SUBOTA 18. NOVEMBAR, 20 SATI
Srpsko narodno pozorište, velika sala
Billy Cobham, drums
Michael Mondesir, bass
Steve Hamilton, keyboards
Camelia Ben Naceur, keyboards
Emilio Garcia, guitar
BILLY COBHAM
Još od svog proboja početkom 1970-ih – kao osnivački član Mahavishnu Orchestra, i kao bubnjar/vođa benda čije su ploče (kao što je Spectrum) i moćni, složeni stil sviranja imali veliki uticaj na tokove jazz i jazz-fussion muzike – Billy Cobham nastavlja svoje neumorno muzičko istraživanje.
Po rođenju Panamac, odrastao u Njujorku, a stanovnik Švajcarske već više od 25 godina, Cobham, uvek proširujući i produbljujući, sledi svoje promišljanje sveta ne samo kao majstorski bubnjar i perkusionista, nego i kao kompozitor, pedagog i kliničar koji služiputem muzikesve vreme neprekidno proširujući svoj lični stvaralački izraz.
Cobhamova najnovija ploča, Fruit from the Loom– objavljena u aprilu 2008. godineza njegovu etiketu, Creative MultiMedia Concepts, Inc. (CMMC) – adekvatno predstavlja njegove korene i njegove puteve. On reprizira svoje dve najpoznatije kompozicije iz 70-ih, „Spectrum“i„Crosswinds“,uključujući violinu na prvoj i stil pen na drugoj. „Oduvek sam smatrao da je teško usredsrediti se na jedan pravac u muzici“, kaže Cobham, „tako da sam se prepustio tome da projektujem svoje ideje i misli kroz muzički kaleidoskop, od latino do rock i jazz muzike. Ova verzija numere „Spectrum“predstavlja zavet toj ideji.“
Na novom CD-u, koristi i gudački kvartet (na numeri„Faia“) i ansambl perkusionista – gde Cobham lično svira sve delove na numeri „Samba du Militairestrasse“sa prijateljima iz Nigerije koji su mu se pridružili na „Thoughts from Okuta“. Doživljaji sa putovanja po Brazilu otelotvoreni su u „Eggshells Still on My Head“i„Florianapolis“, dok ostrva Bokas del Toro nedaleko od istočne obale Paname – koje Cobham opisuje kao mesto gde „mu je lako da se opusti i generalno napuni baterije“ – predstavljaju inspiraciju za veselu melodiju „Sweet Bocas“.
Fruit from the Loom, posvećen sećanju na Cobhamove roditelje Williama i Ivy, karakteriše podrška dugogodišnjih kolega među kojima su klavijaturista Brian Auger, basistiVictor BaileyiStefan Rademacher, saksofonista Ernie Watts, gitaristiDean BrowniJean-Marie Ecay, i, na stil penu, Junior Gill.
Cobham je takođe i centralni lik novog devedesetominutnog dokumentarnog filma režisera Mike Kaurismäkija pod nazivomSonic Mirror. Nastanak filma datira iz 2001. godine, kada je Kaurismäki došao kod ovog bubnjara sa idejom da napravi portret njegovog života i vremena. „Konačno smo odlučili na napravimo film o Billiju i nekim od njegovih projekata, sa fokusom na ritam i muziku kao svojevrsnoj komunikaciji i univerzalnom jeziku.“
Za Cobhama, temnin „zvučna ogledala“označava „odraz zvuka koji se odbija od svega što doživljavam, ili svega što neko doživljava, u muzici. To je skoro kao parabolična radio antena, gde svi radio signali ulaze, obrađuju se, i vraćaju prezenteru.“
Film, koji se odigrava u Švajcaskoj, Njujorku, Salvadoru (Brazil) i Helsinkiju (Finska) i koji je izašao u aprilu 2007, prikazan je na festivalima u Minhenu i Kelnu, Nemačka; Rio de Žaneiru i Sao Paolu, Brazil; Pusanu, Južna Koreja; Hihonu, Španija; Adelejdu, Australija; Gvadalahari, Meksiko; i Buenos Ajresu, Argentina. Takođe je pušten na Fancusko tržište. Trenutno se radi na izdanju na nekoliko DVD-a, sa fokusom na koncert u Finskoj sa muzičarima kao što su Randy Brecker; Malê Debalê, a Bahian bloco afro; Glarus koncert (sa švajcarskim muzičarima i jodlačkim horom); Okuta PercussioniAutistics; iOkuta Percussionkoncert.
