ČETVRTAK, 15.11.2018. od 20 časova
Srpsko narodno pozorište, velika sala

 

Steve Wilson, sopran i alt saksofon

Uri Caine, klavir

Ugonna Okegwo, kontrabas

Ulysses Owens Jr, bubnjevi

 

WILSONIAN’S GRAIN, koji čine Uri Caine (klavir), Ugonna Okegwo (bas), Ulysses Owens Jr. (bubnjevi), Steveov je najdinamičniji i najsavremeniji ansambl. Njihov repertoar predstavlja Wilsonove autorske kompozicije i aranžmane, kao i kompozicije članova benda.

Jednostavno rečeno, Steve je okupio jedan od najmoćnijih kvarteta na planeti. Wilsonian’s Grain predstavlja nešto poput snažne, kompaktne četvorke koju čine omiljeni muzičari muzičara. Novi album ove grupe, snimljen uživo u klubu Village Vanguard, svedoči o tome da bi svaki član ove četvorke mogao da bude kapetan na bilo kojoj bini, međutim, oni razumeju da je komunikacija najbitnija – a znaju i kako da pruže ono najbolje. „The Grain“ funkcioniše pod Wilsonovim vođstvom, ali ako želite da steknete pravi utisak o tome šta reč ansambl znači – i da to zaista i vidite na delu – onda ovu četvorku ne želite da propustite!

Njihov debi CD izašao je 24. marta 2015. godine za Random Act Records. Ovaj CD, pod nazivom Live In New York: The Vanguard Sessions, snimljen je 24. i 25. maja 2014. u čuvenom klubu Village Vanguard u Njujorku. Pored toga što je ovo prvo Wilsonovo izdanje gde je on u ulozi vođe još od albuma Soulful Song 2003. godine, ovaj novi album je „prvi“ po još nekoliko stvari: Wilsonov prvi put da radi album uživo kao vođa benda, prvi put da snima u istorijskom klubu Village Vanguard i prvi/debi album sa svojim bendom na koji se može osloniti, Wilsonian’s Grain. Projekat je delimično finansiran zahvaljujući podršci 214 sponzora Wilsonovoj kampanji u okviru oranizacije Kickstarter.

Ime Stevea Wilsona u jazz najavi je nešto najbliže garanciji kvaliteta koju ćete ikada naći.(Time Out NY)

Wilsonian’s Grain je post-bop kvartet koji predstavlja sredstvo za izražavanje najboljih kvaliteta ovog saksofoniste – nesebičnost, svežinu i dobro upakovano shvatanje tradicije, kao i sposobnost pozivanja na širok spektar strategija i stilova bez opasnosti da se zapadne u imitaciju ili žrtvuje originalni glas. (Detroit Free Press)

Entuzijastično, ekstrovertno i uzbudljivo; ovako treba da zvuči jazz post hard-bopa! (Jazz Weekly)

Wilsonian’s Grain predstavlja jazz u svom najboljem izdanju – po konceptu, izvođenju i spontanosti. (WBGO)

…avanturistički nastup koji oduševljava. (Jazziz)

„CHARISMATIC PRODUCTION“

 

STEVE WILSON, sopran i alt saksofon

Autor fotografije: John Abbott

„Prateći muzičar postaje zvezda.   Gospodin Wilson je nezaobilazni element jazz panorame ovog grada.“ (Wall Street Journal)

„Gospodin Wilson je beskonačno prilagodljiv alt i sopran saksofonista, koji se oseća kao kod kuće u bezbroj postavki.“ (New York Times)

„Jedan od najboljih aktivnih saksofonista.“ (NPR)

Steve Wilson je sveprisutan i u studiju i na bini, a taj status je stekao svirajući sa najvećim imenima jazz muzike. Takođe je dobio pohvale kritike kao vođa benda. Omiljen je muzičar drugih muzičara – svoj osoben zvuk utkao je na više od 150 albuma pod vođstvom tako čuvenih i raznolikih umetnika kao što su Chick Corea, George Duke, Michael Brecker, Dave Holland, Dianne Reeves, Bill Bruford, Gerald Wilson, Maria Schneider, Joe Henderson, Charlie Byrd, Billy Childs, Karrin Allyson, Don Byron i Mulgrew Miller, između ostalih. Kao vođa benda ima osam albuma.

