Amina Claudine Myers, klavir, glas
Amina Claudine Myers je rođena 1942. godine u gradiću u blizini Litl Roka, Arkanzas po imenu Blekvel. To je bio i ostao veoma zabačen deo Arkanzasa, a on je (po mnogima) veoma zabačen deo Sjedinjenih Američkih Država.
Zainteresovala se za muziku koju je čula na radiju kada je bila sasvim mala i svidele su joj se klavirske deonice Rhythm & Blues muzike pedesetih. Počela je uči klasičnu muziku u katoličkoj školi „Sacred Hearts” u Moriltonu, Arkanzas. Nastavila je da uči klavir i da svira u crkvi u još nekoliko godina.
Godine 1959. Amina je dobila stipendiju „Rockefellow” kao i dve muzičke stipendije kada se upisala na koledž „Philander Smith” (metodistička škola) u Litl Roku. Naravno da je diplomirala iz muzike sa namerom da postane klasična pijanistkinja i nastavnica. Prof. A. R. Whaley, šef muzičke katedre ju je stavio u jazz bend koji je svirao na maturskim proslavama tokom proleća na njenoj prvoj godini studija. Nekako je naučila da svira po sluhu. Dr. Carl Harris je vodio njen hor i predavao joj klavir. Dao joj je mesto asistenta vođe hora a kasnije i pijaniste u horu, a ponekad i orguljaša. Tako je naučila da svira orgulje. Na prvoj godini je postala solista za Hendlovog Mesiju koji se izvodio za Božić i Uskrs. Amina je išla na gostovanja po srednjem zapadu sa horom/oktetom i jednom sa kvartetom, odsedajući u domovima članova metodističke crkve. Kao i obično svirala je električne orgulje za crkvu u Litl Roku. Negde u to vreme, njena prijateljica (koju su zvali „Crna Elizabet Tejlor”) sugerisala joj je da može da nađe posao svirajući solo klavir u bordelima po gradu za par dolara. Na početku je odbila, ali kasnije je prihvatila predlog i tako započela profesionalnu muzičku karijeru.
Myersova je svirala u lokalu „Safari Room” tri godine. Na početku, kao pijanistkinja/pevačica koja se trudi da peva lake standarde. Znala je cele aranžmane za „Stompin’ at the Savoy” Elle Fitzgerald, i lakše aranžmane Dakote Statton, jedne od njenih omiljenih pevačica. Vlasnik kluba „Safari Room” je dodao basistu i bubnjara u poslednje dve godine njenog nastupanja u loklau. Jedno leto, njen bubnjar Nelson nazvao je Claudine kada je bila u Kentakiju (On je živeo u Leksingtonu, Kentaki). „Imam tezgu za tebe da sviraš orgulje”, rekao je on. „Ne znam ja da sviram orgulje” odgovorila je Claudine. „Možeš. Pedale su iste kao kod klavijatura”. Myersova bi sela na autobus svakog vikenda, tri leta. Vlasnik kluba „Elks” dodao je gitaristu jedne godine, a kasnije i alt saksofon tako da je to sada uvek bio trio, bilo bubnjevi, orgulje i saksofon ili gitara. To je bio rhythm and blues klub, tako da je Myersova učila tri pesme za veče zapisujući reči pesama. Sve najnovije numere (a ovo se dešavalo tokom šezdesetih) koje je izvodila Mary Wells i drugi rhythm and blues umetnici. Na početku seta, ona bi pokušala da svira i jazz pesme, ali publika se još nije bila opustila pa je mislila da im se ona ne dopada.
