GEORGE GARZONE & CRESCENT
SRPSKO NARODNO POZORIŠTE, velika sala, u 20 sati
Petak, 15. novembar 2019.
GEORGE GARZONE & CRESCENT
George Garzone, saksofon
Lenart Krečič, saksofon
Ameen Saleem, kontrabas
Vladimir Kostadinović, bubnjevi
GEORGE GARZONE
Saksofonista George Garzone je član The Fringe, džez trija osnovanog 1972. godine u kojem su pored njega i basista John Lockwood i bubnjar Bob Gullotti, a koji redovno nastupa u oblasti Bostona, a gostovao je i u Portugalu. Grupa je izdala tri albuma. Veteran džez muzike, Garzone se pojavio na preko 20 albuma. Počeo je da se bavi muzikom na tenor saksofonu kada je imao šest godina, svirao u porodičnom bendu i pohađao muzičku školu u Bostonu. Pored toga, Garzone je gostovao u mnogim prilikama, na evropskoj turneji sa Jamaaladeenom Tacumom i nastupajući sa imenima među kojima su Danilo Perez, Joe Lovano, Jack DeJohnette, Rachel Z i John Patitucci.
Garzone je poznat kao traženi džez pedagog, koji trenutno predaje na muzičkom koledžu Berklee. Prethodno je predavao u visokoobrazovnim institucijama New England Conservatory, Longy School of Music, New York University, Manhattan School of Music, Northeastern University i New School University. Pionir je trijadno-hromatskog pristupa, a među njegovim studentima su bili: Joshua Redman, Branford Marsalis, Teadross Avery, Luciana Souza, Mark Turner, Donny McCaslin, Doug Yates i Danilo Perez, da navedemo samo neke.
Godine 1995, snimio je odličan tribjut Stanu Getzu za NYC pod nazivom Alone; album Four’s and Two’s usledio je naredne godine u saradnji sa njegovim zemljakom Joom Lovanom, koji im je doneo četiri zvezdice u časopisu Downbeat, a godine 1999. Garzone se vratio sa albumom Moodiology. Album Fringe in New York izašao je na leto 2000. godine. Član je benda Joe Lovano Nonet koji je osvojio Grammy nagradu, a nastupao je i snimao sa ovom grupom u klubu Village Vanguard u septembru 2002. godine. George je endorser Rico Reeds, Jody Jazz pisaka i R. S. Berkeley muzičkih instrumenata.
George je nastupao sa mnogim istaknutim umetnicima, kojih je previše da bi ih sve nabrojali. Odabrali smo nekoliko.
Saksofonisti: George Adams, Jerry Bergonzi, Michael Brecker, Claire Daly, Kenny Garrett, Dave Liebman, Joe Lovano, Tony Malaby, Joshua Redman, James Spaulding, Stan Strickland, Frank Tiberi, Steve Wilson; Trubači: Randy Brecker, Tom Harrell, Eddie Henderson, Ingrid Jensen, John McNeil, Tiger Okoshi, Herb Pomeroy, Barry Ries; Trombonisti: Bob Brookmeyer, Hal Crook; Pijanisti: Kenny Barron, Ran Blake, Joanne Brackeen, Jaki Byard, Joey Calderazzo, Chick Corea, Stanley Cowell, David Kikoski, Bevan Manson, John Medeski, (NEC Alum), Alan Pasqua, Danilo Perez, Kenny Werner, Rachel Z.; Gitaristi: John Abercombrie, Mick Goodrick, Chuck Loeb, Ben Monder, Wolfgang Muthspiel, Martin Taylor, Barry Wedgle, David White; Bubnjari/Perkusionisti: Don Alias, Jeff Ballard, Brian Blade, Gary Chaffee, Dennis Chambers, Jack DeJohnette, Peter Erskine, Al Foster, Bob Gullotti, Billy Hart, Roy Haynes, Elvin Jones, Mel Lewis, Mike Mainieri (Vibes), Bob Moses, John Patitucci, Buddy Rich, Mickey Roker, George Schuller, Steve Smith, Jerry Steinhilber, Bill Stewart, Lenny White; Basisti: Ron Carter, Ray Drummond, Eddie Gomez, Larry Grenedier, Dave Holland, Dennis Irwin, Marc Johnson, John Lockwood, Cecil McBee, Christian McBride, Gary Peacock, Ed Schuller (NEC Alum), Harvie Swartz, Miroslav Vitous, Reggie Workman; Kompozitori / Dirigenti: Gil Evans, Gunther Schuller, Carla Bley; Ansambli: The Carla Bley Big Band, Gil Evans Orchestra, The Fringe (sa Johnom Lockwoodom i Bobom Gullottijem), George Russell and the In Living Time Orchestra, The Joe Lovano Nonet, Medeski, Martin and Wood, Orange Then Blue, The Woody Herman Band; Umetnici van sfere džez muzike: Aerosmith, Music Aviva (tribjut Kurtu Weillu), The Dells, Extreme, Aretha Franklin, Engelberg Humperdink, Tom Jones, Gladys Knight, Liberace, New Kids on The Block, Elvis Presley, The Temptations.
