Poštovana publiko!

Naš Novosadski džez festival ide dalje. I ove godine smo se trudili, da pripremimo raznolik program.

Steve Grossman, velikan džez saksofona i Cindy Blackman Santana, sada već legendarna bubnjarka, su muzičari koje ne treba posebno predstaviti. AruánOrtiz& Afro –CubanExperience predstaviti zanimljivu fuziju kubanskog i modernog jazz-a, Rudresh Mahanthappa mešavinu tradicionalne indijske muzike i jazz-a. Three Ladyes of Blues će nam doneti pravu soul-blues svirku, a Steve Klink trio interesantne, kao što su kritičari nazvali, folk-bop zvukove.

Robert Jukič, koji je više puta nastupao kao „sideman“ u različitim sastavima na našem festivalu, najzad stiže sa svojim projektom „Life“ u kojem nastupaju svestki poznati muzičari: Greg Tardy, Femi Temowo i Ernesto Simpson. Austrijsko-iranski Choub takođe svira mešavinu više pravaca, zvanim: Persijska strana jazz-a.

Iz Rijeke stiže Bruno Mičetić trio, sa Ratkom Divjakom na bubnjevima, legendom naših prostora. Iz Italije u saradnji sa italijanskim institutom u Beogradu Kekko Fornarelli i Roberto Cherillo, iz Nemačke basista Sebastian Gramms sa triom i iz Švajcarske Jazz trio Vein.

Uz opširni prateći program, radionice, prezentacije i naravno jam session, će svako naći ponešto za sebe.

Uživajte!

Adam Klemm

 

Neobično su topli poslednji oktobarski dani, u kojima obavljamo pripreme pred jubilarni, 15. Novosadski džez festival. Prema vremenskoj prognozi, prilike se neće mnogo promeniti na velikom prostranstvu naše planete. Negde je to normalno u ovo doba godine, ali kod nas ne, koliko pamtim, krajem oktobra meseca nismo šetali po gradu u majicama kratkih rukava, u proteklih 15 godina sigurno, iako je bilo toplih dana u oktobru i novembru. U proteklih 50 godina nije bilo ovako toplo krajem oktobra.

U proteklih 14 godina u vreme Novosadskog džez festivala, polovinom meseca, bilo je vejavica koje su u samo jednom danu Novi Sad učinile gradom zime, a pre toga gradom jeseni, i/ili proleća. Bilo je kiša, bile su magle koje su ometale avione, te su nam umetnici svetskog glasa sletali na aerodorome koji nam nisu najbliži, a potom su se pojavljivali na sceni kao da se baš ništa neobično nije dešavalo pre samo nekoliko sati. Nastupali su: Jimmy Cobb, Eddie Henderson, Benny Bailey, Andy Bey, Duško Gojković, Stjepko Gut, Miša Blam, Jovan Jo Mikovic, Tania Maria, Al Foster, Belmondo Brothers, Dodo Šošoka, Trilok Gurtu, Harry Sokal, Der Rote Bereich, Keith Copeland, Steve Coleman, Aria Hendricks, Kirk Lightsey, Johnny Griffin, Jesse Davis, Renato Chicco, Jerry Bergonzi, Al Di Meola, Kenny Garrett, Richard Bona, Sheila Jordan, Cameron Brown, Roy Haynes, Zvonimir Tot, Ronnie Cuber, Toots Thielemans, Manuel Dunkel, Quintensence, Deborah Brown, Maceo Parker, James Carter, Cedar Walton, Nicholas Payton, TAKE 6, Karl Ratzer, Habib Koite, The New York Voices, Charlie Hunter, McCoy Tyner, Gary Bartz, Brad Mehldau, Wallace Roney, Scott Hamilton, Chris Potter, Abraham Burton, Eric McPherson, Eddie Palmieri, Howard Curtis, Milan Svoboda, David Fridman, The Heath Brothers, Ron Carter, Gonzalo Rubalcaba, Omar Sosa, Terence Blanchard, Randy Brecker, Franco Ambrosetti, Manfred Schoof, Benny Golson, Harry Stojka, Ralph Peterson. Sviralu su i Bojan Zulfikarpašić, Boško Petrović, Matija Dedić, Vojislav Brković – Voya Bee, Big Band RTV Slovenie, Jazz Pistols, Vasil Hadžimanov, Vladimir Maraš, Jovan Maljoković, Bora Roković, Drago Gajo, Meg Okura, Vladimir Samardžić, Francois Jeanneau, Susan Weinert, Stefano Trotta, Clasy Four, Lolita, Trigon, Elvis Stanić, Ehud „Wood“ Esharie, Fedor Ruškuc, Peter Mihelich, East Affair, Alex Milo, Predrag Revišin, Magnus Mehl, Yupika, Josip Lorbek, Groove Masters, Adam Klemm, Sabina Hank, Marko Đorđević (trubač), Fredi Stanisavljević, Budapest Jazz Orchestra, Sinan Alimanović, Aleksandar Dujin, Big Band RTS, Timo Lassy, Gisle Torvik, Nikola Mimo Mitrović, Marko Đorđević (bubnjar), Big Band Der „Glenn Buschmann“ Akademie, Ladislav Fidri, Igor Lunder, Matilda Leko, Jure Pukl, Bread Leali, Maja Jaku, Uroš Šećerov, Uwe Plath, Paolo Garelli, Andrea Terenziani, Matuš Jakabčič Big Band, NS Big Band, East West European Jazz Orchestra TWINS 2012, Yuval Ron, Herb Geller, Ivan Švager, Lazar Tošić, Vladimir Maričić, Branko Marković, Ljiljana Sađil, Djabe, HGM Jazz Orchestra Zagreb, Mića Marković, Dečji Big Band – Rostov na Donu…

Nastupali su i mnogi drugi, koje ćemo pominjati i u drugim prilikama. Na sceni glavnog koncertnog programa bilo je preko sedam stotina izvođača, ili oko hiljadu muzičara, kada se uzmu u obzir prateći u uvodni porgrami – U susret Novosadskom džez festivalu.

