Mario Rom, truba
Lukas Kranzelbinder, kontrabas
Herbert Pirker, bubnjevi
“Ništa nije istina (Nothing Is True), sve je dozvoljeno.
Grupa Mario Rom’s Interzone je bend formiran iz potrebe da se svira muzika na najbazičniji i možda jedini razumni način: bez pravila i prisilne kompleksnosti.
Čine je tri najperspektivnija mlada muzičara Austrije, koji svi imaju oko 25 godina: Mario Rom, uprkos svojim godinama, već predstavlja jednog od vodećih trubača svoje generacije; Lukas Krazelbinder nije samo jedan od najtraženijih jazz basista u Austriji, nego je i kompozitor opere koja je svoju premijeru imala u julu 2012; Herbert Pirker, jedan od najangažovanijih bubnjara Evrope, delio je binu sa praktično svim cenjenim austrijskim muzičarima.
Interzone je napravio svestan izbor da svira bez harmonijskih instrumenata da bi postigli veći nivo slobode, dobili više prostora i fleksibilnosti. Njihovo glavno interesovanje leži u komunikaciji i stvaranju i komponovanju na licu mesta: tada je svašta moguće i svašta se i dogodi.
Bend se slobodno kreće među svim mogućim jazz stilovima, od hard bopa to avangarde, čak i fanka – ali sve ovo odsvirano na njihov jedinstven način. Bez soliranja na gitari, bez gluposti, samo čista istina.
E, da, i neumorno prate ritam. Posetite Interzonu! Osvojiće vas, obećavam.”
(Charles Benway, Loop.Collective-Magazine, UK 2011)
Mario Rom
Rođen 1990. u Hal/Admontu, Austrija. Počinje da svira trubu kod Bernda Roma kada je imao 8 godina. Od 2004. godine član je klase čuvenog profesora Josefa Eidengergera na Privatnom univerzitetu Anton Brucker u Lincu. Dobio je nekoliko nagrada na takmičenju Prima la Musica i 2007. na jazz takmičenju Marianne Mendt. 2010. je izabran kao jedini austrijski muzičar da učestvuje za članstvo u bendu „Generations Unit“, sa kojim je snimio CD 2011, na kojem je umetnički direktor bio Adrian Mears.
Sarađivao je i svirao sa muzičarima kao što su: Dave Liebman, Christoph Cech, Harri Stojka, Michael Mantler, Harry Sokal, Janus Ensemble, Jazzwerkstatt Wien, Studio Dan, Salonorchester Alt Wien, Fatima Spar, Andrej Prozorov…
Lukas Kranzelbinder
Rođen, 1988. u Klagenfurtu, Austria. Iako mlad već je postao jedan od najatraktivnijih i najsvestranijih basista mlađe austrijske muzičke scene. Organizator je „Polyamory Sound Festivala“ www.polyamorysound.com, koji se odigrava u raznim gradovima Evrope spajajući muzičare sa raznovrskih muzičkih scena. Od leta 2011. godine učestvuje u programu „New Austrian Sound of Music“, gde je bio odabran kao jedan od pet mladih muzičara da predstavlja svoju zemlju kao jazz muzičar širom sveta.
Trenutno Kranzelbinder živi u Beču, gde je radio na svojoj španskoj operi Muchogusto, koja je svoju premijeru imala na poznatom festivalu “Carinthischer Sommer” jula 2012. godine.
