Mark Turner, tenor saksofon
Avishai Cohen, truba
Joe Martin, bas
Obed Calvarie, bubnjevi
Mark Turner
Sa karijerom koja obuhvata dve decenije i širok dijapazon muzičkih poduhvata, saksofonista Mark Turner se izdvojio kao značajna figura jazz zajednice. Svojim osobenim, ličnim tonom, jedinstvenim veštinama improvizacije i inovativnim, izazovnim pristupom komponovanju, zaslužio je nadaleko poznatu reputaciju jednog od najoriginalnijih i najuticajnijih pojava jazz muzike.
Godine 2013. Turner se zatekao na pragu uzbudljive nove kreativne faze, sa svim svojim raznolikim talentima koji su stavljeni u prvi plan na zapaženim novim projektima snimanja materijala. Kasnije te godine, izdaće svoj šesti album kao vođa benda – njegov prvenac pod sopstvenim imenom u poslednjih desetak godina. Takođe je imao specijalna pojavljivanja na novim ili očekivanim izdanjima muzičara kao što su pijanista Stefano Bollani, gitarista Gilad Hekselman, pijanista Baptiste Trotignon i Billy Hart Quartet, čiji je Turner član već skoro čitavu deceniju i sa kojim je snimio dva prethodna albuma. On takođe nastavlja svoju saradnju kao član benda Fly, trija u kojem su basista Larry Grenadier i bubnjar Jeff Ballard.
Rođen 1965. godine u Ohaju i odrastao u Južnoj Kaliforniji, Turner je rastao okružen muzikom. „Uvek je bilo puno R&B i jazz i soul i gospel muzike u našoj kući, sve vreme” – priseća se on. „To je bilo početkom sedamdesetih, kada je čitava stvar sa integracijom i građanskim pravima počinjala da postaje mejnstrim, a moja majka i očuh su bili u prvom talasu mladih crnih profesionalaca i intelektualaca koji su se preselili u krajeve gde žive belci iz više srednje klase. Sa prijateljima su uvek odlazili da slušaju živu jazz muziku. Mene je to intrigiralo, intrigirala me čitava istorija jazz muzike i afro-američke kulture, kao i muzika kao takva. A moj otac, koji je umro kada sam ja imao godinu i po dana, svirao je saksofon, tako da sam možda tragao i za nekom vezom sa njim”.
O svom poslednjem albumu, Lathe of Heaven (ECM Records 2014.), kvarteta sa Avishaijem Cohenom na trubi, Joom Martinom na basu i Marcusom Gilmorom na bubnjevima, Turner kaže: Proveo sam puno vremena na kompozicijama, što obično i radim. Sviranje je bitno, ali o tome ne razmišljam kada pišem. Jednostavno pišem melodiju, i onda vidimo da li možemo da improvizujemo na nju ili ne. Neke od novih melodija su duge i na neki način angažovane, dok su neke svojevrsna verzija mene u ulozi pirotehničara. Želeo sam samo da istražujem, i želeo sam da se u to istraživanje upustim sa bendom koji je fleksibilan i ima zanatsko umeće i temelj koji mu omogućava da svira nešto teško, a da i dalje zvuči kao muzika.
Joe Martin
Joe Martin je jedan od najtraženijih basista na aktuelnoj njujorškoj jazz sceni. Trenutno redovno nastupa sa Kvartetom Marka Turnera, gitaristom Giladom Hekselmanom, klarinetistom/saksofonistom Anatom Cohenom, pijanistom Edwardom Simonom i saksofonistom Chrisom Potterom. Njegove raznovrsne izvođačke saradnje kreću se od jazz legendi Andija Beja i Arta Farmera, do pop legende Donalda Fagena i brazilskog kantautora Viniciusa Cantuaria. Između ostalih sarađivao je sa muzičarima kao što su: Joel Frahm, Larry Goldings, Fred Hersch, Brad Mehldau, The Mingus Big Band, Ben Monder, Jane Monheit, Kurt Rosenwinkel, Jerome Sabbagh, Jaleel Shaw i mnogi drugi. Pored toga što se pojavio na desetinama albuma kao sajdmen, izdao je i dva svoja albuma koji su naišli na odličan prijem kritike: Not By Chance na kojem se pojavljuju Chris Potter, Brad Mehldau, Marcus Gilmore (Anzic Records) i Passage na kojem se pojavljuju Mark Turner, Kevin Hays i Jorge Rossy (FSNT Records).
Obed Calvarie,
Obed Calvaire, haićanskog porekla, rođen u Majamiju, ima i bečelor i master diplomu iz muzike od jednog od najprestižnijih privatnih muzičkih konzervatorijuma u Americi, Manhattan School of Music. Bečelor diplomu je stekao 2003, zadovoljivši školske kriterijume u roku od tri godine, a master diplomu je dobio 2005. godine. Calvaire je nastupao i snimao sa umetnicima kao što su Wynton Marsalis, Seal, Eddie Palmeri, Vanessa Williams, Mark Murphy, David Foster, Mary J. Blidge, Stefon Harris, Kurt Rosenwinkel, Music Soulchild, Nellie McKay, Yellow Jackets, Joshua Redman, Steve Turre i Lizz Wright, da pomenemo samo neke. Takođe je nastupao sa velikim ansamblima kao što su Village Vanguard Orchestra, Metropole Orchestra, Mingus Big Band, Roy Hargrove Big Band i Bob Mintzer Big Band. Trenutno, Obed Calvaire se može čuti sa muzičarima kao što su Peter Cincotti, Richard Bona, Monty Alexander, Sean Jones, Yosvany Terry, The Clayton Brothers Quintet i Mike Stern, između ostalih.
Avishai Cohen
Trubač Avishai Cohen, koji je izglasan za Zvezdu u usponu tri godine za redom u glasanju kritičara časopisa DownBeat, stekao je svoj ugled kao muzičar svojim osobenim zvukom i istraživačkim duhom, kao uvek kretivni izvođač-kompozitor otvoren za razne grane jazz muzike i aktivan na međunarodnoj sceni kao vođa benda sam ili sa nekim i kao sajdmen. Časopis The New York Times opisuje ga kao „uverljivog, uspešnog trubača sa sklonošću ka modernizmu”, dok ga je The Chicago Reader okarakterisao kao „verovatno najuzbudljivijeg izraelskog jazz muzičara na svetu”. Triveni, trenutni primarni izvođački projekat ovog trubača, hvaljen je na sve strane zbog svoje akustične telepatije, a NPR kaže: „Suština prozračnog zvuka benda Triveni je kako, svesni jedan drugog, svaki izvođač stvara zanimljive linije koje teku i dozvoljava da prostor u tome učestvuje. Zamislite slikara koji istovremeno pravi skicu i crta”. Kuća Anzic Records je izdala Dark Nights, treći album ovog trija – a Avishaijev sedmi album kao vođe benda – u jesen 2014. godine na oduševljenje kritike. Trubač je takođe snimao i nastupao na gostovanjima širom sveta kao član prestižnih bendova SFJAZZ Collective, the Mark Turner Quartet i 3 Cohens Sextet – odličan porodični bend sa sestrom, klarinetistkinjom-saksofonistkinjom Anat, i bratom, saksofonistom Yuvalom. Sa bendom 3 Cohens, Avishai je dva puta nastupao kao glavna tačka u klubu Village Vanguard koji je jazz svetinja, a pojavio se i na naslovnici časopisa DownBeat u izdanju iz januara 2012. godine.
