Otvaranje u nedelju, 3. novembra 2013.
SNP, Galerija „Nova“, 18,30 sati
Izložbu otvara: Andrej Tišma, likovni kritičar
3 – 10. novembar, 10-20 sati
O autoru
Dragan Nešić je rođen 1954. godine u Kruševcu. Diplomirao fiziku na PMF-u u Sarajevu. Član ULUS-a (slikarska sekcija). Učestvovao na preko 500 izložbi i projekata u Brazilu, Urugvaju, SAD, Španiji, Engleskoj, Kanadi, Francuskoj, Holandiji, Italiji, Rusiji, Mađarskoj, Japanu, Argentini, Portugalu, Nemačkoj, Austriji, Čileu, Ukrajini, Belorusiji, Egiptu, Indoneziji i Jugoslviji.
Samostalno izlagao u Italiji, Engleskoj, Nemačkoj, Irskoj i zemljama bivše Jugoslavije. Ovo je njegova 75. izložba.
Autor niza izložbi i projekata (međunarodni projekti: „Ostavi trag“, „Religija i umetnost“, “Škola je završena – Živela škola“ – povodom smrti Reja Džonsona, „Linija prijateljstva“, Bruno Poloči, Ruđero Mađi, „3+2“, Kum Nam Bajk, Markus Stefen, Tim Skanel).
Uređivao programe „Male galerije M“ i Galerije BB – Pribojske banke d.d. u Priboju. Vodi galeriju „Spirala“ u Priboju.
Kao korisnik Schlossberg – Stipendiumza 2006. dva meseca boravio istvarao u Kunstlerhaus Boblingen, Nemačka. (www.dnesicart.com)
O izložbi
Džem sešn jednog slikara
Erik Hobzbaum će jednom zapisati da je džez poput Kitsove definicije poezije – jednostavan, čulan i strastven. Sigurni smo da na takav način džez doživljava i slikar Dragan Nešić predstavljajući se izložbom slika u kombinovanoj tehnici na temu džeza.
Dok naziremo lica karijatida savremenog džeza u ekstatičnom zanosu, sklopljenih očiju i izvrnute duše; dok u silini Nešićevog gesta osećamo silovitu promenu temperature, tona i artikulacije, kao u dolasku završne faze nekog starog sving orkestra; dok nas zbunjuje i privlači poliritmija njegovog poteza, nanosi lirizma i erosa oslonjeni na faktor slučaja smelost izbora nečujne note; dok se, dakle, predajemo toj drevnoj kulturi spontanosti mi zapravo preispitujemo povlašćene trenutke slušalačkog iskustva.
Uostalom o čemu razmišljamo kad kažemo džez?
O slobodi!
A Nešić nas upravo svojim slikama poziva na ekskurziju u zonu jednog halucinantnog džem sešna oslobođenog svih stega rutine svakodnevice. Lascivnost i melanholija slave dane prošle u danima budućim.
Svedena, gotovo monohromatska paleta smiruje ali ne uspavljuje, kao dok slušamo Koltrejnovu „Naimu“ ili Četovo šaputanje u „My fanny valentine“, dok skida paučinu sa pogleda obnevidelog sveta zabavljenog orgijanjem trivijalnih mitova.
A onda tu su i ekstatični rituali, neobuzdane sinkope, ludo i lucidno produžavanje misli koja se svira i rasplinjava na platnu u odjek, evokaciju, sugestiju, sjaj retrospekcije.
Izložba je otvorena. Požurite da je čujete!
Zoran Jeremić