„The Hollywood Reporter“opisuje filmSonic Mirrorkao„wold music dokumentarac dobreatmosfere koji ima potencijal da postane sledećiBuena Vista Social Club.“Ali za Cobhama, više suštinski, „on potvrđuje vrednost muzike kao značajnog faktora u svetu. Ako se koristi za više dobro, ona može biti moćan saveznik.“
Billy Cobham je rođen u Kolonu, Panama, 16. maja 1944. godine.Porodica se preselila u SAD u zimu ’47, prvo se nastanivši u Harlemu a zatim u Bedford-Stajvesent kvartuu Bruklinu. „Muzika me okruživala sa svih strana“, priseća se. „Prvenstveno ili latino muzika – folclórico ili típico, kako je zovu u Panami – ili jazz“.
Cobham, koji je svoj prvi plaćeni nastup imaosa osam godina, zahvaljujući ocu pijanisti, oštrio je svoje bubnjarske zube kao član ansambla bubnjeva i vojne trube St. Catherine’s Queensmen, u Sent Olbansu, Kvins. Posle toga pohađa čuvenu njujoršku Višu školu za muziku i umetnost, gde je studirao muzičku teoriju i tehniku bubnjeva pored nekih od velikih muzičkih legendi današnjice među kojima su trubač Jimmy Owens, basistaEddie Gomez i pijanistaLarry Willis. U to vreme, „jazz je bio pomalo van granica za studente dok je pedagoški establišment preferirao klasičnu muziku. Tako da su naravno studenti žudeli da se povežu sa jazz umetnicima na svaki mogući način, bilo slučajnim susretima na školskim predavanjima ili preko LP ploča koje su mogli da proučavaju i na kraju oponašaju“.
Posle vojne službe, tokom koje je svirao u Vojnom orkestru SAD kao perkusionista (1965-68), Cobham je počeo da radi sa bendom Horaca Silvera. (Za vreme evropske turneje sa Silverom 1968. godine postao je jedan od prvih perkusionista, zajedno sa Maxom Roachom iTonijem Williamsom, koji koriste elektronski kontroler bubanjeva komapnije Meazzi Drum Company iz Milana.) Takođe je nastupao sa Stanlijem TurrentinomiShirley Scott, i snimao sa Georgom Bensonom.
Godine 1969, Cobham je bio suosnivač fusion grupeDreams, u kojoj su svirali muzičariRandy Brecker, Michael Brecker, John Abercrombie, Don Grolnick, Barry Rodgers iWill Lee. Naredne godine stigao je poziv da se pridruži grupi Milesa Davisa, te je dao svoj doprinos na četiri ključna albuma ovog trubača, uključujućiBitches Brew (gde je sarađivao sa gitaristom Johnom McLaughlinom) iTribute to Jack Johnson.
Mahavishnu Orchestraje osnovao McLaughlin 1971. saCobhamom, Janom Hammerom, Jerrijem Goodmanom iRickom Lairdom. Objavili su tri veoma priznata albuma (počev od Inner Mounting Flame) pre nego što se bend raspao i Cobham odlučio da pokrene solo karijeru sa pločom Spectrum, jednim od ključnih albuma jazz-rock ere.
Tokom 1970-ihi ’80-ih, snimao je redovno kao vođa za kuće Atlantic, CBS, Elektra i GRP, sarađujući sa umetnicima raznih profila od Georga Duka, Johna Scofielda iTonija Williamsado Jacka BrucaiGrateful Dead, kako na bini tako i u studiju.
Cobhama je 1992. godine angažovao UNICEF da radi sa autističnim vanbolničkim pacijentima i decom ulica Santosa (u okolini Sao Paola), Brazil, u višegodišnjem muzičkom projektu. „Deca ulice su zapala u moj delokrug skoro slučajno, pošto to nije bilo uključeno u moj originalni mandat“, kaže. „Ali progonjen nezaobilaznom senkom tolikog broja malih ličnosti sa velikim srcima i tako mnogo vremena u promišljanju života bez roditeljskog usmeravanja, bilo je neizbežno da se nađem u situaciji da radim sa njima – nekim od najbistrijih umova koji skrivaju sirovi talenat koje sam imao priliku da vidim do današnjeg dana. Šteta je velika što mnogi od njih nikada neće imati priliku da koriste svoj dar“.
Godine 1993, Cobham je nastupao, snimao i producirao nafestivalu WOMAD (World of Music, Arts and Dance) sa Peterom Gabrielom, nigerijskim ansamblom Okuta Percussion, iFarafinom iz Burkine Faso. (Njegova saradnja sa festivalom WOMAD traje i danas: tokom proteklnih nekoliko godina vodio je radionice tehnike izvođenja na univerzitetu „University of Bath Spa“u Engleskoj, i sada je Zvanični pokrovitelj festivala WOMAD u Batu.)
