Maja Alvanović, klavir Ištvan Čik, bubnjevi
Ervin Malina, kontrabas Aleksandra Drobac, glas
Damir Bačikin, truba Gisle Torvik, gitara
Gabor Bunford, saksofon Uroš Šećerov, udaraljke
„Vrhunski virtuozitet i snažan lirizam odlikuju album Majmisty trija – Mistyland. Često melanholičan, ponekad poletan ali uvek očaravajući, ovaj album je zaslužio da se nalazi među najboljim primercima evropskog jazz-a. (Hrayr Attarian, ALL ABOUT JAZZ)
„Srpski grad Novi Sad možda ne izgleda kao očigledno mesto gde bismo potražili jedan nov i uzbudljiv klavirski trio, ali to je dom Majamisty trija čiji je debi album Mistyland svedočanstvo jednog kreativnog i originalnog ansambla. (Bruce Lindsay, ALL ABOUT JAZZ)
Majamisty TriO izvodi instrumentalnu muziku koja bi se mogla nazvati spojem klasičarskog izraza i jazz elemenata i po reakcijama publike i mišljenju brojnih istaknutih muzičara pravo je žanrovsko osveženje na našoj muzičkoj sceni. Ovakav muzički stil rezultat je dugogodišnjeg iskustva autora, u bavljenju klasičnom muzikom, uz veliki afinitet i strast prema jazz pravcu, i usmeren je ka pronalaženju originalnog muzičkog izraza i načina slikanja emocija.
Saradnja pijanistkinje Maje Alvanović, lidera trija i autora muzike sa fantastičnim muzičarima sličnog senzibiliteta (Ištvan Čik, bubnjevi; Ervin Malina, kontrabas; Aleksandra Drobac, gostujući vokal) daje krila ovakvoj ideji i dovodi je do njenog potpunog ostvarenja.
Pojava Majamisty trija na novosadskoj sceni 2010. godine probudila je interesovanje publike i naišla na podršku kako Pokrajinskog sekretarijata za kulturu tako i eminentnih muzičara i brojnih kritičara. Njihov debitantski album Mistyland koji je 2011. godine objavio SKC Novi Sad a 2012. reizdao Maple Grove Music Production pobrao je odlične kritike širom sveta.
Nastupali su po festivalima širom Srbije uključujući i Beogradski jazz festival, Novosadski jazz festival, Nišvil i mnoge druge…
U maju i junu 2013. Majamisty TriO snimio je svoj drugi album „Love“. Ovaj novi projekat uključio je pored Aleksandre Drobac još novih gostiju muzičara, Damir Bačikin (Zrenjanin/Berlin), Gisle Torvik (Oslo), Gabor Bunford (Subotica) i Uroš Šećerov (Novi Sad).
Ljubav, zato što daje smisao našem životu i ostaje i traje, čak i onda kada ostanemo bez onih koje volimo.
Maja Alvanović (1974), Beograd, Srbija
„Muzički alhemičar, Alvanović, sastavila je delo suptilne elegancije kombinujući zapadnjačku klasičarsku strukturu sa spontanošću džeza i kompleksnim ritmovima njene rodne zemlje. Često melanholično, ponekad vedro ali uvek očaravajuće.“ (Hrayr Attarian na džez portalu ALL ABOUT JAZZ)
Pijanistkinja Maja Alvanović, završila je studije klavira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (klasa prof. Kemala Gekića), nastavljajući sa pedagoškim radom u istoj instituciji. Ima bogato iskustvo u domenu klasične muzike (kamerni sastavi, saradnja sa različitim instrumentalistima i vokalnim umetnicima). 2004. godine je sa Irinom Mitrović osnovala klavirski duo Majrina – na repertoaru imaju dela savremenih vojvođanskih kompozitora, kao i inostranih autora (snimile su album “Tangomania”, sa tango nuevo muzikom Pabla Zieglera). Sarađivale su i sa glumcima i plesačima, isprobavajući spajanje muzike i scenskog pokreta.
Preokret na Majinom muzičkom putu počeo je istraživanjem fado muzike sa ansamblom Agora, približavajući je improvizacionom načinu izražavanja. Od malena zadojena jazzom (odrastajući uz oca kontrabasistu), 2010. godine je oformila Majamisty TriO, u želji da javnosti predstavi svoje viđenje ove muzike.
Njena dva albuma „Mistyland“ (2011) i „Love“ (2014) predstavljaju muzički spoj klasičarskog izraza i savremenih jazz tendencija, po ugledu na muziku iz produkcije ECM.
