randy Brecker; Malê Debalê, a Bahian bloco afro; Glarus koncert (sa švajcarskim muzičarima i jodlačkim horom); Okuta PercussioniAutistics; iOkuta Percussionkoncert.

The Hollywood Reporter“opisuje filmSonic Mirrorkao„wold music dokumentarac dobreatmosfere koji ima potencijal da postane sledećiBuena Vista Social Club.“Ali za Cobhama, više suštinski, „on potvrđuje vrednost muzike kao značajnog faktora u svetu. Ako se koristi za više dobro, ona može biti moćan saveznik.“

Billy Cobham je rođen u Kolonu, Panama, 16. maja 1944. godine.Porodica se preselila u SAD u zimu ’47, prvo se nastanivši u Harlemu a zatim u Bedford-Stajvesent kvartuu Bruklinu. „Muzika me okruživala sa svih strana“, priseća se. „Prvenstveno ili latino muzika – folclórico ili típico, kako je zovu u Panami – ili jazz“.

Cobham, koji je svoj prvi plaćeni nastup imaosa osam godina, zahvaljujući ocu pijanisti, oštrio je svoje bubnjarske zube kao član ansambla bubnjeva i vojne trube St. Catherine’s Queensmen, u Sent Olbansu, Kvins. Posle toga pohađa čuvenu njujoršku Višu školu za muziku i umetnost, gde je studirao muzičku teoriju i tehniku bubnjeva pored nekih od velikih muzičkih legendi današnjice među kojima su trubač Jimmy Owens, basistaEddie Gomez i pijanistaLarry Willis. U to vreme, „jazz je bio pomalo van granica za studente dok je pedagoški establišment preferirao klasičnu muziku. Tako da su naravno studenti žudeli da se povežu sa jazz umetnicima na svaki mogući način, bilo slučajnim susretima na školskim predavanjima ili preko LP ploča koje su mogli da proučavaju i na kraju oponašaju“.

Posle vojne službe, tokom koje je svirao u Vojnom orkestru SAD kao perkusionista (1965-68), Cobham je počeo da radi sa bendom Horaca Silvera. (Za vreme evropske turneje sa Silverom 1968. godine postao je jedan od prvih perkusionista, zajedno sa Maxom Roachom iTonijem Williamsom, koji koriste elektronski kontroler bubanjeva komapnije Meazzi Drum Company iz Milana.) Takođe je nastupao sa Stanlijem TurrentinomiShirley Scott, i snimao sa Georgom Bensonom.

Godine 1969, Cobham je bio suosnivač fusion grupeDreams, u kojoj su svirali muzičariRandy Brecker, Michael Brecker, John Abercrombie, Don Grolnick, Barry Rodgers iWill Lee. Naredne godine stigao je poziv da se pridruži grupi Milesa Davisa, te je dao svoj doprinos na četiri ključna albuma ovog trubača, uključujućiBitches Brew (gde je sarađivao sa gitaristom Johnom McLaughlinom) iTribute to Jack Johnson.

Mahavishnu Orchestraje osnovao McLaughlin 1971. saCobhamom, Janom Hammerom, Jerrijem Goodmanom iRickom Lairdom. Objavili su tri veoma priznata albuma (počev od Inner Mounting Flame) pre nego što se bend raspao i Cobham odlučio da pokrene solo karijeru sa pločom Spectrum, jednim od ključnih albuma jazz-rock ere.

Tokom 1970-ihi ’80-ih, snimao je redovno kao vođa za kuće Atlantic, CBS, Elektra i GRP, sarađujući sa umetnicima raznih profila od Georga Duka, Johna Scofielda iTonija Williamsado Jacka BrucaiGrateful Dead, kako na bini tako i u studiju.

Cobhama je 1992. godine angažovao UNICEF da radi sa autističnim vanbolničkim pacijentima i decom ulica Santosa (u okolini Sao Paola), Brazil, u višegodišnjem muzičkom projektu. „Deca ulice su zapala u moj delokrug skoro slučajno, pošto to nije bilo uključeno u moj originalni mandat“, kaže. „Ali progonjen nezaobilaznom senkom tolikog broja malih ličnosti sa velikim srcima i tako mnogo vremena u promišljanju života bez roditeljskog usmeravanja, bilo je neizbežno da se nađem u situaciji da radim sa njima – nekim od najbistrijih umova koji skrivaju sirovi talenat koje sam imao priliku da vidim do današnjeg dana. Šteta je velika što mnogi od njih nikada neće imati priliku da koriste svoj dar“.

Godine 1993, Cobham je nastupao, snimao i producirao nafestivalu WOMAD (World of Music, Arts and Dance) sa Peterom Gabrielom, nigerijskim ansamblom Okuta Percussion, iFarafinom iz Burkine Faso. (Njegova saradnja sa festivalom WOMAD traje i danas: tokom proteklnih nekoliko godina vodio je radionice tehnike izvođenja na univerzitetu „University of Bath Spa“u Engleskoj, i sada je Zvanični pokrovitelj festivala WOMAD u Batu.)

Među drugim ključnim momentima devedesetih su turneje i snimanje sa grupamaJazz Is Dead, Paradox, Nordic, iLondonskimjazz orkestrom; kao i razvoj edicije Conundrum, čiji naslovi su koncipirani po principu Muzika-minus-jedan,što omogućava sviranje uz snimak na određenim instrumentima. (Knjige za bubnjeve, klavir, limene duvačke instrumente, drvene duvačke instrumente i gitaru su dostupne preko izdavačke kuće Alfred Music Publications u saradnji sa Rhythmatix Music, Ltd.)

Do početka prve decenije novog milenijuma, Cobham je predstavio serijal „The Art of Jazz“, snimajući i gostujući prvo sa grupom Art of 3 (Kenny Barron, Ron Carter), zatim Art of 4 (Carter, Donald Harrison, James Williams) iArt of 5 (Harrison, Guy Barker, Eric Reed or Julian Joseph, Orlando Le Fleming). Takođe je sarađivao i sa bendomCulture Mix (koji je predstavio stil pen izvođačaJuniora Gilla), snimivši dva albuma sa njima za etiketu CMMC (distribucija preko kuće In and Out Records), a 2003. godineponovo je pokrenuo Spectrum kao bend koji se vraća muzici tog albuma žanrovskog temeljca.

Cobham planira da snimi drugi deo albuma Fruit from the Loomovog leta, sa muzičarima kao što suDean Brown, JM Ecay, Tom Coster, Cristophe Cravero, Victor Bailey, Ernie Watts, Mike Mainieri, Junior Gill, Michael Rodriguez, Mike Mondesir, Marco Lobo, Marshall Gilkes iPhilippe Chayeb nalaze semeđu onima koji će se naći u ekipi.

Aktuelna saradnja sa kubanskom grupom Aseretraje od njihog prvog zajedničkog nastupa na festivalu WOMAD u Redingu 2002. godine.Novi CD, De Cuba y de Panamá, treba da izađe na leto 2008. godine,dok je DVD, A Latin Soul, u režiji Johna Hollisaveć objavljen. Taj paket sadrži snimak koncerta uživo, dva dokumentarna filma i bonus CD sa numerama snimljenim uživo i u studiju. Cobham iAsereće održati turneju po Velikoj Britaniji ove jeseni.

Veoma, veoma mi je interesantno da čujem ovu muziku i sviram muziku kao Mahavishnu Orchestraili čak saJackom Brucom, ali moj pristup je suštinski isti“, primećuje bubnjar. „Ima latino korene i to me na neki način izdvaja od svih drugih.“

Muzika će svetu reći ko ste, na osnovu onoga što prezentujete i kako ga prezentujete. Putem ovog medija nema laganja.“

I tako se uhvatim kako ponovo pokušavam da povežem tačkice, da učim. Odnos sa grupom Asere i muzika koju zajedno stvaramo pomažu mi da se povežem. Ponovo uspostavljam veze sa svojim korenima u Panami da bih bolje sagledao budućnost kroz ovaj jasniji pogled na moju prošlost“.

I, kao što je to slučaj sa svakim umetničkim poduhvatom, ono lično postaje univerzalno, a Billy Cobhamovo najnovije muzičko putovanje u prošlost, svojim počecima, podeliće na zadovoljstvo slušalaca širom sveta.

Godine 2011, Cobham je počeo da daje časove bubnjeva preko interneta u okviru škole„The Jazz and Fusion Drum School“.

Godine 2013, Cobham je proslavio četrdesetogodišnjicu izdanja CD-a Spectrum turnejom po SAD, Kanadi i Evropisa grupomSpectrum 40 Band. Iste godine, izdavačka kuća Purple Pyramid Records je objavila dupli CDBilly Cobham Compass Point, sa do tada neobjavljenim materijalom snimljenim uživo u hotelu Compass Point na Bahamima 1997. godine.

Početak 2014. godineoznačio je objavljivanje dugo iščekivanog albumaTales from the Skeleton Coast, koji predstavlja treći nastavak četiri ploče koje su nastale u spomen i slavu  Cobhamove majke i oca, koji su oboje bili muzičari.

Cobham nastavlja da razvija svoj genijalni serijal Extended Works, inovativano istraživanje muzičara koje će se oblikovati u saradnji sa lokalnim jazz orkestrima širom sveta. Ovaj izvođački serijal će doneti njegov materijal, koji je naišao na pohvale kritike i široko uvažavanje, na orkestarsku jazz scenu, gde će svoju bogatu muzičku istoriju podeliti sa raznovrsnom publikom širom sveta.

Na leto 2014, Cobham je objavio CD snimaka uživo sa slavnih turneja Spectrum 40prethodne godine, koje su opčinile publiku šriom sveta obeležavajući četrdesetu godišnjicu CD-aSpectrum, albuma temeljcajazz-fusion žanra.

