PETAK, 17. NOVEMBAR 2017.
Srpsko narodno pozorište, velika sala
Kurt Rosenwinkel, gitara
Dario Deidda, bas gitara
Marco Valeri, bubnjevi
KURT ROSENWINKEL
Kurt Rosenwinkel je američki jazz gitarista, kompozitor, bend lider, producent, pedagog i vlasnik izdavačke kuće Heartcore Records. Svetski je priznat kao jedan od najuticajnijih gitarista i kompozitora na prelazu XX u XXI vek. Prirodni je inovator, a njegova muzika duboko melodična i prijemčiva, najvišeg muzičkog nivoa.
Kurt Rosenwinkel je rođen u Filadelfiji 28. oktobra 1970. godine u muzičkoj porodici. Njegova majka je pijanista klasičnog obrazovanja i strasni ljubitelj muzike, a otac nadareni improvizator, samouki pijanista. Kao devetogodišnjak, Kurt je počeo da svira klavir, a odmah je počeo i da komponuje pesme i nikada nije prestao. U dvanaestoj godini je počeo da svira gitaru, i tokom detinjstva je svirao u raznim bendovima sa svojim prijateljima, velikom grupom klinaca koji su se svi na neki način bavili muzikom.
Tokom srednje škole, njegov muzički razvoj ga je odveo na filadelfijsku jazz scenu, gde je učestvovao u nedeljnim džem sešnima sa lokalnim majstorima, što znači, kad si u Filadefliji, sa svetskim jazz majstorima. Kurt je imao sreće da dobije priliku da iskusi jazz kao kulturološku muziku, duboki doživljaj zajednice i muzičku tradiciju Filadelfije, koja je povezana sa istorijom muzike na stvaran i životan način. Tako je Kurt postao jazz muzičar, iako su njegovi uzori dolazili i iz drugih muzičkih oblasti. Pored toga što je razvio dubok odnos prema tradicijama jazza sa svim njegovim raznovrsnim pokretima i erama, od bebopa preko post-bopa do električnog jazza, Kurt je takođe pravi ljubitelj rock muzike, hip-hopa, avangarde, svih formi klasične muzike, flamenka, i brazilske muzike.
Po završetku Muzičkog koledža Berklee, Kurt se pridružio bendovima Garija Burtona i Paula Motiana i preselio se
u Njujork 1991. godine. Tokom 1990-ih, Kurt je radio u tim bendovima stičući iskustvo od ovih značajnih starijih muzičara, uključujući i Joa Hendersona u čijem bendu je proveo neko vreme, a takođe je osnovao i svoj kvartet sa Markom Turnerom, Benom Streetom i Jeffom Ballardom. Ovaj kvartet, a posebno njegova saradnja sa Markom Turnerom, pomogli su mu da definiše kompozitorski i improvizatorski stil koji se smatra merilom njegove generacije, i koji je ostvario veliki uticaj na jazz scenu širom sveta.
Hemija i inovativnost
ove grupe može se čuti na Kurtovom albumu „The Next Step“ objavljenom 2001. godine za Verve Records, koji je naišao na odobravanje kritike širom sveta. Ovaj album se smatra jednim od klasičnih ploča jazz muzike na prelazu XX u XXI vek. Kurt je snimio četiri albuma za Verve, uključujući inovativan klasik koji se zove „Heartcore“, na kome je Kurt sam svirao većinu instrumenata i sam komponovao i
snimio muziku. Ovaj album se smatra inovativnom i stvaralačkom prekretnicom. U produkciji ovog albuma, pridružio mu se Q-tip, jedan od najznačajnijih muzičara hip-hopa, iz legendarne grupe „A Tribe Called Quest“. Njihov odnos se nastavio i rezultirao saradnjom na Q-tipovim albumima „Kamaal the Abstract“ (2006) i „The Renaissance“ (2008).
Kurt je napustio Verve Records posle all-star albuma pod nazivom „Deep Song“ na kome su svirali i Brad Mehldau, Joshua Redman, Larry Grenadier, Ali Jackson i Jeff Ballard. Zatim je potpisao ugovor sa kućom Word-of-Mouth Records, za koju je izdao četiri albuma: „The Remedy, Live at the Village Vanguard“, dupli album kvinteta sa autorskom muzikom, „Reflections“ – predivan i intiman trio album standarda, „Our Secret World“, na kojem je ostvarena divna saradnja sa OJM big bendom iz Portugala, sa razrađenim aranžmanima Kurtovih kompozicija, i konačno, najnoviji album pod nazivom „Star of Jupiter“, još jedan dupli album Kurtovog kvarteta u kojem sviraju Aaron Parks, Eric Revis i Justin Faulkner. Ovaj album je nazvan „instant klasikom“.