Ervin Malina (1981), Novi Sad, Srbija
„Malina je vrlo empatičan muzičar, čiji melodijski tok i liričan stil omogućava stvaranje melodijskih nizova dok istovremeno čvrsto održava ritmičku suštinu.“ (Bruce Lindsay, ALLABOUT JAZZ)
Ervin Malina, pohađao je Akademiju umetnosti u Novom Sadu.
Njegova sposobnost za transformaciju i identifikovanje sa raznim muzičkim žanrovima omogućila mu je saradnju sa velikim brojem muzičkih sastava.
Jedan je od najaktivnijih kontrabasista u Novom Sadu posebno na polju improvizovane i jazz muzike. Sarađuje sa Vojvođanskim simfoničarima i raznim kamernim orkestrima (Novosadski kamerni orkestar, Orfelin…). Takođe je član mnogih sastava sa kojima je ostvario mnoga CD izdanja i nastupe u zemlji i inostranstvu: Earth Wheel Sky Band, Serboplov, Mezei Szilard Trio, kvartet… OSSA quartet, MAKUZ ansambl… razni folklorni ansambli…
Sarađuje i sa Jozefom Nađom, B. Kovačem, SNP, Novosdaskim pozorištem, sa kojima je nastupao na raznim festivalima u Srbiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Austriji, Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Rumuniji, Ukrajini, Norveškoj, Japanu…
Ištvan Čik (1978), Novi Sad, Srbija
„Čikovo inventivno sviranje bubnjeva, često pod uticajem roka, izrazito kontrastira svojim kolegama u bendu, stvarajući time jedinstvenu celinu.“ (Hrayr Attarian, ALLABOUT JAZZ)
Od svog prvog pojavljivanja na džez sceni Novog Sada 1995. Ištvan Čik je privukao pažnju individualnošću i kreativnošću koja ga je od prvog trenutka usmerila na žanrove u kojima će doći najbolje do izražaja, a to su džez i druge forme improvizovane muzike.
U njegovim rukama bubnjevi prestaju da budu samo ritmički instrument, on svira i oblikuje muziku melodijski.
Pored Majamisty trija član je velikog broja sastava: LADAABA orkestar i La Campanella kvintet Borisa Kovača, Mezei Szilard trio, kvartet, oktet… Serboplov… Sa ovim ansamblima ima veliki broj snimljenih CD-ova koji su objavljeni širom sveta: Nemačka, Mađarska, Kanada, Portugal, Poljska…
Vrlo je značajna i njegova saradnja sa Srpskim narodnim pozorištem u Novom Sadu u predstavama Jezik zidova (moderan balet), Brod za lutke (drama za koju je muziku komponovao Darko Rundek)
Aleksandra Drobac (1973), Novi Sad, Srbija
„Aleksandrin vokal daje posebnu dubinu i boju sveukupnom zvuku benda.“ (Bruce Lindsay, ALLABOUT JAZZ)
Pevanjem se bavi od ranog detinjstva.
Vokal Aleksandre Drobac izdvaja se retkom prefinjenošću i senzibilitetom.
Šetajuci na svom muzičkom putu kroz različite žanrove (fado, jazz, evergreen, pop…). Aleksandra pokazuje širok dijapazon transformacije, donoseći sa svakim otpevanim tonom upečatljiv lični izraz, originalnost interpretacije, i raskošnu muzikalnost.
Sa ansamblom Agora predstavila je srpskoj publici portugalski fado i muziku grupe Madredeus i to na festivalima: „Dani Evrope” u Novom Sadu i „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu.
Pored dva albuma sa Majamisty triom, kao gostujući vokal ima više snimljenih CD albuma sa različitim novosadskim ansamblima.
Damir Bačikin (1980), Zrenjanin, Srbija
Damir Bačikin zivi i radi u Berlinu od septembra 2005.
Diplomirao je, sa najvišim ocenama, na visokoj školi za muziku HfM „Hanns Eisler“ u Berlinu, prof. William Forman,odsek Truba. (2008).
U ansamblu koji je okupljen na njegovu inicijativu, „Damir Out Loud“, aktivan je kao kompozitor, aranžer i producent.
Ansambl je osvojio „Studio preis“ grada Berlina (2012) za snimanje prvog studijskog albuma „Graduation day“ koji je proglašen (2014) za top 10 albuma – 2013 u „Jazzthing“ Nemačka i koji je dobio sjajne kritike u Švajcarskoj („Kultur tipp Cirih“), Austriji („Concerto“) i Nemackoj („Jazzthing“, „Deutschland radiokultur“) i Srbiji („Politika“, Vojislav Pantić).
