Otvaranje u petak, 1. novembra 2013.
KCNS, Klub „Tribina mladih“, 18,30 sati
2 – 10. novembar, 10 – 20 sati
Džez je nesumnjivo jedno od obeležja dvadesetog veka. Kao najmlađi muzički pravac, već je uspostavio svoje zakonitosti, koje se uglavnom baziraju na pravilima njegove starije „sestre“, ozbiljne, klasične muzike. Iznedren je, dakle, negde krajem XIX veka u Sjedinjenim Američkim Državama. Nije dugo ostao samo tamo. Kao cunami je doplovio do evropskog kontinenta i udomio se i tu. U Srbiji se pojavio sredinom dvadesetih godina prošlog veka. Moja istraživanja su me odvela do 1927. godine, kada je osnovan prvi „Studentski Micky Jazz“ orkestar u Beogradu. Ubrzo potom, osnivaju se džez orkestri širom Srbije: Valjevo, Šabac, Niš… Otvaraju se škole igranja. Svaki prestižni hotel ili klub tog vremena nije se mogao zamisliti bez džez orkestra. Ta muzika se sluša i u poznatim banjskim odmaralištima. I tako sve do drugog svetskog rata. Neko bi pomislio da je ta svetska katastrofa zaustavila džez. Ispostavilo se sasvim suprotno! Čak se i pod nemačkom okupacijom interpretirao. U okupiranom Radio Beogradu je osnovan veliki džez orkestar. Istovremeno se u oficirskom logoru u Nirnbergu osniva logoraški džez orkestar „Vegetarijanci“, kasnije „Bodljikava žica“. Oslobođenjem zemlje, džez nastavlja svoj aktivni život. U bivšoj Jugoslaviji se osnivaju Veliki džez orkestri (Big Bendovi) u svakom glavnom republičkom gradu. U Beogradu se Big Band oformio 1948. godine. Već 1953. se osniva prvo Udruženje Džeez muzičara Srbije, a od 1956. dolaze i prvi strani džez umetnici: Juta Hip, Dizi Gilespi, Luj Armstrong, Oskar Piterson, Ela Ficdžerald… 1970. i 1971. godine dolazi do realizacije Njuport festivala u Beogradu, a potom ta manifestacija prerasta u Beogradski džez festival. I u drugim gradovima se osnivaju džez festivali: Novi Sad, Niš, Kanjiža, Valjevo, Šabac, Kraljevo, Subotica, Pančevo, koji traju i danas. Srbija postaje jedna od ređih zemalja Evrope koja u svoj prosvetni sistem uvodi i džez odsek (u srednje i visoko muzičko obrazovanje), tako da danas ovi odseci deluju na nivou srednje škole u Beogradu i Leskovcu, a na višem nivou na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Cilj ove izložbe je da se prezentuje jedan manji deo veoma bogatog arhivskog materijala vezanog za džez u Srbiji, sa ambicijom da se osnuje muzej, u okviru koga bi delovale džez radionice, biblioteka, nototeka i fonoteka. Takođe je u planu i koncertna i izdavačka delatnost. Tako bi Srbija postala jedina zemlja u Evropi koja bi imala ovakvu instituciju.
Mihailo Miša Blam
U Evropi postoji, hvala Bogu, stotine muzeja, malih velikih, grandioznih, koji prezentiraju ljudima svoje kolekcije različitih tema. Ako se zapitamo koja muzička kultura nije muzejski zastupljena u Evropi, odgovor je jednostavan: džez! U SAD postoji nekoliko muzeja koji obrađuju ovu temu. Istraživanja i sakupljanje dokumentacije vezane za ovu plemenitu muzičku i socijalnu kulturu pokazale su da je Srbija, gle čuda, bila veoma savremena u momentu dolaska džez cunamija iz Amerike. Već u drugoj polovini dvadesetih godina dvadesetog veka, ta muzika je bila prisutna na našim prostorima. Nekoliko dekada kasnije, uspeli smo da sakupimo podatke i složimo mozaik rađanja, protoka i razvoja džeza u Srbiji. Ta otkrića su bila kapitalna. Nimalo Srbija nije kasnila za tada, razvijenijim zemljama. Naprotiv! Sva sakupljena dokumentacija pokazuje da je ova izmučena zemlja išla u korak sa svim „naprednijim“ zemljama. Zahvaljujući manifestaciji „Noći muzeja“, ukazala se prilika da se prikaže deo arhiva koji je sakupio Mihailo Blam. Četrdeset godina entizujastičkog rada i istraživanja nesumnjivo će doprineti nekoj maloj kockici koja će se ugraditi u mozaik kulture Srba i Srbije. Raskošna zbirka dokumenata, fotografija, bibliografije, diskografije, postera, plakata, pokazaće premijerno šta se sve dešavalo u Srbiji u proteklih osamdesetak godina. Namera ove izložbe je da se pokuša osnivanje muzeja džeza u Srbiji, sa namerom da se ova raskošna zbirka zaštiti i opstane. Uvek treba imati na umu da nije lako imati dobru budućnost ako se ne zaštiti prošlost. Ako već imamo prošlost i u ovom kulturnom segmentu, zašto ne bismo i mahali sa njom?