 

 

 

Posted by & filed under UČESNICI GLAVNOG PROGRAM.

SUBOTA, 18. NOVEMBAR 2017.

Srpsko narodno pozorište, velika sala

Antonio Farao’, klavir

Martin Gjakonovski, kontrabas

Vladimir Kostadinović, bubnjevi

 

 

ANTONIO FARAO’

Antonio Faraò je pijanista neuobičajene veštine. Karijerom koja obuhvata tridesetogodišnji period, ostvario je svoj potencijal i dokazao se kao jedan od najcenjenijih jazz pijanista na internacionalnoj sceni. Sarađivao je ili uživo nastupao sa brojnim velikim jazz muzičarima: Joe Lovano, Jack Dejohnette, Bireli Lagrène, Al Jarreau, Wayne Shorter, Marcus Miller, Franco Ambrosetti, Daniel Humair, Gary Bartz, Lee Konitz, Steve Grossman, Christian Mc Bride, Chico Freeman, Miroslav Vitous, John Abercrombie, Richard Galliano, Toots Thielemans, Dave Liebman, Didier Lockwood, Benny Golson, Johnny Griffin, George Garzone, Cecil Mc Bee…

Aprila 2015. godine Antonio Faraò je pozvan da se pridruži „All Star Global“ koncertu UNESCO-a u Parizu, povodom obeležavanja Međunarodnog dana jazza (International Jazz Day), zajedno sa umetnicima među kojima su bili Herbie Hancock, Wayne Shorter, Dee Dee Bridgewater, Marcus Miller, Al Jarreau i mnogi drugi.

Od 2015. godine Antonio je umetnički direktor prestižnog jazz festivala „UnoJazz Sanremo“.

Na njegovom najnovijem albumu „Eklektik“, koji je nedavno izašao za izdavačku kuću „Warner Music“, mogu se čuti fantastični gosti kao što su Snoop Dogg, Marcus Miller, Robert Davi i mnogi drugi.

Herbie Hancock kaže:„Ne dešava mi se često da me album nekog muzičara tako iznenadi. Oduševio sam se kada sam prvi put čuo Antonija Faraoa na jednom od njegovih novijih CD-a.

Zapanjio sam se kako sam duboko u sebi osetio ovaj album. Bilo je tako mnogo topline, ubedljivosti i snage u njegovom sviranju. Odmah me je privukla njegova harmonijska koncepcija, veselost njegovih swing ritmova i swing osećaja i elegancija i genijalnost njegovih melodijskih improvizacijskih deonica. Antonio nije samo dobar, nego odličan pijanista.“ 

 

MARTIN GJAKONOVSKI


Rođen je u Skoplju, Makedonija, u porodici jazz muzičara. Otac mu je bio osnivač i dirigent Makedonskog radio jazz big benda, a majka jazz pevačica. Martin je počeo da svira klasični kontrabas sa 14 godina, ali uskoro se budi njegova velika ljubav prema jazz muzici te osniva svoj prvi bend, Trio Spato. Vrata internacionalne jazz scene su mu se otvorila u vidu radionce sa Coltrainovim basistom Reggijem Workmanom u Grožnjanu, Hrvatska (1990). Godine 1991. seli se u Keln, Nemačka, gde studira bas na Kelnskoj muzičkoj akademiji.

U godinama posle završetka studija postao je jedan od najtraženijih i najsvestranijih basista u Nemačkoj, koji svira sa muzičarima kao što su: Duško Gojković, Paul Shigihara, Ferenc Snetberger, David Friedman, Lee Konitz, Atilla Zoller, Don Friedman, Pete Yellin, Matt Wilson, Tony Lakatoš, Ingrid Jensen, Andy Middleton, Kenny Wheeler, Kenny Werner, Charlie Mariano, Greg Hopkins, Don Menza, itd.

 

VLADIMIR KOSTADINOVIĆ


Vladimir Kostadinović je nagrađivani bubnjar (Tuscia in Jazz 2008, takmičenje Jimmy Woode), kompozitor i aranžer. Započeo je svoje muzičko obrazovanje kao sedmogodišnjak, kada je počeo da uči klasičnu harmoniku. U jedanaestoj godini počinje da svira bubnjeve, kada je dobio svoj prvi komplet bubnjeva od brata Srđana. Vladimir zauzima visoko mesto među bubnjarima koji su dovoljno vešti i imaju dovoljno znanja da mogu da sviraju različite muzičke stilove, u bendovima drugih muzičara ili kao vođa benda. U avgustu 2009. pozvan je da nastupi sa majstorom klavijaturistom Tonijem Monacom. U to vreme Vladimir je osnovao i sopstveni kvartet, u kojem sviraju Jimmy Greene, Danny Grissett i Matt Brewer, koji svira njegove autorske kompozicije.

Imao je tu čast da deli binu sa muzičarima kao što su: Antonio Farao, Jimmy Greene, Gregory Porter, Vincent Herring, Johnny O’Neal, Tony Monaco, Danny Grissett, Vicente Archer, Matt Brewer, Benito Gonzales, Donald Smith, Kiyoshi Kitagawa, Tivon Scott Pennicott, Ben Flocks, Mansur Scott, Joel Holmes, Alegre Correa, Andy Middleton, Chris Jefferson, Rob Bargad, Jonathan Powell, Martin Djakonovski, Duško Gojković, Eddi Palermo, Flavio Boltro, Max Grosch, Stjepko Gut, Renato Chicco, Fritz Pauer…

 

 

Posted by & filed under UČESNICI GLAVNOG PROGRAM.

SUBOTA, 18. NOVEMBAR

Srpsko narodno pozorište, velika sala

 

Trube: Dragoslav Fredi Stanisavljeić, Marko Đorđević, Vladimir Krnetić, Nemanja Banović

Tromboni: Nemanja Zlatarev, Kosta Vukašinović, Miloš Radonjić, Ivan Platner

SaksofoniMaksim Kočetov, Ljubiša Paunić, Kristijan Mlačak, Aleksandar Jaćimović, Bojan Cvetinov

Ritam sekcijaIvan Aeleksijević, klavir, Goran Potić, gitara, Milan Pavković, kontrabas, Petar Radmilović, bubnjevi, Miloš Grbatinić, bubnjevi

DirigentIvan Ilić

Muzički producent: Tihomir Jakšić

Oganizator: Milan Brkić

Odgovorni urednik: Dragoslav Fredi Stanisavljević

 

Rođen i odrastao u Švajcarskoj, Samjuel Blazer je godinama živeo u Njujorku pre nego što se preselio u Berlin, gde i danas živi. Od kada je debitovao 2007. god. sa albumom „7th Heaven“, Blazer se razvio od strejt hard bapera do inovativnog svirača, kompozitora i bendlidera, čije su improvizacione sposobnosti hvalili mediji širom sveta.

Upisao se na lokalni konzervatorijum gde je diplomirao 2002. godine, nakon što je, 2000. godine, osvojio prestižnu nagradu „Benny Golson“. Učešće u „Vienna Art Orchestra“ i „European Radio Big Band“ dovelo je do dobijanja Fulbrajtove stipendije za studije u Sjedinjenim Američkim Državama. Kasnije, 2006. godine, osvojio je nagradu „J. J. Johnson“.

U svojoj do sada relativno kratkoj karijeri Blazer je već nastupao i sarađivao sa eminentnim muzičarima kao Pjer Favr, Hal Galper, Džon Holenbek, Fransoa Ule, producentom Robertom Sadinom (dobitnikom Gremi nagrade).

Big bend Radio televizije Srbije i Samjuel Blazer predstavljaju projekat pod nazivom „Alvarel“.

Originalne kompozicije i aranžmani predstavljaju jedinstveni opus i potpuno novi stilski zaokret u radu našeg ansambla.

Novi CD Big Bend-a u izdanju PGP RTS, predstavlja uvod u godinu jubileja i 70-godina od osnivanja orkestra (1948-2018).

 

Big Bend RTS je osnovan 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beogradau formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar (Big Bend).

Dugi niz godina, orkestarsu predvodili eminentni dirigenti, kompozitori i aranžeri: Mladen „Bobi“ Guteša, Vojislav „Bubiša“ Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje „Mića“ Marković, Duško Gojković i Stjepko Gut.

Tokom rada i stvaranja orkestar je dobio izuzetne nagrade i priznanja.

Na Džez Festivalu u Žuan Le Penu 1960.godine naš ansambl je osvojio prvu nagradu. Posle svoje prve turneje 1957.godine, orkestar je nastupao na poznatim svetskim festivalima (Telaviv, Montre, Marsej, Solun, Minhen), na nekoliko UNICEF koncerata (Beograd, Pariz, Ženeva) i uvek sa izuzetnim uspehom i vrlo pohvalnim kritikama.

Tokom godina, sa orkestrom su nastupale najveća svetska imena džez muzike kao što su: Klark Teri, Beni Golson, Džoni Grifin, Majnard Ferguson, Toni Skot, Džerom Ričardson, Erni Vilkins, Alvin Kvin, Redži Džonson, Edi Henderson, Henk Mobli, Džon Hendriks, Roj Harguv, Bred Lili, Dajana Šur, Don Menza, Stiv Ture, Roni Kjuber, Rendi Breker,Džon Fedis, Čak Findli… a takođe i zvezde svetskog šou biznisa kao što su: Rej Čarls, Deni Kej, Džozefina Bejker, Mirej Matje, Enriko Masias, Frida Lingstad(ABBA) itd…

Od diskografije bi izdvojili studijske albume:„Džez orkestar Radio Beograda 1948-1978“, „Muzika moje mladosti“, Stjepko Gut & Big Bend RTS „Afro Balkanske skice“, „Vili Johans i Big Bend Radio Beograda“, „Big Bend Radio Beograda – 75 godina Radio Beograda“, „Karavan“,  „Its tajm for Džez“, „Svit Lav“ , Duško Gojković & Big Bend RTS „Latin Haze“, Big Bend RTS „Balkan Soul“…

Orkestar je iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su danas poznati i priznati u svetu (Mile Pavlović, Bora Roković, Duško Gojković, Lala Kovačev, Stjepko Gut).