Myersova je morala da održi koncert klasičnog klavira pored ostalih zahteva za sticanje diplome. Pošto je doplomirala iz muzičkog obrazovanja 1963. godine, preselila se u Čikago gde je šest godina predavala muzičko sedmom i osmom razredu u osnovnoj školi „George T. Donogue”. Jedne večeri, otišla je u klub sa prijateljicom koja je vođi benda rekla da ona ume da svira klavir. Myersova se pridružila bendu a vođa je izbacio dotadašnjeg pijanistu i zaposlio nju. Odatle ju je zavrbovao saksofonista Cozy Eggerston. Ostala je sa njim neko vreme i zajedno su svirali po Čikagu. Kasnije ju je zapazio bubnjar Gerald Donovan (Ajaramu) i osnovao trio sa njom koji se zvao „Gerald Donovan Trio” sa Skipom Jamesom na tenor saksofonu. Svirali su u lokalu „Mckey’s”, u Starom Gradu u klubu „The Hungry Eye” i mnogim drugim klubovima u Čikagu i okolini.
Ajaramu je predstavio Claudine Udruženju za unapređenje kreativnih muzičara (The Association for the Advancement of Creative Musicians – AACM) koje je organizovao Muhal Richard Abrams i drugi da bi se obezbedio posao za kompozitore i muzičare, pružali besplatni časovi muzičkog za zajednicu i radi nastvljanja kulturne tradicije muzike. Došla je u organizaciju gde je upoznala Muhala i muzičare. Muhal i Ajaramu su bili od presudnog značaja za razvoj njene kreativnosti zajedno sa ostalim članovima AACM udruženja kao što je Kalaparusha Ahra Difda (Maurice McIntyre). Joseph Jarman je radio multi-pozorišne komade koji su je impresionirali. Tamo je dobila priliku da komponuje muziku za različite ansamble uključujući kamerni orkestar i big bend kao i da nastupa sa drugim muzičarima. Kada je održala prvi koncert u udruženju AACM grupu nazvala je „Amina & Company”. To ime joj je nadenuo Ajaramu da bi podvukao njeno afričko nasleđe. (On je dao imena nekolicini ljudi, uključujući i sebe. Svoje ime je napravio tako da znači bubnjar). Od tada su ljudi počeli da zovu Claudine Amina tako da je dodala to ime svom krštenom imenu. Prvi članovi benda Amina & Company bili su Ajaramu, Henry Threadgill, Wallace McMillian, a kasnije je Don Moye zamenio Wallaca. Myersova je dobila inspiraciju da oformi vokalni hor i komponovala je muziku pod nazivom „I Dream“ koja je premijerno izvedena na Jazz Showcase-u u Čikagu. Pre nego što se preselila u Njujork, Amina je igrala glavnu ulogu sa Josephom Jarmanom u komadu koji je napravio Muha pod nazivom „The Dream”. Komad se igrao mesec dana i to je bio jedan od najuzbudljivijih događaja koje je do tada iskusila. Volela je da glumi, ali je retko za to imala priliku. Pošto se preselila u Njujork 1976. godine Myersova je izvela „I Dream“ u Manhattan Plaza hotelu. Pošto je prestao da predaje 1969. godine, Ajaramu je postao bubnjar u grupi „The Sonny Stitt Trio” a zatim „The Gene Ammons Quartet”. Doveo je Aminu u obe grupe. Ona je svirala klavijature i ponekad pevala sa „Jug-om” oko dve i po godine i sa Stittom s vremena na vreme oko šest meseci.
Amina je želela da svira svoju muziku ali muzička scena je zamirala na južnoj strani Čikaga, te se ona vratila crkvi. Tokom perioda kada je Amina svirala u crkvi, Fontella Bass je Aminu uvela na studijsku scenu za izdavačku kuću Chess Records da radi reklame. Među njenim uzorima i inspiracijama u to vreme su udruženje AACM, Hank Williams, country i western pevač, country blues, evropska horska muzika, gospel kvarteti pedesetih kao što su bili The Swan Silver Tones, The Highway Q CS, The Five Blind Boys of Miss, Clara Ward, The Davis Sisters, Dorothy Love i drugi. Od pijanista je slušala Errola Garnera, Ninu Simone i Amala Jamala, Coltrana i Milesa, Eddija Bustera, lokalnog muzičara, Odel Brown, Jimmija Smitha, Jacka Mcduffa na klavijaturama i mnoge druge.
