Kulturni centar Novog Sada, Klub „Tribina mladih“
Utorak, 14. novembar, 19 sati
Moderator: Vitomir Simurdić
Aleksandar Dujin, klavir i Dragan Kozarčić, truba
VOJISLAV BUBIŠA SIMIĆ
Vojislav Simić, poznatiji kao Bubiša, rođen je 18. marta 1924. u Beogradu. Iako ga publika prevashodno poznaje kao dirigenta Džez orkestra RTV Beograd sa kojim je proveo više od tri decenije, veoma uspešno je stvarao i u drugim muzičkim žanrovima (simfonijska muzika, scenska, filmska i TV, horska, dečja).
Vojislav je potomak stare i ugledne beogradske porodice. Drugi svetski rat je dočekao sa roditeljima Draganom i Cacom i sestrom Anuškom u Kosovskoj ulici u Beogradu. Maturirao je u Drugoj muškoj gimnaziji i diplomirao dirigovanje na Muzičkoj akademiji (FMU) 1954. godine u klasi profesora Predraga Miloševića. Još 1946. godine Vojislav Simić je osnovao amaterski džez orkestar „Dinamo” i tako postao utemeljivač prvog big benda u Srbiji.
Od 1953–1985. godine je dirigent Džez orkestra RTV Beograd sa kojim je proputovao skoro celu Evropu i postigao velike uspehe od kojih je najznačajniji prva nagrada na džez festivalu u Žuan le Penu (Francuska) 1960. Tokom svog dugotrajnog rada sa orkestrom negovao je ležerni swing bejzijevskog stila. Iako je džez njegova prava ljubav, Bubiša je oduvek voleo duhovnu muziku kao i tradicionalnu narodnu muziku Balkana i prvi je kompozitor u Srbiji koji je pisao džez obrade tradicionalne narodne muzike još 60-ih godina, pre nego što je etno džez ušao u modu. Veliki je zaljubljenik u pozorište i dugi niz godina bio je gostujući dirigent u Pozorištu na Terazijama, aranžirajući i dirigujući mjuzikle: Kabare, Moj dečko, Mala Florami… Dirigovao je horovima i simfonijskim orkestrima, pisao stručne članke o muzici, muzičke kritike i putopisne reportaže. Njegova ljubav prema deci, kao i prema pesmama Jovana Jovanovića Zmaja, dovela je do prelepih dečjih pesmama, saradnji sa horom „Kolibri” i nezaboravnoj TV seriji „Neven”.
Bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije i predsednik srpskog Udruženja džez muzičara. Nosilac je Ordena rada sa zlatnim vencem i Beočuga grada Beograda, kao i nagrade za životno delo Radio-televizije Srbije.
Vojislav Simić živi u Beogradu sa suprugom. Ima dve kćerke, troje unučadi i jednog praunuka.
Objavljene knjige: „Susreti i sećanja” (Narodna knjiga, 2005); „Veselo putovanje sa džez orkestrom RTV Beograd po belom svetu” (RTS, 2006); „Sentimentalno putovanje” (Clio, 2011); „Neispričane priče” (autorsko izdanje, 2014); „Zvuci vremena” (autorsko izdanje, 2017)
O knjizi „Zvuci vremena“
“Nepretenciozne i šarmantne beleške podeljene su u poglavlja čije su glavne teme obeležile Bubišin život: ratovi, prijatelji, putovanja, muzika i detinjstvo…
…Dirigent koji ume da sluša druge i nikada ne gubi dar radovanja, i živi i piše sa elegancijom…” (Velja Pavlović, novinar)
“Umesto recenzije knjige Bubiše Simića „Zvuci vremena“, citiraću jedan razgovor koji sam obavio sa trubačem iz njegovog orkestra, tragično preminulim Nikolom Mimom Mitrovićem. Na budvanskoj plaži, ispričao mi je kako je, prilikom gostovanja u Americi, jedan kolega, crnac pohvalio svirku njihovog benda. Mimu je bilo drago a onda je kolega džezer dodao: „Pored nas, crnaca, džez mogu dobro da sviraju jedino ljudi iz Istočne Evrope.“ ,,Zašto“, upitao je moj
sagovornik. „Jer su patili“, bio je odgovor.
To je, rekao bih, ujedno i priča koju u ovoj knjizi izlaže Bubiša.” (Goran Marković, režiser)