 

SAMUELBLASER

U trenutku kada u svetu ima više muzičara koji se trude da ih čuju više nego ikada ranije, retki biseri kao što je Samuel Blaser deluju, paradoksalno, kao da su se uzdigli iznad toga. Sa albumom „As the Sea“, koji je usledio posle njegovog debija „Boundless“ za izdavačku kuću Hatologyiz 2011. godine, na kojem svira isti multinacionalni, transatlantski kvartet (francuski gitarista Marc Ducret, švajcarski basista Bänz Oester iamerički bubnjar Gerald Cleaver), Blaser je već dostigao nesvakidašnju istaknuto mesto kao jedan od najelegantnijih trombonista svoje generacije nesporne virtuoznosti koji je neumorno zagledan u budućnost.

Od svog debija kao vođa benda „7th Heaven (Between the Lines)“ iz 2007, Blaser je rastao skoro neverovatnom brzinom, od mejnstrim hard boppera u svojim srednjim dvadesetim do inovativnog izvođača slobodnog stila i večno istražujućeg kompozitora i vođe benda u ranim tridesetim, čija je improvizatorska snaga dobila pohvale od izvora kao što su Audiophile Audition, koji za Blaserovu muziku kaže da nastanjuje„područje ambijentalnog/slobodnog jazza koji poseduje dubinu vizije i jasnoću u otkrivanju muzičke zrelosti koja prevazilazi Blazerove skoro tri decenije života.“

Rođen i odrastao u Šo de Fonu, Švajcarska, manje poznatoj ali ne i manje značajnoj jazz metropoli, koja je, neko vreme, bila dom američkim imigrantima Sidniju Bechetu i Kenniju Clarku, kao i švajcarskom jazz trombonisti Raymondu Drozu– Blaser je takođe proveo i značajno vreme živeći u Njujorku, a trenutno je nastanjen u Berlinu; istinski internacionalni muzičar, u jasnom otporu prema kulturnim, muzičkim i stilskim granicama. Počevši sa časovima trombona sa 9 godina, „nije mogao da pređe treću poziciju i morao je da ima kolica da nosi trombon pošto mu je bio pretežak,“kaže Blaser. Ipak, uz obilje muzike u domu Blaserovih, gde je on bio srednje od troje dece–od švajcarske narodne muzike do američke R&B i jazz muzike– Blaser je brzo napredovao, upisavši se na lokalni konzervatorijum sa 14 godina i diplomirajući sedam godina kasnije, 2002. godine,pošto je dobio veliki broj nagrada kako iz jazz tako i iz klasične muzike, uključujući nagradu „Benny Golson Prize“ 2000. godine.

Nastavivši da uči privatno, Blaser je započeo brojne značajne saradnje, među kojima su i one sa čuvenimansamblima „Vienna Art Orchestra“i„European Radio Big Band“, što je dovelo do „Fulbright“stipendije koja mu je omogućila da studira u Sjedinjenim Državama na Muzičkom konzervatorijumu „Purchase“ koledža, za čim je usledila nagrada „J.J. Johnson Prize“, kao i nagrade kako od publike tako i od žirija za najboljeg izvođača (Favorite Player)na Jazz festivaluu Frajburgu 2006. godine.

Sva ova raznolika postignuća su konačno – i nepogrešivo – dovela do toga da Blaser pronađe svoj lični spoj tamo gde se susreću različiti elementi kao što su indijski Tihi i vagnerijanska opera. Blaserovimpresivni improvizacijski elan je zasnovan na instrumentalnom majstorstvu koje predstavlja čisto sredstvo za postizanje muzičkih ciljeva. Zajedno sa svojim jednakoneobuzdanim kvartetom, Blaser nastavlja da širi jazz vidike, redefinišući ga u novom milenijumu u trenutku kada on ulazi u drugi vek svog postojanja.

Pored Blaserove sposobnosti da kombinuje zamršene kompozicione forme sa zapaljivim improvizatorskim umećem u sopstvenoj muzici, njegov neobuzdani, pa ipak uvek kolaborativni pristup doveo je do velikog broja značajnih saradnji, među kojima su i njegov trenutni rad sa švajcarskom perkusionističkom legendom Pierrom Favreom; proslavljeni duet sa pijanistom Malcolmom Braffom; turneja 2012. godine sa novom grupom 5 + 1FrançoisaHoulea, i može se čuti na albumu Genera ovog frankofonog kanadskog klarinetiste (Songlines, 2012); i snimanje/nastupi sa grupomHuffLiGNoN kanadskog saksofoniste iz BerlinaPeterom van Huffelovomu kojoj peva Sophie Tassignon. Blaser je takođe delio binu sa umetnicima među kojima su trombonista David Taylor, basista Michael Blake, bubnjar John Hollenbeck i pijanista Hal Galper. Nije nikakvo iznenađenje što je Rene Laanen iz„USA Trombone Online“ nazvao Blasera „jednim od najboljih trombonista današnjice.“

Godine 2013. Blaseraće se zateći na turneji sa dva nova trija: jednim gde pored Marca Ducreta svira i danski bubnjar Peter Bruun; i drugim gde sviraju francuski pijanista Benoit Delbecq iamerički bubnjar Gerry Hemingway. Ne manje bitno, Blaser će takođe ponovo okupiti svoj kvartet „Consort in Motion“ (Kind of Blue, 2011) sa pijanistom Russom Lossingom, belgijskim duvačem Joachimom Badenhorstom, basistom Drewom Gressom i Hemingwejem, koji zamenjuje nažalost preminulog Paula Motiana. Ta ploča– Blaserova prva i jedina formacija sa klavirom, koja sjedinjuje naizgled nespojive elemente renesansnih i baroknih kompozicija sa slobodnom jazz improvizacijom – Troy Collins iz „All About Jazz“ je pohvalio kao „Neustrašivo modernu, pa ipak kraljevski dostojanstvenu.“ Collins nastavlja tvrdnjom da „Blaserovi avanturistički aranžmani i reinterpretacije nude najbolje od oba sveta, obogaćujuću sirovu naglost avangardnog jazza dokazanom prefinjenošću bezvremenih klasičnih formi. „Consort in Motionpredstavlja najviši nivo u izdržljivoj liniji takozvanog Trećeg talasa (Third Stream), teje još inspirativniji zbog fokusa svoje vizije.“

Za to vreme, sa izdanjem „As the Sea“- koje je kao i „Boundless“,album uživo, ali sa jednog jedinog nastupa – Blaserubiraplodove velikog poverenja i ličnog drugarstva izgrađenog sa Ducretom, Oesterom i Cleaverom kroz dodatne turneje, koje su usledile posle izdanja njihovog debi albuma. „Muzika je prilično drugačije od prvog albuma“, kaže Blaser, „ali to je zato što su stvari više napisane. Malo je kompleksniji i u pogledu ritma. Ali super je, zato što mogu da sviram bilo šta – čak i samo jednu notu – i svi će me slediti. Prilično je intenzivno.“

Između snimanja i gostovanja sa svojim grupama i saradnje sa ansamblima pod vođstvom drugih umetnika, Blaserova karijera nastavlja svoj pravolinijski uspon kojem kao da se ne vidi kraj. „Svet muzike me beskrajno fascinira, i odlučan sam da se sa svojim instrumentom i radom otiskujem na jedno putovanje za drugim,“ kaže Blaser. „Reč je o otkrivanju i komunikaciji novih ideja. Verujte mi, ja sam dokaz da svetlucavi trombon može da pošalje poruku direktno u srce i promeni vam život.“

 

 

 

Posted by & filed under UVODNI I PRATEĆI PROGRAM.

Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“
Četvrtak, 9. novembar,  u 11,30
Voditelji radionice: Žarko Sebić i Renata Koler
Saradnici : Boris Hložan, gitara i Milan Jančurić, saksofon

 

Muzička radionica ZVUČNI SNOP deluje u okviru tima za asistivnu tehnologiju ŠOSO ,,Milan Petrović“ iz Novog Sada. Njen rad je baziran na upotrebi specijalnog muzičkog uređaja „Soundbeam“ koji koristi senzorsku tehnologiju za stvaranje muzike. Radionica je namenjena osobama sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom. Osnovni cilj radionice je uključivanje ove populacije u kulturni život šire društvene zajednice i edukacija i rehabilitacija polaznika kroz aktivno učešće u procesu stvaranja i izvođenja muzike.

Sastavni deo radionice je soundbeam orkestar Dobri ljudi. Orkestar je uradio prateću muziku za kratki dokumentarni film ,,Kada bih mogla da biram…’’ koji je zapažen na filmskim  festivalima u zemlji i inostranstvu  i imao uspešne nastupe na raznim javnim manifestacijama i priredbama.

Voditelji radionice su Žarko Sebić i Renata Koler.