Godina 2016. je Kurtu donela mnoge promene. Prethodnih devet godina proveo je kao profesor na Jazz Institutu u Berlinu, pomažući mladim muzičarima da se razviju i dostignu veće muzičke visine. Početkom 2016. godine, Kurt je napustio ovo mesto i odlučio da svu svoju energiju koncentriše na stvaranje muzike. Istovremeno je odlučio da osnuje i pokrene Heartcore Records, izdavačku kuću posvećenu ne samo izdavanju njegove muzike, nego i iznalaženju i pružanju podrške muzičkoj umetnosti širom sveta. Prvo izdanje je album na kojem je Kurt radio proteklih deset godina. To je veliko delo i potpuno je drugačije od svega što je ikada uradio, iako u njemu ima neke familijarnosti i mogu se prepoznati mnogi elementi njegove muzike. Album se zove „Caipi“, aluzija na brazilsko piće caipiriña. I na ovom albumu Kurt sam svira većinu instrumenata: bubnjeve, bas, klavir, klavijature, gitaru i perkusije, a na njemu i peva. Na albumu se pojavljuje nekoliko odličnih umetnika u kameo ulogama: Eric Clapton, Mark Turner i Pedro Martins, fenomenalni mladi muzičar iz Brazila. „Caipi“ je izašao 10. februara ove godine za Heartcore Records u saradnji sa RazDaz Records, etiketom čiji je vlasnik veliki izraelski basista i kompozitor Avishai Cohen. Heartcore Records i RazDaz su potpisali ugovor o saradnji koja predstavlja uzbudljivo udruživanje snaga ova dva umetnika. „Caipi“ je dostupan širom sveta i promoviše se na velikoj ovogodišnjoj turneji. Istovremeno, Kurt radi na kreativnim projektima i turnejama sledećih bendova:
Human Feel, čiji je Kurt redovni član već 25 godina. To je bend koji zajedno vode Kurt Rosenwinkel, Chris Speed, Andrew D’Angelo i Jim Black. Bend je izdao šest albuma i veoma je uticajan u okviru njujorške „downtown“ scene, a takođe i širom sveta; Bandit 65, novi trio pod zajedničkim vođstvom sa Timom Motzerom (gitara, elektronika, gitarski sint) i Gintasom Janusonisom (bubnjevi, elektronika). Ovaj bend istražuje unutrašnji i spoljašnji univerzum slobodnim improvizacijama i ima neverovatnu hemiju; Brian Blade Fellowship – Kurt je redovni član ove grupe i pojavljuje se na dva albuma: „Perceptual“ i „Season of Changes“; Orrin Evans Quartet – Kurt i Orrin su saradnju započeli prošle godine i otkrili muzičku kompatibilnost koja se već pokazala plodonosnom.
Kurt Rosenwinkel je u 48. godini već veteran sa mnogim klasičnim momentima iza sebe i značajnim inovacijama na gitari, izvrstan vođa benda i kompozitor, pa ipak se čini da je tek kročio u zrele godine svog kreativnog života. Budućnost je svetla, a još je svetlija kada umetnik odluči da bude svetionik nade.
Iz štampe:
New York Times: „Gospodin Rosenwinkel je oduvek bio jazz gitarista sjajne lirike i otmenog izlaganja.“
Chicago Tribune: „Muzika Kurta Rosenwinkela predstavlja budućnost jazz muzike – baš kao što je to nekada bio bebop.“
Eric Clapton: „Kurt Rosenwinkel je genije – zaista jeste.“ (UnCut Magazine, avgust 2014.)
Ottawa Citizen: „Rosenwinkelove kompozicije su interesantne i jedinstvene. Njegov zvuk kao instrumentaliste i pevača je jedinstven i neodoljiv… izveden sa pravom lirskom namerom.“
AllAboutJazz: „‘Star of Jupiter‘ je neosporni i potpuni savremeni klasik.“
DARIO DEIDDA
Dario Deidda je rođen u Italiji, u Salernu, 1968. godine. Dolazi iz porodice u kojoj je muzika oduvek igrala značajnu ulogu, od očevih roditelja, preko roditelja koji su oboje bili pijanisti, do njega i njegove braće. Počeo je kao šestogodišnjak na bubnjevima, ali se posle nekoliko godina zaljubio u bas i počeo ozbiljno da izučava muziku. Diplomirao je kontrabas na Konzervatorijumu u rodnom gradu, a zatim nastavio da usavršava svoje znanje na električnom basu i klaviru. Za sebe kaže da je “muzičar od 360 stepeni”, ali njegov muzički svet je jazz. Vrsni je poznavalac tradicionalnog jazza i američkih pesmarica, ali se probija prema savremenim jazz trendovima. Uprkos velikoj ljubavi prema kontrabasu, gradi sopstveni stil na električnom basu, izmamljujući uvažavanje bez obzira na činjenicu što ovaj instrument ne privlači puno pažnje u jazz muzici. I zaista, već nekoliko godina uglavnom koristi akustične i poluakustične instrumente da bi pronašao zaista jedinstveni zvuk. Radi kao slobodni umetnik i profesor širom Italije i sveta, a trenutno je basista u prestižnom ansamblu Kurt Rosenwinkel Standards Trio.