Tokom tridesetogodišnje institucionalne karijere u obrazovanju, George je predavao ogromnom broju studenata. Navodimo samo nekolicinu odabranih.
Saksofon/duvački instrumenti: Teadross Avery, Seamus Blake, Kenny Brooks, Chris Cheek, Dino Govoni, Branford Marsalis, Donny McCaslin, Bill McHenry, Andrew Rathbun, Joshua Redman, Scott Robinson, Chris Speed, Marcus Strickland, Mark Turner, Doug Yates; Bruce Barth, klavir; Damian Draghici, panova frula; Danilo Perez, klavir; Antonio Sanchez, bubnjevi; Luciana Souza, vokal; John Sullivan, bas; Chris Wood, bas; Manuel Valero, klavir; Norm Zocher, gitara;
Nastupao je u sledećim dvoranama i prostorima u SAD – Masačusets: Acton Jazz Cafe, Berklee Performance Center, Isabella Stewart Gardner Museum, NEC’s Jordan Hall, Middle East Cafe Michael’s Jazz Club, Natick Center for the Arts, The Regattabar, Ryles Jazz Club, Scullers Jazz Club, Wally’s Cafe, The Western Front, Willow Jazz Club, The Zeitgeist Gallery; Mejn: Center for Cultural Exchange (Portland), fakultet pri kampu Maine Jazz Camp (Farmington); Njujork: The Blue Note, Birdland, Cornelia Street Cafe The Guggenheim Museum, The Iridium (sa big bendom Carle Bley), The Jazz Standard, The Knitting Factory, Smith’s Bar, Sweet Rhythm, The Village Vanguard (sa Joe Lovano Nonetom), Dizzy’s Club Coca-Cola Jazz At Lincoln Center, Percussive Arts Society International Convention (PASIC – Međunarodna konvencija društva perkusionista), nastupao u Luisvilu (2003) i Nešvilu (2001).
Nastupao na prijemu Grammy nagrade sa Peterom Erskinom, Alanom Pasqualom i specijalnim gostom Chickom Coreom, u Los Anđelesu (2004).
Nastupao sa Peterom Erskinom na Sajmu organizacije International Music Products Association (NAMM) predstavljajući proizvođača mikrofona Shure Microphones u Kongresnom centru Los Anđelesa (1999), AS-220, Providens; Green Mill, Čikago.
Dvorane i prostori u Bafalou, na Havajima, u Las Vegasu, Filadelfiji, San Antoniju.
Inostrane dvorane i prostori – Italija: Umbria Summer Jazz Festival u Peruđi (sa bendom George Russell In Living Time Orchestra), Umbria Winter Jazz Festival u Orvijetu (sa Joe Lovano Nonetom), Terni Jazz Festival (sa Frankom Tiberijem, Billijem Hartom i Davom Liebmanom), Rome Jazz Festival (sa Billijem Hartom, Ray Drummondom i Jamesom Spauldingom), Katanija (sa ansamblom Woody Herman Band), Rocella Jazz Festival, u Izeu, Siciliji, Trapaniju, Đenovi, Laurinu, Firenci, Peskari i Milanu; Francuska: Bordeax Jazz Festival, na raznim mestima u Parizu; Danska: Copenhagen Jazz Festival, Kopenhagen, (od 1998. do danas).