 

ŽARKO SEBIĆ

Žarko se muzikom bavi od svoje dvanaeste godine, najpre kao gitarista, a kasnije i kao kompozitor. Bio je član nekoliko rock sastava od kojih je najpoznatija grupa Revolveri (pobednici Zaječarske gitarijade 1991. godine), sa kojom je objavio dva albuma na kojima je bio autor tekstova i muzike za većinu pesama. Od 2000. godine se bavi muzikom za decu, kao producent i kompozitor. Učesnik je brojnih dečjih festivala: festival u Banja Luci, Pozorišni festival za decu u Subotici, Radost Evrope, Čarolija, Kids Fest, Zmajeve dečje igre, Fedraro i dr. Sa grupom Neustrašivi učitelji pobedio je 2006. godine na domaćem izboru za Dečju pesmu Evrovizije sa pesmom Učimo strane jezike, i predstavljao Srbiju, prvi put kao samostalnu državu, na Junior Eurovision Song Contestu 2006. održanom u Bukureštu, gde je grupa zauzela peto mesto u konkurenciji od petnaest izvođača iz cele Evrope, i ostavila odličan utisak u direktnom prenosu koji je videlo oko trideset miliona gledalaca.

Živi u Novom Sadu od 2010. godine. Od 2012. godine u ŠOSO „Milan Petrović“ organizuje i vodi muzičku radionicu sa specijalnim muzičkim uređajima, koja je namenjena osobama sa invaliditetom i deci sa smetnjama u razvoju.

 

RENATA KOLER

Renata je rođena u Novom Sadu 1976. godine. Diplomirala je u klasi profesora Radovana Jandrića na grafičkom smeru likovnog odseka Akademije umetnosti u Novom Sadu. Godine 2004. postaje stipendista KulturKontakta države Austrije i završava internacionalnu Akademiju lepih umetnosti „Oskar Kokoschka“ u Salzburgu, na smeru tradicionalne i digitalne grafičke umetnosti, u klasi profesora Konrada Wintera.

Zaposlena je u ŠOSO „Bratstvo“ u Bečeju kao profesor likovne kulture. Voditelj je Soundbeam radionice od 2013. godine.

 

Posted by & filed under UVODNI I PRATEĆI PROGRAM.

Centar za socijalni rad Novog Sada
Petak, 10. novembar, u 10,30 sati
 
Voditelji radionice: Gerardo Estrada Martínez, Maja Vukobrat i Goran Milošev
Saradnici : Boris Hložan, gitara i Milan Jančurić, saksofon

 

EL SISTEMA je vizionarski globalni projekat koji je u Srbiji podržan od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalne komisije za UNESCO, Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i vladine Kancelarije za socijalno uključivanje (SIPRU), koji, kao novi model društvene promene, kroz muziku menja život dece kojoj su uskraćene osnovne životne mogućnosti. El Sistema koristi muziku kao alat za socijalnu inkluziju i obuhvata četiri miliona dece i mladih širom sveta. Zbog svoje dugotrajnosti i efikasnosti, program je od strane UNESCO-a proglašen za najuspešniji socijalno inkluzivni program u svetu. U Srbiji program sprovodi udruženje Music Art Project u sedam gradova i obuhvata 500 dece iz srednjih i nižih društvenih slojeva, ali je program okrenut najviše ka deci sa margina društva. Muzičke radionice programa El Sistema se organizuju u okviru saradnje Kulturnog centra Novog Sada, udruženja Music Art Project i Centra za socijalni rad grada Novog Sada, čiji štićenici i đaci su polaznici ovih radionica. Podršku radionici daje i hor Vivak iz Osnovne škole „Dušan Radović“, pod dirigentskom palicom Snežane Jezdić Protić.

 

GERARDO ESTRADA MARTINEZ

Gerardo Estrada Martínez je jedan od dirigenata usponu. Dobitnik je nagrade „Golden Baton“ (Zlatna palica) na Međunarodnom takmičenju dirigenata 3.0 (Paragvaj – Španija), a osvajao je nagrade i na drugim međunarodnim takmičenjima, kao što je Međunarodno podunavsko takmičenje dirigenata – International Danube Conducting Competition (Budimpešta, Mađarska), gde je osvojio drugo mesto i Specijalnu nagradu orkestra, i Međunarodno crnomorsko takmičenje dirigenata – International Black Sea Conducting Competition (Konstanca, Rumunija), gde je ušao u finale i dobio Specijalnu nagradu orkestra. Rođen u Karakasu, Venecuela, 5. avgusta 1980. godine, Gerardo Estrada Martínez je od malih nogu bio obrazovan kao violinista, za čime su usledile studije perkusija. Ovladavanje različitim instrumentima je uveliko obogatilo rad Maestra Estrada. Učio je dirigovanje od istaknutih profesora iz Venecuele i Španije, a diplomirao je na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu (Royal Academy of Music). Gerardo Estrada Martínez neprestano neguje svoje profesionalne veštine i tehnike kroz učešće u radionicama širom sveta. Zahvaljujući svom iskustvu sa svetski poznatim „El Sistema“ orkestrima u Venecueli, stekao je jedinstvenu orkestarsku i obrazovnu praksu u sopstvenoj zemlji. To ga je podstaklo da podučava mlade generacije muzičara, što i dalje upešno radi na međunarodnom nivou. Estrada je takav kompozitor koji radi u različitim žanrovima. Veliki je ljubitelj venecuelanske narodne muzike koja ga inspiriše da stvara svoja simfonijska dela. Gerardo Estrada Martínez je takođe usavršio i kulturni menadžment. Bio je državni sekretar za kulturu u Karabobou, Venecuela. Skoro osam godina je radio kao prvi sekretar ambasade i koordinator latinoameričkog kulturnog centra „Simón Bolívar“ u Minsku, Belorusija. Kao dirigent, Gerardo Estrada Martínez je nastupao sa izuzetnim orkestrima na prestižnim binama Španije, Portugala, Rusije, Belorusije, Nemačke, Austrije, Italije, Poljske, Kipra, Grčke, Hrvatske, Srbije, Rumunije, Mađarske, Venecuele, Kolumbije, Ekvadora, Perua, Meksika, Argentine, Dominikanske Republike, itd. Njegov obiman repertoar obuhvata muziku različitih perioda, od drevne do savremene muzike, i različite žanrove, kao što su opera, balet i simfonijska muzika. Njegove interpretacije simfonijsko-horske sakralne muzike (kantate, oratorijumi, mise, rekvijemi, itd.), koje izvodi sa posebnim tonom, kritika veoma hvali. Poseban akcenat u njegovom repertoaru se poklanja latinoameričkoj muzici  XX i XXI veka. Maestro Estrada je dirigent u neprekidnoj potrazi za savršenstvom. Svaki pokret njegovih palica prenosi njegovu beskonačnu ljubav prema muzici. Ali najvažnije je to što Gerardo Estrada čvrsto veruje u transformacionu moć muzike i snažan uticaj koji ona može imati na ljude. Veruje da muzika može da doprinese stvaranju jednog boljeg sveta.

 

MAJA VUKOBRAT

Maja je pijanista i muzički pedagog u okviru programa El Sistema, kao i profesor klavira u osnovnoj Muzičkoj školi “Josip Slavenski“ u Novom Sadu. U svojoj dosadašnjoj karijeri ostvarila je preko 30 nagrada na domaćim i svetskim pijanističkim konkursima. Laureat je AP Vojvodine za izuzetne rezultate u oblasti umetnosti 2004. godine. Kao predavač El Sisteme u Novom Sadu radi od samog njenog početka. Aktivan je član kamernog dua Sunrise, a bavi se i stvaranjem autorske muzike za brendove Cafe del Mar music, M Sol Records i Dolce&Gabbana.

 

GORAN MILOŠEV

Goran je rođen u Novom Sadu 1988 godine. Za muziku je počeo da se interesuje u najranijem detinjstvu te svoje školovanje u najvećoj meri usmerava ka tom polju. Nakon završene srednje muzičke škole „Isidor Bajić“, upisuje Akademiju umetnosti na katedri za etnomuzikologiju, na kojoj masterira 2014. godine. Doktorske studije na etnomuzikološkom odseku upisuje 2017. godine, takođe na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Tokom svoje karijere bavio se izvođaštvom, a u najvećoj meri bavi se pedagoškim radom. Radio je u brojnim kulturno-umetničkim društvima, muzičkim školama, a od 2017. godine, preko projekta El Sistema i Kulturnog centra Novog Sada, radi u dnevnom boravku centra za socijalni rad kao nastavnik pevanja.

 

Posted by & filed under UČESNICI PRATEĆEG PROGRAMA, UVODNI I PRATEĆI PROGRAM.

Novosadsko pozorište – Újvidéki Szinház, Klub
Sreda, 15. novembar, 23 sata
Igor Molnar Đango, bas gitara, konrtabas
Vojislav Savkov, saxofon
Filip Čapo, klavir
Nenad Kojić, bubnjevi

 

 

IGOR MOLNAR, bas gitara, konrtabas

Bas gitarista,kontrabasista i kompozitor.Rodjen 1965 u Novom Sadu. Posle završene srednje muzičke škole „Isidor Bajić“,studirao je kompoziciju u klasi prof. Rudolfa Bručija i Miroslava Štatkića. 1991 upisuje studije jazz-muzike na „Franc List“ akademiji u Budimpešti. Po završenim studijama 1995,vraća se u Novi Sad i radi kao urednik emisije „jazz impuls“ na tv „NS+“i dirigent „Vojvođanskog omladinskog Big Benda“. Od 1997. do 1999. radi kao urednik muzičkih programa u Kulturnom Centru Novog Sada,osniva mali jazz festival „jazztime fest“ i postavlja prvu školu jazz-a pod pokroviteljstvom „Soros“ fondacije za otvoreno društvo.U tom periodu vodi i svoj sastav „Havana Jam“ sa madagaskarskim pevačem i perkusionistom Jeanot Randimbiarison-om. Od 2002. god. radi kao voditelj jazz radionice SMŠ „Isidor Bajić“ i saradjuje i svira sa brojnim stranim i domaćim jazz muzičarima. Mnogi polaznici te klase su sada na višim godinama studija jazz-a na muzičkim akademijama širom Evrope. Radi za „YALE smn“ univerzitet i licencirani je instruktor za jazz Britanskog „Royal Coledge of Music“. Sa svojim sastavima je,kao autor i insrumentalista učestvovao na brojnim,većim, jazz manifestacijama u Srbiji i zemljama okruženja. Trenutno vodi svoj sastav „Roun Midnight Quartet“ koji neguje post bap stil i projekat „City Raiwalker“.

