MICHAEL ARBENZ, klavir
THOMAS LÄHNS, kontrabas
FLORIAN ARBENZ, bubnjevi
(uz podršku Pro Helvetia-e i fondacije Suisa)
VEIN
Svakako više nema neke posebne potrebe da se pomene činjenica da je većina džez klavirskih trija danas duboko vezana za muzički interplej (iako ovu činjenicu nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo!).
Pa ipak, čak i kod najsuptilnijih, najviših formi interpleja uvek postoji onaj jedan član trija koji igra ulogu primus inter pares–pijanista, naravno (obično po definiciji i vođa grupe).
To je upravo ona tačka u kojoj pijanista Michael Arbenz, bubnjar Florian Arbenz i basista Thomas Lähns nastupaju sa sopstvenom idejom muzičkog interpleja. Zapravo, ono što pokušavaju da postignu svojom muzikom – svojim shvatanjem muzike – nije ništa manje nego najveća moguća ravnoteža njihova tri glasa – počev od načina na koji stvaraju svoje kompozicije i aranžmane, i idu direktno kroz solističke delove, u potpunosti namenjene svoj trojici.
Rezultat je zapanjujuće muzičko zajedništvo, nabijeno iznenađujućim melodijskim, ritmičkim i dinamičkim prekretnicama, odsvirano sa najvećom preciznošću čak i u najkompleksnijim, iskrivljenijim i uvijenijim deonicama njihovih kompozicija, aranžmana i sola.
Odličan rad, nabavite ga! Neverovatno kreativan klavirski trio.(Rolling Stone, 10.2011)
Vein…, jedan od najinteresantnijih trija sa ogromnim entuzijazmom u poslednjih nekoliko godina… Moram da priznam da sam zvanično fan grupe Vein. Od njihovog debija, ovaj trio mi je postao jednako značajan kao Esbjörn Svensson!!! (Ben Williams, Concerto, 10.2011)
Retko kad sam imao priliku da čujem džez muzičare mlađe generacije da sviraju sa tavkom strašću i poletom!… veoma toplo preporučujem! (Wolfgang Giese, Rocktimes, 10.2012)
Ova muzika spada u nešto najbolje što što su džez ljubitelji imali prilike da čuju u dužem vremenskom periodu. (…-die Redaktion, 9.2012)
Vein je uzbudljiv trio sa kojim uživam da sviram, koji ima da ponudi veoma izazovnu muziku. (Dave Liebman, 2011)
Vein, klavirski trio koji se ističe različitošću. Ovi momci umeju da sviraju zajedno (kao u numeri „Funky Monkey”) na novom nivou straight-eight interakcije… Oni zapravo ne zvuče kao neko drugi, ali nastavljaju putem Evans-Bley tradicije. Ko god želi da čuje nešto stvarno novo u formatu klavirskog trija sa ovim ne bi pogrešio. (Grego Edwards, Cadence, NYC, 2.2010)