Myersova je morala da se preseli da bi našla više posla. Kupila je klavijature Hammond B3, povukla svoju penziju koju je stekla kao nastavnica i odlučila da se preseli u Njujork. Pre nego što je otišla, Društvo pisaca i urednika (The Society of Writers and Editors, Inc.) joj je uručilo nagradu za „lični doprinos kao crnkinje za unapređenje kulture, rasnog identiteta, dostojanstva i nasleđa crnaca”.
Pošto se preselila u Njujork 1976. godine, Myersova je radila „tavanske” nastupe sa drugim kreativnim muzičarima koji su se u Njujork doselili iz Sent Luisa i Čikaga. Saksofonista i kompozitor Marion Brown ju je zamolio da snimi njegovu muziku za klavir i da tu muziku izvodi na koncertima. Bila je jedno kraće vreme član Jazz Messengers Arta Blakija. Kasnije je vodila gospel hor na Državnom univerzitetu Njujorka u Vestberiju (SUNY). Ken McIntyre je bio na čelu muzičkog odseka. Dobila je četiri granta od Nacionalne zadužbine za umetnost (The National Endowment for the Arts – NEA), jedan od organizacije „Meet the Composer” (MTC) i jedan od Njujorške fondacije za umetnost (The NY Foundation for the Arts – NYFA). Godine 1978, Lester Bowie je pozvao Aminu na evropsku turneju sa grupom „The Lester Bowie Quintet“ i time započinju njena putovanja u Evropu. Kasnije je išla na turneje kao solista izvodeći svoje kompozicije, u duetu sa Muhalom Richardom Abramsom, sa grupom „Ray Anderson Quartet”, Bobom Stewartom, Archijem Sheppom, Jamesom Blood Ulmerom, Joejem Baronom i „Liberation Orchestra” Charlija Haydena. U SAD je obišla zapadnu obalu i Kanadu sa trijom Leroja Jenkinsa. Dok su se odvijale ove aktivnosti, Myersova je tri godine držala časove u školi „Jazz Mobile School”. Pored toga, radila je i kao zamena u „The New School of Music”. Posle nastupa na Jazz festivalu u Atlanti početkom osamdesetih Amina je dobila titulu počasnog građanina od gradonačelnika Andrewa Younga. Myersova je dobitnica plaketa i nagrada organizacija „Delta Sigma Theta Soroity”, „Philander Smith College”, „The Philander Smith College Alumni”, ključeve grada Litl Roka, Zahvalnicu države Arkanzas, „The Arkansas A.M.E Zion Churches” i priznanje porodice Myers family posle koncerta u Litl Roku sa njenim trijom. Godine 1995, Myersova je dobila titulu „Jazz muzičara godine” i dobila nagradu od „Musica News Premio Nazional” od jednog grada na jugu Italije. Godine 2001, dobila je svoje mesto u Galeriji slavnih crnaca Arkanzasa (Arkansas Black Hall of Fame) zajedno sa nagradom tim povodom.