U Italiji je sarađivao sa sledećim muzičarima: M. Giammarco, U. Fiorentino, R. Gatto, D. Rea, P. Fresu, E. Rava, M. DeVito, P. Condorelli, A. Onorato, A. Salis, S. Bonafede, F. Zeppetella, J. Girotto, M. Urbani, S. Di Battista, E. Pieranunzi, G. Telesforo, R. Giuliani, F. Boltro, F. D’Andrea, A.Golino, T. De Piscopo , kao i sa poznatim vodećim italijanskim pop umetnicima.
Sarađivao je i sa sledećim američkim i evropskim umetnicima: M. Miller, G. Garzone. J. Bergonzi, G. Coleman, B. Golson, K. Lightsey, T. Harrell, M. Petrucciani, J. Moody, K. Rosenwinkel, D. Liebman, S. Grossman, J. Como, P. Sery, P. Erskine, F. Ambrosetti, Gil Evans Orchestra, L. Soloff, A. Sipiagin, J. Tain Watts, C. Stubblfield, L. Donaldson, B. Sidran, M. Garrison, C. Anderson, B. Lagrene, R . Brecker, B. Hart, D. Stryker, P. Bernstein, G. Hutchinson, A. Goldberg, L. Leathers, i drugim.
Snimio je, 2003. godine za Go Jazz (SAD), svoj prvi CD pod imenom „3 from the Ghetto“, sa Julianom O. Mazzariellom, Stephanom Huchardom i gostima, među kojima je bio i S. Di Battista. Svirao je na prvom solo albumu Clyda Stubbfielda, čuvenog bubnjara Jamesa Browna (Go Jazz). Od 1998. do 2003. godine, svirao je u bendovima i big bendovima Carla Andersona, a bio je i Juda u čuvenom mjuziklu „Jesus C. Superstar“.
Godine 1999. svirao je na turniji Daniele Pine, a od 2003. do 2007. godine bio je basista Fiorelle Mannoia, učestvujući u snimanju na njena poslednja četiri CD-a i dva video koncerta snimljena uživo.
Održao je brojne radionice širom Italije i sveta o tehnici basa i jazz improvizaciji, u raznim muzičkim školama, konzervatorijumima i univerzitetima, a takođe i na muzičkom koledžu Berklee u Bostonu 2006. godine.
Od 2004. godine, predaje električni jazz bas na Conservatorio di musica Giuseppe Martucci u Salernu. Njegovu muziku na portalima MySpace and Youtube prate i cene hiljade ljudi širom sveta. Od 2010. do 2017. godine osvojio je nagrade „JazzIt Awards“ (čuvenog časopisa „Jazz It“) kao najbolji jazz basista na električnom basu. Snimio je sa raznim muzičarima više od 60 CD izdanja.
MARCO VALERI
Marco Valeri, rođen u Rimu 1978. godine, jedan je od najistaknutijih bubnjara u Evropi. Njegov otac je bio bubnjar što mu je omogućilo da se približi muzici i bubnjevima kada je bio još dete. Ljubav prema jazz muzici rodila se prilično rano i uskoro je imao priliku da svira sa čuvenim umetnicima: George Garzone, Steve Grossman, Benny Golson, Dave Liebman, Eddie Henderson, Rick Margitza, Scott Hamilton, Eddie Gomez, stičući iskustvo i duboko poznavanje jazz tradicije. U proteklim godinama svirao je na nekim od najznačajnijih festivala širom sveta: Jazz in Marciac, Umbria Jazz, Tokyo jazz festival, Dubai jazz festival i na mnogim drugim. Aktivan je član Rosario Giuliani kvarteta, Flavio Boltro kvinteta, Nicola Conte Jazz Combo, Sarah McKenzie 4eta, i tokom godina nastupao je sa nekim od najboljih muzičara jazz scene danas: Jeremy Pelt, Danny Grissett, Dave Kikosky, Peter Bernstain, Rick Margitza, Kurt Rosenwinkel, Darryl Hall, Logan Richardson, Ruben Rogers i mnogi drugi.