Herbert Pirker
Rođen u Moskirhenu, Austrija, 1981. godine, Herbert Pirker je jedan od najangažovanijih bubnjara austrijske jazz scene. Dva puta je bio dobitnik jazz nagrade Hans Koller (2004 i 2007.) i praktično je sarađivao sa svim velikim imenima austrijske i svetske jazz scene, među kojima su: Karl Ritter, Wolfgang Mitterer, Louis Sclavis, Kelomat, Alex Machacek, Wolfgang Puschnig, Jack Walrath, Klaus Dickbauer, Max Nagl, Jazzwerkstatt Wien, Christoph Dienz, Linley Marthe, Otto Lechner…
Izvodi iz štampe (CD: Nothing Is True)
„Samo izađite i prašite“. Reči su fudbalskog trenera upućene svom timu, kao i ideja vodilja u muzici. Radite šta god hoćete, ali radite to dobro i svaki put drugačije. Na primer, Interzone, trio pod vođstvom dvadestdvogodišnjeg austrijskog trubača Marija Roma, samo izađe. I praši. Režeći i tutnjeći, samouvereno i žustro – dobra formula. Iznova i iznova interakcija između basa, bubnjeva i trube otkriva nove slojeve: gruv koji pokreće i vođene melodijske linje, reference na jazz iz šezdesetih godina prošlog veka ili afričke i karipske ritmove, sećanja na preterivanja izazvana hemijskim sredstvima, na muke i zbrke, na putovanja u muzičke svetove koji su već bili odavno mrtvi i zaboravljeni kada su ova tri muzičara prvi put uzeli u ruke svoje instrumente.
[…] : Interzone je svoje ime dobio po ekstatičnoj spirali istoimenog proznog dela Vilijama S. Barouza, koji je nastao tokom njegovog boravka u Tangeru, čija je obilna senzualnost po svoj prilici poslužila kao model za trio. Barouzov je milje pomerenog, izmeštenog, boemskog Tangera pedesetih godina prošlog veka; Mario Rom, samouvereno dinamični basista Lukas Kranzelbinder i bubnjar Herbert Pirker prigrabili su priliku koju im je pružila njihova mladost i distanciranost od epicentra jazz muzike: Ništa nije istina – bukvalno u ovom svetu negde-između – ali, po svoj prilici, sve je dozvoljeno.
Bezbrižno i nestrpljivo oni krče svoj put, čisteći sa njega stilističke putokaze, svingujući, stvarajući gruv, naglo menjajući tempo; ukratko: svirajući, idući za onom energijom koja ih pokreće tog trenutka. Čak i gorko-slatka balada „Lonely Woman“ Ornette Coleman mora da im se povinuje na kraju: Mario Rom i njegovi sadrugovi daju gas, ostavljajući ogrebotine i ožiljke na melodiji – i otrgnu od nje, ovom grubom obradom, neslućenu snagu.
(Stefan Hentz, Die Zeit, mart 2013)
„…’straight-ahead’ bebop fraze, slobodna tonska avangarda, silni funk gruv i pulsirajući slobodni metri. […] Brilijantno!”
(Martin Laurentius, Jazzthing, februar 2013)
„Naboj, humor, virtuoznost i koketna primesa retro pečata može se pokazati kao najbolji jazz album ove jeseni. Štajerski trubač Mario Rom ovom kompaktnom senzacijom pokazuje međunarodni kalibar.“
(Otmar Klammer, Kleine Zeitung, decembar 2012)
„’Nothing Is True’ (Laub Records), novoizdati debi album trija poznatog kao Interzone, dokazuje osvežavajuće nekonvencionalnu i elegantnu reinterpretaciju klasične definicije jazza. Sve samo ne preterano intelektualna, ova muzika je atmosferska, ukusna i raznolika.
Uz inspirativnu lakonogost, samouverenost i jasnu ljubav za eksperimentisanjem, ovaj tročlani tim se giba kroz prostrani svet jazza, bez potrebe da ga ponovo izmišlja. Oni se naprosto služe mnogim stilovima koji se klasifikuju kao „jazz“: ovde malo bebopa, onde malo fanka, mrvicu avangarde i gotovo – fini grupni zvuk, mnogo šarolikije od većine onoga što se obično čuje u ovom muzičkom kontekstu.
Pod vođstvom svestranog, melodijskog muziciranja trubača Marija Roma, muzika vešto izbegava nezgrapnost i ostaje u neprestanom kretanju. Lukas Kranzelbinder i Herbert Pirker rade odličan posao i ovde, pružajući ritmičku osnovu odgovarajuće dinamičnosti. Bilo u igravim pasažima ili u introvertnijim momentima, ono što Interzone nudi nijednog trenutka se ne gubi u trivijalnosti nego sledi čuvenu zlatnu nit od prve note nadalje.
(Michael Ternai, Mica, januar 2013)