Steve Wilson je svoje formalno obrazovanje započeo na saksofonu, u rodnom Hemptonu, Virdžinija.. Kao tinejžer, svirao je i obou i bubnjeve u školskim orkestrima i nastupao u raznim R&B/funk bendovima. Posle jednogodišnje saradnje sa pevačicom Stephanie Mills, diplomirao je muziku na Univerzitetu „Virginia Commonwealth“ u Ričmondu, gde je nastupao odnosno studirao sa muzičarima kao što su Jimmy i Percy Heath, Jon Hendricks, Jaki Byard, John Hicks, Frank Foster i Ellis Marsalis. Tokom tih godina, bio je veoma tražen studijski muzičar, kao i pratnja na turnejama bendova kao što su The Four Tops i Sophisticated Ladies. Postavši član ansambla OTB (Out of the Blue), seksteta perspektivnih mladih muzičara koji su snimali za Blue Note Records, Wilson se preselio u Njujork 1987. godine, a naredne godine je obišao SAD i Evropu na turneji sa Lionelom Hemptonom.

Pošto je postao prvi izbor kako veterana tako i umetnika u povoju, New York Times je objavio Wilsonov profil pod nazivom „A Sideman’s Life“, gde je istaknuta njegova saradnja sa umetnicima kao što su Ralph Peterson, Jr., Michele Rosewoman, Renee Rosnes, Marvin „Smitty“ Smith, Joanne Brackeen, The American Jazz Orchestra, The Mingus Big Band, The Smithsonian Jazz Masterworks Orchestra i kvintet Bustera Williamsa „Something More“. Godine 1996. pridružio se čuvenom Dave Holland Quintetu, a od 1998. do 2001. je bio član seksteta Chicka Coree „Origin“ koji je dobio nagradu Grammy. Wilson je svoja prva četiri albuma u ulozi vođe benda snimio za etiketu Criss Cross – New York Summit, Step Lively, Blues for Marcus i Four For Time. Zatim je snimio dva projekta za Stretch Records, etiketu Chicka Coree – Generations i Passages. Godine 2003, Wilsonov album Soulful Song je izašao za Maxjazz, čime je lansirana edicija Horn ove izdavačke kuće.

Godine 2009, Wilson je bio član Blue Note 7, „all-star“ septeta okupljenog povodom sedamdesetogodišnjice Blue Note Recordsa. Projekat je kulminirao turnejom u 50 gradova SAD i albumom Mosaic. Iste godine, Wilson je imao svoj orkestarski debi nastupom na kojem je izveo kompoziciju „Fantasia for Soprano Saxophone and Chamber Orchestra“ Heitora Villa Lobosa sa orkestrom „Vermont Mozart Festival Orchestra“. Zbog velikog interesovanja, vratio se VMF orkestru 2010. izvevši delo po narudžbini pod nazivom Sweet For Duke kompozitora Jonathana Ragonesea, napisano za saksofon i kamerni orkestar.

U februaru 2011. godine, Wilson je proslavio svoj pedeseti rođendan šestovečernjim programom, gde se našao na čelu šest različih bendova u vodećem jazz klubu Njujorka, Jazz Standard. Među „all-star‟ članovima našli su se Mulgrew Miller, Bruce Barth, Karrin Allyson, Lewis Nash, Jeff „Tain‟ Watts, Carla Cook, Geoffrey Keezer, Christian McBride, Linda Oh, Ed Howard, Adam Cruz, Diane Monroe, Joyce Hammann, Nardo Poy i Troy Stuart. U jednom od najznačajnijih intervjua tim povodom, Wall Street Journal je objavio: „Prateći muzičar postaje zvezda“. U članku, koji je za isti časopis napisao nagrađivani novinar Larry Blumenfeld, piše: „Gospodin Wilson je nezaobilazni element jazz panorame ovog grada“. Kritika i čitaoci Downbeat magazina (Downbeat Magazine Critics and Readers’ Polls) redovno biraju Wilsona u kategorijama sopran i alt saksofona još od devedesetih godina. Udruženje jazz novinara (The Jazz Journalists Association) ga je nominovalo za Najboljeg alt saksofonistu 2008, a za Najboljeg sopran saksofonistu 2010. godine. Radio je i na filmu, kao umetnički konsultant Harveyja Keitela za film „Lulu na mostu“, za koji je napisao i muziku.