Među drugim ključnim momentima devedesetih su turneje i snimanje sa grupamaJazz Is Dead, Paradox, Nordic, iLondonskimjazz orkestrom; kao i razvoj edicije Conundrum, čiji naslovi su koncipirani po principu Muzika-minus-jedan,što omogućava sviranje uz snimak na određenim instrumentima. (Knjige za bubnjeve, klavir, limene duvačke instrumente, drvene duvačke instrumente i gitaru su dostupne preko izdavačke kuće Alfred Music Publications u saradnji sa Rhythmatix Music, Ltd.)
Do početka prve decenije novog milenijuma, Cobham je predstavio serijal „The Art of Jazz“, snimajući i gostujući prvo sa grupom Art of 3 (Kenny Barron, Ron Carter), zatim Art of 4 (Carter, Donald Harrison, James Williams) iArt of 5 (Harrison, Guy Barker, Eric Reed or Julian Joseph, Orlando Le Fleming). Takođe je sarađivao i sa bendomCulture Mix (koji je predstavio stil pen izvođačaJuniora Gilla), snimivši dva albuma sa njima za etiketu CMMC (distribucija preko kuće In and Out Records), a 2003. godineponovo je pokrenuo Spectrum kao bend koji se vraća muzici tog albuma žanrovskog temeljca.
Cobham planira da snimi drugi deo albuma Fruit from the Loomovog leta, sa muzičarima kao što suDean Brown, JM Ecay, Tom Coster, Cristophe Cravero, Victor Bailey, Ernie Watts, Mike Mainieri, Junior Gill, Michael Rodriguez, Mike Mondesir, Marco Lobo, Marshall Gilkes iPhilippe Chayeb nalaze semeđu onima koji će se naći u ekipi.
Aktuelna saradnja sa kubanskom grupom Aseretraje od njihog prvog zajedničkog nastupa na festivalu WOMAD u Redingu 2002. godine.Novi CD, De Cuba y de Panamá, treba da izađe na leto 2008. godine,dok je DVD, A Latin Soul, u režiji Johna Hollisaveć objavljen. Taj paket sadrži snimak koncerta uživo, dva dokumentarna filma i bonus CD sa numerama snimljenim uživo i u studiju. Cobham iAsereće održati turneju po Velikoj Britaniji ove jeseni.
„Veoma, veoma mi je interesantno da čujem ovu muziku i sviram muziku kao Mahavishnu Orchestraili čak saJackom Brucom, ali moj pristup je suštinski isti“, primećuje bubnjar. „Ima latino korene i to me na neki način izdvaja od svih drugih.“
„Muzika će svetu reći ko ste, na osnovu onoga što prezentujete i kako ga prezentujete. Putem ovog medija nema laganja.“
„I tako se uhvatim kako ponovo pokušavam da povežem tačkice, da učim. Odnos sa grupom Asere i muzika koju zajedno stvaramo pomažu mi da se povežem. Ponovo uspostavljam veze sa svojim korenima u Panami da bih bolje sagledao budućnost kroz ovaj jasniji pogled na moju prošlost“.
I, kao što je to slučaj sa svakim umetničkim poduhvatom, ono lično postaje univerzalno, a Billy Cobhamovo najnovije muzičko putovanje u prošlost, svojim počecima, podeliće na zadovoljstvo slušalaca širom sveta.
Godine 2011, Cobham je počeo da daje časove bubnjeva preko interneta u okviru škole„The Jazz and Fusion Drum School“.
Godine 2013, Cobham je proslavio četrdesetogodišnjicu izdanja CD-a Spectrum turnejom po SAD, Kanadi i Evropisa grupomSpectrum 40 Band. Iste godine, izdavačka kuća Purple Pyramid Records je objavila dupli CDBilly Cobham Compass Point, sa do tada neobjavljenim materijalom snimljenim uživo u hotelu Compass Point na Bahamima 1997. godine.
Početak 2014. godineoznačio je objavljivanje dugo iščekivanog albuma „Tales from the Skeleton Coast“, koji predstavlja treći nastavak četiri ploče koje su nastale u spomen i slavu Cobhamove majke i oca, koji su oboje bili muzičari.
Cobham nastavlja da razvija svoj genijalni serijal Extended Works, inovativano istraživanje muzičara koje će se oblikovati u saradnji sa lokalnim jazz orkestrima širom sveta. Ovaj izvođački serijal će doneti njegov materijal, koji je naišao na pohvale kritike i široko uvažavanje, na orkestarsku jazz scenu, gde će svoju bogatu muzičku istoriju podeliti sa raznovrsnom publikom širom sveta.
Na leto 2014, Cobham je objavio CD snimaka uživo sa slavnih turneja Spectrum 40prethodne godine, koje su opčinile publiku šriom sveta obeležavajući četrdesetu godišnjicu CD-aSpectrum, albuma temeljcajazz-fusion žanra.