„Damir Out Loud“ je pozvan da predstavi svoj rad i program za drugi album u seriji jazz koncerata u Berlinskoj Filharmoniji u aprilu 2015.
Gisle Torvik (1974), Oslo, Norveška
Gisle Torvik, jedan od najtalentovanijih skandinavskih gitarista, prepoznatljiv je po svojoj lirici i melodičnosti kao i izražajnom virtuozitetu.
Snalazi se u svim muzičkim žanrovima i često ih kombinuje na svojim muzičkim izdanjima.
Njegovo poslednje izdanje Tranquil Fjord osvojilo je sjajne kritike. Magazin Downbeat nazvao je album izuzetnim, a muzički kritičari širom sveta u superlativima pišu o njegovoj muzici kao i o njegovom izvođenju. Nastupao je kao solista i kao član velikih sastava širom sveta i sarađivao sa velikim džez umetnicima kao sto su: Bendik Hofseth, Eddie Gomez, Paolo Vinaccia, Sigmund Groven, Emil Viklicky, Petter Wettre, Øystein Sevåg, Karl Seglem i mnogi drugi.
Gabor Bunford (1972), Subotica, Srbija
Diplomirao je klarinet i saksofon na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Jedan je od najistaknutijih saksofonista domaće scene. Tokom karijere je sarađivao sa imenima kao što su: Đorđe Balašević, Vlado Georgiev, Šaban Bajramović, Zdravko Čolić, Dejan Cukić, Dado Topić, Leb i sol, Dino Dvornik, SilesterLevay i mnogi drugi. Dobitnik je nagrade „Dr. Ferenc Bodrogvari“, grada Subotice (2010) za prosvetni rad.
Član je Novosadskog Big Band-a, Novosadskog kvarteta saksofona i umetnički je direktor „Jazzik“ – internacionalnog subotičkog jazz festivala. Trenutno radi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao stručni saradnik na odseku za saksofon.
Uroš Šećerov (1956), Novi Sad, Srbija
Uroš Šećerov je rođen u Novom Kneževcu 1956. godine.
S obzirom na muzičke korene u porodici veoma rano se zainteresovao za muziku, tako da je prvi bend osnovao sa drugovima iz dvorišta još dok je išao u osnovnu školu.
Kasnije je svoje muzičko iskustvo vezao za čuvenog Vojislava Brkovića (Voya Bee) u čijem sextet-u nastupa prvi put 1976. g. na koncertu u Studiju „M“, radio Novog Sada, sa Lindom Sharock i Peter Ponger-om.
Tada počinje njegova profesionalna karijera u Plesnom orkestru RTV NS, gde je svirao dugo godina. Bio je stalni gost u Big band-u RTV Ljubljane i Beograda i ostvario dugogodišnju saradnju sa vrhunskim muzičarima, kao što su Bubiša Simić, Zvonimir Skerl, Milivoj Marković, Lazar Tošić, Mimo Mitrović, Slobodan Marković, Ratko Divjak, Petar Ugrin, Joža Privšek, Tone Janša…
Prepoznat kao talenat od strane Ratka Divjaka, koji je na njega uticao najviše, i sa kojim i dan danas svira, dobija poziv da se priključi kultnoj grupi „Sončna pot“ – Lado Jakša i Dani Gančev, sa kojom ide na turneje i snima prvi i jedini vinil.
Od strane Vojislava Brkovića je bio pozvan i kao gost je nastupao sa njegovom grupom „Medaya“ sa Wolfangom Reisingerom i Beatom Furerom. Kasnije je sa njim snimio i nekoliko albuma i svirao na koncertima projekta Jimmy Hendrix Reincarnation i Jimmy Hendrix Pure. Njegovu veziju „Hay Joe“ je objavio Sony Music. Tada sarađuje sa Robert Riegler, Oliver Gatttringer, Laurinho Bandeira.
Nekako u isto vreme, počinje saradnju sa Mitrom Subotićem Subom – Rex Illusiivi. Njihov zajednički rad počeo je na stvaranju muzike za TV serijal koji je snimio njegov otac, Radomir Subotić, književnik, humanista, globtroter i intelektualac par exellance. Za snimljenu muziku Mitar je nagrađen nagradom UNCEF-a. Sa njim, Milanom Mladenovićem, Firčijem, Švabom, Brankom Parlić i Deže Molnarom nastavlja saradnju koja rezultuje morem snimljenog muzičkog materijala koji se nalazi u fundusu radio Novog Sada. Snimaju kultnu pesmu ‚‚Plava jutra“ čiji je Suba autor.