Godina 1978. predstavlja početak nekoliko Amininih projekata. Prvi je bio „The Improvisational Suite for Chorus, Pipe Organ and Percussion” – Imprivizorana svita za hor, orgulje i udaraljke (šesnaest glasova, dvoje perkusionista i orgulje sa ciljem da se pokažu operetski glasovi postavljeni u improvizaciju. Premijerno je izveden u crkvi Sv. Petra (St. Peter’s Church) u Njujorku, a producent je bila Cobi Narita. Narita je bila Aminin producent i za nekoliko koncerta sa njenim trijom, a neko vreme je bila član grupe „Big Apple Women in Jazz”. „When the Berries Fell” odiseja kroz svet muzike sa osam glasova, dvoje perkusionista, klavirom i klavijaturom Hammond B3 organ izvedena je na koledžu „Manhattan Community College”. Produkciju je uradio Forum kompozitora (Composers Forum). „Balcor” kompozicija za big bend, „Interiors” kompozicija za kamerni orkerstar za jedanaest instrumenata sa gudačkim kvartetom, i „Compositions for Aga”(violina, čelo, klavir) u produkciji udruženja AACM. Tokom godina AACM je bio producent mnogih koncerata sa raznim kombinacijama instrimenata koje je radila Amina među kojima je duet sa Roscom Mitchellom i koncert sa njenim horom „Voice Choir” od osam vokala, klavirom, basom i dvoje perkusionista. „Focus”, multimedijski događaj sa električnim basom, klavirom, vokalom i slajdovima izveden je u okviru radionice „The Dance Theatre Workshop” u Njujorku, a „A View from the Inside”, improvizovano delo koja treba da bude izvedeno samo jednom u životu za koreografa, trubu/gitaru/vokal, Njuorleanca šefa iz studija „The Barking Fish” iz Njujorka, pijanistu, i dizajenera tkanja izvedeno je u galeriji „The Kitchen” u Njujorku. Myersova je tokom tog vremenskog perioda bila u Kaliforniji kao pijanista za nastup plesne kompanije „Alvin Ailey”. Vodila je projekat izvođenja njene kompozicije „Park People” za big bend na koledžu u Stanfordu, pod upravom Lea Smitha, koji je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih bio član udruženja AACM. Odmah posle plesnog koncerta u Kaliforniji provela je nedelju dana vodeći radionicu sa srednjoškolskim horom u Srednjoj školi za izvođačke umetnosti „Rosa Parks” u Patersonu.
Hor „The Voice Choir” je bio na turneji po Evropi (Pori – Finska; Rim, Torino – Italija i Francuska) sa Muhalom kao producentom. Koncerti u SAD sa horom su održani, između ostalog, u galeriji „The Kitchen”, Njujork; Hartfordu; nastup pod nazivom „Vokalni Kvartet sa Instrumentalnim trijom” (VOCAL QUARTET with an INSTRUMENTAL TRIO) u crkvi Sv. Pavla (St. Paul’s church), Kolumbija univerzitetu, Njujork i „Sons d’Hiver”, Pariz, Francuska.
Amina je provela niz godina snimajući i gostujući po Evropi, Australiji, Kanadi i SAD-u sa kvartetom „The Lester Bowie Quintet” i kasnije sa ansamblom „The New York Organ Ensemble”. To je bilo interesantno vreme zbog povratka klavijatura na muzičku scenu posle dugog odsustvovanja.
Myersova je komponovala muziku za dve predstave za pozorište „Off Broadway” pod nazivom „The Ladder”, u režiji Charlesa Turnera i „Occasional Grace” u režiji Billa Raucha. Bila je muzički direktor produkcije „Ain’t Misbehavin”, Off Broadway, u režiji Richarda Maltbija. Sa Davidom Murrejom je igrala u predstavi „Primitive World” koju je napisao Amira Baraka (Leroy Jones) u kafeu „Sweet Basil’s” i jednom univerzitetu na severu države Njujork.
