Osvanulo je sunčano jutro, prilično hladno. Sinoćna gusta magla se skoro sasvim podigla. Koračam Zmaj Jovinom ulicom i prolazeći pored postavljenih stolova i stolica ispred kafea i poslastičarnica, pitam se da li je moguće da posetiocima koji su odabrali da popiju kafu, ili čaj u otvorenom prostoru, u uličnom ambijentu, nije hladno. Nije hladno ni meni, ali toplo sigurno nije.

Niko ne šeta, svi nekud žure. Žurim i ja da uživo najavim predstojeći Novosadski jazz festival u emisiji Radio Novog Sada „Subotom sa vama“. Stari je naziv emisije, ista je zgrada, promenjen je studio, ipak, poznat ambijent, poznata lica neka i neka nova.

Još osećam atmosferu radionice koju smo sinoć predstavili u uvodnom programu Festivala.

El sistema – malo reči, a puno znače. To je projekat koji uključuje decu čije detinjstvo nije bogato materijalnim stvarima, često nema u svom sadržaju ni ono skromno, najosnovnije. Takvo detinjstvo nije ni tako mirno, ni tako uljuljkano. El sistema uključuje decu koja stiču duhovno bogatstvo kroz muziku i koja tako drugačije doživljavaju svet i sebe u njemu, postaju kreativna, što im daje izvesnu sigurnost, i prepoznavanje svojih mogućnosti i talenata.

Jutro je sunčano, Grad se budi. Magla se podigla, nestala negde za to malo vremena koje sam provela u najavi programa Novosadskog jazz festivala. Adam I Fedor, Milena, Žolt i Vukašin pripremaju kofere i note, putuju u Dortmund. Za nekoliko dana i oni i muzičari iz Dortmunda i Rostova na Donu biće u Novom Sadu, zasviraće na Novosadskom jazz festivalu, sa željom da se ostvari cilj, da Novi Sad postane Evropska prestonica kulture, da postane prestonica mladih … da postane prestonica kulture, evropska, naša…

Pet minuta je do podne.

Na Trgu slobode sam. Sećam se jedne noći, ili možda svitanja. Kao da i sada čujem razdragane glasove koji dolaze sa Pozorišnog trga. Jam Session, prijatna gužva, nasmejani ljudi, srećni na podijumu, srećni uokolo. Susrećem se sa onima koji su tek stigli u Novi Sad i idu ka Srpskom narodnom pozorištu, ka mestu događaja i mestu susreta.

U vremenu Novosadskog jazz festivala niko nije i ne može da bude sam i kad bi sam došao na glavni koncertni program. Glasovi mladosti, koji je svuda uokolo, dobar ritam, taj osećaj koji dele svi koji su u dvorani, u holu za vreme pauze, ili ispred glavnog ulaza u Pozorište, dobar je i tako snažan, jak.

Skoro je podne. Žena umotanog lica u maramu hrani golubove na Trgu.

Sa nekog ugla dopire zvuk gitare i kahona, i dopire glas. Nije jazz, stara dobra rock numera je, ali postoji i u jazz aranžmanu.

Plakat Novosadskog jazz festivala dominira na mestu predviđenom za objavljivanje događaja. Zastala sam. Zastali su i drugi, jedan po jedan. Čitala sam informacije sa plakata, kao i svi koji su prišli da vide o čemu se radi. U jednom trenu začula sam pitanju: Kad počinju koncerti u Pozorištu? Stigao je i odgovor: U osam, u dvadest časova, pa valjda znaš. Ženski glas je rekao: Znam, ali ne vidim gde to piše. Muški: U 20 časova, kad ti kažem, to svi znaju.

Da, glavni koncertni program Novosadskog jazz festivala u Srpskom narodnom pozorištu počinje u 20 sati.

Dobrodošli!

Vesna Kaćanski

Poštovana publiko!

17. Festival je pred nama!

Ove godine ćemo imati zadovoljstvo da uživamo u čarima vokalnog jazz-a. Prvi put na Novosadskom jazz festivalu gostuju: iz Turske Selen Gülün Trio i italijanski Carla Marcotulli – Miona Deler duo i, kao nastavak dugogodišnje saradnje, Norbert Gottschalk i Dian Partiwi sa East West European Jazz Orchestra iz pobratimskog grada Dortmunda, portugalska pevačica Maria Joao u duetu sa klaviristom Mariom Laghina, Sandra Klemm sa novim projektom i sjajni Kevin Mahogany za kraj.

Na moje lično zadovoljstvo, nastupiće jedan od najvažnijih saksofonista današnjice Mark Turner sa kvartetom, Joey Calderazzo vrhunski pijanista sa solo koncertom, Big Bend RTS sa našom a i svetskom legendom Duškom Gojkovićem i već spomenuti Kevin Mahogany sa Tony Lakatosom.

Uživajte u čarima žive svirke i dobro došli na 17. Novosadski jazz festival!

Adam Klemm