Mark Reilly, glas Mark Fisher, klavijature
Anthony Mason, bubnjevi Michael Remy, gitara
Andrew Ross, saksofon, flauta Shea Matthews, prateći glas
Megan Cavanaugh, prateći glas
Matt Bianco je britanski bend koji su osnovali pokojni Kito Poncioni (bas), Mark Reilly (vokal) i Danny White (klavijature) 1982, svi originalno članovi benda Blue Rondo A La Turk. U početku, bend je bio poznat kao „Bronze“, pre nego što su se odlučili za ime Matt Bianco 1983. godine. Naziv njihovog benda nagoveštava da je Matt Bianco lično ime, međutim Matt je „izmišljeni špijun, tajni agent; voleli smo špijunske TV teme i filmsku muziku.”
Popularan tokom sredine 1980-tih u kontinentalnoj Evropi, Matt Bianco je bio deo novog jazz pop žanra, koji su delili sa grupama kao što su Working Week, Sade, Everything but the Girl i The Style Council.
Za svoj prvi album „Whose Side Are You On?” angažovali su nepoznatu poljsku vokalnu umetnicu Basiu Trzetrzelewsku. Njeni vokalni aranžmani dali su albumu ‘drečavu’ dimenziju kakvu Reilly i White nisu mogli da predvide, a hitovi kao što su „Get Out of Your Lazy Bed” i „Half a Minute” pretvorili su Matt Bianco u jednu od najvećih tačaka Evrope 1984. Whose Side Are You On? Je izrodio nekoliko hitova u UK i Evropi, među kojima su „Get Out of Your Lazy Bed“, „More Than I Can Bear“, „Half a Minute“ i „Sneaking Out The Back Door“. Pored toga, naslovna numera bila je manji hit u Kanadi iako ne i u UK.
Basia i Danny White napustili su grupu posle prvog albuma da bi gradili unosne solo karijere pod izdavačkom kućom Sony i imenom Basia. Mark Reilly, sada bez muzičkog partnera, našao je dva nova muzička partnera: Jenny Evans je postala novi ženski vokal za Matt Bianco, uglavnom dajući bek vokale, ali i glavni vokal na dve numere sa novog albuma, a bivši klavijaturista grupa Wham i Second Image i sešn muzičar Mark Fisher nasleđuje Whita kao pisac pesama i producent, i klavijaturista benda. Sa dolaskom Marka Fishera, zvuk benda se znatno promenio. Fisher, klavijaturista, kompozitor i studijski mag, doneo je u bend savremeniji zvuk u poređenju sa onim koji je karakterisao rani Matt Bianco. Zajedno su snimili sledeći Matt Bianco album (pod ovim imenom), na kojem je hit „Yeh Yeh“, iza čega je usledila evropska turneja tokom koje su nastupali pred više od 250.000 ljudi. Sada je Matt Bianco bilo ime poznato širom Evrope i Warner Brothers su pomislili da je vreme da ih izvezu na američko tržište. Međutim, Jenny Evans je napustila grupu ubrzo posle snimanja albuma pod imenom grupe i nikada nije zamenjena.
Angažovali su muža Glorije Estefan, producenta Emilia Estefana, i snimili Indigo, sa singlovima: „Don’t Blame It On That Girl“ i „Good Times“, objavljen 1988. godine. Još jedna pesma, „Wap Bam-Boogie“, postala je evropski dens singl godine.
Njihov prvi album najvećih hitova, pod nazivom The Best of Matt Bianco, na kojem su sabrani njihovi najveći hitovi od 1983. do 1990, izašao je 1990. godine. Posle još jednog albuma sa Warner Brothers – Samba In Your Casa (1991), Reilly i Fisher su se rastali sa svojom izdavačkom kućom i prešli u slobodne strelce: od tada oni snimaju albume u sopstvenim studijima i zatim ih nude nezavisnim distributerima širom sveta.
Na ovaj način, zadržali su potpunu umetničku slobodu, ali su ipak dobili i ugovore sa ZYX Music i Intercord u Evropi, i JVC-Victor u Aziji. Stvorili su vernu bazu fanova u Japanu i ostatku Azije i albumi Another Time Another Place, Gran Via, World-Go-Round, A/Collection, Rico i Echoes postigli su veliku uspeh.
Posle dvadeset godina snimanja i turneja Mark Fisher je počeo da žudi za drugačijim stilom života i njih dvojica su se razišli u prijateljstvu.
Basia i Danny White su se pridružili Marku Reilliju da ponovo osnuju originalni Matt Bianco posle 20 godina – 2003. Godine 2004. Matt Bianco je izdao album Matt’s Mood (ime je preuzeto od jedne od njihovih najpopularnijih ranih instrumentalnih numera). Album donosi numere zrele savremene/jazz muzike, u duhu njihovog prvog albuma.
Naredne godine, otisnuli su se na svetsku turneju, koja je obuhvatala nastupe u UK, Japanu i Sjedinjenim Državama.
Posle uspeha albuma Matt’s Mood, Basia i White ponovo napuštaju Matt Bianco. Reilly se ponovo udružio sa Fisherom, i Matt Bianco ponovo postaje duo. Tri albuma kompilacija izašla su na tržište između 2005 i 2008, među kojima su The Best of Matt Bianco – Volume 2, na kojem se nalaze mnoge azijske numere, koje su do tada bile dostupne samo u Nemačkoj evropskim fanovima, i ponovno izdanje originalnog albuma The Best of Matt Bianco iz 1990, na kojem su se našli njihovi evropski hitovi iz perioda 1983. do 1990. godine. U maju 2009. Fisher i Reilly izdaju svoj prvi album kao duet pod nazivom HiFi Bossanova, njihov prvi studijski album snimljen zajedno za 7 godina, u Evropi, UK i Japanu. Sa albumom HiFi Bossanova bend je obezbedio ugovor sa izdavačkom kućom Edel Music u Evropi i nastavio saradnju sa kućom JVC-Victor u Japanu, što je ponovo urodilo plodom u novembru 2012. sa izdanjem njihovog najnovijeg albuma Hideaway.
Godine 2014. nastavljaju da nastupaju na koncertima i jazz festivalima širom sveta, a trenutno promovišu svoj najnoviji album Hideaway.