Posebno muzičko poglavlje pripada saradnji sa Vladom Labatom – Rovnjevim, sa kojim od početka radi na afirmaciji njegovih muzičkih skulptura. U tom delu sarađuje sa Vukom Kulenovićem, Zoranom Hristićem i grupom mladih umetnika. Sa Labatom snima LP koji je prvi uopšte objavljeni muzički materijal na Svetu fokusiran isključivo na očuvanje i zaštitu životne okoline.
Veoma inspirativni deo njegovog muzičkog stasanja je bilo poznanstvo sa izuzetnim Rudolfom Tomšičem, sa kojim svira u triju.
U toku angažmana u Plesnom orkestru RTS NS svira sa velikanima jazz scene iz Mađarske – Tony Lakatos, Pege Aladar, Imre Kesegi…
Njegovo dalje stasanje kao muzičara se nastavlja sa Mišom Blamom, Stjepkom Gutom, Mikanom Zlatkovićem i Ratkom Divjakom u YU Jazz Summit quintet-u.
Nekako u isto vreme sarađuje i sa legendarnim Borisom Kovačem, izuzetnim muzičarem i kompozitorom prefinjenog senzibiliteta.
Član YU jazz-rock selekcije (Bončina, Ugrin, Divjak, Pop Asanović, Savin, Novak, Boček) i nastupa na BOOM festivalu.
Nakon toga dobija poziv od dva velikana, Lale Kovačeva i Vokija Kostića, i počinje saradnju na Lalinom projektu Balkanski izvorni jazz i Balkan Impresions koji rezultira objavljivanjem vinila, snimanjem uživo koncerta u Konaku Knjeginje Ljubice i velikom turnejom. To je nezaboravan deo njegove karijere i velika stepenica u njegovom muzičkom razvoju koju je dostigao uz pomoć legendarnog Lale. Tom prilikom je svirao sa velikanima muzičke scene: Borom Rokovićem, Vojinom Mališom Draškocijem, Vlatkom Stefanovskim, Gocetom Dimitrovskim, Orkestrom Feata Sejdića, Pagankama…
U to vreme, kao već afirmisani perkusionista, upoznaje svetsku legendu Tony Scot-a i sa njim intenzivno sarađuje u periodu od dve godine. Rad i prijateljstvo sa njim mu je donelo ogromno iskustvo i profilisalo njegovu estetiku u muzici.
Za sve pomenuto vreme konstantno sarađuje sa pomenutim Big Band-ovima i ostvaruje saradnju sa Laci Fidrijem i Sedakom Benčićem iz Orkestra RTV Zagreb. Ovi izuzetni muzičari su imali značajan uticaj na njega kao umetnika.
Rad sa Jovanom Maljokovićem i njegovim orkestrom je bilo izuzetno iskustvo, kao i saradnja sa Vladom Maričićem u njegovom kvartetu sa Batom Božanićem i Dušanom Ivaniševićem. Ova saradnja je krunisana snimanjem CD-a.
Učestvuje u stvaranju YUpika kvinteta sa Dušanom Ivaniševićem, Ivanom Aleksijevićem, Gaborom Bunford i Ištvanom Mađarićem i u toku tri godine sviraju na svim jazz festivalima i daju podršku jazz muzičarima u Srbiji da ne odustanu od svojih muzičkih ideala.
Sve vreme sarađuje sa Aleksandrom Dujinom u svim njegovim formacijama i u triu sa Aleksandrom Kravićem-Cakijem. Sa triom, početkom devedesetih godina prošlog veka, svira u klubu u Novom Sadu u kojem su karte za njihove nastupe bile rasprodate dva meseca unapred. Kao gosti su učestvovali Tanja Jovićević, Dejan Cukić, Bisera Veletanić, Maja Odžaklijevska…
1996. g. osniva, sa Dragoljubom Djuričićem i Lavom Bratušom band „Two drums and percussion“. Koncept je bio unikatan, izvođenje furiozno, na bini samo dva bubnja, udaraljke i tri muzičara. Kulminacija, pored evropske turneje, je bio koncert 1999. g. u Sava centru, pred punim gledalištem. 2013. g. se band ponovo sastao na humanitarnom koncertu, sada u punom sastavu – sa Firčijem, koji je pre odlaska u USA odsvirao sa Dragoljubom prvi koncert za dva bubnja i bio idejni tvorac projekta. Ovaj kvartet će verovatno u 2014. g. početi svoje novo poglavlje koncertom u Novom Sadu!