 

VOJISLAV SAVKOV, saxofon

Vojislav Savkov, saxofonista rođen 12. 01. 1962. godine u Novom Sadu. Muzičar poznat i priznat u domaćim jazz krugovima.

Svirao je gotovo sa svim jazz muzičarima iz Novog Sada, sa muzičarima iz Srbije, ali i drugih zemalja Evrope, uvek otvoren za saradnju i posvećen otkrivanju novih muzičkih saznanja. Voja Savkov je proputovao Istok i Južnu Ameriku kroz um i telo spiritualnog putnika. Svoja iskustva deli kroz reči, muziku i meditativno prisustvo svog postojanja.

 

FILIP ČAPO, klavir

Filip Čapo je profesor klavira u muzičkoj školi „Petar Konjović“ u Somboru. Član je Novosadskog omladinskog jazz orkestra od 2013. godine i klavijaturista u jazz fusion bendu „City Rainwalker“, čiji je osnivač Igor Molnar. Zainteresovao se za jazz kada je bio tinejdžer i već pet godina vredno istražuje jazz muziku. Pored toga, ove godine je počeo da komponuje i producira sopstvene kompozicije. Trenutno se bavi sticanjem znanja iz oblasti muzičke produkcije i cilj mu je da otkrije sopstveni stil i umetnički izraz.

Obrazovanje:Diplomu osnovnih studija klavira je dobio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2010. godine gde je studirao u klasi profesorke Svetlane Bogino. Tokom studija, redovno je nastupao na recitalima, učestvovao na takmičenjima i osvojio mnoge nagrade. Kasnije je nastavio studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i stekao specijalističku diplomu 2012. godine. Tokom specijalističkih studija, izveo je „Concerto In F For Piano And Orchestra“ Džordža Geršvina na završnom ispitu. Ne dugo potom, učestvovao je na Letnjoj jazz akademiji gde je stekao svoja prva iskustva sviranja u ansamblu. Tamo, na radionici, upoznao je neke od muzičara koji su bili članovi Novosadskog omladinskog jazz orkestra, te su ga pozvali da im se pridruži. Od tada, aktivno učestvuje na Letnjoj jazz akademiji skoro svake godine. Uzori su mu jazz pijanisti kao što su: Oscar Peterson, Red Garland, Erroll Garner, Brad Mehldau, Chick Corea i Gonzalo Rubalcaba.

 

NENAD KOJIĆ, bubnjevi

Rođen u Novom Sadu 19. januara 1985. Po završetku osnovne muzičke škole za klavir, počinje sa istraživanjem muzike, bubnjeva i udaraljki. Nekoliko godina kasnije, upoznaje eminentnog profesora udaračkih instrumenata Miroslava Karlovića uz čiju pomoć se susreće sa korenima perkusivnih instrumenata. Muzičku karijeru započeo je sa nepunih 18 godina. „Berklee summer school” proglašava ga najboljim bubnjarem letnje skole u Peruđi 2005. Komponovanjem i aranžiranjem muzike beleži svaki inspirativni trenutak. Izučavajuci zvuk, zvučne efekte i pojave, foli art govornim aparatom, nakon sticanja diplome i zvanja dipl. ing dizajnera zvuka na Dramskoj Akademiji u Novom Sadu, došao je na ideju i patentirao lični, hibridni instrument “neshtophone” koji koristi i prezentuje u sastavu Mr. Baloon. Sarađivao sa: Dortmund Big-Band (dirigent Uwe Platt), Goethe institut Big-Band (dirigent Peter Herbolzmeier) NS Brass Orchestra (dirigent Fedor Vrtačnik), Perugia-Berklee ensemble (dirigent Mark White), Baletska predstava „Jezik zidova”, Igor Molnar Quartet, Interplay, Space Umbrella, Mayoke Group, Mr. Balloon, Aleksandra Radović, Saša Vasić, Petar Jelić, Vlado Georgiev, Zafir Hadžimanov, Bisera Veletanlić, Fipa, The Blues Hammer, Blues Halters, Tanja Jovićević, Tijana Bogićević, Shanene, Billy The King, Milacopezzo, Zoran Šandorov, Maja Odžaklijevska, Sergej Ćetković, Jelena Tomašević, Slobodan Trkulja, IQ Band, Azil5, Bane Krstić, Studio Alektik, Cveta Majtanović, Madam Piano, Aleksandar Dujin, Vladimir Samardžić trio, Zdravko Čolić… Komponovao muziku za film „Liftovi Jedu Ljude”. Kreirao zvuk i zvučne efekte za pozorišnu predstavu „Parastos u belom” u režiji Petra Jovanovića.

 

 

Posted by & filed under UČESNICI PRATEĆEG PROGRAMA, UVODNI I PRATEĆI PROGRAM.

Galerija I.T.D, Petrovaradinska tvrđava
11. novembar, 21 sat

 

Luka Ignjatović, saksofon
Lav Kovač, bubnjevi
Vasil Hadžigrudev, kontrabas

 

LUKA IGNJATOVIĆ

Rođen je u Beogradu 1986. godine. Pošto je završio osnovnu muzičku školu za klasičnu flautu, upisuje se na jazz odsek Muzičke škole “Stanković” u Beogradu. Tokom srednjoškolskih dana, često je angažovan kao drugi alt u Big bendu Radio Beograda.

Sa njima Luka nastupa na brojnim koncertima i učestvuje u studijskim snimanjima sa umetnicima kao što su Ack Van Royen, Peter Herbolzheimer, Duško Gojković i drugi.

Po završetku srednje škole Luku primaju na jazz odsek Konzervatorijuma u Amsterdamu gde, posle šest godina studija sa holandskim velikanima saksofona Ferdinandom Povelom i Jasperom Blomom, stiče master diplomu iz muzike.

Tokom i posle studija, Luka nastupa i snima sa svojim kvartetom i drugim bendovima kao što je “European Saxophone Ensemble” u skoro svim zemljama Evrope. Po povratku u svoj rodni grad, postao je profesor jazz saksofona na odseku za jazz i popularnu muziku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

 

 

LAV KOVAČ

Rođen je 1991. godine u Novom Sadu. Završio je osnovnu i srednju Muzičku školu „Isidor Bajić“ za klasične udaraljke, no primarni instrument su mu bubnjevi, a u poslednje vreme klavir. Diplomirao je na jazz odseku Prins Claus konzervatorijuma u Groningenu u Holandiji, u klasi Stevea Altenberga. Ima aktivnu sviračku karijeru najpre u Zapadnoj Evropi i to u sastavima KUHN FU, Howling Owl, HAKOS trios i Boris Kovač New Ritual Group, od kojih je u nekima i autor muzike. Na lokalnoj sceni je najaktivniji sa bendom Dragon’s Fuel, sa kojima gaji ideju živog jazz benda koji redovno nastupa u istom klubu, svaki put sa drugačijim repertoarom.

Aktivan je i kompozitor, a zanima ga istraživačko polje i mogućnosti eklekticizma u muzici. Stilski razgranat a ipak nepripadajući nijednom utemeljenom pravcu, pristupa i instrumentu i muzičkom autorstvu na najintuitivniji i najinkluzivniji način, spajajući nespojivo u potrazi za svežinom muzičkog izraza.

Neka od imena sa kojima rado nastupa su: Stevan Kovacs Tickmayer, Vasil Hadžigrudev, Christian Kuhn, Enrique Oliver, Julian Sanchez, Boris Kovač, Michael Moore.

Neki od festivala na kojima je imao prilike da nastupi su: The Great Escape, Liverpool Sound City, Sounds of Music Groningen, Zomer Jazz Fiets Tour, Mittelfest, Fusion Festival, Positivus, Interzone, Novosadski jazz festval…

 

 

VASIL HADŽIGRUDEV

Rođen je 1987. godine. S obzirom da dolazi iz tradicionalne bugarske porodice, Vasil dobro poznaje i poštuje svoje korene. Njegov deda je bio profesionalni plesač tradicionalne muzike, i on je celoj familiji preneo duboku svest o toj vrsti umetnosti.

Od nedavno je veoma zauzet i vredan basista na muzičkoj sceni u Sofiji, pre toga je proveo 3 godine u Malagi, predavajući muziku na španskoj rivijeri, gde je imao prilike da nastupa sa nekim od najboljih španskih muzičara današnjice. Diplomirao je 2004. godine na Prins Klaus Konzervatorijumu u Groningenu u Holandiji na odseku  „New York comes to Groningen“, a potom je kratko bio prisutan na Berlinskoj muzičkoj sceni.

Trenutno, Vasil piše i izvodi muziku sa nekoliko različitih sastava. U proleće 2017. godine, njegov projekat Hakos Trios izdao je album prvenac u okrilju izdavačke kuće Rizoma Records iz Španije. Jedan od citata AllAboutJazz recenzije ovog albuma je: „Ova grupa definitivno ima priče da ispriča i one se otkrivaju strpljivim slušanjem“.

Posted by & filed under UČESNICI PRATEĆEG PROGRAMA, UVODNI I PRATEĆI PROGRAM.