Traženi i ostrašćeni pedagog, Wilson je asistent na Koledžu grada Njujorka (City College of New York), i profesor muzičke škole Julliard. Gostovao je na univerzitetima u Mičigenu, Oregonu, Merilendu, Severnoj Karolini, Ohaju, Severnom Koloradu, Floridi, Kaliforniji Manitobi, Njujorku i Virdžiniji, kao i u nagrađivanoj umetničkoj organizaciji Cityfolk u Dejtonu, Ohajo. Uz podršku prijatelja i mentora Dr. Billija Taylora, Wilson je kao izvođač/pedagog bio čest gost Centra Kennedy u Vašingtonu. Bio je istaknuti izvođač, panelista i kliničar na konferencijama Udruženja prezentera izvođačkih umetnosti (Association of Performing Arts Presenters), Kamernih muzičara Amerike (Chamber Music of America) i Međunarodne asocijacije jazz pedagoga (International Association of Jazz Educators). Wilson je dobio priznanja Univerziteta Njujorka i Jazz društva Ričmonda za svoj izuzetan doprinos jazz obrazovanju. Aktivan je mentor u negovanju i promociji karijera svojih bivših studenata koji su nastupali sa imenima među kojima su The Count Basie Orchestra, Johnny Mandel, Beyonce Knowles, Roy Hargrove, i mnogi drugi.

U martu 2015. godine Wilson je izdao svoj prvi album uživo Wilsonian’s Grain Live in New York: The Vanguard Sessions. U ovom dinamičnom kvartetu nastupaju Bill Stewart, Orrin Evan i Ugonna Okegwo, a WBGO Radio ga je proglasio za „…jazz u svom najboljem izdanju – po koncepciji, izvođenju i spontanosti“. Wilson čini jednu polovinu fantastičnog dua sa slavnim bubnjarom Lewisom Nashom, čemu svedoči njihov proslavljeni album Duologue, a vodi i jedan elegantan trio sa pijanistom Reneom Rosnesom i basistom Peterom Washingtonom. Wilson takođe natupa i sa nekoliko grupa koje su ovenčane nagradom Grammy: Maria Schneider Orchestra, Christian McBride Big Band, Billy Childs Quartet, Ron Carter Big Band i Buster Williams Quartet.

 

URI CAINE, klavir

Uri Caine je rođen u Filadelfiji i počeo je da uči klavir kod Bernarda Peifera, a kompoziciju kod Georga Rochberga kada je bio tinejdžer. Svirao je u bendovima pod vođstvom muzičara kao što su Philly Joe Jones, Hank Mobley, Johnny Coles, Mickey Roker, Odean Pope, Bootsie Barnes, Bobby Durham i Grover Washington. Pohađao je Univerzitet Pensilvanije i studirao muzičku kompoziciju kod Georga Rochberga i Georga Crumba. Od kada se preselio u Njujork 1985. godine, Caine je snimio 33 albuma kao vođa benda. Među skorijim CD-ima su Space Kiss (2017) sa Lutoslawski kvartetom (816 Music), Calibrated Thickness (2016 – 816 Music) sa svojim klavirskim trijom, i Callithump (Winter and Winter, 2015) gde solo izvodi svoje klavirske kompozicije. Snimao je projekte sa svojim ansamblom izvodeći aranžmane Mahlera, Vagnera, Mocarta, Verdija, Šumana i Bahove Goldberg varijacije. Vodi i akustični trio koji za sobom ima nekoliko albuma među kojima su Live at the Village Vanguard (Winter and Winter) kao i elektro trio Bedrock. Njegov Othello Syndrome je bio nominovan za nagradu Grammy (Winter and Winter) 2009. godine.