Radionica za džez i improvizovanu muziku (JIMS), Salcburg, Austrija (2004, 2005); Molde Jazz Festival, Norveška (2003); Helsinki Jazz Festival, Finska; Azures Jazz Festival, Portugal; Izrael: Red Sea Jazz Festival, Tel Aviv Jazz Festival (sa Peterom Erskinom); Tribute to Coltrane Jazz Festival, razni gradovi, Japan (sa Davom Liebmanom, Michaelom Breckerom, Joshuom Redmanom), (1998); Turneja po Južnoj Americi sa Danilom Perezom (uključujući Panamu, Kurakao i Kolumbiju), (1996); Nastupi/radionice održane po Poljskoj, u Istanbulu (Turska), u Sofiji (Bugarska), po Južnoj Africi, Australiji i u Hong Kongu.
Izvodi iz štampe:
Ben Ratliff, muzički pregled albuma Miles and Coltrane u časopisu New York Times: Pedesetogodišnjica koncerta Kind of Blue i Giant Steps, usuditi se taknuti dletom dva spomenika džeza. „…A u samoj numeri Giant Steps, Coltraneovoj harmonijskoj – stiplčez – etidi, bend se posebno potrudio da svira u skladu sa očekivanjima, poigravajući se na granici između tempa balade i brzog ritma koji odgovara melodiji. Ali tokom čitavog seta, bilo je iznenađenja: solo, duo deonice, zajednička improvizacija učetvoro, međuigra između basa i klarineta. Sa neujednačenim fraziranjem i tonovima, saksofonisti su varirali u tonalitetima, a mesta na kojima će zaista pokušati da repliciraju Coltraneov glasni, teški jecaj odabrali su veoma pažljivo. Taj vapaj je skoro uvek dolazio od četvrtog saksofoniste, Georgea Garzonea, koji ga je mogao reprodukovati bez pretvorne lakoće, sa stvarnim razumevanjem Coltraneovih strategija improvizacije i sopstvenim skromnim guštom. „Bilo je lepo čuti to, još bolje zbog toga što je ponudio samo malo, tek da se zagolica apetit.“
Časopis Down Beat (1/97, str. 53), 4 zvezdice (od 5) o albumu Four’s and Two’s – „…Užitak je delom bio u kontrastu Garzoneovog i Lovanoovog pristupa materijalu koji se uglavnom sastojao od Garzoneovih kompozicija i sredstava za duvanje… Slušaoci koji se zadube u album Four’s and Two’s da bi čuli Lovanoa, steći će i jedno novo ili obnovljeno uvažavanje Garzoneovih vrlina…‟
Časopis JazzTimes (2/97, str.122) o albumu Four’s and Two’s – „Ovo je jedna agresivna ploča, ali agresivnost leži ne toliko u agresiji koliko u veselom odbijanju da se ijedan muzički element ostavi neosporen…‟
Mark Corroto, allaboutjazz.com, „U slučaju Georgea Garzonea, Coltrane nikada nije bio daleko od svog sopstvenog glasa. Sa svojim bendom (dvadesetpetogodišnjim), The Fringe, oprobao se u Coltraneovim slobodnijim aspektima improvizacije. Kao muzičara koji je pratio umetnike kao što su: Danilo Perez, Joe Lovano, George Russell, Gunther Schuller, Rachel Z, Jack DeJohnette, Billy Hart, pa čak i Jamaaladeen Tacuma, kad god sam slušao Garzonea, u njegovom sviranju se mogao čuti duh Coltranea. Garzone je oduvek imao jedan široki topli ton koji se približava i udaljava od džeza sa relativnom lakoćom. Kao Trane, njegova muzika odjekuje prizvukom nečega što mora biti širokogrudost i blagodušnost.‟
Bob Blumenthal, tekst na koricama albuma Alone, Georgea Garzonea: „Alone je, po mom mišljenju, jedan od tribjut albuma koji se najmanje oslanja na ono na čega se odnosi. Pozivanje na to postoji, snažna energija u numeri Night and Day priziva sećanje na Getzovu verziju sa Billom Evansom i Elvinom Jonesom, polet u numeri Con Alma nosi odjek metra koji su Getz i Chick Corea upotrebili u toj kompoziciji, a Garzone je pronašao uvodnu figuru koju koristi u numeri Moonlight in Vermont u Getzovoj orkestralnoj verziji sa Clausom Ogermanom. Ove aluzije, međutim, ne ograničavaju muziku, naprotiv, one jednostavno predstavljaju začin, još jedan sastojak u receptu u kojem su i materijal i izvođači pravi gurmani.‟