Amina je sarađivala sa koreografkinjom Diane McIntyre na obnovi produkcije „How Long Brethren”, koreografije Crnačkih protestnih pesama koreografkinje Helen Tamaris koja je premijerno izvedena na unverzitetu „George Mason” sa grupom „The Wesley Boyd Singers” a zatim i na univerzitetu „Western University” u Kalamazuu, u državi Mičigen gde je Myersova vodila i simfonijski orkestar i univerzitetski hor na oba univerziteta. Ostala dela sa Dianom Mcintyre su koreopoema Ntozake Shange „nije oduvek bilo ovako” (it hasn’t always been this way) gde je Myersova dodala kompoziciju delu koje je premijerno izvedeno u centru za izvođačke umetnosti „Symphony Space” u Njujorku, negde oko 1981. Godine 1989, Amina je sarađivala sa Oluom Darom kompozitorom/instrumentalistom i vokalnim izvođačem na produkciji „In Living Color” –Gullah priči pisca OyamO-a u režiji Mcintyrove. Amina je aranžirala tradicionalne pesme za acappella glasove. Ovo delo je izvedeno sa predpremijerom u pozorištu „The New Dramatist Theater” u Njujorku, Univerzitetu „George Mason” u Ferfaksu, i sa snimljenom muzikom za nastupe u drugim američkim gradovima. Myersova je takođe sarađivala sa turskom glumicom/pevačicom Ozay na tri turneje pevajući i svirajući omiljene pesme šezdesetih i sedamdesetih. Takođe je sarađivala sa pevačicom Fontellom Bass na gospel koncertu tokom jazz festivala u Parizu krajem devedesetih.
Bill Laswell, muzički producent/basista je unajmio Aminu da snima sa Jamesom Blood Ulmerom sa kojim je kasnije išla i na tri ili četiri turneje, sa Bernijem Worrelom, Nickijem Skopelitisom i Solom Luijem sa kojim i dalje radi prikazujući mešavinu kineske i afro-američke kulture. Bila je i muzički direktor za Gigi, etiopsku pevačicu, sa kojom je putovala u Vašington i Denver. Amina je nastupala sa bendom „Material” na rock i jazz festivalima, u klubovima i na koncertima u Evropi, Japanu i SAD, sa Laswellom kao producentom. Laswell je snimio Aminu kako peva „Angel Eyes” i govori na numeri „Moody’s Mood for Love”. Myers je recitovala poeziju na još jednom Laswellovom projektu. Amina je išla na turneju i kasnije snimala sa saksofonistom Frankom Lowom i snimila kompoziciju sa alto saksofonistom Arthurom Blythom. Threadgill je uzeo Aminu da peva na jednoj od njegovih ploča i svira klavir na drugoj. Kalaparusha je radio sa Aminom na svojoj prvoj ploči za izdavačku kuću Delmark Records dok je bio u Čikagu.
Radionice za intstrumentalne ansamble vodila je na koledžu „Hampshire” u Masu, za klavir, kompoziciju i hor na „California State” univerzitetu; koncert i radionicu na koledžu „Bowdoin” u Bransviku, horsku radionuc na koledžu „Southwest”, i nekoliko radionca u evropskim zemljama među kojima su Itallija i Rim.
Trio koncert sa Georgom Lewisom, Roscom Mitchellom i Aminom održan je nedavno na festivalu „Sons d’Hiver”, u Parizu, Francuska i koncertni CD pod nazivom „Afro Indian Blues” (muzika indijanaca i afro-amerikanaca) nedavno je izdat u Evropi sa Jimom Peppersom, Myersovom, Leopoldom Flemingom i Anthonijem Coxom. Mary Lou Williams projekat pod rukovođstvom Cecilije Smith, kompozitorke i vibrafonistkinje, je i dalje u toku, sa orkestrom i Aminom kao pijanistkinjom. Ovaj projekat je izveden na jazz festivalu „Mary Lou Williams” u Vašingtonu i Burlingtonu. Cecilia je pozvala Aminu da nastupi sa njom na ganskom Jazz festivalu u Akri, Gana, sa Smithovom na vibrafonu i Aminom na klaviru. Myersova je bila oduševljena pozivom da nastupi na jazz festivalu „North Sea” u Kejp Taunu, u Južnoj Africi, sa kantautorom i saksofonistom Archijem Sheppom. Jedna druga grupa sa kojom je Myersova nastupala se zvala „Spirit Weaving”. Ovu grupu su činili pesnikinja Betty Neal, Gayle Dixon na violini, Aqua Dixon na čelu, Amina na klaviru i kao glas. Izvodili su svoje kompozicije i tekstove u Vašingtonu i u gradskom muzeju „Montclair” u Montkleru u Nju Džerziju.