Nekako u isto vreme stalni je član benda Dejana Cukića sa kojim svira na turnejama.
Izuzetnu saradnju ima sa još jednim velikanom naše scene, Kornelijem Batom Kovačem koji ga poziva da učestvuje u snimanju kultnog albuma Zdravka Čolića „Ako priđeš bliže“.
U tom delu karijere svira na vinilima Ekatarine Velike i snima prvenac Đorđa Balaševića – „U razdeljak te ljubim“ i „Oprosti mi Katrin“.
Veliku čast su mu priredili prijatelji i članovi fenomenalnog Cubisma, na čelu sa Hrvojem Rupčićem, sa kojima svira kao gost na njihovom prvom nastupu u SRJ, u podgoričkom jazz klubu Montanaro – izuzetni muzičari i veliki prijatelji!
Svira sa svetskom legendom, trubačem Duškom Gojkovićem u njegovom All Stars Big Band-u i snima CD „Handsfull o’ Soul“. Iz tog vremena datira i njegova veza sa: Brad Leali, Tomonao Hara, Peter King, Vito Giordano, Michael Lutzeier, Phil Abraham, Manuel Rocheman, Auwi Geyer, Butch Kellem i Branko Pejaković.
Veoma uspešnu saradnju je imao sa crnogorskim pianistom, kompozitorom i aranžerom Vladimirom Marašom, za kojeg je snimio dva CD-a „Letters from Montenegro“ i „Pod kamenom“.
Sa svojim prijateljem Kikijem Lesendrićem učestvuje u snimanju njegovog come back CD-a i učestvuje na koncertima u Novom Sadu i beogradskoj Areni.
2012. g. počinje saradnju sa Ivanom Grlićem u njegovom projektu „Serbian jazz Bre!“ i sa istoimenim orkestrom snima CD. Ova saradnja traje i do danas.
U novembru 2013. g. počinje saradnju sa orkestrom Gyass, čiji su osnivači virtuozi braća Kurina – Mišel, Ferenc i Lajoš i u kojem svira harmonikaš izuzetnog senzibiliteta Bojan Jovanović. Na snimanju CD-a i na koncertima se orkestru pridružio Kralj violine – Roby Lakatoš. Muziciranje sa ovim vrhunskim muzičarima mu je donelo novo, neprevaziđeno, iskustvo.
U svojoj karijeri je snimio preko 40 vinila i CD-a, svirao je na svim relevantnim Jazz festivalima i snimao za sve vodeće diskografske kuće. Učestvovao je u velikom broju TV i radio emisija u zemlji i inostranstvu.
Poseban deo njegovog angažovanja je i rad u svojoj zajednici:
*osnivač je manifestacija: Dani Jazza u Novom Sadu i Novosadskog Jazz festivala (1999. g.) u čijem Savetu se i sada nalazi, te je bio u dve godine i umetnički direktor Festivala;
*zajedno sa Milanom Radulovićem, Ištvanom Vargom i svojim bratom Miomirom 1997. g. je idejni tvorac i realizator dočeka Nove godine na gradskom Trgu u Novom Sadu. Do tada se nigde nije dočekivala Nova godina na trgovima i to je bio prvi put da se nešto tako desilo kod nas. Nakon dve godine su takvu praksu preuzeli i drugi gradovi i sada je to nešto što je sasvim normalna pojava – ne uplićući se u sadašnju estetiku iste;
*zajedno sa Milanom Radulovićem i Ištvanom Vargom, 1997. g., pokreće rad ansambla Camerata Academica, čiji su članovi bili muzičari sa Muzičke Akademije u Novom Sadu. Tesno je povezan u organizaciji, tih godina, NOMUS-a, Božićnih koncerata, te zajedno sa navedenom gospodom organizuje u Dunavskom parku u Novom Sadu, Hendlov koncert „Muzika na vodi“;
*posebno je ponosan na svoje dugogodišnje prijateljstvo sa Ivanom Feceom – Firchiem, sa kojim je povezan ne samo po muzičkoj liniji. Naime, učestvovao je u postupku zaštite njegovog patenta za doboš, na kojem danas sviraju skoro sva najveća imena ovog instrumenta. Ono što je posebno bitno je da je Firchi preselio celu proizvodnju u Novi Sad i sada doboši idu na sve kontinente sa adrese našeg grada.