Među njegovim novijim kompozicijama su Agent Orange (2017), koju je napisao za Briselsku filharmoniju, i 4 Wunderhorn Songs (2017) napisane za SWR Orkestar u Štutgartu. Caine je komponovao The Passion of Octavius Catto za Filadelfijski orkestar sa gospel horom, povodom proslave života i ubistva filadelfijskog vođe borbe za građanska prava Octaviusa Cattoa, i Hamsa, za Švedski kamerni orketar koji se bazira na Bahovom 5. branderburškom koncertu. Caine je takođe bio angažovan da komponuje muziku za Orkestar američkih kompozitora (American Composers Orchestra), Bečki Volksoper, koncertni orkestar BBC-ja, Concerto Koln, Bazelski kamerni orkestar, Arditi Quartet i Beaux Arts Trio, između ostalih. Bio je gostujući kompozitor Kamernog orkestra Los Anđelesa (Los Angeles Chamber Orchestra) 3 godine, i izvodio svoju verziju Dijabelijevih varijacija, sa orkestrima među kojima su Cleveland Orchestra, Švedski kamerni orkestar i Moskovski kamerni orkestar. Caine je bio direktor Bijenala u Veneciji 2003. godine.

Tokom proteklih nekoliko godina, Caine je sarađivao sa grupama pod vođstvom muzičara kao što su Don Byron, Dave Douglas, John Zorn, Arto Lindsay, Terry Gibbs i Buddy DeFranco, Sam Rivers, Barry Altschul, Woody Herman band i Master Musicians of Jajouka. Dobio je stipendije Nacionalne zadužbine za umetnosti (National Endowment for the Arts), kao i fondacija USA Artist Fellowships i Pew Foundation. Nastupao je na mnogim festivalima među kojima su North Sea Jazz festival, Monterey Jazz festival, Montreal Jazz festival i Newport Jazz festival, kao i na festivalima klasične muzike kao što su Salzburg festival, Munich Opera, Holland Festival, IRCAM i Great Performers at Lincoln Center. Živi u Njujorku sa suprugom Jan.

 

UGONNA OKEGWO, bas

Ugonna Okegwo je jedan od najosobenijih i najtraženijih jazz basista na svetu. Kritičari širom planete ga hvale zbog njegovog bogatog tona, mekog osećaja za swing, stilskog obima i inventivnosti. Ovi kvaliteti su mu ne samo doneli mesto na nastupima sa jazz legendama tako raznolikim kao što su Clark Terry, Benny Golson, Pharoah Sanders i Joseph Jarman – oni su ga učinili jednim od vodećih lučonoša mlađe generacije koja redefiniše jazz za novi vek.

On je veliki individualac, kako dok svira solo, tako i dok prati druge. Volim kako svira u ansamblu, kaže Tom Harrell, sa kojim je Okegwo sarađivao nekoliko godina. Ugonna radi neke zaista kreativne stvari koje nisam čuo da drugi rade sa takvom artikulacijom i osećajem za vreme.

Rođen 15. marta 1962. u Londonu, od majke Nemice i oca Nigerijca, Okegwo je odrastao u Nemačkoj slušajući afro-američku muziku – Jamesa Browna, Jimija Hendrixa, Milesa Davisa, Ornette Coleman, i, konačno, velikog Charlesa Mingusa.

Ono što sam uvek prvo čuo u funk i rock ‘n roll muzici bile su melodije basa, ostinato, a kasnije, u jazz muzici, „hodajući bas“, seća se on. To me je prvobitno privuklo da sviram bas. Spoj funk i jazz bas koncepata predstavlja osnov Okegwovog jedinstvenog pristupa, što čini njegov zvuk prepoznatljivim.