Spisak muzičara sa kojima je Myersova svirala tokom godina pored onih koji su već pomenuti u ovoj biorafiji obuhvata imena kao što su Zoot Sims, Eddie Harris, Charlie Rouse, svi u Čikagu, Rashan Roland Kirk Burlington, Dexter Gordon na južnjačkoj turneji sa Genom Jug Ammonsom i Sonnijem Stittom, Melbom Liston i Sonnijem Fortunom.
Nastupala je, između ostalog na festivalima „The Caramoor Jazz Festival”, Njujork (trio), „Black Roots Festival”, Njujork (solo), u muzeju „DuSable”, Čikago, (solo) na festivalima „The Chicago Jazz Festival” (kvintet), „The Jazz Showcase“, Chicago (trio), „The Berkhausen Jazz Festival”, Nemačka (sextet), „The Kansas City Jazz Festival” (kvartet), na Univerzitetima Kalifornije u San Diegu, Ohaja (solo), Kolambus (trio), Njujorka, koncertima „Jazz Beats Breast Cancer”, Gradska kuća (solo) i trio koncert u Gradskoj kući grada Njujorka, na Univerzitetu Masačusetsa (solo), na koledžu „Calvin”, u Grand Rapidsu, (solo) na jazz festivalima u Gvelfu, Kanada (solo), Montrealu (trio), koncertu u čast John Lee Hookera, Poljska, jazz festivalima „North Sea”, festivalu u Hagu, Holandija (solo), festivalu „Visions” u Njujorku (solo), u centru „Martin L. King” u Atlanti, dvorani „Carnegie Hall” na jazz festivalu „Newport” (solo), „Mary Lou Williams”, u Vašngtonu (trio) i koncertima u Atini (Grčka), Nemačkoj, Austriji, Skandinavskim zemljama, Španiji, Belgiji, Francuskoj, Italiji, Danskoj, Japanu, Švajcarskoj, Turskoj i Mađarskoj.
Aminine kompozicije za gospel muziku su izvođene u umetničkom centru „The Painted Bride” u Filadelfiji, sa grupom „The Praise and Worship Chorale”, pod vođstvom Earnesta Millera.
Amina je snimila devet ploča kao vođa benda. „Song for Mother E” i „Amina Claudine Myers Salutes Bessie Smith”, za Leo Records; „The Circle of Time”, za Black Saint; „Jumpin in the Sugarbowl” i „Country Girl”za Minor Music; „Amina” i „In Touch”, za RCA Novus; „Amina Claudine Myers Live” za Modern & Tradition – Bremen, Nemačka; i „Poems for Piano”, muzika Marion Brown za Sweet Earth Records.
U Njujorku je Amina nastupala u dvoranama „Lincoln Center”, „Carnegie Hall”, Gradskoj kući, „The Brooklyn Academy of Music”, „Symphony Space”, „The Iridium Club”, „Birdland” i drugim mestima sa svojim grupama i drugim umetnicima.
Nastupi i turneje blues, jazz, gospel muzike i proširenih muzičkih formi za koncerte, festivale, radionice, klupske nastupe, seminare, master klasove i rezidencije na univerzitetima i školama SAD-a, Evrope, Afrike, Azije i Kanade se nastavljaju.
Amina drži privatne časove klavira, pevanja, klavijatura, muzičke teorije, kompozicije i evropskog klasičnog klavira kao i jazz, blues, gospel stilova i izvođačkih mogućnosti.
Njen novi solo program i CD „Sama Rou – Songs From My Soul” predstavlja odraz njenog nasleđa male devojčice sa američkog juga prenete u buku i uzbuđenje Njujorka. On takođe vraća himne i duhovne pesme juga u vezu sa afričkim korenima.