|
Trilok Gurtu
Sanchita
Farruque
|
TRILOK GURTU je
rođen u veoma muzikalnoj porodici u Bombaju, u Indiji. Njegov deda
je bio poznati svirač na sitaru a majka Shobha Gurtu, zvezda
klasičnog pevanja i predstavljala je stalni uticaj. Počeo je da
svira još kao dečak, sa svega 6 godina, kod profesora Pandita
Maniraoa Popatkara koji ga podučava tablu. Oba brata Narendra i Ravi
su takođe perkusionisti. Sa bratom Ravijem osnovao je grupu 1965.
godine. Ravi Gurtu predstavlja jedan od najvećih uticaja na
Trilokove muzičke početke. On je pomogao bratu da se upozna sa
mnogim tradicionalnim indijskim udaračkim instrumentima. Vremenom,
Trilok je otputovao u Evropu, povezujući se sa trubačem Donom
Cherrijem (otac Neneh i Eagle Eye) sa kojim radi dve godine. Od
1984. do 1988. Trilok je gostovao po svetu sa Oregonom, veoma
poštovanom jazz grupom i igrao značajnu ulogu u quartetu koji je L.
Shankar vodio sa Janom Garbarekom i Zakirom Hussainom. 1988. godine
Trilok nastupa na evropskim festivalima sa sopstvenom grupom,
konačno počevši da predstavlja svoje kompozicije na debi albumu
"Usfret" koji mnogi muzičari smatraju značajnim uticajem. Mladi
azijski muzičari iz Londona kao što su Talvin Singh, Asian Dub
Foundation i Nitin Sawhney vide ga kao mentora tako da Ttrilokov rad
nalazi svoj put na diskove najboljih dance klubova 10 godina
kasnije. Ali te 1988. godine Trilok se susreće sa "The Mahavishnu
Orchestra" i njihovim vođom, Johnom McLaughlinom koji mu je
predložio je da sviraju zajedno. Sledećih četiri godine Trilok
predstavlja integralni deo McLaughlin trija, snimivši sa njima dva
albuma i svirajući rame uz rame sa Johnom kao solista na svim
neverovatno uspešnim turnejama po svetu. Trilokova jedinstvena
instrumentacija i pevanje postalo je bitan fokus te grupe 'Kada John
i Trilok vode dijalog svojim instrumentima, publika neizbežno
doživljava takav klimaks da pozivi na bis slede jedan za drugim',
kako je to njujorška publika zapazila na njihovim nastupima po
klubovima, povodom 'Blue Note' albuma. Klasičari Katia &
Marielle Labeque pozvale su Triloka da ih prati u njihovom
klavirskom duetu na turnejama po Japanu i Australiji u ovom periodu.
Kao rezultat toga klasična publika je dobila retku čast! Leto 1993.
godine je osvanulo puno aktivnosti. Trilok je išao na gostovanja sa
svojim triom promovišući svoj album pod nazivom "The Crazy Saints",
na kojem se pored Joe Zawinula pojavljuje i Pat Metheny. Publika je
bila oduševljena njegovim kompozicijama koje su povezivale suptilne
indijske ritmove i indijsko pevanje sa elementima modernog jazza i
rocka. Sledeće godine bend se proširio i postao kvartet a gostovanja
su se takođe proširila tako da su obuhvatila i turneju od obale do
obale Amerike i 40 evropskih nastupa. Jednoglasno odobravanje
publike pokazivalo se dizanjem na noge i ovacijama koje su često
išle jedna za drugom na istom koncertu. Kad je Trilok krenuo sa
živim svirkama sa svojom novom grupom od 3 Indusa i 2 Afrikanca,
prodaja "African Fantasy" albuma je skočila iznad prodaje bilo kojeg
ranijeg albuma. Publika je imala priliku da ih čuje sa specijalnim
gostima Nitinom Sawhneyem u Londonu i Angelique Kidjo i Salifom
Keitom u Njujorku. U pauzama gustog rasporeda nastupa njegove grupe,
Trilok je uspeo da se pojavi i na mnogobrojimin prestižnim solo
udaračkim recitalima a svirao je kao gost na albumima koje snimaju:
John McLaughlin, Pharoah Sanders, Nitin Sawhney, Lalo Schifrin,
Gilberto Gil i Bill Laswell. U maju 2000. započeo je rad na "The
Beat of Love", Trilokovom World Music izdanju, koje je komponovao
delom Chris Diffort iz Squeeze. Wally Badarou, čuveni afrički
producent iz Benina koji je najpoznatiji po svom radu sa "Level 42",
bio je producent albuma koji je izašao u izdanju Universala, 2001.
godine. Snimljen u februaru ove godine "Rememberance" je Trilokov
poslednji album i ujedno prvi album koji je u celini snimljen u
Indiji, sa indijskim muzičarima. Mnogi od njih su džinovske zvezde u
svojoj zemlji, uključujući i svetski poznatog Zakira Hussaina,
Shankas Mahadevana i Shobhu Gurtu. Album je "predivna kombinacija
starog i modernog kao što bi se to od Triloka i očekivalo". Remiks
'Jhulelal' od Ranjida Barota, pod novim naslovom 'Evening in India'
donosi zvuk 2002. godine u žižu i podseća slušaoca još jednom da je
Trilok potpuno savremen. Trilok je bio proglašen za najboljeg
perkusionistu po mišljenju kritičara koje je Down Beat`s
sproveo 1994, 1995, 1996, 2000. i 2001. godine. Takođe je proglašen
za najboljeg perkusionistu po mišljenju čitalaca Drum
Magazine 1999. godine.