Petnaest godina nije tako malo vremena. Možda bi naš Festival bio manji sa svojih 15 godina da nije bilo onih koji su ga od početka svesrdno podržavali, da nije bilo onih koji su ga zavoleli na prvi pogled i verovali mu unapred. Možda ne bi bio baš toliki da nije bilo i onih koji su mu sve ovo vreme tražili manu, bilo koju, bilo kakvu.

Čudno je to kako se ponekad, odnekud, pojavi misao koja se samo provlači između nas, među posetiocima i kao neki nevidljivi vetrić namerava da poremeti ritam, jer mu se ne dopada što nema onih potresa o kojima se posle danima pretresa.

U toploj večeri, osluškujem ritam centra grada, glasove, žagor koji se baš dobro čuo, a sada je iz minuta u minut sve tiši i nestaje. U ritmu centra Novog Sada, grada na 45 stepeni i 46 minuta severne geografske širine i 19 stepeni i 20 minuta istočne geografske dužine, na 1225 km toka reke Dunav, rađaju se novi sugrađani, stvaraju se umetnička i druga dela, umnožava se život i menja se. U tako neraskidivoj povezanosti, na obe obale reke žive ljudi koji vole život, svoj grad i druge ljude u njemu, koji vole sklad, šire toplinu i uvek raširenih ruku rado dočekuju goste. Na prvi pogled su tako mirni, kao da ne mare za svet oko sebe, ponekad deluju ravnodušno, ali nije tako. Vide sve, sve znaju, ali poštuju privatnost, stvaraju to nešto, možda baš taj mir, koji se svima koji dođu u Novi Sad veoma dopada.

Miris domaćih kolača u dvorištima, na događajima, koji okupljaju i povezuju ljude, objašnjava ih. Ljubazni ljudi koji na pijacama prodaju voće i povrće, sir, ili nešto sasvim treće, osmehnuti donose nam u Novi Sad priče o mestima iz kojih dolaze svako jutro, ponekad i pre svitanja. Donose nam osmeh, izborana lica. Mirišu na suncokret, na široka polja, na rotkvice i cveće koje se svako jutro, ili svake veče zaliva. I to sve ima svoj ritam.

Nedaleko od kampusa Univerziteta u Novom Sadu, na raskrsnici, ritam je sasvim ubrzan, pojačan žurnim koracima mladih sugrađana, osmesima, uzdasima, njihovim strepnjama i nadama, željama i idejama o svemu što zovemo sutra. Takav je i centar Novog Sada, primamljiv za mlade, za one koji su prvi put u Novom Sadu i za one koji se Novom Sadu povremeno vraćaju.

Ritam ulice je ritam naših koraka, naših srca, naših reči, ritam više povezanih ritmova u pravilan i neki drugi niz, a opet možemo reći: da, je to taj novosadski ritam. Možda je to i ritam talasa Panonskog mora koje ne vidimo, nije vlažno, nije voda, ali je tu, među nama i u nama talasa.

Kada je u centru grada tišina, kada nema glasova koji je remete, tišina ima ritam i osećam ga. I sada dok stojim kraj prozora osećam taj ritam, u dosluhu sam sa svima koji će učestvovati na Novosadskom džez festivalu, u dosluhu sam sa svima koji rade da bi se on dogodio. Svi ti ritmovi se umnožavaju i umrežavaju.

Ipak, položaj voajera mi ne pristaje. Spakovaću svoje stvari, izaći i ići ka Dunavu. U toj šetnji do reke, ili do kuće, svejedno je, stopiću se sa mrakom, gradskim, uličnim svetlom, mimoilaziću se sa šetačima ove tople dubokojesenje večeri. Svako će ići svojim putem, koračaće u nekom svom ritmu.

Priželjkujem onaj miris kolača, ne vetar koji će da proćarlija između nas ne bi li zametnuo kavgu i poremetio sklad u toploj noći. Promene ritma su poželjne, ako donose osmeh, svežinu, toplinu među ljude i radost ako donose.

Vama koji ćete po prvi put doći u Novi Sad i biti deo Novosadskog džez festivala 2013. želim srećan dolazak i boravak u Novom Sadu. Vama koji ćete po prvi put slušasti džez, želim prijatno otkriće novog mora, još jednog mogućeg puta na kome ćete se sa svima tako dobro, lako razumeti, jer ćete otkriti da muzika ima važnu i snažnu moć. Ima je i džez, taj način života.

Hvala svima koji su omogućili 15. Novosadski džez festival. Molim vas, dozvolite mu da ima budućnost. Stavite ga na pijedestal, kraj drugih odabranih kulturnih događaja, dajte mu priliku da pomogne ostvarenju zajedničkog cilja – da Novi Sad postane Evropska prestonica kulture 2020.

Vesna Kaćanski