Denai Burbank (Jerry Steinhilber: Chicago Trio/New York Tenor, kritika CD-a), jazzreview.com – „Dobra stvar je to što se pravi džez, stari ili novi, ne „iscrpljuje‟. Ova grupa je veoma svesna te činjenice. Garzone donosi blistave i emotivne interpretacije u većini delova. To predstavlja svojevrsnu iskrenost na organskom nivou koja nedostaje većini današnje muzike.‟
Jim Santella (Abby and Norm Group: Melodic Miner’s Daughter, kritika CD-a), allaboutjazz.com – „Doprinosi Georgea Garzonea zajedničkom nastupu su posebni po očitoj lakoći kretanja. Dok je ono veoma kreativno i spontano, ponašanje saksofoniste odaje utisak da sve stalno teče glatko i opušteno. Sva ta akcija koja se dešava u areni, a ipak, scena deluje blago. Radi se o savršenoj mešavini.‟
David R. Adler (The Fringe in New York, kritika CD-a) „Sa svojim novim albumom George Garzone se još jednom dokazuje kao majstor teške kategorije ravan velikim imenima svoje generacije kao što su: Joe Lovano i Michael Brecker. Garzone počinje album sa numerom Tribute to Tane, koja priziva Coltranea iz perioda albuma Crescent. Tribjuti Coltraneu nisu retki u džez muzici, ali malo ih je koji iz zvučnika iskaču sa takvim autoritetom i svrsishodnošću. Upravo ovaj tribjut Taneu istovremeno odaje priznanje i povezanosti i dobro upravljenom intenzitetu benda Fringe.‟
Jonathon Babu, časopis Northeastern Performer, februar 1999. (Miller David Jamrog: Visions, kritika CD-a) – „Garzone se, kao i uvek, dokazao kao vrhunski i jedinstveni talenat. Puno je već rečeno o njegovom muziciranju, a na ovoj ploči se ističe u svakoj pesmi.‟
Frank Rubolino, časopis Cadence, maj 1999. (Miller David Jamrog: Visions, kritika CD-a) – „Iako Jamrog predstavlja uvek prisutnu silu, Garzone na saksofonima prirodno privlači pažnju kao centralna tačka. Smenjujući se na sopranu i tenoru, svirajući dugačke improvizovane solo deonice kao nešto što se podrazumeva. Njegov ton je fluidan, a njegove ideje originalne.‟
Jason Bivins, časopis Cadence, januar 2003. (Pete Robbins: Centric, kritika CD-a) . „Dok je Robbins pažljiv, promišljen izvođač koji u svojim improvizacijama elaborira jednu jedinu ideju, Garzone ima živahniji stil, koji protutnji kroz kompoziciju (iako je i on promišljen izvođač, Garzone oslobađa užareni niz iseckanih tonova i razmaka (u numeri Screwguns). Numera Reach nije tako karakteristična, mada Garzone ponovo ostavlja utisak svoje snage među kaskadnim ritmovima i kadencama.‟
Mark F. Turner, allaboutjazz.com, decembar 2002. (Pete Robbins: Centric, kritka CD-a), „Snažne i uglaste tenor deonice Georgea Garzonea predstavljaju fini kontrast Robbinsovom dubokom, a blagom glasu. Garzone otkriva da je veoma vešt tenor saksofonista koji može da se meri sa najboljima.‟
Brian Glaser, Philadelphia Citypaper.net, „Garzone je poznat po svirci koja oduzima dah u svojim solo nastupima, na diskovima i u okrilju svog free-jazz trija The Fringe, kao i kada svira sa drugim majstorima saksofona kao što su: Joe Lovano i Claire Daly.‟
The Music Forum (A Tribute to Keith Jarrett, kritika CD-a) „Numera Innocence u interpretaciji Georgea Garzonea otkriva njegovu često zanemarenu veštinu improvizacije dok sa lakoćom preleće Jarrettove izmene bez akordske pratnje.‟
http://www.georgegarzone.com/photos.html
LENART KREČIČ
Lenart Krečič je saksofonista, aranžer i kompozitor. Dolazi iz Slovenije. Master diplomu iz muzike je stekao na Njujorškom univerzitetu, a osnovne studije umetnosti je završio sa počastima na Akademiji The New School Jazz and Contemporary Music (Nova škola džez i savremene muzike).