Godine 1986. preselio se u Berlin da uči kod Jayja Olivera, basiste poreklom iz Amerike, i američkog pijaniste Waltera Norrisa. Tu je Okegwo privukao pažnju mnogih istaknutih jazz muzičara, među kojima je najznačajniji tombonista i bivši Mingusov učenik, Lou Blackburn, koji je pozvao Okegwoa na evropsku turneju sa njegovim afro-jazz sastavom Mombasa. Dok je radio sa Blackburnom, Okegwo se upoznao i svirao sa trubačem Joom Newmanom, bubnjarem Oliverom Jacksonom, i basistom Majorom Holleyjem, koji su ga ponukali da se preseli u Njujork.

Godine 1989, Okegwo je učinio taj korak i preselio se na Menhetn gde je počeo da svira sa muzičarima kao što su legende saksofona Big Nick Nicholas, Junior Cook i James Spaulding. Godine 1992, poziv od legendarnog pevača Jona Hendricksa doveo je do njihove redovne saradnje, sa Okegwoom u ulozi pratećeg muzičara – kako na nastupima tako i u studiju. Godine 1994, Hendricks je čak poveo Okegwu u Belu kuću gde je nastupao pred predsednikom. Tokom ovog perioda, Okegwovo umeće je privuklo pažnju druga dva talentovana muzičara – pijaniste Jackija Terrasona i bubnjara Leona Parkera. Trio je udružio snage, nastupajući u čuvenim klubovima kao što su Village Gate i Bradley’s, i razvijajući jedan od najkreativnijih i najeksplozivnijih grupnih zvukova devedesetih.

U poslednje vreme, Okegwo je proširio svoje horizonte i postao vođa benda. Godine 2002, poveo je svoj kvartet u Evropu i ovekovečio grupu albumom pod nazivom UOniverse (Satchmo Jazz). Materijal, koji se sastoji od njegovih kompozicija i sjajno aranžiranih standarda, oslanja se na širok dijapazon uticaja, uključujući jazz, afričku, funk i klasičnu muziku.

Sarađivao je sa mnogim muzičarima, a to su: Kenny Barron, Bruce Barth, David Berkman, Lou Blackburn, Cindy Blackman, JoAnne Brackeen, Dee Dee Bridgewater, Junior Cook, Monte Croft, Kenwood Dennard, Lou Donaldson, Tom Harrell, Roy Hargrove, Jon Hendricks, Javon Jackson, Joseph Jarman, Geof Keezer, Peter Leitch, Brad Mehldau, Charles McPherson, Mingus Big Band, Mingus Dynasty, Mombasa, Big Nick Nicholas, Leon Parker, Joshua Redman, Dizzy Reece, Wallace Roney, Kurt Rosenwinkel, David Sanchez, Pharoah Sanders, Marlena Shaw, Carrie Smith, James Spaulding, Grady Tate, Jacky Terrasson, Charles Tolliver, Steve Wilson…

Nastupi/snimanja/pojavljivanja sa: George Adams, Gary Bartz, Michael Brecker, Randy Brecker, Benny Carter, Jimmy Cobb, Harry “Sweets” Edison, Al Foster, Benny Golson, Al Grey, Johnny Grifn, Billy Hart, John Hicks, Oliver Lake, Kirk Lightsey, Harold Mabern, Wynton Marsalis, James Moody, Cecil Payne, Charli Persip, Dewey Redman, Tom Harrell, Ben Riley, Clark Terry, Frank Wess…

Izbor festivala: Antibi (Francuska), Čikago, Kork (Irska), JVC/Njujork, Leverkuzen (Nemačka), Lugano (Švajcarska), Marsijak (Francuska), Montreal (Kanada), Montro (Švajcarska), Mt. Fuji (Japan), Nica (Francuska), North Sea (Holandija), Otawa (Kanada), Pori (Finska), Ravinia/Čikago, San Francisko, San Huan (Portoriko ), Umbria (Italija), Beč (Austrija)

Specijaln koncert: Nastup pred predsednikom u Beloj kući sa Jonom Hendricksom, 1994.

 

ULYSSES OWENS JR, bubnjevi

Ulysses Owens Jr. (rođen 6. decembra 1982. u Džeksonvilu, Florida, SAD) američki je bubnjar i perkusionista, nosilac više Grammy nagrada.