The Washington Post u prikazu
iz 2001. kaže: 'Pop muzika se oduvek pravila od pozajmljenih delova.
Ali u globalnoj kulturi, kada se muzika jedne kulture - loše ili
nedovoljno razume, izvuče iz konteksta, prikaže egzotičnom,
fragmentira - ona postaje sirovina druge kulture, takva pravila
pozajmljivanja postaju komplikovana... Ali u rukama umetnika kao što
su indijski perkusionista Trilok Gurtu ili francuski roker Manu
Chao, globalni pop može da postane stimulativno, čak subverzivno
iskustvo'.
'Triloku Gurtuu čitav svet prolazi kroz prste kada
svira, ili je bar to tako delovalo kada je virtuozni indijski
perkusionista i njegov sastav šarmirao i čak očarao publiku na
Međunarodnom festivalu umetnost i ideja u New Havenu.' (Hartford
Courant)
Možda je najbolje sve to jednostavno formulisao
The Guardian rečima 'Fenomen na delu'.
...To je bila
World Music kao muzika celog sveta, obećavajući obostrano
razumevanje zajedno sa lepotom egzotičnih razlika.
...Pesme sa
novog albuma gospodina Gurtua, "African Fantasy" lako žongliraju sa
višestrukim sistemima ritma, melodije, strukture i boje zvuka. Ovi
sistemi nisu pretopljeni i svedeni nekim bezopasnim zajedničkim
imeniteljem; naprotiv, različiti pristupi ulaze i izlaze iz prvog
muzičkog plana, preklapajući se kada je to moguće a smenjujući se
kada nije.
...Kompozicije imaju duge indijske ritmičke cikluse
koji obrazuju luk nad funk melodijama i melodijama koje vuku na
indijski stil, kao i afrički; imaju sekcije koje se ponovo
pojavljuju i takođe u indijskom stilu, melodije koje su proširene
svaki put kada se ponavljaju. (New York Times,
2000.)
...Upravo su grupne deonice, koje se protežu od bogato
obojenih tapiserija muzike iz hramova (koristeći Gurtuovu
jedinstvenu paletu zvona, gongova, daleke mistične tutnjave, efekata
tekuće vode i šunjajućih koraka) sve do orkestarskog fanka sličnog
Weather Reportu i stacato azijskih fusion tema koje podsećaju na
Gurtuove projekte sa Johnom McLaughlinom, one koji su podigle masu
na noge dok su pozivali na bis. (The Guardian,
2000.)
'Pravimo mostove a ne prepreke. To je ono što svetu
treba.' - kaže Trilok Gurtu.
CÉLIA REGGIANI
Svira
klavir i klavijature, komponuje i aranžira muziku za world music
scenu u Francuskoj i Evropi već 15 godina. Sarađivala je sa
umetnicima iz raznih krajeva sveta kao što su: Tupingo, Monica
Passos i Marcello Fereira iz Brazila; Toure Kounda, Henri Dikongue,
Tom Diakite, Jeoffrey Oryema, Mokhtar Samba i Habib Faye iz Afrike;
kao i sa francuskim pevačima: Bernard Lavilliers i Victor Laslow.
Sarađuje sa Trilokom Gurtuom na turnejama od marta ove godine.
Trenutno radi sa Sanchitom Farruque na njenom sledećem solo pevačkom
projektu.
SANCHITA
FARRUQUE
Sve do sada, Sanchitina najplodnija uloga je bila ona
pevačice, na turnejama sa Nitinom Sawnijem dve i po godine, ali se
sve promenilo kada je to napustila da bi se posvetila sopstvenom
materijalu. Sanchita Farruque je rođena u Engleskoj sa korenima u
Bangladešu, a muzika je bila njena ljubav od kada je prohodala, a
počela je da piše i stvara još pre nego što je počela da peva. Kada
je imala 15 godina osnovala je svoj bend sa školskim drugom i
napisala svoju prvu pesmu. U bavljenju muzikom imala je podršku
roditelja, ali su ipak smatrali da je škola bitnija. Njena majka je
želela da ona studira medicinu (što je na neki način porodična
tradicija) a ona kaže da je to verovatno i jedina stvar oko koje se
nije raspravljala. Iskreno je želela da postane lekar ali kako je
vreme odmicalo muzika joj se uvukla pod kožu te ona odlazi na
lokalna predavanja da nauči da koristi studijsku opremu i držala se
muzike tokom studija. U toku poslednje godine Elliott, njen sadašnji
menadžer, ju je predstavio Nitanu Sawhniju, koji je tada radio za
Outcaste Records. Ona mu je odsvirala deo svog materijala, njemu se
svideo i zamolio je da otpeva neku od njegovih pesama. Njene
nezaboravne svirke sa Nitinom bile su u Jazz Cafeu u Glastonburiju i
sa njegovim bendom je obišla ceo svet. Još uvek se redo seća
putovanja autobusom benda, gurajući se sa svim ostalim muzičarima.
Kao devojci azijskog porekla bilo joj je teško da se probije do mase
u klubovima u kojima je bila dominantna crnačka muzika i njena
najgora svirka u životu je bila kada je davnih dana bila izvikana na
bini pre nego što je upošte počela da peva. Ali ona voli izazove i
dokazala im je da nisu u pravu - onog momenta kada je počela da peva
oni su je podržali. Njen muzički ukus je raznolik i seže od
Coldplay, preko soula, gospela do 'world music'. Kada bi mogla da
sarađuje sa bilo kim na svetu, to bi bio Stevie Wonder. Sanchita je
okačila svoj stetoskop na klin pre nekoliko godina i sada je muzički
direktor za Community Music Group u Hackniju.
Za više informacija
- www.sanchita.co.uk |