Studirao je, snimao i nastupao sa nekim od najboljih svetskih muzičara kao što su: John Purcell, Billy Harper, Reggie Workman, Joe Lovano, Chris Potter, John Scofield, Kenny Werner, Gerry Hemingway, Don Friedman, Matthew Garrison, Marcus Gilmore i drugi.
Objavio je dva albuma, Chain of Sounds (2010) i Mind Change (2016). Pojavljuje se na više od 30 ploča sa muzičarima širom sveta. Trenutno radi kao saksofonista, umetnički koordinator i umetnički član odbora Big benda RTV Slovenije. Otvorio je i radnju za popravku saksofona koja se zove Saxervis i koja uspešno posluje već više od četiri godine. Nastupa kao saksofonista širom sveta sa različitim bendovima.
AMEEN SALEEM
Ameen Saleem je rođen u Vašingtonu. Završio je Umetničku školu Duke Ellington 1997. godine. Studirao je na Univerzitetu North Carloina Central University od 1997. do 2001. godine, gde je stekao bečelor diplomu kao izvođač. Nastupao je u grupi Jazz Ensamble i radio kao muzički direktor Choir Ball-a. U periodu od 2002. do 2005, školovao se na koledžu CUNY Queens College u Flašingu, u Njujorku, gde je završio master studije iz muzike kao izvođač. Ameen je bio na turnejama sa raznim umetnicima svirajući različite žanrove. Godine 2015. izdao je svoj prvi album (sa autorskim kompozicijama i saradnicima) pod nazivom Groov Lab koji je namenjen svim slušaocima.
U poslednje vreme (2009–2018), Ameen Saleem je često na turnejama širom Amerike, Evrope i Japana sa grupama The Roy Hargrove Quintet i Roy Hargrove Big Band. Trenutno i dalje nastupa širom sveta sa triom Sullivana Fortnera i brojnim drugim muzičarima u širokom spektru žanrova.
VLADIMIR KOSTADINOVIĆ
Vladimir Kostadinović, nagrađivani bubnjar (Tuscia in Jazz 2008, takmičenje Jimmy Woode) vođa benda, kompozitor i aranžer, jedan od najtraženijih bubnjara evropske džez scene, započeo je svoje muzičko obrazovanje sa pet godina kada je počeo da uči klasičnu harmoniku i bubnjeve. Bubnjevi su oduvek bili njegova prava ljubav koju je želeo da sledi, strastveno! Vladimir se visoko kotira među bubnjarima koji su dovoljno vešti i imaju dovoljno znanja da mogu da sviraju različite muzičke stilove, kako u bendovima pod vođstvom drugih muzičara tako i sa svojim projektima. U avgustu 2009. godine, pozvan je da nastupi sa maestrom na klavijaturama Tonijem Monacom. U to vreme je osnovao i sopstveni kvartet u kojem su Jimmy Greene, Danny Grissett i Matt Brewer, a koji svira njegove autorske kompozicije. Godine 2009. ušao je sa svojim bendom u studio u Njujorku i snimio album Course Of Events. Nedugo potom pridružio se bendu Antonio Farao Trio, sa kojim trenutno svira i gostuje širom Evrope. Vladimir je snimio i svoj drugi album kao vođa benda The Left Side Of Life uživo na festivalu Generations Jazz Festival u Frauenfeldu u Švajcarskoj, koji je izašao za jednu od najprestižnijih džez etiketa u Evoropi, ENJA Records. Pod svojim imenom je izdao dva albuma koji su naišli na oduševljenje kritike širom sveta, između ostalog u uticajnim publikacijama Modern Drummer, Jazz Times, Jazzthing, Jazzpodium, na All About Jazz veb portalu, itd. U proteklih nekoliko godina, Vladimir je stavio svoj muzički talenat u pogon. Trenutno piše muziku za svoj najavljeni album i nastavlja da nastupa kao vođa benda na koncertima širom sveta. Njegov cilj kao muzičara je da služi Muzici. Vladimir