Pozdravljen kao „pravi izvođač sa tri veštine“ (Critical Jazz) koji „nikome ne treba da se skloni u stranu“ (The New York Times), izvođač, producent i pedagog Ulysses Owens Jr. u jazz svetu ide do kraja i dalje. Jedan od najtraženijih bubnjara svoje generacije, Owens postavlja granice. Od izvođenja nagrađenih Grammy nagradom sa čuvenim Triom i Big bendom Christiana McBridea, do svetskih turneja sa Kurtom Ellingom i Joeyjem Alexanderom, Owensovo umetničko vladanje perkusijama donelo mu je mesto u nekim od najuspešnijih jazz grupa XXI veka. Owensovo poštovanje tradicije se jasno odražava u njegovom „straight-away“ stilu sviranja, ali ipak je svestranost njegovog talenta – njegova jedinstvena sposobnost da manipuliše teksturom i kreira upečatljive muzičke forme – ono što privlači pažnju značajnih ljudi u svetu jazza. U njegovom izvođačkom katalogu, među imenima saradnika nalaze se Nicholas Payton, Wynton Marsalis, Monty Alexander, Dianne Schurr, Renee Fleming i Mulgrew Miller, da navedemo samo neke.

Kao rastuća silu u muzičkoj industriji, Owens je pet godina za redom poneo titulu Zvezde u usponu u Izbora kritičara Downbeat magazina. Dobitnik je nagrade ASCAP Plus Award za 2013, Zlatne medalje kao pobednik takmičenja Global Music Awards 2014. godine i počasnu nagradu manifestacije Jazz at Lincoln Center Swing 2015! Ipak, najznačajnija Owensova postignuća su njegova izvođenja na albumu uživo Dedicated to You Kurta Ellinga, koji je dobio nagradu Grammy 2010. godine, i na albumu The Good Feeling Big benda Christiana McBridea koji je takođe dobio nagradu Grammy, 2012. godine. Njegova saradnja sa Joeyjem Alexanderom i Christian McBride Triom takođe je dobila priznanje Akademije, donevši Grammy nominacije za My Favorite Things, Countdown, Out Here i Live at the Village Vanguard.

U srcu Owensovog rada leži njegova strast ka stvaranju i želja da dosegne novu publiku. I na bini i van nje, muzika zrači iz svakog pedlja njegovog bića, i nema nastupa na koji ne stavi pečat svog prepozatljivog osmeha. Owens je talentovan vođa benda, sa četiri uspešna albuma (It’s Time for U, Unanimous, Onward and Upward i Falling Forward) i četiri albuma koje je sam producirao, sa ansamblom New Century Jazz Quintet (Time is Now, In Case You Missed Us, Arise i Soul Conversion), veštom grupom koju vodi sa pijanistom Takeshijem Ohbayashijem u Japanu. Owensova filozofija da bend zauzima prvo mesto omogućava da svaka konverzacija sa publikom ostaje fluidna i fokusirana, što je još jedan znak njegovog iskustva, stručnosti i profesionalne prefinjenosti.

Između turneja i gostovanja, Owens je redovno uključen u specijalne projekte. Godine 2015, bio je gostujući umetnik institucije Park Avenue Armory Conservancy, gde je predstavio Ulysses in 3. Ovaj multidisciplinarni izvođački projekat prikazao je literarno remek delo Uliks (Ulysses) Jamesa Joycea, rad proslavljenog koreografa Ulyssesa Dova i Owensove autorske kompozicije, prepletene kroz muziku, ples, izgovorene reči i vizuelnu umetnost. Iste godine, Owensa su angažovali organizacije Jazz at Lincoln Center i Museum of Modern Art da komponuje delo za ediciju „Museum’s Summer Garden Series“. Konačni rezultat je bila svita u sedam stavova pod nazivom Stages of Us, koja odslikava iskustvo afro-amerikanaca.

Kao veliki poklonik društvene angažovanosti, Owens svesrdno podržava kulturne institucije. Od 2012. do 2015, Owens je bio umetnički direktor Jazz Vesper Series pri svetski poznatoj Abisinijskoj baptističkoj crkvi (Abyssinian Baptist Church). Bio je imenovan i za Umetničkog muzičkog kustosa legendarnog jazz kluba Minton’s Playhouse, na zahtev vlasnika Alexandera Smallsa, gde je bio producent preko 85 koncerata tokom jesenje sezone 2015. godine.