Brod ZEPPELIN
12. novembar, 21 sat

 

Milena Jančurić,flauta
Milan Jančurić, saksofon
Lazar Novkov, klavijature
Boris Hložan, gitara
Srđan Stević, bas gitara

 

MILENA JANČURIĆ,flauta

Rođena je u Novom Sadu. Studije flaute završila je 2010. na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. U leto 2011, započela je studije na Berklee College of Music u Bostonu, SAD. Diplomirala je, Magna cum laude, 2013. na Odseku za izvođače ovog svetski uvažavanog koledža za savremenu muziku. Školovanje u Bostonu zaokružila je, na kraju prolećnog semestra 2013, Nagradom dekana za izuzetno muziciranje Berklijevog Odseka za izvođače (Performance Division Dean’s Award in Recognition of Outstending Musicianships). Tokom godina i školovanja gradila je sopstveni muzički izraz kroz učenje i studiozno profesionalno uobličavanje: usavršavala se sarađujući sa priznatim umetnicima i muzičarima kao što su Aleksandra Horvat, Ljubiša Jovanović, Matt Marvuglio, Fernando Brandao, Scott Free, Mitch Haupers i mnogi drugi. Odlazak u Boston i studije na Berkli muzičkom koledžu Mileni je pomogao da, pored velikog zadovoljstva koje joj pruža izvođenje klasične muzike, otkrije nova polja svoje muzičke osećajnosti i izražajnosti – naklonost prema improvizaciji i komponovanju. Tu počinje da stvara i izvodi svoje autorske kompozicije. U februaru 2013. osnovala je Milena Jančurić Trio s kojim je debitovala i uspešno se predstavila bostonskoj muzičkoj publici. Bostonski onlajn art magazin The Art Fuse proglasio je seriju muzičkih događaja „When Culture Converge” u Art at Armory Cafeu jednim od najznačajnijih u 2015, navodeći upravo koncert Tria Milene Jančurić. Razvijajući solističku karijeru, Milena je učestvovala na brojnim koncertima i u muzičkim projektima kao solista ili kao član orkestara, kamernih ansambala, malih i ad hok muzičkih grupa, kao studijski muzičar… Pored svog autorskog sastava Milena Jančurić Group, sarađivala je i svirala sa muzičarima u umetničkim sastavima kao što su: Lazar Novkov & Frame Orchestra, Women of the World, Tomoko Ozawa Quintet, Yabuno Ettun Project, Ehud Ettun Trio, Jacinsta Clusellas Group, Gaia Petrelli Willmer Octet, a kao učesnik projekta Yakir Arbib: “Vision of Waves”, nastupala je u vašingtonskom Kenedi Centru 2013. Tokom 2016. ostvarila je uspešnu saradnju sa muzičarima okupljenih oko projekta „Internal Compass” u Jerusalimu (Izrael) i sa njima učestvovala u seriji koncerata i muzičkih radionica širom Izraela predstavljaći svoju autorsku muziku. Svirala je, takođe, na mnogim pozornicama i dvoranama: od beogradskog Kolarca, do Boston simfoni hola (Boston Symphony Hall) i Rouds koledž hola (Rhodes Collage Hall) u Memfisu. Kao član orkestra Berkli koledža svirala je na koncertu grupe „Dream Theatre” u Bostonskoj operi (Boston Opera House). Nastupala je u Berkli performans centru (Berklee Performance Center) u Bostonu, Kenedi centru (Kennedy Center) u Vašingtonu, kao i na mnogim pozornicama među kojima je bostonski Cafe 939, ali i poznati njujorški džez-klub Blue Note. Učestvovala je na Panama džez festivalu i na Novosadskom džez festivalu. Osim u gradovima Srbije, nastupala je u SAD, Panami, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Poljskoj, Izraelu…

 

MILAN JANČURIĆ, saksofon

Rođen je u Novom Sadu. Osnovne i master studija snimanja i dizajna zvuka završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2008. godine radi kao profesor stručnih predmeta iz oblasti muzičke produkcije u Muzičkoj školi u Subotici. Bavi se snimanjem i produkcijom savremene umetničke muzike. Pored toga svira saksofon i klarinet. Bio je učesnik džez radionica pri muzičkoj školi Isidor Bajić, pri akademiji „Glen Bušman” u Dortumundu, kao i Novosadskom džez festivalu. Sarađivao je sa mnogim bendovima koji izvode autorsku muziku različitih žanrova: Lost Propelleros, Drum’n’zez, Ringišpil, Josip a Lisac, Azil 5, (ne)normalni… Jedan je od osnivača Džez omladine Vojvodine. Sa Big bendom Džez omladine Vojvodine nastupao je na džez festivalima u Novom Sadu i Pančevu. Kao član malih džez sastava redovno nastupa u okviru novosadske klupske džez scene.

 

LAZAR NOVKOV, klavijature, harmonika, klavir

Formalno obrazovanje je stekao na instrumentalnom odseku za harmoniku u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“, a potom na Akademiji umentosti u Novom Sadu, na kojoj razvija sviranje klavira, solfeđo, dirigovanje, aranžiranje, kompoziciju. Svoj muzički indentitet oblikuje kroz saradnju sa velikim brojem raznovrsnih muzičkih sastava, prepuštajući setako i žanrovskoj raznolikosti. Autor i instrumentalista specijalizovan za instrumente sa dirkama ostvaruje rad na preko dvadeset studijskih albuma, pozorišnoj i filmskoj muzici. Krajem 2011.godine okuplja akustični ansambl Frame Orchestra koji izvodi njegovu autorsku muziku. Ove godine će realizovati drugi album ovog sastava.

 

BORIS HLOŽAN, gitara

Gitarista Boris Hložan je jedan od istaknutih mlađih džez instrumentalista čije delovanje danas obogaćuje i nastavlja bogatu džezersku tradiciju novosadske muzičke scene. Boris Hložan je rođen u Novom Sadu, pohađao je Muzičku školu “Isidor Bajić” gde je učio klasičnu gitaru u klasi profesora Zorana Krajišnika. Bavio se rok muzikom i regeom, (nastupao je sa bendovima “Lost propeleros” i “Josip a lisac”), ali je džez najvažnija oblast njegovog muzičkog delovanja. Sam je učio osnove muziciranja na džez gitari, nakon toga se usavršavao na radionicama i majstorskim kursevima Vanje Kevrešana, Ratka Zajče, Petera Herbolchaimera, Džerija Bergoncija, Uvea Plata, Antala Pustaija i drugih. Nastupao je na festivalima u Nemačkoj, Češkoj, Srbiji i u zemljama regiona. Jedan je od osnivača Džez omladine Vojvodine, udruženja koje za cilj ima edukaciju mladih muzičara i popularizaciju džez muzike u Srbiji. Trenutno nastupa sa oktetom Ivana Švagera, Swingeraj Jazz Kombinatom i kao član Kvinteta Milene Jančurić.

 

SRĐAN STEVIĆ, bas gitara

Rođen 25. 05. 1984. godine. Zavrsio nižu muzičku školu „Isidor Bajić“ na instrumentu kontrabas. SvIra u više novosadskih bendova, s kojima j imao nastupe u zemlji i inostranstvu (Hrvatska, Slovenija, Nemačka), gostovanja u televizijskim emisijama i studijska snimanja. Aktivno svira i u jazz kvartetu (Voyage Quartett), a nastupao je u još nekim malim jazz sastavima. Od samog osnivanja, redovan je učesnik klase za jazz pri muzičkoj školi, koju vodi profesor Igor Molnar. Učestvovao i na više jazz workshopova koji su prethodnih godina bili organizovani u okviru Novosadskog jazz festivala. Student je filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

 

LAV KOVAČ,bubnjevi

Lav Kovač (Novi Sad, 1991). Završio je Osnovnu i Srednju Muzičku školu „Isidor Bajić“ za klasične udaraljke, no primarni instrument su mu bubnjevi, i u poslednje vreme, klavir. Diplomirao na Jazz odseku Prins Claus Konzervatorijuma u Groningenu, Holandiji u klasi Steve Altenberga. Ima aktivnu sviračku karijeru najpre u Zapadnoj Evropi i to u sastavima KUHN FU, Howling Owl, HAKOS trios i Boris Kovač New Ritual Group, od kojih je u nekima i autor muzike. Na lokalnoj sceni je najaktivniji sa bendom Dragon’s Fuel, sa kojima gaji ideju živog jazz benda koji redovno nastupa u istom klubu, svaki put sa drugačijim repertoarom.

Aktivan je i kompozitor, a zanima ga istraživačko polje i mogućnosti eklekticizma u muzici. Stilski razgranat a ipak ne pripadajući ni jednom utemeljenom pravcu, pristupa i instrumentu i muzičkom autorstvu na najintuitivniji i najinkluzivniji način, spajajući nespojivo u potrazi za svežinom muzičkog izraza.

Neka od imena sa kojima rado nastupa: Stevan Kovacs Tickmayer, Vasil Hadzhigrudev, Christian Kuhn, Enrique Oliver, Julian Sanchez, Boris Kovač, Michael Moore.

Neki od festivala na kojima je imao prilike da nastupi: The Great Escape, Liverpool Sound City, Sounds Of Music Groningen, Zomer JazzFiets Tour, Mittelfest, Fusion Festival, Positivus, Interzone, Novosadski jazz festval

 

Posted by & filed under UČESNICI PRATEĆEG PROGRAMA, UVODNI I PRATEĆI PROGRAM.

