Maria João, glas
Mário Laginha, klavir
Maria João & Mário Laginha su započeli saradnju pre 25 godina, i od tada se bave jedinstvenim muzičkim delovanjem, nastupajući na stotinama koncerata u Portugaliji i inostranstvu. Zajedno su već predstavili nekoliko albuma odličnog kvaliteta: „Danças”; „Fábula”; „Cor”; „Lobos, Raposas e Coiotes”; „Chorinho Feliz”; „Mumadji”; „Undercovers”, „Tralha”, „Chocolate” – koji je obeležio 25. godišnjicu njihove saradnje i sada njihov najnoviji album „Iridescente”.
„Iridescente”, koji je objavljen u novembru 2012, pokazuje, još jednom, ogroman talenat i kreativnost ovog dua. Nastao iz poziva koji im je uputila Fondacija Gulbenkian da učestvuju u serijalu „Songs of the World”, muzika na albumu „Iridescente” stvorena je za neobičnu postavku glasa, klavira, harmonike, harfe i perkusija. Maria João je napisala sve tekstove i, po prvi put, proširila svoje kreativne kapacitete na kompoziciju – ona je autorka teme „Iridescente”, – sve ostale teme i aranžmane je napisao Mário Laginha.
Njihov prodoran kapacitet pretvara svaki album i svaki koncert u trenutak kreativnosti i emocije. Muzika koju prave je, pre svega, muzika koju vole i žele da rade. Kada je čujemo, možemo identifikovati originalnost i kulturne uticaje zemalja gde su svirali.
Maria João
Portugalska Velika dama vokalne akrobatike
Teško je pronaći kategoriju za pevačicu Mariju João s obzirom da sa svakim svojim projektom zalazi u nove umetničke teritorije. Avangarda, moderni jazz, latino-američka muzika, portugalski folklor – Maria João se poigrava sa najrazličitijim žanrovima i celokupnim ličnim stilom intepretacije ih potpuno usvaja. Ona predstavlja svoje pesme kao mini drame pune gracioznosti i eksplozivne strasti, praćene dramatičnim govorom tela, gestikulacijom i plesnim korakom. Beskonačni opseg njenog glasa oscilira između svih boja i intenziteta, radujući se i šapćući sa fascinantnom dirljivošću.
Maria João je učestvovala na najprestižnijim evropskim i svetskim jazz festivalima. Njena karijera je započela u lisabonskoj jazz školi „Hot Club” 1982. godine. Godinu dana kasnije osniva kvintet sa Márijom Laginhom, Carlosom Martinsom, Antóniom Ferroom i Carlosom Vieirom. Zajedno su snimili dva albuma – „Quinteto de Maria João” (1983) i „Cem Caminhos” (1985). U isto vreme je već počela da promišlja istinsko otkriće jazz univerzuma, pošto je dobila nekoliko nagrada, naime od Jazz festivala u San Sebanstianu (Španija). Godine 1986, na jednom koncertu u okviru turneje po Nemačkoj, Maria João je imala jednu posebnu osobu u publici: japansku free-jazz pijanistkinju Aki Takase, koja ju je pozvala da pokrenu duo projekat. Od 1987. do 1990. pevačica i pijanistkinja su zaprepašćivale publiku jazz festivala širom Evrope koja se prepuštala slobodi i drskosti njihove muzike. Godine 1991, Maria João se počela baviti novim projektom sa portuglaskom grupom Cal Viva. Ovaj projekat označava ponovni susret sa Máriom Laginhom. Sa albumom „Sol”, mešavinom portugalske tradicionalne muzike i zvukova jazz muzike, gostovali su širom Portugalije.
Redovno vraćanje zajedničkoj saradnji i muzička usaglašenost koja se između njih uspostavila, ponukali su Mariju João i Márija Laginhu da pokrenu novi lični akustični projekat. Tako je rođen album „Danças” (1993), koji je označio početak dueta koji još uvek istrajava. Pored stalne saradnje sa Márijom Laginhom, što im je omogućilo da rade sa veoma prestižnim umetnicima, Maria João je takođe sarađivala sa velikim imenima u Portugaliji (António Pinho Vargas, Carlos Bica) i u inostranstvu (Gilberto Gil, Joe Zawinul, Laureen Newton, Bob Stenson, Christof Lauer, Saxofour, Miroslav Vitous, David Friedman, Charlie Mariano, Aki Takase, Niels Henning Orsted Pederson, Hannover Philarmonic Orchestra, između ostalih).