je proveo mnogo vremena svirajući i snimajući u Velikoj Jabuci sa mnogim velikim džez muzičarima svetske scene. Imao je zadovoljstvo da svira sa imenima kao što su: Benny Golson, Charles Tolliver, George Garzone, Seamus Blake, Linda Oh, Melisa Aldana, Antonio Farao, Kevin Hays, Gregory Porter, Anthony Wonsey, Till Brönner, Dominique Di Piazza, Chico Freeman, Jimmy Greene, Mike Moreno, Didier Lockwood, John Ellis, Duško Gojković, Franco Ambrosetti, Danny Grissett, Tim Green, Darryl Hall, Marcin Wasilewski, Tony Monaco, Peter King, Bill Ramsey, Vicente Archer, Joe Sanders, Matt Brewer, Benito Gonzales, Donald Smith, Kiyoshi Kitagawa, Eric Lewis, Antoine Drye, Tivon Scott Pennicott, Mansur Scott, Joel Holmes, Sinan Alimanović, Harvie S, Rob Bargad, Jonathan Powell, Martin Gjakonovski, William Lecomte, Flavio Boltro, Claus Raible, Bjorn Solli, Max Grosch, Renato Chicco, Fritz Pauer, Zipflo Weinrich, Jaka Kopac, Milan Nikolić, Andre Heller, Andrea Eckert, Maria Bild, Oliver Kent, Uli Langthaler, Johannes Strasser, Francesco Angiuli, Wolfgang Puschnig, Christian Havel, Erwin Schmidt, itd.
Završio je osnovnu i srednju muzičku školu u Beogradu i diplomirao na džez odseku za bubnjeve u klasi profesora Miroslava Karlovića. Posle srednje muzičke škole, Vladimir se upisao na Univerzitet za muziku i izvođačke umetnosti u Gracu. Godine 2009. stekao je Master diplomu sa pohvalama u klasi profesora Howarda Thomasa Curtisa. „Uz ovog velikog čoveka i profesora, od kojeg sam dobio neprocenjiva znanja, u značajnoj meri sam unapredio izvođačke veštine i muzički jezik“ – kaže Vladimir.
Nagrade: Najbolji bubnjar – Tuscia in Jazz; 2008. Takmičenje Jimmy Woode. Profesori i žiri: Kenny Barron, Francisco Mela, Kiyoshi Kitagawa, Shawn Monteiro, Eddi Palermo, Karl Potter, Rick Margitza, Tony Monaco, Ray Mantilla, Flavio Boltro, Giorgio Rosciglione, Gege Munari.
Učestvovao na radionicama sledećih muzičara: Greg Hutchinson, Jeff “Tain” Watts, Kenny Barron, Joey Calderrazzo, Kurt Rosenwinkel, Scott Coley, Jerry Bergonzi, Billy Hart, Bob Mintzer, John Hollambeck, Ron McClure, Trilok Gurtu, Horazio Hernandez, Dennis Irvin, Obed Calvaire, Jonathan Blake, Rodney Holmes…
Vladimir je svirao na mnogim značajnim festivalima u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini, Kubi, Evropi: Nemačka, Engleska, Holandija, Švajcarska, Francuska, Španija, Austrija, Italija, Slovačka, Poljska, Srbija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, itd.
Svirao u klobovima: Blue Note (Milano), Ronnie Scotts (London), New Apartment Lounge, Jazz Showcase (Čikago), 55 Bar (Njujork), Smalls (Njujork), Fat Cat (Njujork), Ibeam (Njujork), Somethin’ Jazz (Njujork), Porgy&Bess (Beč), Jazz Bar (Edinburg), ORF Radiokulturhaus (Beč), Jazzland (Beč), Birdland (Beč), Bird’s Eye (Bazel), Moods (Cirih), Grand Casino (Lucern), Palace Of Arts (Budimpešta), Blue Note (Nove Mesto), Cankarjev Dom (Ljubljana), Zwe (Beč), Stokwerk (Grac), Royal Garden (Grac), Miles (Grac), Satchmo (Maribor), Sax Pub (Ljubljana), Čekaonica (Beograd), Jazz Hram (Divača), Hlava XX (Bratislava), Kulturni centar (Zagreb), Jazz Club (Sarajevo), itd.
Nastupao u pozorišnim produkcijama: Narodno pozorište u Gracu Schauspielhaus i Volkstheater u Beču.
Svirao sa Big bendovima/grupama: Bob Mintzer, Peter Helbozheimer, Sigi Feigl…