GRADSKA PIVNICA, Njegoševa 6
14. novembar, 21 sat
Nemanja Mihailović, vokal
Voja Savkov, saksofon
Boris Hložan,gitara
Ervin Malina, kontrabas
Lav Kovač, bubnjevi
Aca Pejčić, klavijature

 

ČIČINI ČVORCI su sjedinjena proživljena iskustva svakog čvorka pojedinačno, koja se stvaraju kroz momentum kreacije u sadašnjem trenutku. Oni se upravo hvataju za taj momenat u sadašnjosti i puštaju da ih on odvede u bilo kojem pravcu, leteći zajedno, a opet bez sudaranja u jatu. Svaki čvorak zna da imitira do 12 različitih melodija drugih vrsta, kako ptica, tako i pasa, kosilica ili midi zvukova. Čvorci su socijalni, druže se, smeju, šište i pevaju, vole voćnjake, maslinjake, puževe i gliste. Ova skupina čvoraka je vođena najboljim učenjima meditacije, sreće i unutrašnjeg mira, pa i nemira, od Zapada pa sve do Dalekog istoka. Ništa zapadnije i ništa istočnije. Znaju zvuke jazza, rado komuniciraju njima, i sve što su ikada u svom životu čuli i videli, ne libe se da razmenjuju među sobom i, naravno, i da sa svima dele trenutak kreacije koji svako poseduje. Čvorci znaju da neko to zove i jazz-teatar, fusion, rock, experimental. Na svim jezicima, melodija i ljubav, humor i zabava u sadašnjosti, vode ih ka neobuzdanom zadovoljstvu.

 

NEMANJA MIHAILOVIĆ

Fagotista, vokal – rođen je u Kovinu. Srednju muzičku školu „Mokranjac” u Beogradu je završio u klasi prof. mr Mirka Isaeskog. Kod istog profesora je i diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Tokom školovanja osvojio je niz nagrada na republičkim takmičenjima i festivalima muzičkih škola Srbije. Osnivač je kamernog ansambla DAMS+, duvačkog trija na Fakultetu muzičke umetnosti i duvačkog kvinteta „Majstori duvači“. Bio je stalni saradnik Umetničkog ansambla „Stanislav Binički“ na mestu solo fagotiste, sa kojim nastupa i kao solista. Kao honorarni član, sarađivao je sa Simfonijskim orkestrom RTS, a takođe i sa Vojvođanskim kamernim orkestrom i Beogradskom filharmonijom, sa kojima i danas sarađuje, kao i sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom na mestu prvog fagota. Kao član festivalskih ansambala, učestvovao je na festivalima Bemus, Nomus i KotorArt. Održao je nekoliko resitala u zemlji. Bio je polaznik majstorskih kurseva za fagot kod Mauricija Paeza (Izrael), Knuta Sanstevolda (Švedska), Gilberta Audina (Francuska), kao i za kamernu muziku kod Viole Mokroš (Nemačka), Norberta Girlingera, Boštjana Lipovšeka (Slovenija) i francuskog duvačkog kvinteta „Le Concert impromptu“. Od 2011, tri godine je učestvovao u projektima Nemačko-skandinavske omladinske filharmonije, na koncertima u velikoj i kamernoj sali Berlinske filharmonije i u Hamburgu. Nastupao je i na Telavi International Music festivalu u Gruziji, koji je pod patronatom čuvene Elise Virsaladze. Član je orkestra „Orfelin“ od 2008. godine, kao i potpuno Novog duvačkog kvinteta. Trenutno je na stalnoj poziciji kao solo fagotista orkestra opere u Srpskom narodnom pozorištu i Vojvođanskog simfonijskog orkestra u Novom Sadu.

Na nagovor, i uz molbu da prestane da peva samo u kupatilu, 2012. počinje da se bavi pevanjem. Nastupa u jazz i alternativnim sastavima. Sarađuje sa različitim novosadskim muzičarima jazz i fusion scene na koncertima i klupskim sešnima u većim gradovima u Srbiji. Osniva Nemanja Mihailović kvintet koji kasnije postaje Jazz Kombinat. Dve godine je bio dirigent Big Benda Jazz omladine Vojvodine, u kojem je i vokalni solista. Od njegovih nastupa, izdvaja se veliki koncert u Studiju M u Novom Sadu, koji je trajno zabeležen u arhivi Radio televizije Vojvodine, kao i koncerti u Mikser House-u u Beogradu, koncerti u Zrenjaninu, Vršcu, Rumi Kulturnom centru Novog Sada. Godine 2016, sa Vojislavom Savkovim, Markom Čurčićem, Borisom Hložanom, i uz mnoge drugare muzičare, stvara bend „Čičini čvorci“.

 

ERVIN MALINA

Pohađao je Akademiju umetnosti u Novom Sadu.

Njegova sposobnost za transformaciju i identifikovanje sa raznim muzičkim žanrovima omogućila mu je saradnju sa velikim brojem muzičkih sastava.

Jedan je od najaktivnijih kontrabasista u Novom Sadu, posebno na polju improvizovane i jazz muzike. Sarađuje sa Vojvođanskim simfoničarima i raznim kamernim orkestrima (Novosadski kamerni orkestar, Orfelin, Camerata Academica NS). Takođe je član raznih sastava sa kojima je ostvario mnoga CD izdanja i nastupe u zemlji i inostranstvu: Majamisty Trio, Earth Wheel Sky Band, Serboplov, Mezei Szilárd, OSSA Quartet, MAKUZ ansambl (Mađarska), Aleksandar Dujin Orkestra, Boris Kovač. Svirao je u SNP, Novosadskom pozorištu i drugim mestima. Aktivan je i u slovačkim, mađarskim i srpskim folklornim ansamblima. Sarađivao je sa koreografom Jožefom Nađem. Nastupao je na raznim festivalima u Srbiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Austriji, Francuskoj, Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Rumuniji, Ukrajini, Norveškoj i Japanu.

 

ACA PEJČIĆ

Multiinstrumentalista (klavir, kaval, saksofon, harmonika, tabla…), kompozitor, producent i aranžer, rodom iz Kruševca, stacioniran u Kragujevcu, široj muzičkoj publici poznat je od 2006. godine kada započinje svoj muzički put u Kragujevcu. Aktivan je član većeg broja bendova, sastava i raznih projekata kao na primer: Esoteric Oil Lamp, Thrill Seeking Polymers, Kochetov Kvintet, Čičini čvorci, Bliks, Caras, Ethnics, Wine in Rakia i drugi, a pored toga svirao je sa velikim brojem džez muzicara u Srbiji i okolini. Kompozicijom, aranžiranjem i produkcijom se bavi od 2003. godine i radio je muziku i dizajn zvuka za pozorište, film, televiziju i video igrice. Muzika koju stvara i izvodi je bazirana na improvizaciji, muzički jezik kojim se služi je jezik džeza, a na njega utiče muzika sveta (muzika Balkana, Afrike, Indije, Južne Amerike…). Poslednjih devet godina organizuje džez večeri ponedeljkom u Studentskom kulturnom centru Kragujevac i u Kulturnom centru UMMUS.

 

VOJISLAV SAVKOV

Vojislav Savkov, saksofonista, rođen je 12.01.1962. godine u Novom Sadu. Poznat je i priznat muzičar u domaćim jazz krugovima.

Svirao je gotovo sa svim jazz muzičarima iz Novog Sada, sa muzičarima iz Srbije, ali i drugih zemalja Evrope, uvek otvoren za saradnju i posvećen sticanju novih muzičkih saznanja. Voja Savkov je proputovao Istok i Južnu Ameriku kroz um i telo spiritualnog putnika. Svoja iskustva deli kroz reči, muziku i meditativno prisustvo svog postojanja.

 

LAV KOVAČ

Rođen je 1991. godine u Novom Sadu. Završio je osnovnu i srednju Muzičku školu „Isidor Bajić“ za klasične udaraljke, no primarni instrument su mu bubnjevi, a u poslednje vreme klavir. Diplomirao je na jazz odseku Prins Claus konzervatorijuma u Groningenu u Holandiji, u klasi Stevea Altenberga. Ima aktivnu sviračku karijeru najpre u Zapadnoj Evropi i to u sastavima KUHN FU, Howling Owl, HAKOS trios i Boris Kovač New Ritual Group, od kojih je u nekima i autor muzike. Na lokalnoj sceni je najaktivniji sa bendom Dragon’s Fuel, sa kojima gaji ideju živog jazz benda koji redovno nastupa u istom klubu, svaki put sa drugačijim repertoarom.

Aktivan je i kompozitor, a zanima ga istraživačko polje i mogućnosti eklekticizma u muzici. Stilski razgranat a ipak nepripadajući nijednom utemeljenom pravcu, pristupa i instrumentu i muzičkom autorstvu na najintuitivniji i najinkluzivniji način, spajajući nespojivo u potrazi za svežinom muzičkog izraza.

Neka od imena sa kojima rado nastupa su: Stevan Kovacs Tickmayer, Vasil Hadžigrudev, Christian Kuhn, Enrique Oliver, Julian Sanchez, Boris Kovač, Michael Moore.

Neki od festivala na kojima je imao prilike da nastupi su: The Great Escape, Liverpool Sound City, Sounds of Music Groningen, Zomer Jazz Fiets Tour, Mittelfest, Fusion Festival, Positivus, Interzone, Novosadski jazz festval…

 

BORIS HLOŽAN

Gitarista Boris Hložan je jedan od istaknutih mlađih džez instrumentalista čije delovanje danas obogaćuje i nastavlja bogatu džezersku tradiciju novosadske muzičke scene. Boris Hložan je rođen u Novom Sadu, pohađao je Muzičku školu “Isidor Bajić” gde je učio klasičnu gitaru u

klasi profesora Zorana Krajišnika. Bavio se rok muzikom i regeom, (nastupao je sa bendovima “Lost propelleros” i “Josip a lisac”), ali je džez najvažnija oblast njegovog muzičkog delovanja.