Godine 2007. objavljuje „João”, solo album sa 14 pesama iz tradicionalne Kolekcije brazilskih pesama.
Album „Follow the songlines”, sa Mariom João, Máriom Laginhom, Davidom Linxom i Diedrickom Wisselsom i ansamblom „Orquestra Nacional do Porto” izašao je 2008. godine, dobivši nagradu „Victoire du Jazz” za umetnika ili vokalnu formaciju. Iste godine, Big bend Radija Frankfurt poziva Mariju João i Mária Laginhu na seriju koncerta širom Evrope. Godine 2010. duo je snimio CD sa big bendom.
Godine 2009, Maria João pokreće novi projekat – „Ogre”, jazz, pop i electronskog zvuka. „Ogre” je izdao svoj prvi CD, „Electrodoméstico”, 2012. godine.
U maju 2011, Maria João je izdala album „Blackberry and Raspberry” sa portugalskim big bendom OJM. Ovaj album prezentuje niz istorijskih severno-američkih standarda kao što su „Skylark”, „Spring can really hang you up the most”. Pored ovih pesama, CD takođe donosi sveže interpretacije tema koje spadaju u inspirativnu i dugogodišnju karijeru Marije João sa pijanistom Máriom Laginhom kao što su „Flor”, „Torrente”, reprezentativne brazilske muzičke teme, između ostalog. Iste godine, 2011, Maria João i David Linx, zajedno sa „Brussels Jazz Orchestra”, snimaju „A Different Porgy, Another Bess”, koji izlazi 2012. godine.
OGRE je najnovija avantura Marijea João – hibrid jazz i elektronske muzike. Neobična instrumentalna postava i pristup drugačiji od normi vodi publiku na putovanje kroz svetove zvuka, koji preseca granice između digitalnog i analognog.
Diskografija
Plástico, Maria João OGRE (2015); Iridescente, Maria Joao & Mário Laginha (2012); Electrodomestico, Maria Joao OGRE (2012); Amoras e Framboesas (2011); Follow the Songlines, Maria João & David Linx & Mario Laginha (2010); Chocolate, Maria João & Mario Laginha (2008); João (2007); Tralha, Maria João & Mario Laginha (2004); Undercovers (2002); Mumadj (2001); Chorinho Feliz, Maria João & Mario Laginha (2000); Lobos, Raposas e Coiotes, Maria João & Mario Laginha (1999); Cor, Maria João & Mario Laginha (1998); Fábula (1996); Danças, Maria João & Mario Laginha (1994); Sol (1992); Alice (1992); Looking For Love, Maria João & Aki Takase (1989); Conversa (1986); Cem Caminhos (1985); Quinteto de Maria João (1983).
Izvodi iz štampe
Električno scensko prisustvo Marije Joao fasciniralo je publiku od prvog do poslednjeg minuta. Fenomenalan opseg njenog glasa od veoma dubokog do veoma visokog i njene očaravajuće veštine improvizacije su ono što je izdvaja. Ona se prebacuje iz orijentalnog zvuka arapske pevačice u glas stare kandobleške sveštenice – jednostavno da ti stane dah.
Rolling Stone Brazil, 2012
Vokalna akrobatkinje Maria Joao prenela je publiku u svet fantazije. Vrcajući od ideja, pevala je kao dete, sensualno kao žena, duboko kao muškarac, neprekidno menjajući uloge, vodila zamišljene dijaloge koristeći oči, ruke i celo telo. Šarmantno, duboko i neverovatno zabavno.
Göttinger Tagblatt Magazin, 2012
Velika uteha ovog iskustva za mene je bila lepota glasa Joao. Njen je opseg izvanredan, kako u smislu dinamike tako i tona, a njena bujna improvizacija obećava da sruši sve zamislive granice muzičkog žanra, identiteta, a možda čak i znanih zakona fizičkog univerzuma.
Tromsoby, 2012
Ko može reći da ovaj nastup trija OGRE Marije João nije predstavljao remek delo ovogodišnjeg Jazz festivala u Katovicama. (…) Božanstvena Maria João je publiku festivala oborila s nogu.
http://artrock.pl, April 2014
Sjajno, veoma ekspresivno, poletno i zamalo pocepavši note, vodila je oduševljenu publiku u neistražena područja, stvarajući univerzum fascinantnih i brilijantnih zvučnih pejzaža.