Njegova prva velika produkcija u ulozi muzičkog direktora došla je naredne godine sa programom Songs of Freedom, koji je svoj debi imao u dvorani Appel Room Centra Jazz at Lincoln. Ovaj tribjut je napravljen u čast tri muzička velikana: Abbey Lincoln, Nine Simone i Joni Mitchell, a na njemu su nastupili vokalni izvođači Alicia Olatuja, Theo Bleckmann i NEA Jazz Master i Dee Dee Bridgewater. Uspeh programa Songs of Freedom, koji je The New York Times istakao zbog njegove poruke „nade i napretka“, samo je još jednom potvrdio Owensovo dugogodišnje iskustvo muzičkog režiranja na manjim binama za njegova sopstvena dela i dela drugih umetnika. Ovaj projekat je trenutno na turneji po SAD, a Songs of Freedom Album je izašao pod etiketom DiskUnion Japan, u aprilu 2018. godine.

Owens gradi karijeru i u produkcijskim krugovima, potpisujući preko 30 produkcija za samo nekoliko kratkih godina. Njegovu produkciju Perennial Dreamer Olivije Foschi, JazzTimes opisuje kao „svežu, inovativmi i osvežavajuće nadahnjujuću… koja se obraća novoj generaciji slušalaca, dok ipak slavi jazz kao tradiciju.“ Abiahov album koji je producirao Owens, Life is a Ballad, debitovao je na 20. mestu Billboardove liste, a njegova produkcija albuma On a Turquoise Cloud Candice Hoyes, SoulTrain.com je nazvao jednim od najboljih albuma 2015. godine. Upravo je završio produkciju novog albuma Alicije Olatuje – Intuition i CD-a Songs of Freedom. Owensovo nepokolebljivo uverenje da „muzika predstavlja univerzalni jezik koji je sposoban da leči dušu“, uz njegovu posvećenost širenju umetnosti, najbolje se sažima u njegovoj celoživotnoj karijeri pedagoga koji priprema sledeću generaciju muzičkih lidera. Owenova biografija obuhvata mesta u muzičkim školama širom grada Njujorka i nebrojene javne govore koje je održao kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Godine 2016, Owensa su pozvali Wynton Marsalis i Aaron Flagg sa Jazz studijskog programa Juilliard škole, gde je Owens svojevremeno studirao, da se pridruži emanentnom nastavnom kadru ove institucije kao predavač za male ansamble.

Uprkos činjenici da provodi veći deo godine na putovanjima, Owens održava čvrstu vezu sa svojim rodnim gradom Džeksonvilom, Florida, gde je njegova porodica osnovala neprofitnu organizaciju Don’t Miss a Beat, Inc., koja se bavi podržavanjem mladih ljudi da sanjaju velike snove i da pružaju nešto svojoj zajednici kroz mešavinu angažmana na muzičkim, umetničkim, akademskim i građanskim programima. Kao umetnički direktor organizacije DMAB, Owens kreira programe za preko 200 dece i mladih godišnje, uključujući međukulturalne razmene koje studentima pružaju priliku da iskuse umetnost i kulturu u inostranstvu. Pošto je imao tu sreću da ima posvećene mentore tokom celokupne karijere, Owensova zainteresovanost za investiranje u obrazovanje mladih i njihovo samopouzdanje predstavalja duboko lični cilj i jednu od osnovnih vizija za unapređenje umetnosti.

I u 2018. godini, Owens će se neprekidno pojavljivatiti u ulogama veštog vođe benda, preduzetnika i idejnog vođe u muzičkoj industriji. Teško da postoji miran trenutak u životu Ulyssesa Owensa Jr., ali sve dok se publika i dalje okreće muzici da im napuni srca i duše, ovaj izvođač, producent i pedagog nastaviće da deli svoje talente potpuno i milosrdno kao i uvek.