Sam je učio osnove muziciranja na džez gitari, nakon toga se usavršavao na radionicama i majstorskim kursevima Vanje Kevrešana, Ratka Zajče, Petera Herbolchaimera, Džerija Bergoncija, Uvea Plata, Antala Pustaija i drugih. Nastupao je na festivalima u Nemačkoj,

Češkoj, Srbiji i u zemljama regiona. Jedan je od osnivača Džez omladine Vojvodine,

udruženja koje za cilj ima edukaciju mladih muzičara i popularizaciju džez muzike u Srbiji. Trenutno nastupa sa oktetom Ivana Svagera, Swingeraj jazz kombinatom i kao član Kvinteta Milene Jančurić.

 

 

Posted by & filed under UVODNI I PRATEĆI PROGRAM.

Muzička škola „Josip Slavenski“
Četvrtak, 9. novembar, 11 sati
Voditeljka: Petra Leona Matiša; Korepetitor: Vladimir Veljković, klavir

 

Cilj radionice je da polaznicima približi muzičku improvizaciju. Obrazovanjem u klasičnoj muzici se stiče specifično znanje, a radi se posebnim metodama. Pristup džez muzici se razlikuje u potpunosti, samim tim što, koristeći svoje znanje, većina odsviranog biva improvizovano u datom trenutku. Ovaj pristup želimo da približimo zainteresovanima, te da probudimo njihovu kreativnost. Uz kratko upoznavanje sa džezom i njegovim karakteristikama, akcenat će biti na praktičnom, a ne na teoretskom radu, radi što efikasnijeg shvatanja ovog specifičnog muzičkog žanra.
Radionicu će voditi Petra Leona Matiša, jazz pevačica, i Vladan Veljković, jazz pijanista.
Plan rada: kratak uvod u karakteristike stila, praktičan deo – ritmičke vežbe i učenje blues standard teme višeglasno uz improvizaciju. Radiće se ukupno 3h sa pauzom, predznanje nije potrebno. Pristup radionici imaju đaci osnovne Muzičke škole „Josip Slavenski“. Ponesite vodu i dobro raspoloženje.

 

PETRA LEONA MATIŠA

Rođena je u Subotici 21.10.1991. godine. Od malena su joj interesovanja bila svestrana.
Završila je Srednju muzičku školu na dva smera – violončelo i džez pevanje. Godine 2010. je upisala studije za violončelo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, ali, zahvaljujući spletu raznih okolnosti, odlučila je da napusti studije i da se posveti isključivo pevanju. Godine 2012, nakon uspešno položenog prijemnog ispita na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, postala je deo prve generacije u klasi docenta mr Vesne Petković, na odseku za džez i popularnu muziku. Osnovne akademske studije završila je 2016. godine, a godinu dana kasnije i master akademske studije.
Tokom studija, pohađala je radionice umetnika kao što su: Aaron Goldberg, Bojan Zulfikarpašić, Stjepko Gut, Michelle Hendricks, Anna Lauvergnac, Jelena Jovović, Sofija Knežević, a prisustvovala je i Letnjoj džez akademiji u Novom Sadu (2015. godine).
Pored klupskih svirki, nastupala je u okviru sledećih manifestacija: Beogradski jazz festival (2014), Pančevački jazz festival (2014), Nišville jazz festival (2012. i 2013), Međunarodni dan jazza u Domu mladine Beograda (2014), Jazzik festival u Subotici (2010. i 2011), ARLEMM art festival (2013), III Evropski studentski samit, itd. Sarađivala je sa Vojvođanskim omladinskim big bendom (2013) i sa Big bendom Ljubljanske akademije, što je rezultiralo mini turnejom, u Ljubljani i u pet gradova u Srbiji (2013). Učestvovala je u projektu EUtropia u organizaciji međunarodne mreže Roots&Routes – performans prezentovan u okviru Sziget Festivala (2012), i gostovala u raznim programima (RTS, RTV, Studio B, Pannon RTV…

Pored izvođačkog i organizacionog iskustva, poseduje i pedagoško. Nakon dugogodišnjeg horskog iskustva, na master studijama je uz prof. Vesnu Petković vodila džez hor u okviru stručne prakse. Ta saradnja i dalje živi.

Od 2011. godine honorarno radi u Radio Novom Sadu kao autor emisije Džez sat, a od 2017. godine angažovana je i u televizijskoj emisiji Bonton na Radio televiziji Vojvodine, u okviru koje se prikazuju i osvrti na džez festivale Srbije.

 

VLADAN VELJKOVIĆ

Vladan Veljković je džez pijanista koji je počeo da svira klavir kao šestogodišnjak. U Leskovcu je završio osnovnu i srednju Muzičku školu „Stanislav Binički“, a zatim je nastavio školovanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na odseku za džez i popularnu muziku.
Nastupao je na džez festivalima širom Srbije, a to su: Beogradski jazz festival, Nišville jazz festival, Valjevski jazz festival, Međunarodni festival džeza JazzIbar u Kraljevu, Džezatronik u Vršcu, Musicology festival u Beogradu, itd. Svirao je sa velikim džez imenima: Duško Gojković, Gregory Hutchinson, Heinz von Hermann, Kyle Eastwood, Brad Lilly itd.
Od 2014. do 2015. godine bio je član Big Benda RTS, a stalan je član nekoliko beogradskih sastava: Matras, Golden Gate i Mambo Stars.
Na međunarodnom takmičenju „The Best Musical Mind“ u organizaciji Multikultivatora u Beogradu, aprila 2016. godine osvojio je prvu i drugu nagradu u kategoriji najbolji džez sastav.

Posted by & filed under UVODNI I PRATEĆI PROGRAM.

Kulturni centar Novog Sada, Klub „Tribina mladih“
Utorak, 14. novembar, 19 sati
Moderator: Vitomir Simurdić
Aleksandar Dujin, klavir i Dragan Kozarčić, truba

 

 

VOJISLAV BUBIŠA SIMIĆ

Vojislav Simić, poznatiji kao Bubiša, rođen je 18. marta 1924. u Beogradu. Iako ga publika prevashodno poznaje kao dirigenta Džez orkestra RTV Beograd sa kojim je proveo više od tri decenije, veoma uspešno je stvarao i u drugim muzičkim žanrovima (simfonijska muzika, scenska, filmska i TV, horska, dečja).

Vojislav je potomak stare i ugledne beogradske porodice. Drugi svetski rat je dočekao sa roditeljima Draganom i Cacom i sestrom Anuškom u Kosovskoj ulici u Beogradu. Maturirao je u Drugoj muškoj gimnaziji i diplomirao dirigovanje na Muzičkoj akademiji (FMU) 1954. godine u klasi profesora Predraga Miloševića. Još 1946. godine Vojislav Simić je osnovao amaterski džez orkestar „Dinamo” i tako postao utemeljivač prvog big benda u Srbiji.

Od 1953–1985. godine je dirigent Džez orkestra RTV Beograd sa kojim je proputovao skoro celu Evropu i postigao velike uspehe od kojih je najznačajniji prva nagrada na džez festivalu u Žuan le Penu (Francuska) 1960. Tokom svog dugotrajnog rada sa orkestrom negovao je ležerni swing bejzijevskog stila. Iako je džez njegova prava ljubav, Bubiša je oduvek voleo duhovnu muziku kao i tradicionalnu narodnu muziku Balkana i prvi je kompozitor u Srbiji koji je pisao džez obrade tradicionalne narodne muzike još 60-ih godina, pre nego što je etno džez  ušao u modu. Veliki je zaljubljenik u pozorište i dugi niz godina bio je gostujući dirigent u Pozorištu na Terazijama, aranžirajući i dirigujući mjuzikle: Kabare, Moj dečko, Mala Florami… Dirigovao je horovima i simfonijskim orkestrima, pisao stručne članke o muzici, muzičke kritike i putopisne reportaže. Njegova ljubav prema deci, kao i prema pesmama Jovana Jovanovića Zmaja, dovela je do prelepih dečjih pesmama, saradnji sa horom „Kolibri” i nezaboravnoj TV seriji „Neven”.

Bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije i predsednik srpskog Udruženja džez muzičara. Nosilac je Ordena rada sa zlatnim vencem i Beočuga grada Beograda, kao i nagrade za životno delo Radio-televizije Srbije.

Vojislav Simić živi u Beogradu sa suprugom. Ima dve kćerke, troje unučadi i jednog praunuka.

Objavljene knjige: „Susreti i sećanja” (Narodna knjiga, 2005); „Veselo putovanje sa džez orkestrom RTV Beograd po belom svetu” (RTS, 2006); „Sentimentalno putovanje” (Clio, 2011); „Neispričane priče” (autorsko izdanje, 2014); „Zvuci vremena” (autorsko izdanje, 2017)

 

O knjizi „Zvuci vremena“

Nepretenciozne i šarmantne beleške podeljene su u poglavlja čije su glavne teme obeležile Bubišin život: ratovi, prijatelji, putovanja, muzika i detinjstvo…

…Dirigent koji ume da sluša druge i nikada ne gubi dar radovanja, i živi i piše sa elegancijom…” (Velja Pavlović, novinar)

“Umesto recenzije knjige Bubiše Simića „Zvuci vremena“, citiraću jedan razgovor koji sam obavio sa trubačem iz njegovog orkestra, tragično preminulim Nikolom Mimom Mitrovićem. Na budvanskoj plaži, ispričao mi je kako je, prilikom gostovanja u Americi, jedan kolega, crnac pohvalio svirku njihovog benda. Mimu je bilo drago a onda je kolega džezer dodao: „Pored nas, crnaca, džez mogu dobro da sviraju jedino ljudi iz Istočne Evrope.“ ,,Zašto“, upitao je moj

sagovornik. „Jer su patili“, bio je odgovor.

To je, rekao bih, ujedno i priča koju u ovoj knjizi izlaže Bubiša.” (Goran Marković, režiser)