Mittelbayrische Zeitung, 2014
João, o kojoj često govore kao o ženskom pandanu Bobbija McFerrina, je pre svega jedinstvena. Njen je glas suviše unikatan i nepogrešiv dok se podiže iz mračnih dubina do neočekivanih visina, škripući, šapućući, vibrirajući i očaravajući.
Neues Volksblatt, 2014
Najdivnije i najintimnije trenutke je stvorio duet João i Laginha. I zaista je svetskog ranga kada veoma visok ton u jedva čujnom pianissimu završi jednu od pesama. Burni aplauz u dupke punom auditorijumu.
Oberösterreichische Nachrichten, 2014
Reći da Joao samo „pali i žari” bilo bi preblago. Ona jedri na svom dijapazonu oktava i tamo-amo između vudu-sveštenice, neke starije Bjork i vokalnih ispada Kate Bush iz sedamdesetih. Zaključak: prava umetnost ili jednostavno João u svom najboljem izdanju.
Roland Holzwarth, August 2014
Muzika bi, prema objašnjenju Marije João i Márija Laginha, trebalo da se preliva sjajno kao duga.
Deutsche Welle, 2013
Neočekivano, magično, pod nabojem.
Göttinger Tagblatt, 2012
Drugačije? Zaista. Osobeno? Apsolutno. Album „A Different Porgy and Bess” vokalnih izvođača Davida Linxa i Marije Joao sa Brussels Jazz Orchestra donosi nastup visokog ukusa, elegancije i veličanstvenosti. (…) Nagrađeni vokalisti Linx i Joao dele zajedničku izvođačku nit ovde, dok su njihove pojedinačne interpretacije jednostavno brilijantne – teatralno emotivne i dramatične, pa ipak pune swinga. Njihova dubina emocije i lirski interplej su zapanjujući. Tandem se energično i odlično probija kroz jedanaest pesama (svaku je aranžirao drugi aranžer). Ništa ne ostaje prećutano ili doneto bojažljivo u svetlu prirode istorijske težine sadržaja.
Nick Mondello, JazzTimes, May 2012
Teatralnost njenog nastupa, koliko god neprirodna, dobro se slaže sa upotrebom glasa koji je negde između imitacije i podsmešljivog „govora na jezicima”, pod svetlošću sale, doživljaj koji se graniči sa nadrealnim!
Tromsoby, 2012
Ovde imamo materijal koji može biti tako snažan da čak i najbolja (ili najgora) interpretacija ne može da se nosi sa njim. A imamo i muzičare koji su tako snažni da rezultat uvek zvuči više kao oni nego kao original. (…) Zato je „Take Five” Marije João prizvao evropski vokalni jazz – deklaracija nezavisnosti za novu formu jazz pevanja.
NDR, Henry Altmann, Dirty Dozen: Maria João, Mach 2011
Web: www.mariajoao.org
www.facebook.com/mariajoaomgrancha
www.facebook.com/mariajoao.ogre
Youtube: www.youtube.com/user/CultureWorksVienna
Mário Laginha
Na albumu „Songs and Fugues” (2006), Mário Laginha pokazuje kako je moguće uspostaviti most između jazz i klasične muzike: on virtuozno primenjuje klasične tehnike i komponuje šest fuga, a svakoj prethodi po jedna pesma u istom ključu, po principu Bahovih preluda i fuga. Njegove kompozicije poseduju neki inspirativni savremeni zvuk, iako su kompleksne.
Za Márija Laginhu, stvaranje muzike je suštinski čin razmenjivanja, a on je muziku podelio sa snažnim muzičkim ličnostima. Njegov duet sa Marijom Joao je rezultirao jednim od najdoslednijih i najoriginalnijih projekata moderne portugalske muzike. Zajedno su snimili jedanaest albuma. I ovde jazz predstavlja osnovu: tu su uticaji koji pokrivaju širok dijapazon: afričke, brazilske, indijske, pop, rok, klasične i tradicionalne portugalske muzike. Duet je učestvovao na nekim od najznačajnijih jazz festivala na svetu: Montreaux Jazz Festival, North Sea Jazz Festival, San Sebastian Jazz Festival i Montreal Jazz Festival.
Od osamdesetih svirao je, takođe u duetu, sa klasičnim pijanistom Pedrom Burmesterom. Laginha svoje jazz korene ubacuje u repertoar za XX v. dopunjujući ga zvucima Maurica Ravela, Samuela Barbera, Aarona Coplanda.
Laginha je napravio Mário Laginha Trio, sa Bernardom Moreirom na kontrabasu, i bubnjarom Alexandrom Frazãom. Ova formacija je verovatno najbliskija jazz muzici, ali ipak nekonvencionalnog stila. Mario Laginha Trio je snimio „Espaço” (2008), koji predstavlja svojevrsni most između muzike i arhitekture, i nedavno sa albumom “Mongrel” (2010), Mario je uveo Šopena u svoj muzički univerzum.
Iako je završio svoje studije klavira na Nacionalnom konzervatorijumu sa perfektnim ocenama, to ga nije niti ograničilo niti učvrstilo kao isključivo klasičnog pijanistu. Ono mu je dalo instrumente da se razvija kao kompozitor i pijanista na sebi svojstven način, sa sopstvenom osobenošću i zvukom. To mu je omogućilo da komponuje za tako raznolike formacije kao što su: Hamburg Radio Band, Lisbon Metropolitan Orchestra, Hannover Philharmonic Orchestra, Remix Ensemble, Drumming Percussion Group i Oporto National Orchestra. Takođe je dao svoj doprinos pozorištu i filmu svojim kompozicijama.
Sa svojom snažnom kreativnošću, ogormnom ritmičnom čvrstinom i bogatim crtama harmonije i melodije, Mário Laginha je na bini i u studiju sarađivao sa izvrsnim muzičarima kao što su: Wayne Shorter, Wolfgang Muthspiel, Trilok Gurtu, Gilberto Gil, Lenine, Armando Marçal, Toninho Ferraguti, Nico Assumpção, Ralph Towner, Manu Katché, Dino Saluzzi, Kai Eckhardt, Julian Argϋelles, Steve Argϋelles, Howard Johnson i Django Bates.
Radeći kao muzičar više od dvadeset godina, Mário Laginha je obično konotiran jazz svetom. Međutim, ako je istina da je na početku pratio uglavnom jazz stazu – bio je jedan od osnivača seksteta „Sexteto de Jazz de Lisboa” (1984), stvorio „Mário Laginha Decateto” (1987) i vodi sopstveni trio, – muzički univerzum koji je izgradio sa pevačicom Marijom João predstavlja tribjut svoj muzici koju voli – počev od jazza, ali obuhvatajući i brazilsku, indijsku i afričku muziku, pop, rock i, naravno, klasične osnove koje je dobio tokom akademskih studija i koje će uticati na njegov prvi solo projekat, inspirisan Bahovom muzikom (Songs and Fugues, 2006).
Mário Laginha je artikulisao svoju snažnu muzičku ličnost snažnom voljom da podeli svoju umetnost sa drugim muzičarima i stvaraocima. Na prvom mestu sa Marijom João, što je dovelo do stvaranja jednog od najdoslednijih i najoriginalnijih projekata u portugalskoj muzici. Na drugom mestu, krajem osamdesetih, sa klasičnim pijanistom Pedrom Burmesterom, sa kojim će izdati CD – duo proširen na trio sa Bernardom Sassettijem, 2007. godine za projekat „3 klavira”, sa snimljenim CD-om i DVD-om, pored desetina koncerata koji su naišli na odobravanje publike i kritike. Do svog neočekivanog nestanka, Bernardo Sassetti je bio jedan od muzičkih partnera i saučesnika Márija Laginhe, sa mnoštvom koncerata i dva snimljena CD-a, od kojih je drugi posvećen muzici Joséa Afonsa.
Njegova najnovija ostvarenja su album „Mongrel”, u triju sa Bernardom Moreirom i Alexandrom Frazãom, gde je Laginha uzeo originalne Šopenove teme i transformisao ih svojim jezikom, i „Iridescente”, sa Marijom João, koji je snimljen pod pokroviteljstvom fondacije „Fundação Calouste Gulbenkian”. Krajem 2013. Mário Laginha i njegov trio pod nazivom Novo Trio (Novi trio), sa gitaristom Miguelom Amaralom i kontrabasistom Bernardom Moreirom, izdao je novi album krčeći nove staze jazz i portugalske muzike.